Jump to content

Lemić

Član
  • Content count

    276
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    2

Lemić last won the day on January 6

Lemić had the most liked content!

About Lemić

  • Rank
    Početnik
  • Birthday 05/05/1956

Profile Information

  • Pol:
    Muško
  • Lokacija:
    Singidunum
  • Interesovanja:
    Motorciklizam, ekologija, audio...
  • Zemlja:
    Serbia
  1. Hiraga 8W

    Nije kritičan niti nužan cevni kako se obično stereotipno misli, jednostavno samo dobar. Pasivac u vidu samo pota, to meni nije valjalo uopšte a morao sam neko kratko vreme da ga koristim. Početno slušanje je bilo sa tranzistorskim Klaseaom, uređej kao da je nacrtan a ne pravljen, toliko je bio pedantno izrađen, dok recimo Kaneda nije prošla suprotno očekivanju. Spomenuo je Doktor Grid, pionirski projekat koji se na žalost ugasio, klasična cevna šema sa 83-kama i vrlo lepo odabranim komponentama i finog dizajna, preslušo sam relativno dosta predpojačivača i ne mogu da favorizujem ni jednu opciju kao izrazit, ili nužan par. Svojvremeno mi se dopao neki Vukošićev cevni, pa posličan Šolajin, uz tadašnju modni come back lampi, poveo sam se u tom smeru. Izašao je članak Torstena Loša o izradi singl ended lampaškog predpojačivača sa transformatorom u izlazu, potom je Ćiro Marcio uradio neke 3 varijante Euridice sa različitim cevima, a došao mi je SE lajn na slušanje, rad Đoke Kenjala sa paralelisanom 88-com i to je bilo presudno, a Šolaja je "platio" cenu uradvši čistu 88-icu u uređaju sa LCR phonom, 36 kila kao pandam još teržoj Hiragi. TVC je bio sledeći tako da je izbor zaista širok.
  2. Hiraga 8W

    Hvala, takođe sve naj,naj,...Znam još bar dva kompleta koja rade uspešno s početka devedesetih, ali su kopirani original a ne moj bivši primerak. Obavezno ko skripta. Ne, ja sam samo predstavio jednu težnju ka što boljem pridržavajući se striktno Hiraginog klišea konfigurisanja kao primarnog i sa čime se Viktor i složio i insistirao, prepravka je unikatni dar i to volim da naglasim kao sećanje na velikog čoveka ma šta ko o njemu mislio. Moja preporuka je da se drži što više originala po topografiji, same pločice nisu ni velike ni zahtevne niti su delići skupi pa je lako napraviti više varijanti za poređenje. Vladd ima smernice već napomenute, pa pošto je elektroničar, zna šta priča, za razliku od mene koji sam ipak duduk u krajnjoj liniji. Što se tiče Zenovog komentara, tako je, Hiraga sa 200.000mf dobije, ili poprimi, pun zvuk i karkter, dovoljno je 1,1A mirne struje i tad nije kritičan kapacitet hlađenja, svako dalje uvećavanje je riskantnije i isterivanje nekog rezultata je zarad nekog ličnog hira ili zadovoljstva koje nije ništa manje u skromnijoj izvedbi. Elektroliti su bili lavovska stavka, verovatno i danas, bitno je da njihov nazivni napon ne bude previsok jer onda neće raditi u dobrom režimu i samim tip ni pojačivač i to se čuje, radni na otprilike 3/4 nazivnog, kod Hirage je to nezgodno jer optimum pada oko 40V. Velika energetska snaga nije potrebna, Hiragin ispravljač bi mogao da švajsuje, ali početni cim signala direktno zavisi od impedanse a Ampli je u osnovi strujni potrošač. Nisam imao mogućnosti da slušam eklose od 300.000mf po komadu kako stoji u orginalu, jesm redenike od po tridesetak hiljada pa do nekih 100.000, dugo sam slušao ispod Farada, po kanalu praktično pola, više mi se sviđalo sa ukupno sadašnjih 12x150.000 i to ganc novih, predpostavljam da bi sa deklarsanim bilo još bolje, ustalom, tako je Žan i projktovao. Mislim da i preamp Kaneda ima visoku kapacitivnost ispravljača, to je filozofska postavka. Inače, taj uređaj nije ni blizu pojačivaču i prošao je slušanje uz "hvala lepo", a bio orginal a ne kit.
  3. Hiraga 8W

