Jump to content

Blogs

Featured Entries

  • stein

    Prosvetari, prosvetari...

    By stein

    Prosvetari doneli odluku da štrajkuju. Ok, to je njihovo zakonsko pravo. Deca, njihovi učenici, će im se pridružiti, hteli-ne-hteli u tome, časovi će od ponedeljka na dalje, trajati trideset minuta što je ravno za trećinu manje od uobičajenih 45 minuta koji im i inače često nisu dovoljni da iz svakog predmeta savladaju sve pred njih postavljeno gradivo (skidam kapu svim onim nastavnicima i nastavnicama koji mimo predviđenog fonda časova drže dodatnu i dopunsku nastavu da pomognu učenicima da obavezujuće gradivo lakše savladaju i steknu potreban nivo znanja da bi dobili pripadajuće im ocene). Sad ostaje pitanje šta ćemo sa pravom (i obavezom!) dece da se školuju i da steknu osnovno obrazovanje? Da li će zbog skraćenih časova sve gradivo biti nagužvano namesto u 45, u 30 minuta izlaganja ili će sa dozom razumevanja isti ti prosvetni radnici smanjiti (protivzakonito, na svoju ruku) obim gradiva koje je predviđeno i propisano za tih 33.33%? Možda bude spušten kriterijum pri ocenjivanju dece za jednu trećinu? Sumnjam u bilo koju od ovih (ne)mogućih opcija, mnogo je verovatnije da će decu lepo (kada štrajk bude okončan) subotama koje bi inače bile slobodne za druge, dodatne aktivnosti (probe, treninge, časove raznih veština itd) zameniti odrađivanje i nadoknađivanje onog gradiva koje deca nisu odradila a sve nečijom tuđom odlukom da to tako treba jer jedni imaju prava na svoje, a deca, izgleda da nemaju... Deca nemaju pojma šta znači umanjenje plate, ne znaju još mnogo o tome šta je zapravo štrajk, za sada samo znaju da će im časovi biti skraćeni (ju-hu!, pomisliće neki klinci) a još manje kapiraju da će oni, veoma izvesno morati da odrađuju... 'Ajd što će nastavnici i nastavnice odrađivati sve što nisu odradili tokom štrajka, ali samim pridruživanjem štrajku, odlukom da to učine zbog neslaganja sa onim što ih je zadesilo (ili još nije, ali hoće, ni u to ne sumnjam), odlučuju i to da deca neće dobiti ono što im zakonom pripada... Treba li da ovde citiram povelje UN i milion kojekakvih rezolucija i povelja o pravima dece da steknu obrazovanje?... Verovatno ne, to ne bi imalo kraja i onda niko ne bi pročitao i poentu: Mene su još kao mladog momka naučili da sloboda nije bezgranična i nije beskonačna - granica naše sopstvene slobode počinje kada svojom slobodom počnemo da gazimo po slobodi i pravima nekog drugoga... ...i ne, nisam glasao za aktuelnu vlast, niti ih previše volim, ali se slažem da ova država i ovo društvo naprosto ne može beskonačno da troši više no što zaradi. Ovo je upućeno ne samo prosvetnim radnicima, nego i onima koji donose odluke, roditeljima dece i svakome ko ima malo mozga... Pa eto, mozgajte... .... Razmišljao sam kako bismo mogli pomoći prosvetarima koji su odlučili da se putem štrajka izbore za svoja prava. Izvor nezadovoljstva je umanjenje plata i moram da priznam da to nije niti lepo, niti korisno a nikome se ni ne dopada. Ni ja ne bih voleo da dobijem manju platu od ove koju imam, mada se država svesrdno bori da izmisli neki novi namet ili pravilnik kojim će da skreše prihode firme a sve zarad punjenja budžeta. Kad se nema ništa, pa se to pokušava preraspodeliti, to zovemo presipanjem iz šupljeg u prazno. Stručnjaci generišu i plasiraju tvrdnje da je premali procenat onih koji proizvode i da od jedne mršave krave ne može da se izmuze koliko može od tri dobro uhranjene, stoga, ne može više da se deli svakome po boca, no bude samo po pola čaše mleka. Pozajmljivanjem mleka od komšije, gde za svaku litru moramo da vratimo dve, privremeno može da stvori osećaj da nam teče med i mleko, naravno, pod uslovom da imamo i pčele. Međutim, jednog dana ćemo da dugujemo više mleka nego