Blogs
Featured Entries
-
Prosvetari, prosvetari...
By stein
Prosvetari doneli odluku da štrajkuju. Ok, to je njihovo zakonsko pravo. Deca, njihovi učenici, će im se pridružiti, hteli-ne-hteli u tome, časovi će od ponedeljka na dalje, trajati trideset minuta što je ravno za trećinu manje od uobičajenih 45 minuta koji im i inače često nisu dovoljni da iz svakog predmeta savladaju sve pred njih postavljeno gradivo (skidam kapu svim onim nastavnicima i nastavnicama koji mimo predviđenog fonda časova drže dodatnu i dopunsku nastavu da pomognu učenicima da obavezujuće gradivo lakše savladaju i steknu potreban nivo znanja da bi dobili pripadajuće im ocene). Sad ostaje pitanje šta ćemo sa pravom (i obavezom!) dece da se školuju i da steknu osnovno obrazovanje? Da li će zbog skraćenih časova sve gradivo biti nagužvano namesto u 45, u 30 minuta izlaganja ili će sa dozom razumevanja isti ti prosvetni radnici smanjiti (protivzakonito, na svoju ruku) obim gradiva koje je predviđeno i propisano za tih 33.33%? Možda bude spušten kriterijum pri ocenjivanju dece za jednu trećinu? Sumnjam u bilo koju od ovih (ne)mogućih opcija, mnogo je verovatnije da će decu lepo (kada štrajk bude okončan) subotama koje bi inače bile slobodne za druge, dodatne aktivnosti (probe, treninge, časove raznih veština itd) zameniti odrađivanje i nadoknađivanje onog gradiva koje deca nisu odradila a sve nečijom tuđom odlukom da to tako treba jer jedni imaju prava na svoje, a deca, izgleda da nemaju... Deca nemaju pojma šta znači umanjenje plate, ne znaju još mnogo o tome šta je zapravo štrajk, za sada samo znaju da će im časovi biti skraćeni (ju-hu!, pomisliće neki klinci) a još manje kapiraju da će oni, veoma izvesno morati da odrađuju... 'Ajd što će nastavnici i nastavnice odrađivati sve što nisu odradili tokom štrajka, ali samim pridruživanjem štrajku, odlukom da to učine zbog neslaganja sa onim što ih je zadesilo (ili još nije, ali hoće, ni u to ne sumnjam), odlučuju i to da deca neće dobiti ono što im zakonom pripada... Treba li da ovde citiram povelje UN i milion kojekakvih rezolucija i povelja o pravima dece da steknu obrazovanje?... Verovatno ne, to ne bi imalo kraja i onda niko ne bi pročitao i poentu: Mene su još kao mladog momka naučili da sloboda nije bezgranična i nije beskonačna - granica naše sopstvene slobode počinje kada svojom slobodom počnemo da gazimo po slobodi i pravima nekog drugoga... ...i ne, nisam glasao za aktuelnu vlast, niti ih previše volim, ali se slažem da ova država i ovo društvo naprosto ne može beskonačno da troši više no što zaradi. Ovo je upućeno ne samo prosvetnim radnicima, nego i onima koji donose odluke, roditeljima dece i svakome ko ima malo mozga... Pa eto, mozgajte... .... Razmišljao sam kako bismo mogli pomoći prosvetarima koji su odlučili da se putem štrajka izbore za svoja prava. Izvor nezadovoljstva je umanjenje plata i moram da priznam da to nije niti lepo, niti korisno a nikome se ni ne dopada. Ni ja ne bih voleo da dobijem manju platu od ove koju imam, mada se država svesrdno bori da izmisli neki novi namet ili pravilnik kojim će da skreše prihode firme a sve zarad punjenja budžeta. Kad se nema ništa, pa se to pokušava preraspodeliti, to zovemo presipanjem iz šupljeg u prazno. Stručnjaci generišu i plasiraju tvrdnje da je premali procenat onih koji proizvode i da od jedne mršave krave ne može da se izmuze koliko može od tri dobro uhranjene, stoga, ne može više da se deli svakome po boca, no bude samo po pola čaše mleka. Pozajmljivanjem mleka od komšije, gde za svaku litru moramo da vratimo dve, privremeno može da stvori osećaj da nam teče med i mleko, naravno, pod uslovom da imamo i pčele. Međutim, jednog dana ćemo da dugujemo više mleka nego što ta naša sirota i uboga mršava krava može da nam da... A šta onda? Pa ništa, pokušaćemo