Lemić

Ima kako se vezuju kabllići da se dobije mono veza.

Da, ja sam prvi 180g vinil platio devedeset i neke 50DM, plus poštarinu unutar Nemače 25, pa mi brat doneo, znači 75DM. Kad sam čuo ploču, shvatio sam koliko takvo tehnološko reizdanje zvuči i da ja ne mogu to sebi da priuštim, a niži nivo više nisam hteo. Nešto što imam direktno rezanih je nešto malo lošije zvučno, standardna izdanja su takotako, a domaća nisu vredna pomena osim za kolekciju. Prihvatam da nekog radi šum i pucketanje, al šije mi ga Đura, kad nije bilo CDa, svi su se ježili tim lošim pojavama. A sad se svaki i vinil i gramofon i glava proglašavaju božanskim, e nije nego. No, svako nađe uživanjciju po sebi, da ne kvarimo.

Da, izgleda da je uopšte suštinska vrednost, bilo čega, zamenjena svima jasno merljivim, "što je skupo, mora da je i dobro".

To su budalaštine, 9 soma cena, ajd molim te. Ne bih da polemišem, sinoć sam ovlaš poredio dva ista snimka sa trakera, jedan standardni SACD, drugi sa vinila i još većoj rezoluciji i više mi se sviđa čist digitalni, ovaj sa vinila nema tu dinamiku malčice je plići dole. Dinamika je uvek bila problem za glave, ne znam danas. Kouetsu koji ja imam, Black Goldline je imao naj veću od cele game iako prvi model, koštao je nov 1.500$, ne znam kolko košta danas u izdanju sina. Deca Gold je isto imala punu dinamiku, ali plitak bas, tek je Gerotirana zvučala kompletno. Ali je sve to bilo nekako jeftino, osim tih nekih rariteta, Ortofon je samo jednu glavu imao koja je bila nešto skuplja, konkord MC 200 sa crvenom tačkom, japansko izdanje, al ništa spektakularno, očigledno da su se namazali pa udri.

Moram da se pre svega izvinim. Naime, pri zameni elka jedna žica se odvojila od ploče koja snabdeva male cevi. To je inače napravljeno tako da nije uopšte lako servisibilno i pri vraćanju je učinjen kiks i došlo je do pomeranja radne tačke drajverske cevi. Uređaj je posle nekog vremena povremeno tiho pucketao, dans pregledano i ispravljenja omaška. Sve što sam napisao važi, izuzev da je sada balans sasvim kako treba, samim tim su prostornost i rezolucija još bolji. Ali, stoji da nije Mundorf, jednostavno je sve tu i nema zamerki, zanatski sve zvuči kao da tako treba, ali mi fali malčice neke slasti. Imam destek dana pre nego odlučim oću li uzeti Mundorfe, ili ću se navići na ovakav doživljaj.

Ja sam u godinama, kao i moji savremenici, kada je verovatno poslednja mogućnost da se dosegne još nešto. Dovoljno sam stekao iskustva i sumnjam da bi me malo šta zanimalo. Po mom shvatanju, zvučnik je stub sistema i njemu se podređuje sve: Zvucnik za ceo zivot - Hi-Fi audio - HiFi forumi WWW.HI-FILES.COM Nakon niza godinja lutanja i 5 godina siroko pojasnog zvuka, konacno do vrha, Lowther ili popularno... Pojačivač koji sada imam apsolutno zadovoljavajuće zvuči u paru sa kabinetima, lampu GM70 smatram među vršnim uopšte. Sve ovo što radim je u jako visokoj zoni, može se posmatrati kao nepotrebnim, ali je zadovoljstvo u bavljenju pikanterijom, sistem je toliko rezolutan da malte ne oseti kad ga pogledam. Čovek sve radi zarad zadovoljstva, meni je ovo, a ko što reče moj drugar Profa, "merak nema cenu".

