Blogs

Prosvetari doneli odluku da štrajkuju. Ok, to je njihovo zakonsko pravo. Deca, njihovi učenici, će im se pridružiti, hteli-ne-hteli u tome, časovi će od ponedeljka na dalje, trajati trideset minuta što je ravno za trećinu manje od uobičajenih 45 minuta koji im i inače često nisu dovoljni da iz svakog predmeta savladaju sve pred njih postavljeno gradivo (skidam kapu svim onim nastavnicima i nastavnicama koji mimo predviđenog fonda časova drže dodatnu i dopunsku nastavu da pomognu učenicima da obavezujuće gradivo lakše savladaju i steknu potreban nivo znanja da bi dobili pripadajuće im ocene). Sad ostaje pitanje šta ćemo sa pravom (i obavezom!) dece da se školuju i da steknu osnovno obrazovanje? Da li će zbog skraćenih časova sve gradivo biti nagužvano namesto u 45, u 30 minuta izlaganja ili će sa dozom razumevanja isti ti prosvetni radnici smanjiti (protivzakonito, na svoju ruku) obim gradiva koje je predviđeno i propisano za tih 33.33%? Možda bude spušten kriterijum pri ocenjivanju dece za jednu trećinu? Sumnjam u bilo koju od ovih (ne)mogućih opcija, mnogo je verovatnije da će decu lepo (kada štrajk bude okončan) subotama koje bi inače bile slobodne za druge, dodatne aktivnosti (probe, treninge, časove raznih veština itd) zameniti odrađivanje i nadoknađivanje onog gradiva koje deca nisu odradila a sve nečijom tuđom odlukom da to tako treba jer jedni imaju prava na svoje, a deca, izgleda da nemaju... Deca nemaju pojma šta znači umanjenje plate, ne znaju još mnogo o tome šta je zapravo štrajk, za sada samo znaju da će im časovi biti skraćeni (ju-hu!, pomisliće neki klinci) a još manje kapiraju da će oni, veoma izvesno morati da odrađuju... 'Ajd što će nastavnici i nastavnice odrađivati sve što nisu odradili tokom štrajka, ali samim pridruživanjem štrajku, odlukom da to učine zbog neslaganja sa onim što ih je zadesilo (ili još nije, ali hoće, ni u to ne sumnjam), odlučuju i to da deca neće dobiti ono što im zakonom pripada... Treba li da ovde citiram povelje UN i milion kojekakvih rezolucija i povelja o pravima dece da steknu obrazovanje?... Verovatno ne, to ne bi imalo kraja i onda niko ne bi pročitao i poentu: Mene su još kao mladog momka naučili da sloboda nije bezgranična i nije beskonačna - granica naše sopstvene slobode počinje kada svojom slobodom počnemo da gazimo po slobodi i pravima nekog drugoga... ...i ne, nisam glasao za aktuelnu vlast, niti ih previše volim, ali se slažem da ova država i ovo društvo naprosto ne može beskonačno da troši više no što zaradi. Ovo je upućeno ne samo prosvetnim radnicima, nego i onima koji donose odluke, roditeljima dece i svakome ko ima malo mozga... Pa eto, mozgajte... .... Razmišljao sam kako bismo mogli pomoći prosvetarima koji su odlučili da se putem štrajka izbore za svoja prava. Izvor nezadovoljstva je umanjenje plata i moram da priznam da to nije niti lepo, niti korisno a nikome se ni ne dopada. Ni ja ne bih voleo da dobijem manju platu od ove koju imam, mada se država svesrdno bori da izmisli neki novi namet ili pravilnik kojim će da skreše prihode firme a sve zarad punjenja budžeta. Kad se nema ništa, pa se to pokušava preraspodeliti, to zovemo presipanjem iz šupljeg u prazno. Stručnjaci generišu i plasiraju tvrdnje da je premali procenat onih koji proizvode i da od jedne mršave krave ne može da se izmuze koliko može od tri dobro uhranjene, stoga, ne može više da se deli svakome po boca, no bude samo po pola čaše mleka. Pozajmljivanjem mleka od komšije, gde za svaku litru moramo da vratimo dve, privremeno može da stvori osećaj da nam teče med i mleko, naravno, pod uslovom da imamo i pčele. Međutim, jednog dana ćemo da dugujemo više mleka nego što ta naša sirota