    Kolko sam bacio pogled, ono deluje krajnje korektno, čujem da je ovde problem napraviti kvalitetnu pločicu eć neki duži period. Izbor tranzistora je uvek diskutabilan, nemam pojma ima li ih u Parizu, al manje više bilo koji će da pruži zavidan rezultat. Problem sa akumulatorima je što mora da se uzmu 4 komada za trideseticu, to već nije baš ni jeftino a možda i nerazumno, za naj manju Hiragu da, jedan aku kolko se sećam. A ladnjake po Vladd-ovom receptu, zašto ne od bakra, on se pa lako švajsuje, nadrealno izgleda, skroz tankim slojem laka neće oksidirati. Ne znam da ti odgovorim. Mislim da Nelson ima odličan članak, The First Wat, u njemu je srž a sva ostala snaga u oblandi, realno, za 95db+ je dovoljno tih 10 w. Slušao sam 1 il 1,5w sa 93db, ako se nema potreba za žurkama taman.
  4. Hiraga 8W

    To bre... hajde vlasnici organizujte se pa da se cuje koja je najbolja... pauziram nabavku delovado daljnjeg... Pored poređenja kompletnih uređaja, poredio sam moju, tj. Bradačevu pločicu sa urađenom maksimalno kao originalna, razlika je bila evidentna ali ne da bi se išlo u beskonačno riskantno traganje. Hoću da kažem, da originalna šema i tranzistori zvuče perfektno i ne treba po svaku cenu tražiti leba preko pogače. 20 vatna Hiraga zvuči tonski možda i lepše od tridesetovatne, ali po mom sećanju joj od svega po malo nedostaje što nije za prevagu već za dilemu, znači manje bitno il skroz. A onaj Le Monster od 8w valjda, zvuči naj lepše ali gubi dah sa DC Tanojima, ne u glasnosti nego u prezntnosti, sa osetljivijim drajverima bi možda bio dobitni izbor, a uz akumulatorsko napajanje sa nekom pametnom regulacijom punjenja bi se niz zezancija zaobišlo, na stranu što je baterija odličan izvor.
  5. Hiraga 8W

    Ja sam se sa Hiragom od 20w sreo prvi put negde 85-te, otkačivši Krela 50 koji je u to vreme bio kao recimo kad bi neko danas imao F1 bolid, pa kud ćeš lepše i bolje, dobiti bolji zvuk za petinu para. U tovreme nije bilo neta i forumske razmene, u svega nekoliko časopisa u svetu se moglo pročitati povremeno nešto upotrebljivo a doći do tih novina nije bilo lako a o gotovim uređajima da ne govorim, nije bilo slobodnog uvoza ničega. Njegov časpois je uvek imao nešto kvalitetno, svi radovi obnarodovani i relativno jednostavni za izradu a u radnji sve moglo da se kupi, meni je recimo stjuart iz voza doneo kesicu. Pored nespornog kvaliteta svojih projekata Žan je pružio nešto mnogo više možda zahvaljujući svom multi kultrološkom francusko japanskom poreklu. Sve što je zamislio bilo je vrlo jasno a visokog kvaliteta, i toliko pojednostavljeno da je naprosto bilo mamac za diy i nadogranju pune sfere i mnogima je bio početak audio Odiseje. Ko se pridržavao njegovih postavki pri radu je na neki način stekao ispravan stav ili odnos, običnim kopiranjem ala ovog pojačivača se sticala reputacija i moglo prihodovati, ko je iole preskočio njegovu mericu je bio car. Priča o Hiragi je zanimala sve, evo i sada i tako će biti ko zna koliko još. Zahvaljujući tome se družilo i sticana su životna prijateljstva i poznanstva, Bradač je imao neki kontakt sa Žanom, znalo se da je moj primerak bio nešto posebno i zahvaljujući tome sam imao prilike da upoznam ugledne ljude koje verovatno ne bi i koji su sa poštovanjem ulazili u moju kuću i naučili me lepom odnosu i ophođenju. Šema ko šema, al Bradač je bio vrlo izričit apropo mojih sklonosti govorivši da samo mogu da pokvarim uređaj i zahvaljujući velikom verovanju u njegov um umem da se obuzdam i u nekim drugim oblastima dan danas jednako kako nisam petljao po uređaju ostavivši ga njegovim unikatom. Da, elkosi su imali redinke bajpasova ali sam ih pri nekom redovnom čišćenju kontakata uklonio probe radi i tako mi više prijalo ušima. Nisam elektroničar pa osim elementarnih stvari ne znam ništa ali ljudi ala Vladd, da ne pominjem ostale, izuzetno tačno komentarišu pa ko se bavi diy nek obrati pažnju uvek.
  6. Hiraga 8W