da je za neku lepu sumu prodamo nekome iz susedne ulice kojem ista svakako neće trebati pa kad shvati koji je zajeb uradio kupujući je, biće presrećan da nam je vrati za 1$, čisto da bude reč o prodaji, da bude pravno-legalno čisto. Naravno, nije sve uvek bilo tako, imali smo mi nekoliko dobrih, uhranjenih krava koje su davale sasvim lepe količine mleka. Naravno, njih smo za sitne pare dali nekim rođacima, nekim bratancima, ne računajući na to da će nam posle mleko naplaćivati kao da smo potpuni stranci. I sad nas deru... Al' dosta o kravama... Da ne krenu da štucaju pa ih to dodatno omete u stvaranju mleka... Nego... pade mi na pamet da bi se svi nezadovoljni prosvetari mogli iz bunta mogli pokupiti i napustiti rad u državnim školama gde naprosto izbija na površinu činjenica da mnogi više državu ne doživljavaju kao majku nego kao maćehu, nastavnici tehničkog bi recimo mogli da odu u proizvodnju gde se traži potencijal da se nešto dizajnira, projektuje, vrši kontrola kvaliteta proizvoda, hemičari u hemijsku industriju, u laboratorije, nastavnici koji predaju srpski jezik da budu književni kritičari, lektori, nastavnici stranih jezika da lepo postanu prevodioci u firmama koje posluju sa inostranstvom... može ovako da se nabraja do ihaj... Oni pak, koji ne nađu zadovoljštinu u ovakvom prelasku sa državnog na privatno finansiranje, mogu da se samozaposle, da iskoriste svoje potencijale, ideje i osnuju svoja privatna preduzeća... Vidite kako su se mnogi nezadovoljni lekari lepo snašli? Namesto bolnica gde su uvek gužve i hodnici prepuni bolesnika, prešli su u postojeće privatne medicinske ustanove, ili čak osnovali sopstvene klinike, usluga je vrhunska, niko više ne očekuje da mu se ponudi mito (što je doprinelo smanjenju korupcije), verujem da su im u privatnim klinikama ipak bolje plate i sve je super... Višak šalterskih službenika po opštinama i kojekuda po državnoj administraciji može da otvori privatne firme za knjigovodstvene usluge, zgodne (a ne baš previše pametne i obrazovane) sekretarice mogu da se bave na primer poslovima uslužne pratnje važnih ili ličnosti, što bi rekli, "escort service", a one manje lepe ali vredne, marljive i sposobne mogu da pomažu direktorima firmi koje se bave proizvodnjom nečega... Ostaje samo pitanje šta ćemo sa svom onom balavurdijom kojoj će malo ko ostati da predaje nova znanja... Smanjenjem opterećenja na budžet, mogu se umanjiti porezi i dažbine na primanja jer neće više biti ni preglomaznog državnog aparatusa kome nikada nije dosta... Ostaje narodu više para pa onda može da lepo k'o i svugde u svetu, plaća školovanje svoje dece - ionako je "besplatno školovanje" već odavno samo izlizana fraza iz danas nepostojeće SFRJ... E sad, nekome neće doteći da školuje svoju decu dalje od recimo osnovne škole, ali i za takve će biti posla, neko treba da bude spremačica, kafe kuvarica, radnik na utovaru kesa i kanti sa smećem, skupljači lišća, ulični metlači... Sa penzionerima (ne) znam šta ćemo... mnogi su stari i bolesni i svakako će poumirati a ovi vitalniji mogu na primer da čuvaju unuke. Svoje ili tuđe, u tome su nenadmašni, pride mogu da pruže deci osnovna saznanja o kulturi, svetu oko nas i znaju tajnu kako najkraćim putem do karijesa... Ovi što još nisu bolesni a nisu voljni da se bave malom decom, mogu da se bave uslužnim popravkama po komšiluku, što bi rekli, "handy man" ... A poljoprivrednicima, pa šta sa njima? Pa ništa, oni znaju kako se to radi, znaju sve o kravama... a kravama sam već rekao šta sam imao... Vreme je da se počnemo malo baviti problemom pčela, i na kraju, stvarno će nam teći med i mleko...- 4 comments
- 2792 views
Our community blogs
-
- 5
entries - 5
comments - 18330
views
Recent Entries
- 5
-
- 14
entries - 40
comments - 33629
views
Recent Entries
Latest Entry
Prosvetari, prosvetari...