što ta naša sirota i uboga mršava krava može da nam da... A šta onda? Pa ništa, pokušaćemo da je za neku lepu sumu prodamo nekome iz susedne ulice kojem ista svakako neće trebati pa kad shvati koji je zajeb uradio kupujući je, biće presrećan da nam je vrati za 1$, čisto da bude reč o prodaji, da bude pravno-legalno čisto. Naravno, nije sve uvek bilo tako, imali smo mi nekoliko dobrih, uhranjenih krava koje su davale sasvim lepe količine mleka. Naravno, njih smo za sitne pare dali nekim rođacima, nekim bratancima, ne računajući na to da će nam posle mleko naplaćivati kao da smo potpuni stranci. I sad nas deru... Al' dosta o kravama... Da ne krenu da štucaju pa ih to dodatno omete u stvaranju mleka... Nego... pade mi na pamet da bi se svi nezadovoljni prosvetari mogli iz bunta mogli pokupiti i napustiti rad u državnim školama gde naprosto izbija na površinu činjenica da mnogi više državu ne doživljavaju kao majku nego kao maćehu, nastavnici tehničkog bi recimo mogli da odu u proizvodnju gde se traži potencijal da se nešto dizajnira, projektuje, vrši kontrola kvaliteta proizvoda, hemičari u hemijsku industriju, u laboratorije, nastavnici koji predaju srpski jezik da budu književni kritičari, lektori, nastavnici stranih jezika da lepo postanu prevodioci u firmama koje posluju sa inostranstvom... može ovako da se nabraja do ihaj... Oni pak, koji ne nađu zadovoljštinu u ovakvom prelasku sa državnog na privatno finansiranje, mogu da se samozaposle, da iskoriste svoje potencijale, ideje i osnuju svoja privatna preduzeća... Vidite kako su se mnogi nezadovoljni lekari lepo snašli? Namesto bolnica gde su uvek gužve i hodnici prepuni bolesnika, prešli su u postojeće privatne medicinske ustanove, ili čak osnovali sopstvene klinike, usluga je vrhunska, niko više ne očekuje da mu se ponudi mito (što je doprinelo smanjenju korupcije), verujem da su im u privatnim klinikama ipak bolje plate i sve je super... Višak šalterskih službenika po opštinama i kojekuda po državnoj administraciji može da otvori privatne firme za knjigovodstvene usluge, zgodne (a ne baš previše pametne i obrazovane) sekretarice mogu da se bave na primer poslovima uslužne pratnje važnih ili ličnosti, što bi rekli, "escort service", a one manje lepe ali vredne, marljive i sposobne mogu da pomažu direktorima firmi koje se bave proizvodnjom nečega... Ostaje samo pitanje šta ćemo sa svom onom balavurdijom kojoj će malo ko ostati da predaje nova znanja... Smanjenjem opterećenja na budžet, mogu se umanjiti porezi i dažbine na primanja jer neće više biti ni preglomaznog državnog aparatusa kome nikada nije dosta... Ostaje narodu više para pa onda može da lepo k'o i svugde u svetu, plaća školovanje svoje dece - ionako je "besplatno školovanje" već odavno samo izlizana fraza iz danas nepostojeće SFRJ... E sad, nekome neće doteći da školuje svoju decu dalje od recimo osnovne škole, ali i za takve će biti posla, neko treba da bude spremačica, kafe kuvarica, radnik na utovaru kesa i kanti sa smećem, skupljači lišća, ulični metlači... Sa penzionerima (ne) znam šta ćemo... mnogi su stari i bolesni i svakako će poumirati a ovi vitalniji mogu na primer da čuvaju unuke. Svoje ili tuđe, u tome su nenadmašni, pride mogu da pruže deci osnovna saznanja o kulturi, svetu oko nas i znaju tajnu kako najkraćim putem do karijesa... Ovi što još nisu bolesni a nisu voljni da se bave malom decom, mogu da se bave uslužnim popravkama po komšiluku, što bi rekli, "handy man" ... A poljoprivrednicima, pa šta sa njima? Pa ništa, oni znaju kako se to radi, znaju sve o kravama... a kravama sam već rekao šta sam imao... Vreme je da se počnemo malo baviti problemom pčela, i na kraju, stvarno će nam teći med i mleko...
    • 4 comments
    • 2908 views
 

Prosvetari, prosvetari...

