Jump to content

Lemić

Član
  • Broj sadržaja

    608
  • Na DiyAudio.rs od

  • Broj dana (pobeda)

    4

Poslednji trofej

Lemić je imao/la sadržaj sa najviše reakcija!

1 Pratilac

O Lemić

  • Rođendan 05/05/1956

Informacije Profila

  • Pol:
    Muško
  • Lokacija:
    Singidunum
  • Interesovanja:
    Motorciklizam, ekologija, audio...
  • Zemlja:
    Serbia

Skorašnji posetioci profila

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

  1. Dal ovde, dal na "onom" forumu, pisao sam svoju istoriju i vodilju kroz ovu problematiku. Prvi put sam se susreo sam ozbiljnim kablom 1977 godine, bio je to Monster, licnasti i velikog preseka, tako da je morao da se tanji da bi mogao da se kopča na federaste konektore, što je bio standard tada. Naime, smatralo se da je žica jednostavno žica i da je potrebno samo zadovoljiti energetski činioc, pa se uglavnom koristio "luster" kabl, beli duplo spojeni PVC od po 0,75mm kupovan u običnim prodavnicama, na jednom vodu su se vezivali čvorovi da se zna šta je plus a šta minus, mada se ni na to nije obraćala pažnja, bitno je da svira, a interkonkti su bili ono što se obavezno dobijalo uz svaku komponentu, čuvam Nakamiči plastikajnere, što je danas potpuno neprihvatljivo. Ubrzo ulazim u ozbiljan krug tadašnjih aktera, opet je Bradač bio mentor, pričao mi je o kablovima, voleo je Nojmen i RG kablove za režijske stolove. Tu i tamo se pojavljivalo ponešto o ožićenju, u stranim prodavnicama se mogao naći tek skroman izbor. Početkom devedesetih se pojavio Kimber kod nas, prodavao ga je Žare Kimber uz niz ekstravagntnih stvari tada, Krel, Apože, .... Interkonekt KC AG 1 je bio isporučivan u plišanoj ambalaži kao Cartier ogrlica, a tako je i izgledao sa rodijim konektorima i to je bio moj ulazak u ovu sferu, zajedno sa zvučničkim TC AG, ( valjda, onim debljim). Ubrzo su počeli da se pojavljuju mnogi proizvođači i bum je nastao koji traje do danas. Po Beogradu je onda bila pomama za slušanjem ožičenja, nezaboravno vreme lepog druženja. Nekih 6 godina sam preslušavao sve i svašta i došao do zaključka, da "bez kabla ne može", Šćepina emisija ima simboličan naziv sa pravom. Spremio sam nekih 3.500 DM za komplet ožičenje, ali bukvalno dan pred kupovinu dođe Mile Dabić u posetu i donese svoje kablove, sa njim i Laza Fozgen, donevši mi par brojeva Sterofila. Naravno, akcenat večeri je bio na kablaži, odustanem od kupovine čuvši njegove kablove koji su suštinski bili preteča kasnijih u okviru Teresonic-a. Iščitam članak koji sam kao neznalica svojevremeno prenabrego u nekom časopisu koji mi je dobacivao kolega iz USA i to je bilo presudno: https://www.stereophile.com/reference/1095cable Uzeo sam bakarne cevke spoljneg prečnika 8mm, zid debljine 0,7 ili 0,8mm, izolovo krep farbarskom trakom a na krajeve zavario snop lak žica i na njih bakarne stopice, ili omče, isekavši ih u formu znaka pitanja, Bradačeva ideja. Danas slušam prečnik 6mm, na pojačivaču su napravljene bakarne kleme koje imaju izbušenu rupu prečnika 6+mm da cevka uđe direktno, a odozgo je urezan navoj za šraf koji pritiska. Kraj za zvučnike se spoljošti i polako zakrivi isto u oblik upitnika, može i da se raseče i otvori cevka pa zaravni isečak i na njemu napravi bilo omča bilo ?, tako da nema među spoja. Spolja se cev ispolira pa premaže šel lakom, iznutra se isto napuni cev pa ostavi ukošeno da iscuri sve par dana dok ne polimerizuje lak. Za interkonekte koristim "kapilare" cevčice od mislim 1,5mm spolja, zid oko 0,35mm, ne sećam se. Imam neku