Još jedan upgrade postojećeg pojačivača, činim da bih lično čuo razliku i sabrao ideje za novi. Nakon izuzetno zadovljan rezultatom sa jednim Mundorf elektrolitom, zamenjeni su sprežni kondiši kupljeni kod Audiophonica. Kod njih nema loše robe, sve se može smatrati dobrim. Mudorfi vršnog ranga su 44€ komad plus dostava, to mi se učinilo baš mnogo i uzeh ove sa slike. Čitao sam neku test recenziju, spadaju pod krajnje neutralne a koštaju razumnih 8,50€ komad. Ugrađeni danas na mesto nekih poloikarbonata. Prostorno i po rezoluciji su Jantzeni nešto bolji, čitav spektar je malo čvršći, srednji i visoki su nešto izraženiji i na granici sviđanja, ovi stari su bili skoro pa taman, ali nešto punijeg basa i uopšte neke prezentovane energije, dok Jantzeni zvuče sa lakoćom, kao da muzičari sviraju sasvim odmorni a ne kao na kraju svadbarskog dana, ne mogu da kažem šta je bolje i tačnije. Međutim, ton nije to što sam očekivao, ono što mi je Mundorf doneo, sad se izgubilo. Doživljaj mi je takav kao da izvođači muziciraju sami za sebe u nekom studiju, ono, slušalice i zanatski što bolje za master, bez da imaju komunikaciju sa slušaocem i prenosa emocija, čest izraz u opisu Laze Fozgena. Stari kondiš je to imao, pogotovu sa Mundorfom, tako da ću za desetak dana ipak morati da se otvorim za njih, čim drugar ode za Beč. ( Usput je nađen jedan Kendail u visokom naponu da se blago naduo, on nije izlože nikakvom naprezanju, radi ispod 300v a deklarisan je na 450v. Od tih 5 komada eto jedan je ili star, ili je problem što nije formiran, što valja da se radi kad se meću novi. U buduće će sve morati da se kondicionira pre ugradnje, mora da se napravi elektronika i za cevi i kondiše.)

Ja sam svoj klamp poklonio jer nije bio na navoj, već na stezanje i moralo sa dve ruke da se manipuliše. Produžio osovinu i narezo navoj, al nikad nisam napravio drugi.

Teg mora da ima težinu da bi ima funkciju, a tad se vrši povećan pritisak na ležaj, što nije dobro, povećava se habanje i može se javiti šum. Bolje je da se pritisak na vinil vrši zatezanjem, uobičajeno putem navoja, ili ko što Sota ima, na prekret. Oracle ima odlično rešenje, ispod vinila ide jedna konusna podloška i kad se klemp zavije, praktično kao da blago prelomi ploču i tako je ispravi. Nešto što nisam probao, a imam više komada je "anti klemp", opet ideja Ive Jeličića. Ispod ploče se mete podloška veličine papira u srcu i ona lebdi iznad diska. Debljinom i vrstom materijala se traži najbolji slušni utisak, ali je to zezanje jer mora da se podiže ručka, na Mocartu je to lako. Za ovo tek treba klemp, da umiri eventualno klaćenje ploče.

Gosn Nebojša Maričić je doajen hifija generacije Viktora Bradača, Mila Nestorivića, Ive jeličića, elektro inženjer i školovani operski pevač sa karijerom u Bečkoj operi. Aktivan je čitav život u svim značajnijim projektima kod nas, počevši od Mocarta pa do Teresonica uz Mila Dabića. Uživa moje veliko poštovanje, kao profesionalni umetnik je dosta uticao na moje poimanje onoga što čujem, jer on muziku zna u živo iz prve ruke. Što se tiče Mundorf elektrolita, jedan od retkih sa naponom od 550v, ko što je već rečeno, radi ih isto nemački brend, nije to ništa ni novo ni neuobičajeno, jesu visoko cenjeni. Prodaje ih francuski Audiophonic, a kod njih je sve u ponudi dobro i probrano i šta god da se uzme, neće biti loše. Primer, nisam mogao da se odlučim šta da izaberem od Caig sredstva za čišćenje jer imaju preširoku paletu, natrčim kod njih i imaju svega tri artikla i to je to, pravi izbor.

Slike su kao primer kako ne treba da bude, bez obzira kako dobro zvuči. Zadnja slika upravo to i ilustruje, Mundorf je nešto višlji i nije mogao da stane na napajačku ploču i onda bukvalno nabudžen. Ja inače nisam od onih koji kao "svaki Cigo svoga konja hvali", no dobro a i nema viš svrhe, već viđeno, mislim na uređaj. Što se tiče postavke odgovora veštačke intelegencije, to je još jedan korak u zatupljivanje jer se sopstveno razmišljanje potiskuje kao gubitak vremena. Naravno da znam i Maričićeve i Šolajine "trikove", obojica razrađuju elektroniku, iako sam uvek čuo manji ili veću razliku kad se ubacu nešto novo, ovo je bilo malo neočekivano. Mundorf je kupljen pre desetak dana kod Audiophiksa, sasvim sigurno nije star ne znam koliko, a koliko je tehnološki mator, nemam pojma.

