Sve aktivnosti

Kineski DAC Audio GD R7HE mk2 (ili mk3) ima prije klasicnog napajanja generator napona: Trafo, pa u DC, pa (naraFski) A klasa pojacala, pa Wave generator, pa u PSU za svaku sekciju zasebno. Mozda se varam, a nije me ni zanimalo da procitam barem proizvodjacke pamflete, ali cini mi se da npr. PS Audio radi nekakve generatore napona na tom tragu za cijelu hifu. Eto, nekoliko desetaka eura kasnije i barem jedan bruh zbog dizanja tereta, svatko moze imati vlastitu struju za hifu....jos ako je sve spojeno na vlastite solarne celije, eto srece. Ne kazem da to ne bi radilo, ali se cak i meni sa ozbiljnim poremecajem percepcije logike kad je rijec o sustavima za reprodukciju glazbe, cini da se ozbiljno dobra reprodukcija moze postici i prije prelazaka svih tih Rubikona.

Ja u šali kažem da je glavna stvar u hi-fi-ju – trafostanica. Zapravo, nju slušam.DAC mi je solidan, ali trafo u kraju je bottleneck. Isporučilac je dužan da snabdeva potrošače električnom energijom nazivnog napona i nazivne učestanosti. U Srbiji (po EN 50160): Nazivni napon: 230 V Dopušteno odstupanje: ±10% → 207 V do 253 V Nazivna frekvencija: 50 Hz Tipično dozvoljeno odstupanje: ±1% (49,5 – 50,5 Hz) Kratkoročno može i do ±4%, ali to je izuzetak Drugim rečima, mreža ima sasvim širok dozvoljeni koridor. Ni jedan DAC, ni jedna lampa, ni jedan op-amp, niti izlazni tranzistor ne rade bolje nego što im napajanje dozvoljava. Ako je mreža loša, sve iznad nje samo pokušava da zakrpi štetu. To nije ezoterija. To je Omov zakon + teorija regulacije + realna mreža. Šta znači ±10% u praksi Nazivni napon: 230 V Dopušteno: 207 V – 253 V To je raspon od 46 volti. Za audio uređaj to znači: Ako ima klasičan transformator bez aktivne regulacije: Sekundarni naponi se menjaju proporcionalno Ako ima linearni ispravljač: DC napon prati AC ulaz skoro linearno Ako ima SMPS: Ima širi radni opseg Ali često generiše više EMI šuma kad radi daleko od optimalne tačke Drugim rečima, audio sklop dobija drugačije uslove rada iz sata u sat. Nije katastrofa. Ali kumulativno menja karakter. Suština Moja šala je zapravo precizna dijagnoza: Ne slušamo DAC. Ne slušamo pojačalo. Slušamo način na koji su sva ta kola nahranjena. Trafostanica je prvi član audio lanca. I onda kreće: menjaj DAC menjaj kablove menjaj lampe prodaj pojačalo kupi drugo I nikad zadovoljni.

Iskoristicu ovde da pitam posto je slicne tematike, ima li mozda neko linearno napajanje 5V 2A sa USB C konektorom, potrebno za probu?

" I šta još, trafo cimne struju, zatandrče kućište, neko usporenje, termo otpornik? "

