Mikorist

I sad stoji otvoren browser sa 17 tabova Kupinda i Limunda da proveri da li “spolovilo” možda postoji u nekom zaboravljenom dijalektu iz Crne Gore iz 1893. Valjda ću se setiti dok popijem prvu jutarnju kafu. Ako se ne setim... onda to znači da sam sinoć dostigao onaj nivo umora gde čovek više nije siguran da li debug-uje elektroniku ili sopstvenu svest. Session terminated. Sent from my ThinkPad at 0:28 AM

spolovilo old-school Vukajlija termin ✔️ Definicija iz 2007 ✔️ Nema escape. Internet pamti sve. Čak i bambara mi spolovilo. Session terminated. Sent from my Nokia E71 using Tapatalk

Mikoristov model nije treniran na korporativnim prezentacijama i LinkedIn motivaciji. Model je treniran duboko u šumama Darkwooda. Dataset: kafana, IRC, diyaudio.rs, Hi-Files, Linux kernel panic u 3:17 ujutru, B92 komentari iz 2008, pravoslavni forumi sa temom “da li je WiFi grešan”, čovek koji kaže “ma samo restartuj”, ruski doom forumi, stari HDD koji klikće ali još radi, i admin koji ćuti 40 minuta pa napiše: “Bambara mi splovilo”

Mikorist – Koordinator za koordinaciju koordinisanog koordinisanja koordinisanosti. . . MIKORIST.COM Koordinator za koordinaciju koordinisanog koordinisanja koordinisanosti. . . Ako može lični blog i sajt da bude skalamerija. Hvala @Doktor na podrsci. . . Namerno izgleda kao logo za Dilan Doga i Marti Misteriju. Odrastao sam uz te naslovne strane, piratske stripove, BBS estetiku, prve forume i sajtove koje je pravio neki čovek u potkošulji u FrontPage-u u 2 ujutru. Posle 25 godina interneta prvi put imam svoj sajt. Tek sad je domen postao slobodan

Ma nije strah od AI nikakva paranoja nego prvi put ljudi osećaju da mašina ne uzima samo fizički rad nego i deo mentalnog rada srednje klase. Kad je došao bager, znao si šta menja. Lopatu. Ovo sad sedi i piše mejlove, kod, analize, prezentacije i radi posao juniora bez pauze i plate. Tu ljude preseče stomak, potpuno razumljivo. I mislim da je sin potpuno u pravu za moderne modele. Nisu oni "svesni", nisu geniji, ali su već dovoljno dobri da zamene ogroman deo prosečnog kancelarijskog rada, naročito juniore. A firmu realno ne zanima filozofija nego digitron: "Ako AI radi 70% posla jednog juniora za džabe . . ." Tu kreće problem. Zato su prvi stradali baš juniori u IT-u. Što je više AI sadržaja, ljudi sve više cene stvarnog čoveka, iskustvo, karakter, odgovornost i nekoga ko zaista zna šta radi. Kad internet postane pun AI kaše, pravi čovek počne da zvuči kao analogni uređaj među kineskim bluetooth zvučnicima.

Ti elektroliti nisu za skretnice jer su polarizovani. U skretnici ti za AC signal trebaju bipolarni (non-polar) elektroliti. Može i improvizacija sa dva obična vezana minus na minus, ali iskreno bolje odmah stavi prave bipolarne. F&T aksijalni 100V su skroz korektni za tu priču. Ima ih po Sloveniji sigurno, a kod Marsaudia ima i Jantzen bipolare i Jantzen MOX otpornike koji su sasvim ok za refresh takvih kutija. I ove žice unutra su krš, ali pošto su i sami zvučnici budžet priča, nema smisla praviti NASA projekat od toga. Ja bih samo zamenio svih 6 elektrolita i eventualno sredio kontakte. To već pravi realnu razliku.

aktuelno

Egipatski komičar koji je mrtav ozbiljan rešio da postane Michael Jackson . . . ali sa onim klasičnim MJ vokalnim stilom, samo na njihov način. Jbt koliko je ovo suludo i genijalno u isto vreme. Čovek je ušao u lik 100%. p.s. Egipat trenutno ima oko 119-120 miliona stanovnika

Pusti ti Miles-a. Ja bih sad iz čistog inata kroz sistem proterao autobus 95 kod Zelenog venca. Ako je DAC stvarno transparentan mora da se čuje i kako vozač razmišlja. I prikolica pozadi zakačena sa giljotinom. . .