Novi elko je odradio oko 15 sati, treće paljenje danas, zvuk je još bolji. Pričam sa Gosn Maričićem i pitam ga jel može da bolje radi kako se više puta pali i prolazi vreme, jer to sam već primetio inače. Čula razgovor moja supruga, ona inače odlično čuje i pitala veštačku intelegenciju i prosledila mi odgovor: "Kada govorimo o formiranju ili razradi kondenzatora u hi-fi pojačalu, mislimo na proces koji omogućava elektrolitskim kondenzatorima da postignu optimalne performanse i dugovečnost. To je posebno važno kod novih ili dugo nekorišćenih kondenzatora. Zašto je potrebno formiranje kondenzatora? Elektrolitski kondenzatori imaju unutrašnju dielektričnu oksidnu barijeru koja se može degradirati tokom vremena ako uređaj nije bio u upotrebi. Formiranje (ili “razrada”) pomaže u obnavljanju ove oksidne slojeve kako bi se sprečilo curenje struje i poboljšale performanse uređaja. Postupak formiranja kondenzatora 1. Metoda sa postepenim povećanjem napona: • Isključite pojačalo iz mreže i otvorite kućište kako biste imali pristup napajanju. • Koristite varijabilni ispravljač (regulisani izvor napona) kako biste polako povećavali napon na kondenzatorima. • Počnite sa naponom od oko 10-20% od nazivnog napona kondenzatora. • Povećavajte napon postepeno (npr. svakih sat vremena dodajte 10% napona), dok ne dostignete puni nazivni napon kondenzatora. • Ostavite napon na maksimalnoj vrednosti nekoliko sati kako bi se dielektrik regenerisao. 2. Postupno uključivanje pojačala: • Ako nemate mogućnost korišćenja eksternog izvora napona, uređaj možete priključiti na mrežu preko serijske sijalice od 40-100 W (kao zaštitni otpornik). • Ostavite uređaj da radi na niskom naponu neko vreme (npr. sat ili dva), zatim uklonite sijalicu i pustite uređaj da radi normalno. 3. Dugotrajno korišćenje na nižoj snazi: • Koristite pojačalo na nižem nivou glasnoće tokom nekoliko sati pre nego što ga opteretite punom snagom. • Ovaj metod je lakši i praktičniji, ali manje efikasan za ozbiljno degradirane kondenzatore. Saveti i preporuke: • Ako su kondenzatori previše stari ili pokazuju znakove fizičkog oštećenja (npr. curenje elektrolita, ispupčenja), bolje ih je zameniti nego pokušavati formiranje. • Proverite specifikacije kondenzatora pre nego što primenite formiranje, jer neki moderni elektrolitski kondenzatori ne zahtevaju ovaj proces. • Koristite multimetar za merenje curenja struje i kapacitivnosti pre i posle formiranja kako biste procenili rezultate. Ako niste sigurni u postupak, najbolje je da se posavetujete sa stručnjakom za audio elektroniku." Sledeći uređaj će imati sve Mundorfe, ili samo neke papire u ulju. Kad je juče Gosn Maričić čuo uređaj, diskretno mi provuče da se zamene svi elektroliti i kondiši i metu Šotki diode, umesto novog uređaja. I to je opcija, ali da se uradi druga veća šasija. Sad slušam neki klavir, ma čik da nije u sobi, ovo pojačalo ima neku magiju definitivno, kud ga onda nisam prekutijao.

Sad slušam Gary Karra, Albinoni, bas i orgulje, znači dosta niskih tonova velike energije, što je uvek peoblem za zvučnike, pogotovu za FR, ja mislim da ni Lowther ne zna kako dobro mogu njihovi drajveri da zvuče. Nikad nisam ljubio orgulje, al ovo sad zvuči prelepo i ranije je bilo odlično ali je ovaj Mundorf dodao nešto što daje šmek, nije badava što ga hvale i koriste oni kojima je doživljaj prevashodan.