Prosvetari doneli odluku da štrajkuju. Ok, to je njihovo zakonsko pravo. Deca, njihovi učenici, će im se pridružiti, hteli-ne-hteli u tome, časovi će od ponedeljka na dalje, trajati trideset minuta što je ravno za trećinu manje od uobičajenih 45 minuta koji im i inače često nisu dovoljni da iz svakog predmeta savladaju sve pred njih postavljeno gradivo (skidam kapu svim onim nastavnicima i nastavnicama koji mimo predviđenog fonda časova drže dodatnu i dopunsku nastavu da pomognu učenicima da obavezujuće gradivo lakše savladaju i steknu potreban nivo znanja da bi dobili pripadajuće im ocene). Sad ostaje pitanje šta ćemo sa pravom (i obavezom!) dece da se školuju i da steknu osnovno obrazovanje? Da li će zbog skraćenih časova sve gradivo biti nagužvano namesto u 45, u 30 minuta izlaganja ili će sa dozom razumevanja isti ti prosvetni radnici smanjiti (protivzakonito, na svoju ruku) obim gradiva koje je predviđeno i propisano za tih 33.33%? Možda bude spušten kriterijum pri ocenjivanju dece za jednu trećinu? Sumnjam u bilo koju od ovih (ne)mogućih opcija, mnogo je verovatnije da će decu lepo (kada štrajk bude okončan) subotama koje bi inače bile slobodne za druge, dodatne aktivnosti (probe, treninge, časove raznih veština itd) zameniti odrađivanje i nadoknađivanje onog gradiva koje deca nisu odradila a sve nečijom tuđom odlukom da to tako treba jer jedni imaju prava na svoje, a deca, izgleda da nemaju... Deca nemaju pojma šta znači umanjenje plate, ne znaju još mnogo o tome šta je zapravo štrajk, za sada samo znaju da će im časovi biti skraćeni (ju-hu!, pomisliće neki klinci) a još manje kapiraju da će oni, veoma izvesno morati da odrađuju... 'Ajd što će nastavnici i nastavnice odrađivati sve što nisu odradili tokom štrajka, ali samim pridruživanjem štrajku, odlukom da to učine zbog neslaganja sa onim što ih je zadesilo (ili još nije, ali hoće, ni u to ne sumnjam), odlučuju i to da deca neće dobiti ono što im zakonom pripada... Treba li da ovde citiram povelje UN i milion kojekakvih rezolucija i povelja o pravima dece da steknu obrazovanje?... Verovatno ne, to ne bi imalo kraja i onda niko ne bi pročitao i poentu:
Mene su još kao mladog momka naučili da sloboda nije bezgranična i nije beskonačna - granica naše sopstvene slobode počinje kada svojom slobodom počnemo da gazimo po slobodi i pravima nekog drugoga...
...i ne, nisam glasao za aktuelnu vlast, niti ih previše volim, ali se slažem da ova država i ovo društvo naprosto ne može beskonačno da troši više no što zaradi.