Prosvetari doneli odluku da štrajkuju. Ok, to je njihovo zakonsko pravo. Deca, njihovi učenici, će im se pridružiti, hteli-ne-hteli u tome, časovi će od ponedeljka na dalje, trajati trideset minuta što je ravno za trećinu manje od uobičajenih 45 minuta koji im i inače često nisu dovoljni da iz svakog predmeta savladaju sve pred njih postavljeno gradivo (skidam kapu svim onim nastavnicima i nastavnicama koji mimo predviđenog fonda časova drže dodatnu i dopunsku nastavu da pomognu učenicima da obavezujuće gradivo lakše savladaju i steknu potreban nivo znanja da bi dobili pripadajuće im ocene). Sad ostaje pitanje šta ćemo sa pravom (i obavezom!) dece da se školuju i da steknu osnovno obrazovanje? Da li će zbog skraćenih časova sve gradivo biti nagužvano namesto u 45, u 30 minuta izlaganja ili će sa dozom razumevanja isti ti prosvetni radnici smanjiti (protivzakonito, na svoju ruku) obim gradiva koje je predviđeno i propisano za tih 33.33%? Možda bude spušten kriterijum pri ocenjivanju dece za jednu trećinu? Sumnjam u bilo koju od ovih (ne)mogućih opcija, mnogo je verovatnije da će decu lepo (kada štrajk bude okončan) subotama koje bi inače bile slobodne za druge, dodatne aktivnosti (probe, treninge, časove raznih veština itd) zameniti odrađivanje i nadoknađivanje onog gradiva koje deca nisu odradila a sve nečijom tuđom odlukom da to tako treba jer jedni imaju prava na svoje, a deca, izgleda da nemaju... Deca nemaju pojma šta znači umanjenje plate, ne znaju još mnogo o tome šta je zapravo štrajk, za sada samo znaju da će im časovi biti skraćeni (ju-hu!, pomisliće neki klinci) a još manje kapiraju da će oni, veoma izvesno morati da odrađuju... 'Ajd što će nastavnici i nastavnice odrađivati sve što nisu odradili tokom štrajka, ali samim pridruživanjem štrajku, odlukom da to učine zbog neslaganja sa onim što ih je zadesilo (ili još nije, ali hoće, ni u to ne sumnjam), odlučuju i to da deca neće dobiti ono što im zakonom pripada... Treba li da ovde citiram povelje UN i milion kojekakvih rezolucija i povelja o pravima dece da steknu obrazovanje?... Verovatno ne, to ne bi imalo kraja i onda niko ne bi pročitao i poentu: Mene su još kao mladog momka naučili da sloboda nije bezgranična i nije beskonačna - granica naše sopstvene slobode počinje kada svojom slobodom počnemo da gazimo po slobodi i pravima nekog drugoga... ...i ne, nisam glasao za aktuelnu vlast, niti ih previše volim, ali se slažem da ova država i ovo društvo naprosto ne može beskonačno da troši više no što zaradi. Ovo je upućeno ne samo prosvetnim radnicima, nego i onima koji donose odluke, roditeljima dece i svakome ko ima malo mozga... Pa eto, mozgajte... .... Razmišljao sam kako bismo mogli pomoći prosvetarima koji su odlučili da se putem štrajka izbore za svoja prava. Izvor nezadovoljstva je umanjenje plata i moram da priznam da to nije niti lepo, niti korisno a nikome se ni ne dopada. Ni ja ne bih voleo da dobijem manju platu od ove koju imam, mada se država svesrdno bori da izmisli neki novi namet ili pravilnik kojim će da skreše prihode firme a sve zarad punjenja budžeta. Kad se nema ništa, pa se to pokušava preraspodeliti, to zovemo presipanjem iz šupljeg u prazno. Stručnjaci generišu i plasiraju tvrdnje da je premali procenat onih koji proizvode i da od jedne mršave krave ne može da se izmuze koliko može od tri dobro uhranjene, stoga, ne može više da se deli svakome po boca, no bude samo po pola čaše mleka. Pozajmljivanjem mleka od komšije, gde za svaku litru moramo da vratimo dve, privremeno može da stvori osećaj da nam teče med i mleko, naravno, pod uslovom da imamo i pčele. Međutim, jednog dana ćemo da dugujemo više mleka nego što ta naša sirota i