    Hiraga je imao 3 konstrukcije, Monster il Nemesis, koji je mogao da se napaja olovnim akumulatorom, što je inače odličan izvor, Ampli od 20 vati sa 6 elkosa po 68.000 i Ampli 30w koji je imao zelene i crne tranzistore, viši napon napajanja i elektrolite od 300.000 mf, ukupno 1,5 farada, kao gotov uređaj je koštao 5.500 DM a kao komplet kit možda i punih 3.500, a mogli su svi delovi da se kupe pojedinačno i mislim da nije bilo razlike među njima. Pojačivač je školski, minimizovan i DC, zato svaki radi dobro bez obzira na diy varijacije. Moj uređaj je urađen uz uvažavanje Hiragine filozofije i nekih izmena koje je uradio Bradač bez remećenja originalnog koncepta i za svaki detalj sam tražio Viktorovo aminovanje. Uzeti su svi tranzistori u Parizu kao i trimer ali druge vrednosti, pločice su urađene ovde sa boljim vodovima, umesto tantala su ugrađeni polipropileni i stavljeni metal oksid otpornici. Sve je kupljeno u priličnoj količini i postignuta je gotovo apsolutna uparenost u svemu, osim tranzistora koji su bili u odličnoj maloj toleranciji. Svi delići pre ugradnje formatizovani i očišćeni Kramolinom i slemljeno je izgledalo kao da je sklapano mašinski identično. Kad je uređaj bio konačan, pločice ponovo očišćene i premazane prirodnim lakom i heremetizovane. Naručeni su čuveni pazinski torusi za Bradača a ne mene, mislim po 800W, naknadnom promenom na dva potpuno odvojena mono bloka je napon bio povišen i samim tim dobijeno više snage. Morali su da se nađu jaki prekidači sa dvostrukim prekidanjem koji su vezani samo na jednu granu i vodilo se računa o fazi na utičnici. P filter je po originalu, vremenom je otpornik sa dodatim hladnjakom zamenjen adekvatnom prigušnicom i to je bilo čujno. Svi vodovi su od debelog čistog bakra i spajanje je rađeno švajsovanjem a ne lemljenem. Centralna tačke mase je bitna i valja da bude kako ju je Hiraga postavio, nije masa svuda ista. Bradač je uvek insistirao da svi izlazni tranzistori budu na istoj površini zbog temperaturnog uravnoteženja, zato su hladnjaci vezani direktno na zadnju stranicu šasije. U to vreme nije bilo velikih hladnjaka i mirna struja nije mogla preko 1,1A pa su stavljeni dodatni, Viktor je hteo da izgura 1,7; 1,8A ali mislim da je ostalo 1,6 uz temperaturu blizu 80°C mereno tik ispod trnazistora. Celokupna kutija je precizno isečena i savijana, bakarisana zbog RF smetnji po zahrevu Bradača i potom plastifikovana. Uređaj nikad nije brujao niti oscilovao, Kaneda originalna jeste, samo beli šum niskog intenziteta. Bradač je uradio unikatnu modifikaciju, nešto na samom izlazu, nešto oko povratne sprege uz mogućnost podešavanja ali nisam našao nikad za potrebno i omogućio je da se DC napon i mirna struja mogu nezavisno podešavati što u originalu nije bilo moguće. DC se natrimovao nakon 24 sata rada i nikad nije odstupao više. Preslušao sam zaista niz Hiraga, drugar ih se i napravio u kemrcijalne svrhe, nijedna nije bolja, sve lošije u manjoj ili većoj meri, mislim da su sve sa pločicama bile sa originalnom šemom. Rađena je proba kapaciteta elektrolita jer su oni i skupi i problematični, tek sa 200.000mf uređaj počinje da zvuči korektno. Probana su i aktivna napajanja i to tek ne zvuči dobro i od tada to ne volim u bilo kojoj varijanti. Početno su ugrađeni oni filterčići na utičnici dosta snažni, po preporuci Gosn Dabića su izbačeni i to se čulo. Zanimljivo je i da je uređaj zvučao bolje bez poklopca što je iziskivalo mukotrpno čišćenje prašine. Iako jak i težak četrdesetak kila, tranzistorac, osetno poboljšanje je sa plivajućim vazdušnim jastukom, jednostavno se dobije cevni karkter zvuka i otuda cela polica sa takvim oslanjanjem. Uređaj i dan danas radi kod drugara kako treba, nikad nije pravio probleme, pehove pregorevanja tranzistora sam ja činio poredivši te zvučnike, te kablove, te gluposti, nisam hteo da stavim nikakvu protekciju jer to degradira, na kraju su svi rezervni tranzistori spucani al nađeni još bolji od originala. Ovakav tip pojačivača će uvek biti aktuelan i izazov za diy, ovo je moje sećanje jedne duge epohe života uopšte.
  7. Hiraga 8W