i uboga mršava krava može da nam da... A šta onda? Pa ništa, pokušaćemo da je za neku lepu sumu prodamo nekome iz susedne ulice kojem ista svakako neće trebati pa kad shvati koji je zajeb uradio kupujući je, biće presrećan da nam je vrati za 1$, čisto da bude reč o prodaji, da bude pravno-legalno čisto. Naravno, nije sve uvek bilo tako, imali smo mi nekoliko dobrih, uhranjenih krava koje su davale sasvim lepe količine mleka. Naravno, njih smo za sitne pare dali nekim rođacima, nekim bratancima, ne računajući na to da će nam posle mleko naplaćivati kao da smo potpuni stranci. I sad nas deru... Al' dosta o kravama... Da ne krenu da štucaju pa ih to dodatno omete u stvaranju mleka... Nego... pade mi na pamet da bi se svi nezadovoljni prosvetari mogli iz bunta mogli pokupiti i napustiti rad u državnim školama gde naprosto izbija na površinu činjenica da mnogi više državu ne doživljavaju kao majku nego kao maćehu, nastavnici tehničkog bi recimo mogli da odu u proizvodnju gde se traži potencijal da se nešto dizajnira, projektuje, vrši kontrola kvaliteta proizvoda, hemičari u hemijsku industriju, u laboratorije, nastavnici koji predaju srpski jezik da budu književni kritičari, lektori, nastavnici stranih jezika da lepo postanu prevodioci u firmama koje posluju sa inostranstvom... može ovako da se nabraja do ihaj... Oni pak, koji ne nađu zadovoljštinu u ovakvom prelasku sa državnog na privatno finansiranje, mogu da se samozaposle, da iskoriste svoje potencijale, ideje i osnuju svoja privatna preduzeća... Vidite kako su se mnogi nezadovoljni lekari lepo snašli? Namesto bolnica gde su uvek gužve i hodnici prepuni bolesnika, prešli su u postojeće privatne medicinske ustanove, ili čak osnovali sopstvene klinike, usluga je vrhunska, niko više ne očekuje da mu se ponudi mito (što je doprinelo smanjenju korupcije), verujem da su im u privatnim klinikama ipak bolje plate i sve je super... Višak šalterskih službenika po opštinama i kojekuda po državnoj administraciji može da otvori privatne firme za knjigovodstvene usluge, zgodne (a ne baš previše pametne i obrazovane) sekretarice mogu da se bave na primer poslovima uslužne pratnje važnih ili ličnosti, što bi rekli, "escort service", a one manje lepe ali vredne, marljive i sposobne mogu da pomažu direktorima firmi koje se bave proizvodnjom nečega... Ostaje samo pitanje šta ćemo sa svom onom balavurdijom kojoj će malo ko ostati da predaje nova znanja... Smanjenjem opterećenja na budžet, mogu se umanjiti porezi i dažbine na primanja jer neće više biti ni preglomaznog državnog aparatusa kome nikada nije dosta... Ostaje narodu više para pa onda može da lepo k'o i svugde u svetu, plaća školovanje svoje dece - ionako je "besplatno školovanje" već odavno samo izlizana fraza iz danas nepostojeće SFRJ... E sad, nekome neće doteći da školuje svoju decu dalje od recimo osnovne škole, ali i za takve će biti posla, neko treba da bude spremačica, kafe kuvarica, radnik na utovaru kesa i kanti sa smećem, skupljači lišća, ulični metlači... Sa penzionerima (ne) znam šta ćemo... mnogi su stari i bolesni i svakako će poumirati a ovi vitalniji mogu na primer da čuvaju unuke. Svoje ili tuđe, u tome su nenadmašni, pride mogu da pruže deci osnovna saznanja o kulturi, svetu oko nas i znaju tajnu kako najkraćim putem do karijesa... Ovi što još nisu bolesni a nisu voljni da se bave malom decom, mogu da se bave uslužnim popravkama po komšiluku, što bi rekli, "handy man" ... A poljoprivrednicima, pa šta sa njima? Pa ništa, oni znaju kako se to radi, znaju sve o kravama... a kravama sam već rekao šta sam imao... Vreme je da se počnemo malo baviti problemom pčela, i na kraju, stvarno će nam teći med i mleko...