uboga mršava krava može da nam da... A šta onda? Pa ništa, pokušaćemo da je za neku lepu sumu prodamo nekome iz susedne ulice kojem ista svakako neće trebati pa kad shvati koji je zajeb uradio kupujući je, biće presrećan da nam je vrati za 1$, čisto da bude reč o prodaji, da bude pravno-legalno čisto. Naravno, nije sve uvek bilo tako, imali smo mi nekoliko dobrih, uhranjenih krava koje su davale sasvim lepe količine mleka. Naravno, njih smo za sitne pare dali nekim rođacima, nekim bratancima, ne računajući na to da će nam posle mleko naplaćivati kao da smo potpuni stranci. I sad nas deru... Al' dosta o kravama... Da ne krenu da štucaju pa ih to dodatno omete u stvaranju mleka... Nego... pade mi na pamet da bi se svi nezadovoljni prosvetari mogli iz bunta mogli pokupiti i napustiti rad u državnim školama gde naprosto izbija na površinu činjenica da mnogi više državu ne doživljavaju kao majku nego kao maćehu, nastavnici tehničkog bi recimo mogli da odu u proizvodnju gde se traži potencijal da se nešto dizajnira, projektuje, vrši kontrola kvaliteta proizvoda, hemičari u hemijsku industriju, u laboratorije, nastavnici koji predaju srpski jezik da budu književni kritičari, lektori, nastavnici stranih jezika da lepo postanu prevodioci u firmama koje posluju sa inostranstvom... može ovako da se nabraja do ihaj... Oni pak, koji ne nađu zadovoljštinu u ovakvom prelasku sa državnog na privatno finansiranje, mogu da se samozaposle, da iskoriste svoje potencijale, ideje i osnuju svoja privatna preduzeća... Vidite kako su se mnogi nezadovoljni lekari lepo snašli? Namesto bolnica gde su uvek gužve i hodnici prepuni bolesnika, prešli su u postojeće privatne medicinske ustanove, ili čak osnovali sopstvene klinike, usluga je vrhunska, niko više ne očekuje da mu se ponudi mito (što je doprinelo smanjenju korupcije), verujem da su im u privatnim klinikama ipak bolje plate i sve je super... Višak šalterskih službenika po opštinama i kojekuda po državnoj administraciji može da otvori privatne firme za knjigovodstvene usluge, zgodne (a ne baš previše pametne i obrazovane) sekretarice mogu da se bave na primer poslovima uslužne pratnje važnih ili ličnosti, što bi rekli, "escort service", a one manje lepe ali vredne, marljive i sposobne mogu da pomažu direktorima firmi koje se bave proizvodnjom nečega... Ostaje samo pitanje šta ćemo sa svom onom balavurdijom kojoj će malo ko ostati da predaje nova znanja... Smanjenjem opterećenja na budžet, mogu se umanjiti porezi i dažbine na primanja jer neće više biti ni preglomaznog državnog aparatusa kome nikada nije dosta... Ostaje narodu više para pa onda može da lepo k'o i svugde u svetu, plaća školovanje svoje dece - ionako je "besplatno školovanje" već odavno samo izlizana fraza iz danas nepostojeće SFRJ... E sad, nekome neće doteći da školuje svoju decu dalje od recimo osnovne škole, ali i za takve će biti posla, neko treba da bude spremačica, kafe kuvarica, radnik na utovaru kesa i kanti sa smećem, skupljači lišća, ulični metlači... Sa penzionerima (ne) znam šta ćemo... mnogi su stari i bolesni i svakako će poumirati a ovi vitalniji mogu na primer da čuvaju unuke. Svoje ili tuđe, u tome su nenadmašni, pride mogu da pruže deci osnovna saznanja o kulturi, svetu oko nas i znaju tajnu kako najkraćim putem do karijesa... Ovi što još nisu bolesni a nisu voljni da se bave malom decom, mogu da se bave uslužnim popravkama po komšiluku, što bi rekli, "handy man" ... A poljoprivrednicima, pa šta sa njima? Pa ništa, oni znaju kako se to radi, znaju sve o kravama... a kravama sam već rekao šta sam imao... Vreme je da se počnemo malo baviti problemom pčela, i na kraju, stvarno će nam teći med i mleko...