Ovo je upućeno ne samo prosvetnim radnicima, nego i onima koji donose odluke, roditeljima dece i svakome ko ima malo mozga... Pa eto, mozgajte...
....
Razmišljao sam kako bismo mogli pomoći prosvetarima koji su odlučili da se putem štrajka izbore za svoja prava. Izvor nezadovoljstva je umanjenje plata i moram da priznam da to nije niti lepo, niti korisno a nikome se ni ne dopada. Ni ja ne bih voleo da dobijem manju platu od ove koju imam, mada se država svesrdno bori da izmisli neki novi namet ili pravilnik kojim će da skreše prihode firme a sve zarad punjenja budžeta. Kad se nema ništa, pa se to pokušava preraspodeliti, to zovemo presipanjem iz šupljeg u prazno. Stručnjaci generišu i plasiraju tvrdnje da je premali procenat onih koji proizvode i da od jedne mršave krave ne može da se izmuze koliko može od tri dobro uhranjene, stoga, ne može više da se deli svakome po boca, no bude samo po pola čaše mleka. Pozajmljivanjem mleka od komšije, gde za svaku litru moramo da vratimo dve, privremeno može da stvori osećaj da nam teče med i mleko, naravno, pod uslovom da imamo i pčele. Međutim, jednog dana ćemo da dugujemo više mleka nego što ta naša sirota i uboga mršava krava može da nam da... A šta onda? Pa ništa, pokušaćemo da je za neku lepu sumu prodamo nekome iz susedne ulice kojem ista svakako neće trebati pa kad shvati koji je zajeb uradio kupujući je, biće presrećan da nam je vrati za 1$, čisto da bude reč o prodaji, da bude pravno-legalno čisto. Naravno, nije sve uvek bilo tako, imali smo mi nekoliko dobrih, uhranjenih krava koje su davale sasvim lepe količine mleka. Naravno, njih smo za sitne pare dali nekim rođacima, nekim bratancima, ne računajući na to da će nam posle mleko naplaćivati kao da smo potpuni stranci. I sad nas deru...
Al' dosta o kravama... Da ne krenu da štucaju pa ih to dodatno omete u stvaranju mleka... Nego... pade mi na pamet da bi se svi nezadovoljni prosvetari mogli iz bunta mogli pokupiti i napustiti rad u državnim školama gde naprosto izbija na površinu činjenica da mnogi više državu ne doživljavaju kao majku nego kao maćehu, nastavnici tehničkog bi recimo mogli da odu u proizvodnju gde se traži potencijal da se nešto dizajnira, projektuje, vrši kontrola kvaliteta proizvoda, hemičari u hemijsku industriju, u laboratorije, nastavnici koji predaju srpski jezik da budu književni kritičari, lektori, nastavnici stranih jezika da lepo postanu prevodioci u firmama koje posluju sa inostranstvom... može ovako da se nabraja do ihaj... Oni pak, koji ne nađu zadovoljštinu u ovakvom prelasku sa državnog na privatno finansiranje, mogu da se samozaposle, da iskoriste svoje potencijale, ideje i osnuju svoja privatna preduzeća... Vidite kako su se mnogi nezadovoljni lekari lepo snašli? Namesto bolnica gde su uvek gužve i hodnici prepuni bolesnika, prešli su u postojeće privatne medicinske ustanove, ili čak osnovali sopstvene klinike, usluga je vrhunska, niko više ne očekuje da mu se ponudi mito (što je doprinelo smanjenju korupcije), verujem da su im u privatnim klinikama ipak bolje plate i sve je super... Višak šalterskih službenika po opštinama i kojekuda po državnoj administraciji može da otvori privatne firme za knjigovodstvene usluge, zgodne (a ne baš previše pametne i obrazovane) sekretarice mogu da se bave na primer poslovima uslužne pratnje važnih ili ličnosti, što bi rekli, "escort service", a one manje lepe ali vredne, marljive i sposobne mogu da pomažu direktorima firmi koje se bave proizvodnjom nečega...