    Da, veliki problem su dobri elektroliti u adekvatnom naponu, ja sam imao jedan kraći, ko štula bio, i u nekom trenutku se izujem i naručim 12 komada novih, čekao sam da se prozvedu i muški sam ih platio, ali se tonski isplatilo, dubina, moć i prefinjenost. Ja ni dan danas ne znam, il se ne sećam više, koji su tranzistori u originalu, poslednji koji su ugrađeni i bolje zvuče od Hiraginih iz devedesetih su selekcionisani, mereni u upareni od nekih pedesetak parova. Smeška, prodavala jedna prodavnica tranzistore, kad se pozovu i pita da li umaju uparene, odgovor je daaa, a dobije se par komplemtarnih tranzistora vezanih bakarnom žicom. Rekoh, iz špijunskih resursa sam svojvremeno više trandži preslušavao, jedan tranzistor beše jedno 3 puta gabaritniji od francuskog, al jok, tek ovaj sadašnji je nadsvirao originalne, dobio je drugar par rezervnih.
  8. Koji visokotonac uz Lowther

    Zdravo i veselo tebi i svima u Novoj. Da te malo podsetim https://www.diyaudio.rs/topic/8307-apex-ax-11/?do=findComment&comment=269757 i da dodam, radio je odlično jedan trnazistorac samo sa jednim tranzistorom baziran na Hiraginom projektu, rad Miroslava Petrovića, možda je imao i izlazni trafo, ali je bio male snage i to se osećalo na Tanojima koje sam tada imao. Praktično je Ajon, il kako se već zove, prvi pojačivač koji je nadsvirao moju Hiragu u kombinaciji sa Lauderom, doduše slušan svega nekoliko sati što je bilo sasvim dovoljno. Nekoliko pojačivača sa 211 su bila nedorasla Hiragi, jedan čak vrlo loš i nije mu pomoglo prepravljanje ni sa drugim odličnim pred cevima i prešemiranjem. Tek je primerak sa cevkom RCA 211 bio tonski slušljiviji ali sa nekako teškim i uvek posličnim basom koje te cevi inače imaju karkterno, jeste taj bas bio voluminozniji u odnosu na Hiragu što me je iznenadilo, ali sve ostalo nije bilo dovoljno i ubedljivo za prevagu, a sem toga, obećao sam tada drugaru taj pojačivač i prepustio sam mu ga. GM 70 je po mom kriterijum i ukusu, a i po mišljenju ljudi koje uvažavam, nešto posebno i Lauteri jako lepo zvuče, po mnogo čemu atipično od očekivanog za FR drajver. No, nije svaki GM 70 pojačivač toliko dobar, nisam slušao ali prihvatam preneto iskustvo