količinu RCA činčeva koji su kopija jednog WBT-a koji je upravo izbačen iz proizvodnje. Na njemu su sva tri spoja na šraf, signal, masa i širm, savijem plus cevku stranu i razmaknem vodove, krajeve zašrafim pomenutim šrafčićima, ne koristim širm. Nemam nešto slika, al ću napraviti jednom. Isporedio sam cevke još onda sa više kablova, između i sa onim koje sam hteo da kupim, bolje su zvučale od svega i praktično sam potpuno van interesovanja. Tad sam imao CDP i DAC, napravih "koaksijalac" spolja cev a unutra lakiruša, sviralo uh. U izlaganju Doktora Malkoma, ima pri kraju zaključak, "treba probati cevi ili trake", Roger Skoffov članak koji je objavljen u istom časopisu širi priču na samu geometriju i izbor provodnika : https://www.stereophile.com/content/what-difference-wire-makes-further-reading Nema tog članka na netu, ja imam požutelu kopiju pa kolko može da se pročita. Na strani 101, u gornjem desnom pasosu ima navod u pogledu srebra i bakra, levo objšnjava fenomem diodonog efekta između neizolovanih licni. Lično, nisam nikad bio impresioniran srebrom, bilo jedno vreme manija da se tope escajzi i izvlače žice i stavljaju u teflon, meni je bakarna lak žica odlično zvučala i kao interkonekt. Nisam elkronac, ali svaki provodnok i konkecije imaju R,L,C i impedansu kao čionice, po mojoj zamisli, što jednostavnije i sa što manje zavrzlama, peglanje krive Drine ne uspeva, a može samo da dođe do još veće zapetljanosti. No, interes očito postoji, ne bih se uključivo u temu i tražio kablove za ožićenje međutrafoa iza DAC-a. Ruda bakra sadrži niz elemenata, zlato je jedan od njih i zato se vrši prečišćavanje da bi se ono izdvojilo, a ne da bi sam bakar bio čistunac. Priča o ne znam kolko N, gubi pomalo smisao kad naiđe na konkciju, svi konkteori se rade od mesinga, oni što kažu da je od pravog bakra, prikrivaju dodatak cinka. Po podacima sa neta, mesing ima svega 28% provodljivosti bakra. Pozlata bakra uvek traži među sloj nikla ili cinka, sve je to čist gubitak u provodljivosti ma kolko bila tanka prevlaka. Neka kazivanja navode "crveni" bakar, to je priličan oksid, zatim telirijum, belirijum i rodijum kao dobar nanos preko bakra, mada i ako neko navodi isključivo čistu bakarnu izradu, nije sigurno da je tako. Ja sam pravio ženske konketore od bakra sa drvenom izolacijiom, kad sam prvi par ugradio na mesto običnih pozlaćenih, izljibi me drugar Profa koji ih je menjao. Spolja zaštićeni šel lakom, može i kalfonijumom, a kontakti u spoju ostanu nekako čisti. Muške nisam ni pokušavao, ima jedna ideja komplet drvenih, slično kao što je Simplicius pravio, sad mi dao gas. Nisam skeptik, naprotiv, kablaža i te kako utiče, samo je pitanje koliko i šta je od toga dobro, a šta loše. U svom sistemu osetim svaku razlikicu, primerice: https://www.diyaudio.rs/topic/9574-transformator-kao-analogni-izlazni-stepen-dac/?do=findComment&comment=377872 To na neki način ukazuje na dobru provodljivost vodova, da nije tako, ne bih uočio razliku, dovoljno sam iskusan da me oči ne uvuku u zabludu.
  2. Zaptivne bakarne podloške se zarad ponovne upotrebe žare brenerčićem na plin i na taj način omeknu, "otpuste". Lak žica spada pod mekano zbog nužno potrebnog savijanja pri motanju. U prodaji postoje cevi od bakra, tvrde, koje su mahom prave i meke u koturovima, koriste se za podno grejanje, u klimatizaciji itd. gde je poptrebno lako savijanje. Postoji valjaonica bakra u Sevojnu, predvorje Užica, a Andrej je iz tog mesta. Da li se ovim postupkom izrade dobija kolateralno " dug kristal", ne znam, al ja koristim i cevčice i lakiruše za ožičenje.