Ostaje samo pitanje šta ćemo sa svom onom balavurdijom kojoj će malo ko ostati da predaje nova znanja...
Smanjenjem opterećenja na budžet, mogu se umanjiti porezi i dažbine na primanja jer neće više biti ni preglomaznog državnog aparatusa kome nikada nije dosta... Ostaje narodu više para pa onda može da lepo k'o i svugde u svetu, plaća školovanje svoje dece - ionako je "besplatno školovanje" već odavno samo izlizana fraza iz danas nepostojeće SFRJ...
E sad, nekome neće doteći da školuje svoju decu dalje od recimo osnovne škole, ali i za takve će biti posla, neko treba da bude spremačica, kafe kuvarica, radnik na utovaru kesa i kanti sa smećem, skupljači lišća, ulični metlači...
Sa penzionerima (ne) znam šta ćemo... mnogi su stari i bolesni i svakako će poumirati a ovi vitalniji mogu na primer da čuvaju unuke. Svoje ili tuđe, u tome su nenadmašni, pride mogu da pruže deci osnovna saznanja o kulturi, svetu oko nas i znaju tajnu kako najkraćim putem do karijesa... Ovi što još nisu bolesni a nisu voljni da se bave malom decom, mogu da se bave uslužnim popravkama po komšiluku, što bi rekli, "handy man" ...
A poljoprivrednicima, pa šta sa njima? Pa ništa, oni znaju kako se to radi, znaju sve o kravama... a kravama sam već rekao šta sam imao... Vreme je da se počnemo malo baviti problemom pčela, i na kraju, stvarno će nam teći med i mleko...
- 14
-
- 2
entries - 15
comments - 12557
views
Recent Entries
Latest Entry
12TRXB open baffle + kompresiona kutija 2
Igranka sa zvučnicima nastavljena sporo al polako. Red da dobiju mrežice, drajveri su preživeli 50 godina u perfektnom stanju, ne bi da kod mene izblede ili zarade fleku.
Prstenovi za mrežice su napravljeni od HDF-a 3mm, isečeni na CNC-u. Spoljašnji prečnik 350mm, unutrašnji 300mm, komada 4. Platno za divno čudo našao bez problema u lokalnoj prodavnici tkanine u Zemunu za 350 din/m. Prstenovi ofarbani sa jedne strane u crno, druga strana namazana lepkom i lagano rukom zategnuto platno, bez ikakvih pomagala. Ispalo perfektno.
Montaža mrežica na prednju ploču pomoću cilindričnog neodimium magneta fi3mm x 2mm. Nisam hteo da ružim prednju ploču nosačima a ovi magnetići se gotovo i ne vide kad se skinu mrežice.
Šabloni za bušenje rupa i lepljenje metalnih podloški.
Zabušena rupa burgijom za drvo fi3mm, kap super lepka, magnet u rupicu tako da je u ravni sa prednjom pločom.
Na mrežice super lepkom zalepljene široke podloške M3 tako da se gađaju sa magnetima.
Montirano dođe nešto ovako:
Skretnica za sada izgleda ovako:
- 2
-
- 87
entries - 338
comments - 109684
views
Recent Entries
- 87
-
- 3
entries - 21
comments - 15085
views
Recent Entries
Latest Entry
Merenje JBL L100mk2 / JBL L100mk2 measurements
Družili se malo Peđa, Šoba i ja
Malo testirali Peđicinu novu mernu opremicu
I napravili neka preliminarna merenja JBL 100 mk2 :
Svaka linija 2dB. Moraće da se atenuira visokotonac malo. 2dB je u okviru +/-3% fabričke specifikacije. Dakle manja promena vrednosti otpornika će biti dovoljna da se dovede u red visokotonac.
Za bas nema druge nego promena zavojnice pa novo slušanje. Kondiši za visoki i srednji u pripremi.