bar sa dva pojačala sa tom lampom. Preamp je TVC Šolaja, čuvena SE Euridice od preko 30kg čeka naslonjena uza zid ispod zavese verovatno reciklažu, ima previše gvožđa i bakra i na kilo vredi više nego što bi mogla da bude neka drugarska cena. Sigurno sam pristrasan kad su mi drugari u pitanju, ali Šolajin TVC zvuči mnogo lepše od mase drugih koje smo slušali, a čulo se sve što je od znčaja. Da, dva i te kako ozbiljna 2a3 pojačivača sam imao prilike da slušam kod sebe, jedan ko turpija a dugi, Šolajin, osim izuzetno lepog tona malo šta za poređenje sa GM-om. To je enigmatočno, zvučnik visoke osetljivosti bi trebao da se zadovolji sa vatom ili par, međutim, ni odličan 300b sa nekih 7 vati nije zvučao kako treba, jednostavno gubi dah i ne oseća se neka snaga ili voluminoznost, energetsko prezentovanje, čak i pri tihom slušanju. Zvučnici tipski FR su po pravilu suvi, malih kretnih masa i ne inertni i samim tim bez samoodsviravanja, reprodukuju samo kolko ih mili signal pokrene, zato im je potrebna neka mikro dinamička pokretljivost koju nema svaki pojačivač i zvuk tada bude sterilno rezolutan bez bogato izraženog tona i to smeta ušima. Moja Hiraga je imala bez malo punih i čistih 40 vati, GM 70 sada ima nekih 13 mereno, ma ne mogu da se porede tek u ovom nekom segmentu gde se radi o mikro strujama. Davno sam slušavao VT4C sa Tanojima, Nestorovićima i sličnim moćnim zvučnicima, mislim da SE pojačivač nema neku naročitu prednost u takvom uparivanju, možda čak i manu zbog ograničene snage, sem toga, čistunstvo izvora ni nema smisla kad se koloriše kroz više drajvera i komponenti u samoj skretnici ma kog kvaliteta. Po mom mišljenju, simplističku postavku SE+FR uz sve mane i prednosti, ne treba ukrštati i mešati sa ostalim postavkama. Zvučnik po meni je primaran i sve ostalo se podređuje njemu da bi se iz njegove ne savršenosti isteralo što više, pa šta ko izabere. Nisam nadobudan i sklon samoreferisanju, al prelaskom na FR pre x godina, jednostavno sam izgubio želju da slušam naokolo, kad kurtozano moram, obično se okrenem leđima il sednem u stranu skroz i držim jezik za zubima, zato i izbegavam družbe i dešavanja što je pa pogrešan stav.
  9. Hiraga 8W