  3. Tuđi skutijani trafoi imaju mogućnost bajpasa zbog nevernih Toma, ja slušam trafoe iza CD-a već više od 2 decenije, nema govora ni o kakvom bajpasovanju, čisto sam naveo svoj slušni zaključak i moguće činioce koji utiču na razliku. Gde ima te dve žice da se kupe?
  4. Hvala, išao bih možda radije na golu žicu pa naneo svoju izolaciju, pereferiram bakar, no, možda je red da okusim srebro.
  5. Ne ulazim baš previše u tuđi izbor i ukus, moji će da se upakuju u drvenu kutiju. Za činčeve će se videti, verovatno WBT, a žica je posebna priča. Ovo što je na slici, moguće da je vojna, ja bih ipak uzeo nešto egzotično čisto, mada ne dajem ni 5 para za kablažu, no, nekad valja napraviti izuzetak, neki predlog?
  6. Mislim da nisi pažljivo pročitao, to u kutiji je tuđe, moji su na pleksiglasu. Ti ćeš tek da dođeš na tapet, em si me podmašio, em to činiš i dalje, ima tema o DAC-u pa da je ja bar ne širim ovde, mada se dopunjuju. Imam ja još trafuljaka, a dobići ih još:
  7. Stigli su moji "interstage", međustepeni, trafoi. Dobio sam info, 1Kom su, 1:1,4 odnos. Limovi se vide da su tanki. Transformatori koje sam slušao, u kutiji i ove koje sam dobio na pleksi pločici su identični, međutim, moji zvuče za nijansicu bolje. Razliku verovatno pravi nešto što se vidi okom, PVC kutija, taster za bapas, žice su verovatno iste, konektori ni na mojim nisu ništa pa posebno. Kutija nije metalna niti magnetna, ali sigurno pravi elektristaski plašt, tako da ću moje da skutijam u staro, dobro i provereno, drvo.
  8. Ako se ne varam, svaki D/A konverter je na izlazu naponski izvor, tu i leži problem. D/A čip može da bude čist strujni i zato iza njega mora da ide IV konverzija, kad ima naponski izlaz, onda već u sebi ima operacioni. Bolji Dakovi zato vrše konverziju na neki način bez operacionog čipa, ala Rogićev The Model koji ima Doktor i kako je moj Philips prerađen, ali ja nisam slušao, niti znam koji koverter ima IV konverziju direktno putem transformatora. Peđa Rogić i ja smo se i upoznali i družili upravo preko tog idejnog rešenja, u tom periodu je i razvijen The Model i sledeći korak bi verovatno bio trafo IV pretvaračem, ne znam šta je on dalje radio, ali je sigurno napravio dobar uređaj, možda skup al Bože moj. Neću da se uplićem u tehničku elaboraciju šta trafo u ovoj izlaznoj kombinatorici radi jer ne znam, ali da popravi zvuk je evidentno i to vredi i kroz neki novac i kao trud da se napravi i pozabavi njime.
  9. Ovako Mikone, pomenuti prizvuk visokotonca nije merljiv jer se radi jedostavno o tonu koji emituje sama kakvoća aluminijuma i meni je to počelo da smeta. Predhodno sa imao elektrostat, sve mi je zvučalo kao staniol od cigaret kutije, to su neizbežne stvari, čak i papir ima svoj ton, doduše, on se smatra neutralnim, verovatno što je prihvatljiviji ljudskom uhu. Bas, iako od papirne membrane, ima takođe svoju tonsku zašećerenost, zato ga mnogi i vole, ja sam ga obožavao izvesno vreme, no, prigušio sam mu karakter utrljavanjem grafita u samu membranu. Aca Ribon je uspeo svojim vešanjem i majstorijom da izvuče ješ 1db efikasnosti, što se čulo kao lepo. Dalje, postoje dva tipa visokotonaca, jedan ima manji omski otpor, taj bolje zvuči po mojoj oceni, on je išao u Gold model. Što se tiče skretnice, ako i dok ne nađem šemu, na viskotoncu samo 2 mikra, ( uh, možda 1), slušao sam PIO kondiš koji malo neutrališe metalni ton, na basu velik i debeložični kalem, ne sećam se koje induktivnosti, ali