Toliko
- 3
-
Latest Entry
Praha........
Bilo je malo tmurno, tipicno za Novembar ali lepo smo se proveli. Videli smo mnogo, a u sustini nije ni 2% od Praga.
-
- 5
entries - 6
comments - 16611
views
Recent Entries
Latest Entry
Aura VA-50 Service Manual ~ deleted
Jopet jedno lagano štivo, ovaj put u sezoni odmora... Uživajte...
P.S. Poštujući komentar moderatora skinuo sam servisno uputstvo. Ako je neko zainteresovan neka se javi na PP. - 5
-
Latest Entry
The official FarmerTrunte blog!
The official FarmerTrunte blog!
-
- 5
entries - 19
comments - 21097
views
Recent Entries
Latest Entry
Dosta ste se odmarali...
Da napišem još jedan nastavak natuknica za merenje.Današnji čas ćemo posvetiti merenju probojnog napona na poluprovodnicima. Napominjem da je samo izvodjenje ovih merenja veoma opasno jer se radi sa visokim naponom!!! Prema tome pažljivo radite sa žicama i ne zaboravite da elektrolitski kondenzatori podugo drže napon te ni samim isključivanjem sklopa nećete biti sigurni da vas neće prodrmati struja. Za merenje probojnog napona nam treba transformator 220VAC na 220VAC (a nije ni nužan, hoću reći može bez njega), grec za 250 VAC struja nije bitna (ili 4 diode za 250 VAC vezane u grecov spoj) elektrolitski kondezator 1uF/400V (pažnja kad se ispravi 220 dobije se oko 310 V na kondezatoru). Potreban je 10 Momski otpornik, a moze i veći, da bi se sprečila struja proboja (310/10M = 31uA sto je nedovoljno da spali bilo sta). E sad ide zanimljivi deo priče:Vezati trafo, ili direktno iz utičnice na naizmenične priključke (oznacene sa ~) greca ili ako koristite diode, krajeve gde se sustiču anoda jedne i katoda druge diode. Na + i - nožice greca vezati pravilno polarisan kondezator, a na njegov + kraj vezati jednu nožicu otpornika. Druga nožica otpornika i minus kraj kondezatora su testni napon za ispitivanje probojnog napona poluprovodnika (pa čak i zener dioda). Napominjem još jednom da je napon 310V i ko se boji toga, bolje da izadje sa časa!!!
Vezati nepoznatu diodu tako da katoda dodje na otpornik, a anoda na - kraj kondenzatora, paralelno diodi vezati instrument postavljen u opseg DC napona 200 ili 750V i uključiti 220V, očitati napon. Ovaj napon koji ste očitali je veoma približan probojnom naponu diode, ili ako je zenerka onda zenerovom naponu. Kada ste završili izvucite utikač iz 220V i sačekajte jedno 10ak minuta da se isprazni kondenzator (ako niste napravili izolovane pipalice za testni napon) pa tek onda skidajte diodu iz kola.Na sličan način se meri i probojni napon tranzistora gde se gleda BC spoj t.j baza kolektor spoj koji je inverzno polarisan. Baza se spoji direktno na emitor, u slučaju NPN tranzistora vezati kraj sa otpornika na kolektor, a kraj sa kondenzatora na vezu baze i emitora, paralelno postaviti instrument i dalje sve znate. U slucaju PNP tranzistora kraj sa otpornikom dolazi na vezu baze i emitora, a kraj sa kondenzatora dolazi na kolektor.Na ovaj način može se meriti probojni napon koji je manji od 300V, a u slučaju da je veći, potreban je viši napon od 310V... Nisam nikad probao da merim probojne napone FETova ali ne vidim razlog da ne funkcioniše. Bitno je samo inverzno polarisati i gledati koliki napon se stvara na krajevima kad počinje struja da curi.Eto toliko za ovaj čas, pošto sada idem na put, sledeći čas kad budem imao vremena...Pozdrav za verne slušaoce. - 5