    Lemić je doneo "malu" Hiragu, od 20w, skockanu u kutiji od šper ploče i koja jebolje zvučala od čuvenog Krela KSA50 sa vrlo malim serijskim brojem. Pomenuta Grid ekipa je preko noći uz pomoć još dvojice ceo uređaj razlemila i slemila i skinula šemu, to sam tek godinama kasnije saznao, a sutradan sam im dao stranicu iz časopisa, džabe su pekli ruke, toliko o njima. Ne, nisam se zahebao, nisam od onih koji gomilaju stvari robujući im, jeste moj rični rad i cela ideja dual mono uređaja u standardnom formatu rek-a, teška preko 40kg sa kapacitetom od skoro 2 farada, bešumna i bez oscilovanja. Mogla je da gura sve tipove zvučnika uključujući i Apože Duete, istina ne sa mogućnošću da pravi galamu da se prozori ljuljaju, sa tipski sličnim SMG-ijima je za moju suprugu naj lepše zvučalo. Jeste odolevala mnogim pojačivačima sve dok nije nokdaunirana sa Lauderima naspram SE Ajona sa Babuškama i konačno nakautirana sa SE GM 70 koji zvuči praktično kao nadograđena Hiraga, moj komentar je bio, ovo je što sam tražio čitav život, a nisam znao šta tražim dok nisam čuo. Otišla je dobrom drugaru za isto takvu cenu, nije mi žao naravno, želeo sam prevashodno da uvučem drugara u audio priču, ne znam još uvek da li sam uspeo u tome, sporo ide, da ne kažem da tavori, a sem toga, sadašnji slušalac mi je dao motor bez da smo se znali uopšte, a to se ne zaboravlja. Da, Vladd, naslušao sam se raznoraznih verzija, mnogi pojačivači su se prekrštavali u Hirage iako osim dva tranzistora po kanalu malo šta su imali zajedničko. Jesu drugojačije zvučale, ne baš loše, mada zaista, moj unikat izrađen po fabričkom klišeu uz sugestije i modifikacije Viktorta Bradača je bio nešto posebno, po mnogim vlasnicima tih drugih izrada, bolje. Zanimljivo je da sam jednom prilikom sa drugarom izmenjao nekoliko parova tranzistora koji su po karakteristikama bili bolji i snažniji od ošmirglanih originala, ni jedan nije bolje zvučao sveobuhvatno, tek je Miroslav Petrović uspeo da nađe lepše tranzistore i oni su sada u uređaju. (Tražio sam neku osobu pa videh da imam "pravo na repliku".)
  10. Udrobljena gramofonska tema

    Ček,ček, meni 50%, ja sam prvi počeo, barem ovde.
  11. Udrobljena gramofonska tema

    Ma neeee, ne posećujem taj forum uopšte, tek nedavno i to izuzetno. Hifilizam je u suštini iluzija i samim tim je sve i dozvoljeno i moguće, pa nisu retki takvi likovi, mada smo svi malo na "svoju ruku". Biće tema kad sam se već uvukao u priču, pa da ne ofujemo ovde.
  12. Udrobljena gramofonska tema

    Ne kapiram te, al nema ni veze, ni mene mnogi.
  13. Udrobljena gramofonska tema

    Baš jako malo sam zaticao sisteme u nekoj pristojnoj polici a da nije ala kredenac ili neki TV stočić, doduše ne krećem se godinama unazad na slušanje pa se možda promenio odnos. Jutros sam malo prelistao neku arhivu, biće temica bazirana na files forumu čim mi dune.
  14. Udrobljena gramofonska tema

    Veruj ti meni, u manjini si. Ajd kad mi naiđe inspiracija, nemam ovog časa jasno čvrst koncept zašta bi se opredelio iz raznoraznih prepreka a ne volim da pričam na prazno.
  15. Udrobljena gramofonska tema

    Da, ne vidim ih ni ja, isto tako ne vidim ni na bjbikers.com dok ih drugi vide, očigledno je "gazda" files foruma samoinicijativno i blokirao teme i sklonio slike. Imam ih neku količinu pa ako te zanima da otvorimo zasebnu temu. Polica je diy negde još s početka devedesetih, kopija dizajna talijanskog Tarđetija, izvorno je planiran pesak ispod svakog uređaja ali nikad nisam probao, već je ubačen pneumatik ispod svake komponente po uzoru na neku američku policu. Godinama razmišljam o izradi novog reka sa drugojačijim rešenjem vibracija i ne od gvožđa, al ko i za masu nekih ideja, nemam jednostavno vremena, noćas sam do jutra netovao iako imam sakupljeno dosta štiva. Soba i polica su još dve komponente sistema šta god ko mislio.
×