stein

stein

 

12TRXB open baffle + kompresiona kutija 2

Igranka sa zvučnicima nastavljena sporo al polako. Red da dobiju mrežice, drajveri su preživeli 50 godina u perfektnom stanju, ne bi da kod mene izblede ili zarade fleku. Prstenovi za mrežice su napravljeni od HDF-a 3mm, isečeni na CNC-u. Spoljašnji prečnik 350mm, unutrašnji 300mm, komada 4. Platno za divno čudo našao bez problema u lokalnoj prodavnici tkanine u Zemunu za 350 din/m. Prstenovi ofarbani sa jedne strane u crno, druga strana namazana lepkom i lagano rukom zategnuto platno, bez ikakvih pomagala. Ispalo perfektno. Montaža mrežica na prednju ploču pomoću cilindričnog neodimium magneta fi3mm x 2mm. Nisam hteo da ružim prednju ploču nosačima a ovi magnetići se gotovo i ne vide kad se skinu mrežice. Šabloni za bušenje rupa i lepljenje metalnih podloški. Zabušena rupa burgijom za drvo fi3mm, kap super lepka, magnet u rupicu tako da je u ravni sa prednjom pločom. Na mrežice super lepkom zalepljene široke podloške M3 tako da se gađaju sa magnetima. Montirano dođe nešto ovako: Skretnica za sada izgleda ovako:

ManicP

ManicP

 

