Najbolji članovi

Kafe Ulica . . . Solaja Audio hepening. [emoji41] Dobra atmosfera, stari prijatelji, dobra mjuza, pozitivna energija . . . Stay Tuned. Sent from my iPhone using Tapatalk

ja rotiram glavu za 180 dodje mu na isto

The album is widely regarded by audiophiles as the best jazz recording of the 20th Century Davne 1976 snemljen je Jazz at the Pawnshop jedan od najznačajnijih jazz albuma u malom zadimljenom JazzPubu koji se i danas nalazi u starom delu Stockholma ( Gamla Stan) . Arne Domnerus- alto sax, clarinet; Bent Hellberg - piano; Lars Erstrand- vibes, Georg Riedel- bass i Egil Johansen -drums. Istorijat zgrade (1752) zaniljiv koliko i sam album, prvo beše francuska reformatorska crkva pa hipotekarna banka ili ti na lokalnom slengu Stampen (zalagaonica). 1968 dvojica prijatelja otvaraju Jazz pub i nazivaju ga Stampen po banci koja se tu pre toga nalazila. Nije trebalo dugo i pub stiče status kultnog mesto za okupljanje ljubitelja jazz-a. I ne samo njih, svi tadašnji velikani Jazz-a su tu nastupali: Dizzy Gillespie, Dexter Gordon, Ben Webster ( sniljen njegov nastup "Live at Stampen Stockholm, 1969-73), Arne Domnerus i mnogi drugi. Popularnost albuma Jazz at the Pawnshop me je i potakla da malo istražim i posetim taj čuveni klub. Prilazim zgradi na čijem se ćošku nalazi klub i već se čuju poznati bluz rifovi. Klub svakog dana ima nastupe bluz muzičara a subota uveče je rezervisana za glavne jazz nastupe. Sam klub nije veliki, možda stotinjak ljudi uz guranje uspe da stane ali je atmosvera izuzetna. Hvala bogu ovo je grad u kome se i dalje drže i poštuju "kaste" pa je ovo mesto oslobođeno znatiželjnih turista ili pozera, oni imaju neke svoje druge"in" lokale. Ovaj put sam samo zbog vas i ovog napisanija svratio na kratko napravio par fotografija bez zadržavanja jer sa rancem i tripodom na leđima i kamerom u ruci, jelte, nije baš zgodno probijati se u toj gužvi a da nekog ne povrediš tako da za potpuno uživanje jedne od narednih subota idem sa lepšom polovinom na celovečernje uživanje u dobroj svirci. I znate šta, atmosveri zadimljenog džez kluba fali baš to - dim cigareta. Pušenje vrati se, sve ti je oprošteno!

Nope, velika i cesta zabluda. Radio kod sebe doslovno hiljade merenja, soba cca 4x6m, razvijaju se freq., cak do deset Hz, nize nisam isao. Kod mene je granica cujnosti donjih tonova oko 25Hz, dok se nize freq. osecaju kao vibracije, preko tela. Udarac u grudi ili "punch" ne lezi tako nisko, vec najcesce oko 90-95Hz u podrucju velike energije basa (od 50-ak do 150Hz).

Napokon skutijano, podignut WAF (nadam se), interno ožičenje promenjeno (Dunavkova posrebrena žica), stavljene Mulardove EF86 (thnx Superhik), u katode izlaza stavljeni srebro-tantali 100uF (K-52-2).

Pokrenuta zapremina vazduha je svakako ista. Ali, ima tu jedna važna stvar. Konkretno, napravio sam simulaciju za ovaj tvoj primer, za 40Hz i SPL od 93dB na 1m udaljenosti, za Daytonaudio drajvere od 15 i 8 incha, oba u zatvorenoj kutiji. Ovaj veći će se pomerati po 1.3mm napred - nazad, a manji 4.8mm. Kada se uzme u obzir da veći drajver ima Xmax 12mm a manji 9mm, dolazimo do zaključka da veći drajver koristi oko 10% svojih mogućnosti, a manji preko 50%. S opadanjem frekvencije ti procenti dramatično idu u korist petnaestice, jer je ona na 20% za 30Hz, a osmica izleće celih devet milimetara i radi sa 100% mogućnosti. Ono što petnaestica 'ladno i relaksirano odrađuje, osmica radi na svojim limitima, uz značajno veću distorziju. Inače, 20Hz je limit kada zvuk više osetimo nego što ga čujemo. 30Hz se jasno čuje, kako u maloj, tako i u velikoj prostoriji. Ne samo udarac, nego kontinuiran zvuk. Svi zvuci u sobi su rezultat nekakvih interferencija. Da li se talas od 30Hz potpuno razvio ili nije, nema veze, tek, dovoljno je da postoji odgovarajuća oscilacija pritiska vazduha.