02:56 posle ponoći. Stan u polumraku. Na stolu otvoren DAC od 2400 evra. Oko njega stoje trojica muškaraca od po 40+ godina i gledaju u ploču kao hirurzi oko otvorenog grudnog koša. Jedan drži lemilicu. Drugi lampu. Treći ćuti i povremeno govori: “Ne sviđa mi se napon ovde.” Na stolu pored: hladna kafa, Kutija “Wurth” kontakta, kesice iz Mouser-a, četiri Sparkos opampa, dva mrtva OPA2134, i jedna kesica šrafova za koju više niko ne zna odakle je ispala. U vazduhu miris fluxa, prašine iz ventilatora i lagane panike. Na monitoru otvorena tri taba: DIYAudio, Hi-Files forum, i datasheet koji niko više ne čita jer su odavno prešli u fazu nagađanja. U pozadini tiho svira Cafe Blue od Patricia Barber. Naravno. Jer na taj album audiofili drkaju već 25 godina. . . To nije album. To je dijagnostički instrument. Preko njega se proverava: dubina scene, mikrodinamika, tekstura kontrabasa, raspad činela, i da li sistem “diše”. Ako čuješ kako Patricia uzima vazduh između dve rečenice: sistem valja. Ako ne čuješ: prodaj kablove, menjaj struju, seli stan. I što je najgore . . . u jednom trenutku više niko nije siguran da li stvarno čuje razliku ili samo sluša sopstveni finansijski slom kako pokušava da opravda sam sebe. Jer tu više nije muzika tema. Muzika je odavno napustila prostoriju. Ostala je samo psihoza. Skupa psihoza. Čovek više ne sluša pesmu. Nego lovi sitne zvuke kao obaveštajac NATO-a: “Čekaj . . .” “Vrati.” “Tu.” “Jesi čuo?” “Kao da je tanjir otišao pola metra ulevo.” I sad trojica odraslih ljudi u 3 ujutru ćute 40 sekundi da bi analizirali udarac četkice po dobošu. Napolju prolazi autobus. Neko kašlje u zgradi. Pas zalaje negde u daljini. Ali u sobi . . . apsolutna koncentracija. Jedan naglo opsuje: “JEBOTE SKINUO SE PAD.” Muk. Gecrkt . . . Svi gledaju u ploču. Neko prošaputa: “@Poglavicu pozovi.” To ime se ne izgovara glasno. To je čovek koji je jednom premostio muting relej na CD plejeru iz 1998. i od tada kruži po forumu kao urbana legenda. Priča se da razlikuje Nichicon FG od KZ po mirisu kad se zagreju. U tom trenutku kroz sobu prolazi žena vlasnika uređaja, pogleda trojicu odraslih ljudi sklopljenih oko rasklopljenog DAC-a i pita: “Je l’ vi normalni?” Niko joj ne odgovara. Jer u tom trenutku više nije u pitanju uređaj. Nego ponos. I sad više nema nazad. Menja se još jedan regulator. Pali se uređaj. Ekran zasvetli. Svi se ukoče. Patricia zapeva. Naravno. Jer u audiofilskom univerzumu Cafe Blue nikad ne prestaje. Levi kanal radi. Desni ne. Tišina. Negde u daljini zalaje pas. Jedan skine naočare i samo kaže: “Jebo te pas.” Tišina. Pa onda umorno doda: “Znao sam da Sparkos ne može na ovu topologiju.” . . .

Civilizacija napravila teleskop, mikroprocesor i CERN da bi na kraju ostavila potomcima 8GB duck face istorije.

Šta se dešava (kratko):"Neonska duga" Žikice Simića (i još par sličnih emisija starijih urednika) je nedavno skinuta sa programa Radio Beograda 2, verovatno zbog nekog novog pravilnika o starosnoj granici (65+ godina) ili opšte promene programske sheme na RTS-u. Ljudi iz rok krugova su besni jer su to bile dugogodišnje, kvalitetne autorske emisije. . . Kao da je FM predajnik dobio nervni slom.

“Brain firmware corruption.”

Samo čovek. Kauč. Televizor. I beskrajna tišina Atlantika koja šušti kao stari CRT kad izgubi signal. Možda je prvo nestao internet. Pa struja. Pa država. I nekako. . . ima dostojanstva u tome. Jer realno, ceo život su nas spremali za ovo. Sedi. Gledaj ekran. Ćuti. Ne talasaj. Konzumiraj sadržaj dok svet polako tone. Samo niko nije očekivao da će metafora jednog dana postati dokumentarac. Najjezivije je što scena deluje mirno. Kao da čovek nije stradao nego se konačno uklopio u sistem. Kao da je evolucija rekla: “E to. Sad više ne pravi probleme. Sad je optimalan korisnik.” I televizor ćuti. Nema signala. Nema reklama. Nema izbora između 400 kanala gde je svuda isti čovek u sakou koji objašnjava da dolaze bolja vremena. Samo mulj. Tišina. I ona večna ljudska poza: “Još samo ovo da odgledam pa ću da krenem da živim.” A gore negde, kilometrima iznad vode, možda još uvek traje rasprava ko je kriv. Levi. Desni. AI. NATO. Rusi. Vegani. 5G. A dole brat sedi ko Buda tranzicije i gleda u ugašen ekran kao da je konačno razumeo sve. Čovek postao fosil pre nego što je promenio kanal. . .