12TRXB open baffle + kompresiona kutija

Onomad (kako volim ovu reč) kod Gagie sam čuo njegove zvučnike sa EV 12TRXB i Juiči hornama i zasviđe se to meni po pitanju midbasa (za horne nemam prostor, zvučnike slušam sa 2m rastojanja i tu se priča završava po tom pitanju). Sticajem srećnih okolnosti otkupim jedan par zvučnika od istog, pa se ideja krčkala par godina (ovima što me češće viđaju vrat poplaveo koliko sam ih davio tim Vojsima), probavalo sve i svašta od koncepcija i nedavno sam sticajem okolnosti došao u posed još jednog para tih zvučnika, bez koax hornica. Obzirom da mi je zvučnik najbolje zvučao na OB dasci, natrčao bas helper istog tipa da ne moram da lupam glavu sa osetljivošću (ovo će se kasnije ispostaviti kao zabluda) i bojom tona, krene priča nekako u tom pravcu. Zasviđa mi se probna varijanta sa basom u kompresiji i krenulo pravljenje. Nisam tražio mnogo ekstenzije u basu jer zvučnici rade u sobi od nekih 14m2, bas refleks mi je samo pravio probleme a i zamara me masna basina na duže staze, ponekad i boju malo promenim. Ako zatreba za neko prangijanje dodaće se neki aktivan sub, al po svemu sudeći zabole me... Dimenzije kutija su kao na slici, kutija od nekih 105-110L. Materijal kutije je oplemenjeni univer 18mm a prednja ploča je sendvič laminirane smreke 18mm (nije rađeno neko plemenito drvo jerbo košta a ja pride više volim kako izgleda ta smreka) i ambalažne iverice 10mm. Naumio sam da kutije napravim sam što je više moguće uz obavezno dovijanje Grunf rešenjima bez potrebnog stolarskog alata, sem dela koji je ipak S/M raditi ručno. Cela avantura je krenula nabavkom materijala i rezanjem frontova na CNC mašini. Sečeno je i drvo i iverica da posle mogu lepo da se spoje i obaranjem ivica ručnom glodalicom kod poznanika. Kutije su spajane lepkom za drvo (tamo gde se dodiruje gola iverica i go univer) i montažnim kitom tamo gde se dodiruja oplemenjeni univer sa nekim drugim materijalom. Stege su improvizovane od dve drvene letve 5x3cmm od po 4m dužine (donirao kum Milan građevinske viškove), brezona M6 (8kom.), leptir matica M6 (8kom.) i velikih podloški M6. Sledilo je ukrajnje ukrućenja kutije i farbanje ivica otvora za drajver. Kutije su zatim dampirane listovima žive gume debljine 3mm (viškovi za bacanje iz magacina firme pa kad je već bilo džabe...). Živa guma je lepljena na univer premazan neoprenskim lepkom a zatim je sve premazano nekim ekvivalentom Body 950 mase da se ne lepi za ispunu kutije. Sve u svemu utrošeno je nekih 11-12kg žive gume i 1L te mase. Ovde se avantura iz dedine kuće seli u stan. Montaža trio matica M4 za drajvere i zadnju stranicu kutije (uputstvo by Eči u temi na sajtu). Montaža trio matica M8 za noge kutija. Spremljeni spajkovi M8 (donirao Eči) ali sam za početak stavio podesive nogice sa M8 navojem. Usledilo je lepljenje frontova na kutije, upotrebom sve 4 stegice što imam i svim ostalim teškim predmetima što sam našao po stanu. Usledilo je i mazanje bezbojnom lazurom sa lakom u dve ruke, pamučnom krpicom utrljavano pa koliko upije. Ovde je od krucijalnog značaja imati promaju u stanu u pravom smeru da ne bi mirisalo u stanu ili ti zvučnici u kuhinju i otvorena vrata terase pa nek miriše komšijama. I ja stalno mirišem njihov paprikaš... Priprema zadnje stranice kutije, ugradnja konektora (krunsku burgiju pozajmio kolega Dragan), ručkica da se ne patim kad skidam zadnju stranicu i difuzora na zadnju stranicu iza drajvera i na dno kutije da izbegnem stojeće talase, onako za svaki slučaj. Baffle je dodatno dampiran kondorom (kolega Milan gradi kuću, nek je sa srećom, donirao 0,5m2) i za kompresionu kutiju spojen nosačem police sa ukrućenjem. Skretnica za igranje ostavljena za početak van kutije, urađena priprema za montažu unutar kutije i konektori za povezivanje gornjeg drajvera. Merena probna kutija, skretnica uterana u neke granice da ne mogu mnogo da zeznem stvar i onda štimovana na uvce (Zvublin odradio deo posla, Šoba zajebavao kao i obično) . Šema skretnice je za sada vaka (induktivitete donirao Eči, hvala, ostalo iz furde). Skretnica nije konačna. Biće tu još igranke. Meni svira sasvim fino. Zafali tu i tamo jedna žica na basu a Pantera nema masti kako dolikuje al koga briga... ...metal i onako slušam samo kad sam u pokretu, kod kuće ide mahom laganija nota. Kad bude veća soba bude i drugačija 12tica (ili nešto za broj veće) na tom mestu. Sve u svemu meni lično neopterećujuće i zabavno za višesatno/celodnevno slušanje. Ja srećan

ManicP

ManicP

 

DIY Turntable and Linear Tracking Tonearm (samogradnja gramofona i tangencijalne ručice)