Upravo prže Almani - In Memory of Elisabeth Reed [emoji23] Sent from my iPhone using Tapatalk

Jedino je Serbona neprolazna. Stara tri do četiri hiljada godina sa sve čirilicom

"kakvu sam kafu skuvao komsinici, eno je jos trazi gace po sobi"

Onako, bez pardona pušteni upravo i Stejtsi. Six Blade Knife, sa Kec albuma : Sent from my iPhone using Tapatalk

lako ti je sad , kad si se oviberio i otapatalkovao

Kada velika membrana od 15 cola odsvira ton na 40 Hz na nivou glasnoće 93 dB i mala membrana 8 cola odsvira ton na 40 Hz i SPL 93 dB, koja je razlika, i odakle ta razlika potiče? Da li su "pokrenute mase vazduha" u ta dva slučaja različite? Govorim o kućnim uslovima i malim sobama. Za 40 Hz treba barem 9,5 metara dužina prostorije. Jer mala soba tipa 6 metara ne može da reprodukuje frekvencije ispod 50 Hz. Već to čujem iz druge sobe ili klonje... Ono što se "oseti" kod zvučnika od 15 inča su realne vibracije, "udarac u grudi" o kome svi pričaju ovde. To je frekfencija 15-40 Hz, koje ljudsko uho i ne čuje, već se samo oseti fizički vibracija. Open baffle su posebna priča, pošto postoiji poništavanja prednjeg i zadnjeg emitovanja na svim pa i niskim frekvencima.Pa velike membrane u malom prostoru mogu da budu sjajne. Kad smo već kod materijala. Razni polimeri se upotrebljavaju da od plastične membrane dobiješ prirodan zvuk. To ima svoje mane ali najveća prednost je neuništivost membrana i vešanja. Rotiram svoje zvučnike za 90 stepeni svakih 3-6 meseci i to je to. Rok trajanja je 200 godina

Eto,baš lep i poučan cirkus.

I lep - dabome.

odo ja sad na neki forum o lekovitom bilju i gljivama , da se uclanim i da pisem internet je , mora da sam strucnjak

što ja volem plexy al ne znam što lepo ti je ovo ispalo, što bi rekli babaroga, nisam mogao samo like, matori jedino mi bodu oči oni rogovi na izlaznim nisu po feng-šuju seču energiju, ja bi tu brucilicu i fik

Prošle godine sam upao na jedno od najdosadnijih večeri ikada Dešava se....

Ukoliko te put nanese u Pančevo u vreme džez festivala u holu Kulturnog centra nakupićeš dima za sedam godina na Tibetu u Stokholmu.

Bluesmith u Ulici [emoji41] Sent from my iPhone using Tapatalk

(o>a)

sta su ti cuda interneta lepo covek zameni par zica , stavi zicurine , napravi ga manje bezbednim , i jos ga hvale okolo pogresio sam zanat ...... a lepo mi rekose da ostanem da radim kao kurva u Parizu ........ jok , ja ocu da budem elektromicar

daj korektnu sliku pcb jednog kanala pa ti kazem kako meris mirnu struju usput izmeri i DC offset na zvucnickim izlazima

Vezi 0r22 paralelno, dobices 0r11

Ma uzmeš tog Hitačija, pa mu ga pošalješ da ga sredi kad ga je već hvalio - nagovorio te.

A ako slušaš trubače onda jebiga. Znaš kad će pikavac da odsvira Goč - da ga osetiš kao uživo. Prirodno. ..