Danas je zamenjen onaj elektrolit u visokom naponu i koji je crkavao, umesto nekog Nipona od 390mikra i 550v, metut je vrhunski Mundorf od 470nf i 550v. Čim sam bio stavio Nipon umesto Kendaila, na prvi ton mi se nije dopao zvuk i jedino pismen izbor je bio Mundorf. Skup je, razlika jeste mala ali čujna, voluminozniji bas, bolji prostor, više i akustike, sve nekako zvuči glatko i celokupan ton je dopadljiv. Za uređaj su uzeta još dva sprežna kondiša, ali će biti zamenjeni za par dana, nisu danas da bi imao iskustvenu referencu šta koliko čini. Mundorf je malo višlji i nije mogao da stane na napajčku ploču, pa je metut na bok kutije, na slici gore desno. I, uskoro je kraj drndanju sa ovim pojačivačem, red je da se krene u novi.

(Što se tiče iskustva sa hlađenjem cevi, izneto verovatno mnogima deluje kao blago rečeno neverovatno. Ko je gramofondžija i ima slušnog iskustva sa pravilnim podešavanjem glave i ručke, verovatno zna da antiskejting utiče na zvučnu sliku, ako igla nejednako pristiska obe strane brazde i to čini da sve bude pomereno u neku stranu i to se u glavnom ne primeti osim kad se mete test ploča ili neka koja ima zapis koji se čuje iz sredine. Iz mog iskustva, velika većina gramofona nije podešena tačno.) Po mom mišljenju a i po savetu, konkretna izrada pojačivača valja da se počne od kraja, znači, od izlaznog trafoa. Da bi se on definisao, potrebno se opredeliti za snagu pojačivača, visoki napon i impedansu. GM70 kako sada zvuči mi je sasvim zadovoljavajuće, iako su izlazni trafoi relativno maleni i krajnje prosto namotani, jedan primar i dva sekundara i predpostavljam, bez ikakvih vratolomija kad je u pitanju način motanja, standardnog dinamo lima debljine 0,50mm. U Saund Praktisu ima jedan dobar članak gde ćovek objašnjava zašto ne treba preterivati sa sendvičiranjem već ići na dva primara i tri sekundara, takođe i bez odabira specijalnih legura, već se odlučiti na klasičan hipersil. O izboru lima isto ima dilema, EI, torus i C, ja sam se opredelio za C jezgra i koja su po pravilu umerene debljine, 0,30-0,35mm uobičajeno, ustalom imam ih, davno sam uspeo da ih navučem. Snaga, kojom se konstruktori listom hvale je kako su izvukli maksimum, meni nije primarna, jer slušam Lowthere u Teresonic TQWT kabinetima i čija osetljivost prelazi 100db. GM70 može da radi od nekih 600v, ima onih kojima se sviđa kako zvuči na tom naponu, dok neki perferiraju preko 1.000v i kad čovek čita, teško da može da se opredeli. Dosta ih radi na inad 800v pa do 950v i to ne bih prelazo iz čisto praktičnih razloga, ali gde ići niže je pitanje, slušam ga sada na skoro 1.000v, ali sam ga i slušao na znatno nižem naponu i nemam po tom činiocu stav. Imperadnsa sadašnjih trafoa ne znam koja je, jesu rađeni za 211, ali čisto sumnjam da su i izrađeni adekvatno za tu cev. GM70 može da radi od već 5K pa do 10, isto nema opšte usvojenog zaključka, ali nekako većina se vrti izmeđi 6 i 8 Koma. Veličina trafoa takođe varira, ja imam dupla C jezgra od nepunih 16 kvadrata, nešto op 24, što je dosta više od sadašnjih EI. Ono što sam našao, Lundahl LL1688 je dosta veliko C jezgro, ali mislim da je to da bi se dobio podatak o najnižoj frekvenci od 5Hz -3db što je potpuno besmisleno, pogotovu za FR drajver. Odluku o izboru veličine ću morati da donesem tek nakon dobrog obrazloženja i u koje su sadržani pomenuti činioci, znači, moram od više Gurua da dobijem mišljenje. Listajući net, natrčao sam na ovaj interesantan link koji upravo polazi od izlaznog trafoa: (new adventures in) ultra‑fi: coppatone GM70 /2 ULTRA-FI.BLOGSPOT.COM I had no idea… jc sent me above image after I published part one , where I coined the coppatone name. I must admit that sunscreen lotion wa...