Ovih dana sam priveo kraju izgradnju mehaničke tangencijalne ručice za gramofon i time zaokružio proces izgradnje celog gramofona. Uglavnom. Ima još par sitnica koje treba doraditi a to ne spada ovde - boja ili lak na bazi su se rasušili pa je površina na nekim mestima popucala. To samo šmirgla i novi sloj boje/laka mogu da reše. Da se vratim na ručicu i gramofon. Kako sam već milion puta ponovio, gramofon i ručica su u načelu veoma jednostavan mehanički sklop i nema tu mnogo šta da se filozofira. S druge strane, neophodna je prilično velika preciznost da se izvede kako treba ili kao pomoćno rešenje - da se uvede niz mogućnosti podešavanja i prilagođavanja što samo dodatno komplikuje izradu i uvodi ceo niz dodatnih elemenata koji ne bi ni trebali da tog podešavanja nema. U konkretnom slučaju, ručica koju sam radio ima mogućnost podešavanja po visini. Da bi to radilo kako treba a da se ne kompromituje ni jedan od ostalih parametara, trebalo je dodatno izbušiti osam rupa (sve međusobno veoma precizno usklađene) potom dve dodatne osovine, dva ležaja i vijak sa posebno oblikovanom/dorađenom glavom. Poenta je da ništa od ovog ne bih uspeo da uradim bez cele hrpe papira, potrošenih olovaka i neuporedivo više radnih sati provedenih na crtanju nezadovoljavajućih/neadekvatnih rešenja. Ceo projekat oko gramofona se zbog nekih drugih projekata (pojačala, predpojačala, aktivne skretnice itd) razvukao na period od skoro tri godine i u početku nije ni bio jasno iskristalisan kod mene u glavi jer za mnoge stvari nisam znao kako bih hteo/voleo da se izvedu. Najjednostavniji deo priče je bilo osmišljavanje i izrada baze, osovine i tanjira i to je i bilo urađeno veoma brzo. Posle je došla na red priča o motoru pa sam eksperimentisao sa nizom mogućih rešenja oko izbora motora i DC regulacije. Pošto mi je elektronika slaba tačka, to je trajalo večno a nije me dovelo nigde, rešenje je došlo u vidu AC sinhronog motora sa fiksnim brojem obrtaja i minimalnim pratećim brojem delova. Ostala je ručica. Posle nekoliko pokušaja i ništa pređašnjeg iskustva, odlučio sam se za verziju sa linearnim ležajem na krutoj osovini. Prvo je u 2D napravljen crtež pogleda od gore - što se može odraditi i na parčetu papira ali je ovako brže, manje je računanja pešaka i preciznije. Potom je rađena matematika oko usklađivanja visinske razlike između gornje površine tanjira/ploče i baze - sa zaključkom da ne znam kolika bi tačno ta razlika mogla da bude u nekom konkretnom slučaju jer nisu sve ploče jednako debele, nisu baš sve zvučnice iste visine i svako dodavanje nekog mata na tanjir menja visinsku poziciju. Prvo mi je na pamet palo najjednostavnije rešenje sa jednom vertikalnom osovinom, a pošto ne umem da probušim tro-četvoro-šestougaonu rupu, izbor je bio okrugla osovina po kojoj nosač osovine ručice ide gore ili dole. Tu se javlja jedan problem ako postoji samo jedan vid ograničenja kretanja (u krug oko okrugle osovine) pa se na taj način lako kompromituje preciznost vođenja igle po tangenti. Uvođenjem druge osovine, problem se rešava i sada se nosač ručice može pomerati samo gore ili dole. Kao opcija, mogao sam samo probušiti dve rupe i uz malo maziva to bi klizalo po osovinama. Problem je što vođica ručice uvek mora biti idealno vodoravna a ručica uvek idealno pod pravim uglom u odnosu na poluprečnik igle. U amaterskim uslovima teško je postići da uz recimo ekstra tačan prečnik osovine od 6mm probušeim dve rupe burgijom od 6mm na nosaču i da to klizi lako i bez zapinjanja. Razbušivanje rupe lako dovodi do prevelikog otvora i eto klimanja. To sam rešio ugradnjom linearnih ležaja (u nosač) koji klize izuzetno lako ali bez klimanja. Podešavanje po visini je sada omogućeno, ali kako najjednostavnije, a kvalitetno izvesti? Rešenje je došlo u vidu vijka koji je u donjem delu gde su fiksirane i osovine po kojima klizi nosač a u nosač sa donje strane upuštena rupa da nosač može da sklizne skroz dole. U nosaču je koncentrično sa vijkom za podešavanje visine probušena prolazna rupa tako da kroz nju ulazi inbus ključ kojim se vijak uvrće ili izvrće i tako podiže ili spušta nosač sa ručicom. Ovo omogućava da se visina podešava čak i tokom reprodukcije bez rizika da bi se nešto moglo poremetiti. Kod ovakvog pristupa, jedini problematični momenat je tačno montiranje kompletnog sklopa ručice na bazu, ali o tome ću kasnije. Prvo tehnički crtež kompletnog sklopa u pdf formatu... Stein Tangential Tonearm_1.PDF Zarad jasnijeg pregleda, sa crteža je izostavljen određeni broj detalja kao što je poklopac od klirita, protivteg ručice i detalji zvučnice (igla, pinovi, kablaža/žice) Ono što je najvažnije su neki dimenzioni odnosi. Treba jasno definisati neke razmake i dimenzije kao što je razmak između rupa za montažu zvučnice (12.7mm), odstojanje od montažnih rupa do vrha igle (9.50mm) i odrediti osnovnu minimalnu visinu celog sklopa na relaciji baza-igla a to se mora prilagoditi konkretnom gramofonu - kod mene je razmak između headshella do baze 52mm što znači da od baze gramofona gde se montira sklop ručke do gornje površine tanjira sa matom (ako ga ima) i pločom mora da bude minimalno 35mm - pojednostavljeno - kada se igla spusti na ploču, ona sme da bude ili horizontalna ili da zvučnica bude nagnuta ka svom zadnjem kraju. U suprotnom, ako prednji kraj ručice/zvučnice pada pri najnižoj poziciji, mora se dodavati materijala na tanjir a to bi u svakom slučaju moralo da se izbegne. Ovakva ručica nikako ne može da se montira na gramofone gde je visinska razlika između gornje površine tanjira i baze manja od nekih 34-35mm. Sama konstrukcija može, kako već rekoh, da se izvede i jednostavnije, ako se žrtvuju neke opcije tj pogodnosti koje omogućavaju precizno podešavanje bilo kada tokom eksploatacije ručke. Serija sličica bi trebala da prikaže kako se ručica gradi tj sklapa i da jasniji uvid u to kako zapravo funkcioniše. Slike od 1-4 prikazuju sklapanje osnove, potom, od 5 do 10 sklapanje dela koji omogućava podešavanje po visini i mehanizam koji omogućava podizanje celog sklopa u stranu da se može bez ograničenja prilaziti ploči/tanjiru (promena ploče, zamena/postavljanje/skidanje remena oko tanjira i sl) a slike 11-13 ono što je zapravo suštinski deo cele priče, osovina po kojoj klizi linearni ležaj tj ručica.