Ovo je i post i odgovor, a ne varjabilno okruglo pa na ćoše, kakvih redovno ima. Dopuniću, za određeni pritisak u nekoj zapremini, potreban je ubačaj zapremine, u ovom slučaju, zapremina koju određena membrana pogura kao proizvod svog hoda i prečnika. Otuda i "fenomem" slušalica, pošto se radi o maloj zapremini unutar ušne školjke, titraj i onih običnih bubica može inicirati niske frekvence visoke glasnoće, odnosno pritiska. Ja stalno potenciram ovaj, opet "fenomen", top kad opali, oseti se udarac, al kad se radi o uobičajenim muzičkim instrumentima, kad dođe Ciga za sto u kafani sa mečkom, ne trese se stolnjak. Naravno, električni bas preko pojačala i zvučnika, može da proizvede udar, ali je to već produkt elektronskog porekla a ne akustičkog, tj. žica, al dobro i to treba da se reprodukuje u krajnjoj liniji u nekim slušnim uslovima.

si ti neki muzicar mozda ? vredi i dalje

Doktore hvala za podršku. Generalno mislim da pitanja u vezi sa vintage brendiranim uređajima nisu bez veze. Pokušaću da obrazložim. Evo npr. ovaj brend Electrocompaniet koga pomenuh, pročitao sam da neki njihov pojačavač ima konstrukcioni problem sa biasovanjem koji je rešiv. Znači ako neko voli sound Electrocompaniet može i pored tih problema da ga kupi i sredi u diy opciji ili da ako nezna plati onome ko zna (moj slučaj). Tako sam i ja uradio sa mojim Quad 405 II. Nisam bas ubeđen da ima “puno” diy-ra (nemojte da se ljutite, ako grešim izvinjavam se) koji imaju dovoljno znanja i iskustva da urade modifikaciju Quad 405 II kao sto je moj urađen; sto se jako lepo čuje već pri prvom uključenju. Uz dužno postovanje Peter Walker i Matti Otala, to su ipak rešenja uređaja stara par desetina godina primerena nekadašnjem tehnološkom nivou. Smatram da dobar diy-r sa današnjim mogucnostima može napraviti značajno uspešnije uređaje (autorska rešenja bazirana First Watt projektima npr......) od originalnih pogotovo od pomenutih. Ovakve teme po meni interesantne su i samim diy-rima jer je to tip neke mentalne gimnastike, kao da ste Šerlok i tražite greške koje je neki konstruktor nekada napravio, sto ustvari brusi znanje na pravi način. Naravno ima mnogo onih kao ja koji kroz ovakve diskusije stiču informacije ko bi mogao nešto da im profesionalno odradi. Ni jedan dinar nije za bacanje pa ni ovaj.

Mislim da je u tvom pitanju daj šta daš. [emoji6] Tamo gde su "omladinci" si banovan za stalno. Zato ti odgovara ova ovde gerijatrija. [emoji23] Sent from my iPhone using Tapatalk

Kao dopuna nekih hifi pristupa, ovde mogu da se cuju i drugi aspekti ocene uredjaja.

I vise, daleko pre ameba... Ja verujem, ne znam egzaktno tacno ali imam osnova da verujem, da postoje ljudi, tehnolozi, koji bi znali da manipulisu sa materijalom za membranu, ali ih treba navesti na entuzijazam, posto su to naporne i skupe aktivnosti da bi bile narucene i placane. Zato mi taj detalj Serbone i privlace paznju...i to nije radjeno ni u doba ameba...

Zašto ? Šta te briga šta zli jezici pričaju. [emoji846] Cepajte samo ti i@Srecko sa pitanjima i slikama audio uredjaja za koje ste zainteresovani. Već si pomenuo da si "bombardovanjem" oglasa sa KP razmrdao forum. [emoji41] Sent from my iPhone using Tapatalk

Sve prolazne stvari ...

nećemo više...vi'š da nas prozivaju da im napravismo fifi forum

a jok ovde vec svi znaju kol'ko sam pametan .....

mož i ovde opušteno. u kafani - dabome

Ovo je nesto trece, Serbona je bliza Tannoyu po ideji centralnog visokotonca... Mada je meni svaki FR posebna lepota.

Uf...i sta je sve uticaj sobe a sta zvucnik prikazuje...valjda se merenje radi kako treba a ne ovo je dijagram ali u nasoj sobi...i jos je radio usisivac

Nije sjajan dijagram i ne slaze se sa tekstom. Na 18kHz je preko 15dB padavina. Vise je pokazni nego za nekiu analizu. Ali to nije tema. Ono sto je vrhunski i prakticno pionirski rad je proizvodnja membrane. Mada je prerada ili dorada laksi posao i vrlo dobri rezultati mogu da se ostvare, izrada i razrada tehnologije za membranu je nesto zaista nevidjeno i meni zadivljujuce na ovim prostorima.

Fudbalski klub iz Kruševca