može da ide bas bez ičega i tad radi možda najbolje. Merno, javljaju se pikovi od oba drajvera, ali su oni skroz uskog spektra i sa velikom razdelu pa ih praktično uvo toleriše, odnosno, čujni boljitak je veći nego što je prisustvo krlja koje skretnica guši, gušeči i kolateralno. Posle HPD 385 , ide serija sa četvrtastom korpom, tad ih je moj drugar Odić batalio, a on ih se napravo samo tako. Ja sam ih slušao u svojoj eri Tanojisanja nekoliko puta i nisu mi se dopali, naročito viskotonac, drugojačija trubica. Zanimljivo je da se samnom složio i vlasnik koji je bio blizak tadašnjim zastupništvu za ovo područje. Koliko sam bio u toku, rikon kit postoji za HPD 385 samo, to je zato što se verovatno ugrađuje u današnju 15-ticu. (Zen, prebaci sve ovo u neku temu o Tanojima. )
  10. Ko što rekoh, HPD 385 sam slušao u kabinetima od 100 pa do 800l kolko po programskim simulacijama mu odgovaraju. Možda sam sačuvao merenja koja je Aca svojvremeno radio, javlja se pik na nekih 60hz i praktično se grafikon izdiže dosta više frekventno. To doprinosi da se uvek čuje neki, ili neka količina basa, praktično nema numere a da ga iole nema, što je dopadljivo naravno, zato sam ga i voleo svojevremeno uostalom. Drugi atribut je ton gornjeg spektra, aliminijmska membrana visokotonca kao i sama njegova horna uvek daju taj neki prizvuk, to nikako nisam uspeo da neutralušem u dovoljnoj meri. U temi o DAC-u, naveo sam da sam tek sada dobio zvučnu sliku koja izlazi van teoretski mogućeg a koju sam upravo imao svojevremeno na Tanojima i sa trafoom iz CD plajera, znači, pun hologram. Nije to sporno već tonska neutralnost, zato sam se opredelio za FR.
  11. Ajd da ofujemo. Dvojica pomenutih velikana za zvučnike su na moju gnjavažu napravili sasvim drugojačiji koncept i nikad više u narednih desetak godina nisam zakačio fabričku skretnicu koja sadrži mislim 12 elemenata u signalnom putu. Slušni doživljaj odličan, merno na prvi pogled nije dobro, al kad se rezonski razmisli, to je to. Ja Acu znam jako dugo, nije znao svakakona na početku što zna danas, ali je odmah razumeo problematku i zhvaljujući tome je postigao što jeste danas. Devedesetih, HPD 385 i SE VT4C su odredile moj današnji put. Inače su predmetni trafoi slušani i na njima svo vreme dok sam ih imao. Uh, kud pomenu Tanoje ovde.
  12. Vidi, naslušao sam se Tanoya još iz vremena sedamdesetih, pa onda devedesetih, od Berklija pa do kutija sa 800l zapremine, pa sa po dva drajvera u kutiji uz niz kombinovanja. Moji primrci su unikatno bili urađeni, Aca Ribon i Brana Hodalić, skretnica skroz simplifikovana, jednostavno vanserijsko po svemu. Amp je bio Hiraga by Viktor Bradač, preamp pomenuti singl Euridice. Obožavao sam Tanoje ali sam ih se odrekao bukvalno nakon tridesetak sekundi slušanja FR Fostexa od 6 cola, završili su u Royal kabinetima u Budimpešti. Nema tu ništa kontradiktorno, promenio se ukus, ili mi se dopalo ovo drugo više. No, da ne ofujemo temu.
  13. Ne, ne,ne, nemam utisak, ili, ne žalim se na donje lage, samo sam izneo komparativni slušni doživljaj između dva uređaja, možda pa Petrović DAC malo pumpa dole. Slušam danas ceo dan, potaman mi sve, napravio je trafo dobru izbalansiranost, zvuk je onkav kakav mi je falio zbog izbacivanja pređašnjih transformatora. Čitao sam malo forum pa naiđoh na Vladdov neki komentar, "reskost", to je u stvari adekvatan naziv za ono što pruža ovaj trafo, meni izletela reč agresivnost. Kad sad prođe i Pravoslavna Nova Godina, Topping i ovo napajanjce će na sto, hvala za ukazivanje na diodu. Ja sam dugo slušo Tanoy-a HPD 15, on uvek izbacuje bas i kad ga ima i kad ne, problem je FR navesti da zvuči kao velika membrana, a to se uspelo: https://www.diyaudio.rs/topic/9799-lowther-modifikacija-zvučnika-6c/?do=findComment&comment=376972 HI-FI je kompleksan i ne može se posmatrati segmentno i pojedinačnim stvarima rešavati kriva Drina jer sve utiče uzajamnom povezanošću.