stein

stein

 

Be's Millenium 6000 repair/WBT termination

few day's work ; reason for operation was - broken ends , due to too much manipulation ( they aren't exactly made flexible .... while still fragile ) intention was to dismantle them , without ruining end stickers .......... ya can call me enthusiast however , thin foils are better ........ to my ears btw - main stickers ( at fork ends ) are having arrows , as that cables are "directioned" I couldn't see any fact for that , in their construction

Zen Mod

Zen Mod

 

Merenje JBL L100mk2 / JBL L100mk2 measurements

Družili se malo Peđa, Šoba i ja Malo testirali Peđicinu novu mernu opremicu I napravili neka preliminarna merenja JBL 100 mk2 : Svaka linija 2dB. Moraće da se atenuira visokotonac malo. 2dB je u okviru +/-3% fabričke specifikacije. Dakle manja promena vrednosti otpornika će biti dovoljna da se dovede u red visokotonac. Za bas nema druge nego promena zavojnice pa novo slušanje. Kondiši za visoki i srednji u pripremi. Toliko

Zvu

Zvu

 

JBL L-100 mk2 slike

Malo sličica kako sam i obećao Bas / Bass Srednji / mid Visokotonac / tweeter Mrzi me da slikam I dokaz zašto je dobro ipak otvoriti kutiju ma koliko dobro očuvana bila: skretnica / xover Vidi se da postoje 3 elektrolitska kondenzatora pa ću to promeniti. Veći problem je što se na slici vidi otpornik koji je okrznut. Nisam unutar kutije uspeo da pronađem komadić što će reći da je zalemljen takav kakav jeste. Tek malo dokaza da se i u EU fušeriše kad se ne vidi Uputstvo za upotrebu sa šemom skretnice za JBL L100 / User manual with xover schematic for JBL L100 L 100 ts.PDF Specifikacije svih modela L serije / Specs for all of the models from L series Malo o drajverima iz L serije / Data on driver technologies from L series

Zvu

Zvu

×