U Srbiji će uskoro zakonom biti zabranjeno : • da policija sarađuje sa kriminalcima • da tender dobije kum koji “nema veze sa firmom” • da se državna funkcija koristi kao porodična firma • da se asfalt pere pred dolazak kamera • da se mrtvi prijavljuju kao sigurni glasovi • da se navijači vode kao sektor za logistiku • da se prisluškuju novinari, opozicija i rođena tetka jer je lajkovala nešto pogrešno • da se javni dug troši kao kafanski ceh u 4 ujutru • da se diplome štampaju brže od fiskalnih računa • da “privremene mere” traju duže od Vizantije i imaju bolji kontinuitet od Dušanovog carstva • da se nesreće zovu “incidenti” dok se ne promeni vest • da se institucije javljaju na telefon samo kad zove televizija • da se po zakonu ne postupa po zakonu • da se zakon tumači po horoskopu i partijskom sastanku • da država glumi državu, a građani statistiku • da “bugarski voz” konačno izađe iz saobraćajne infrastrukture demokratije • da se javna preduzeća koriste kao azil za rođake, šurake i misteriozne savetnike • da se nesreće prvo nazivaju “medijskim spinom”, pa tek onda tragedijom • da se nadstrešnice renoviraju pre nego što postanu tema konferencije za štampu • da se zvučni top više ne koristi kao argument u raspravi sa građanima • da se zakon primenjuje selektivno, kao klima u autobusu • da se prisluškuje svako ko je nešto rekao glasnije od šapata • da se “borba protiv korupcije” svodi na konferenciju sa pametnom tablom i tri flomastera • da građani služe kao statisti u rijalitiju budžetskog tipa Lepo. . . Znači do sad je očigledno bilo dozvoljeno. Sledeće verovatno ide: • zakon da doktori ne smeju da prodaju organe • da vatrogasci ne smeju da podmeću požare • da sudije ne smeju da sude po vibraciji i atmosferi • da piloti ne parkiraju avion kod Ade Ciganlije • da pošta ipak ne baca pakete sa trećeg sprata Čisto da se zatvore rupe u sistemu. Jer bez posebnog zakona čovek nikad ne zna. Možda negde u fusnoti Ustava piše: “Policija ne sme sa mafijom... osim ako su na zajedničkom team buildingu.” Srbija je jedina zemlja gde kad ti kažu: “donećemo zakon da se nešto normalno radi” ti prvo proveriš koliko dugo se to već ne radi. I najjače od svega je taj ton. Ne: “otkrili smo problem”. Ne: “odgovorni će odgovarati”. Nego mrtav ladan update patch note: “Od verzije 2.6 više nije podržana funkcija saradnje države i podzemlja.” Bug fixed. Known issue since 2012. Nervni slom otišao u read-only mode. . .

Mali se večeras baš otkočio. U polufinalu delovao ko da mu je neko rekao “ako omašiš ton, gasi se RTS i nestaje struja u regionu”, sav stegnut, pogled u pod, ramena kod ušiju. Sad već druga priča. Disao normalno, pustio glas, čak imao i ono “ajmo bre” samopouzdanje u par momenata. I vidi se koliko trema pojede čoveka. Nije to samo pevanje. Kad se klinac opusti, odjednom i boja glasa bude toplija i nastup izgleda skuplje, iako je scena ista. Audiofilski fazon: isti DAC, ali skinuo jitter iz glave. Sad čekamo Rumunku da vidimo da li izlazi: vamp queen sa industrijskim tehno beatom etno vila iz Transilvanije ili potpuno ludilo tipa žena visi sa lustera dok gudači gore u pozadini. Evrovizija je jedino mesto gde čovek u roku od 7 minuta vidi: 1. nordijskog kiborga, 2. moldavskog svatovskog DJ-a, 3. baladu o traumama iz detinjstva, 4. lika obučenog kao aluminijumski bojler. I sve to narod komentariše dok secka salamu u dnevnoj sobi. Civilizacija je čudo.

Čovek okačio prvi setup dok je Windows 7 još bio svež, narod flešovao CyanogenMod, a EKV se skidao sa Rapidshare-a. Posle 16 godina tema i dalje živa. Nisu ovo više zvučnici i pojačalo, ovo je arheološko nalazište domaćeg audio ludila. Najjače je što na diyaudio.rs vreme ne prolazi normalno. Negde drugde ljudi menjaju žene, države i operatere… a ovde isti ljudi 16 godina pomeraju zvučnik 3cm ulevo i pišu: “Sad se otvorila scena.” Nije to setup tema, nego Balkan Extended Universe za ljude što mere sreću u mikrofaradima. Još malo pa će tema dobiti kulturno dobro Republike Srbije.

Ovo je već rave sekta. Kao da su kamiondžije upale u studio sa samplerom.