  14. Da nastavim temu, paralelna povezanost : Spominjao sam trafoe koji sam godinama koristio iza CD plejera, ostavljeni su duži izvodi na koje su stavljeni konektori tako da je to bio ujedno i interkonekt. Ovo je namotano na "divlje", čisto za probu, al ostade dugo u upotrebi, primar pa sekundar, ne sećam se više, ali je bio relativno kratak gore što i nije loše za CD jer se trafo ponaša kao filter. Projektovan je kao 1:1, 300 : 300 Oma. Zamenom aktivnog predpojačivača, Eridice, singl sa jednom cevkom i izlaznim trafoom, šema iz talijanskog časopisa, školski rad elektroske cevi, za TVC, trafoi se nisu uklopili iz nekog razloga i izbacio sam ih iz sistema. Kad sam uzeo Topping D10, hteo sam da probam trafoe, ali su se pokidali izvodi uz same primare i praktično ih nije moguće popraviti bez razmotavanja: Prijatelj i mušterija iz moto priče, bubnjar i sa odličnim sistemom, "Voice of the teatar" kabinetima recimo, koristi neke transformatore sa velikim zadovoljstvom, ja mu slao DAC na slušanje, a on meni kad je vratio, te trafoe, skutijane i sa ulznim i izlaznim konektorima. Ne znaju se tehnički podaci, ali na osnovu sluške, trebalo bi da su 1:1 jer nema razlike u glasnosti: Ovo "čudo" zaista doprinosi zvuku, možda ne baš kako mi je on predstavio, ali za nepoverovati, znatno više nego moji predhodni i što je bitno, uklopili su se u sistem. ( Upravo mi je javio da je iz istog izvora uspeo da mi obrzbedi par, priča je stara više od 10 godina, dobiću ih za par dana. ) Miraudio DAC, koji je bio na slušanju kod mene, iznenada je otpremljen vlasniiku u SLO, tako da nisam uspeo njega da čujem sa umetnutim trafoima, ali se nadam da ću uskoro isti, ali pooljšani DAC, imati na preslušavanju. Topping D10, nakon Miraudia zvuči i dalje milo ali premekano. Nema tu performansu, bas se oseća da je plići, što ne smeta generalno, manja je dinamika i sama voluminoznost u doživljaju energije, ali ko što rekoh, izuzetno je slušljiv i ti neki "nedostaci" se uopšte ne doživljavaju kao takvi. Ubacivanjem trafoa, došla je neka doza agresivnosti, a to mi je falilo od prvog dana, ( poboljšano sa posebnim napajanjem ), takođe je sam karakter zvuka dobio za nijansu svetliji ton, ( ne zbog tišeg basa ), što mi je isto bila zamerka od prvog slušanja. Svetliji ton sam dobijao sa različitim ulaznim cevima u pojačivaču, tema https://www.diyaudio.rs/topic/6496-motalica-regulacija-brzine/?do=findComment&comment=372313 ,ali to je ono, "sečeš uši, krpiš stražnjicu". Pre bih taj karakter nazavo svežinom, tako nekako zvuči, orno i veselo, analagno mehanici, signal ima bolje ubrzanje, tromost nije vesela odlika. Separacija kanala je takođe izraženija, samim tim i prostor, svaki prizvuk je celokupniji, čistiji, ima svoj i početak i kraj bez zamućenja, uopšteno bi sve podveo pod tačnost, sve se doživljava mnogo prirodnije što je suština sa mog aspekta slušanja. Trafo ima svoju gubiozu svakako, jednako unosi neku svoju notu kao i bilo koja komponenta u sistemu, po mom iskustvu, gde je i sada ovo, uvek napravi boljitak na klackalici kompromisa koji je neizbežan.
×
×
  • Kreiraj novo...