Evo test numera

Zvucnik za ceo zivot - Hi-Fi audio - HiFi forumi WWW.HI-FILES.COM Nakon niza godinja lutanja i 5 godina siroko pojasnog zvuka, konacno do vrha, Lowther ili popularno, Lauder,model 6c u Teresonic Integrum izvedbi.Pored su, Audio Nirvana 12' u kutiji sa otvorom,potpis Zoltan Lazar i Fostex 167 u Voight Pipe kutiji po Hiraginom nacrtu, koji me je uveo u FR.Moje pu... Kada sam konačno bio čuo Latere u pravoj postavi kod Ecija Lazara, šteta što nema braće više, čuvši "Keln kncert", kupio sam odmah Teresonic. Prvo veče po uključenju u moj sistem, zaspao sam tek u neko doba jer mi zvuk nije dozvoljavao da se odvojim i tako je trajalo danima, spavao sam na nekom kanabeu. Sinoć sam doživeo isto, završio sam slušanje u neko doba noću "Keln koncertom". To je to, ništa mi više nije potrebno. Dabić je imao strašnu želju da peva, slušam po prvi put njegov sampler sa dosta horskog pevanja, taj žanr me uopšte ne dodiruje, al evo, jako lepo i to i ovim ću završiti svoj utisak doživljenog. ---------------------------------------------------------------------- Ovo jeste problem, kao i ustalom svaki kontakt, pa čak i zlatni. Moja Hiraga, dual mono, čelična pobakarisana i plastifikovana kutija. Svi provodnici su čist bakar, kontaktni šrafovi su rađeni kod strugara, sve ispolirano, zašrafljeno i pređeno retkim šel lakom, a same kontaktne površine dodatno očišćene Cramolinom pre stezanja. Godinama kasnije su kontakti rastavljani, nigde ni naznake oksida, kao ni bilo gde, sve je kao pri montaži. https://www.diyaudio.rs/topic/3283-čišćenje-oksida-sa-kontakata-kako/ https://www.diyaudio.rs/topic/5009-deoxit/ Moje razmišljenje je isto, da sve pređem skroz razređenim šel lakom, a kontakte da tretiram Caigom, mada mi je iskustvu da u samom spoju je oksidacija sporija nego na otvorenom. Za Hiragu sam bio uradio činčeve i kleme od čistog bakra pa znam kad se čisti. Imao sam neko ulti mini pakovanje Caiga, sad sam nabavio domaćinska, Deoxit za čišćenje a Progold baš za kontakte gde može da ia i povišene temperature, znači za lampe. Da ovo je sasvim tačno, ne treba svaki čas vaditi štekere, nema ni potrebe, jednom godišnje za čišćenje recimo. Ne, kabl je od čistog starog borskog bakra i to jeste vrhunska žica, ovo danas što se kupuje je tursko, bugarsko i sumnjam da je i dobro očišćeno od prljavih sastojaka koje se nalaze u samoj rudi. Šine ne znam šta su tačno. Sa oglasa ProSafe na K.P. ima ih više i ima informacija o svim proizvodima. Nisam ja mnogo pametovao, ponudio Željko da čujem bez obaveze kupovine, savakome će isto da izađe u susret, ponudio mi je par alternativa, reko sam mu najbolje i po njegovom savetu, čovek je i elektro inženjer i bavi se energetikom i napajanjem, ima jako dugo iskstvo sa ovim našim pikanterijama, tako da ni ne znam šta mi je spakovao, a nije ni bitno, važno je šta sam dobio čujno. To će sad izgleda da sačeka. Pošto je trafo ispao nenadano i zakačan da bi se čuo rezultat, nema prekidač već se isključuje vađenjem utičnice iz utičnice, ne bih grebo audio utičnicu svaki dan ipak. Takođe hoću oba napajanja za NUC da izvedem pre samog izolacionog trafoa i zato će biti dupla utičnica, imam mali izo trafo, taman za NUCove, ruter i smart box, da potpuno odvojim čoperska napajanja. https://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/14941-utiänica-strujna/ Svi uređaji su mi sa dorađivanim utikačima, strugao sa nikl do mesinga. A sada ću uzeti konektore koje ProSafe preoručuje. Na žalost nema srednji sloj, u svom je kućištu, nema osigurače i ne pitah stručnjaka jel uzemljeno. Tek treba da smislim de ću ga i kako postaviti, ima jako mali brumić, al ga čujem, pa ću se pozabaviti i time pored estetike, mada supruzi ne smeta, što je i te kako veliko olakšanje. Ideja mi je da izvučem poseban vod direktno od strujomera do iza sistema, tu metem topljivi osigurač i grebenasti prekidač ili relejni, da se isključuje trafo, jer u leru troši možda preko pedesetak vati. E sad, sve to traži još nekoliko kontakata i kablova, što nije dobro, možda neko rešenje na kleme, lemljenje i samo jedano štekanje, trebaće mi savet. I šta još, trafo cimne struju, zatandrče kućište, neko usporenje, termo otpornik?

Sve je bolje od kineske samozapaljive

Upravo odgledah hrvatski film "SVADBA" Igora Šeregi. Razvalio sam se od smeha (ne samo ja već cela sala). Fantastično je oslikao naše naravi. NAJTOPLIJA PREPORUKA DA GA POGLEDATE.

Postoji bakar i legure bakra. Jedino se legura bakra i zinka naziva mesing sve ostale legure su bronze. U profi kontaktima se koriste i mesing i bronza. Čista bakar je jako mekan i nije za tu svrhu.

I to slusam na mom pojacalu koje je dizajnirao gospodin Zen-mode. Jedno veliko hvala za so strpljenje samnon .

Ja sam od ovih što prodaju letve uzimao Martin Kaiser viljuške i IEC....kakav Cable Master…Furutech i ostali bakrači... Švabske viljuške bakarne, posrebrene ili pozlaćene. Izgledaju kao po JUS-u, ali nisu obične — vrhunski kvalitet.

Amburator

pa sad, marinija ili bakar, sve je to jednako dobro, kad se skupi dovoljno

Dobro sad...Dok se materijal ne odnese na hemijsku analizu kod tehnologa, može da bude bakar, legura bakra, ili mesing iz bilo kog izvora. Nije problem odakle je bakar, nego šta je bakar.

Zen, Miko, meni je to sve poznato i nisam očekivao elaboraciju sa vaše strane. Lemić napisa i pokaza da su obezbeđene trake "čistog starog Borskog bakra", te je moje pitanje bilo upućeno njemu i/ili njegovom timu u vezi toga - kako je čist materijal zaštićen od oksidacije.

U ogromnoj većini slučajeva kod profi utičnica kontaktne površine nisu goli bakar, čak i kada je bazni materijal bakar ili bakarna legura. Najčešće se koristi bakarna osnova sa zaštitnim premazom (tipično pozlata preko barijernog sloja). Drugim rečima: nema golog bakra koji stoji izložen vazduhu i polako trune. Ako kontakt vizuelno vuče na narandžasto/crvenkasto, a ne na žuto-zlatno, postoje samo tri realna scenarija: Mesing (brass) bez završne pozlate Bakar sa vrlo tankim transparentnim zaštitnim slojem Goli bakar Ako je u pitanju goli bakar (najgori scenario), kontakt će s vremenom potamniti, a u vlažnijem okruženju i pozeleneti (bakrov karbonat).

pa nisu od cistog bakra

I ja bih da dodam, pošto se ne zna koja je legura na koji način je ostvarene dovoljna tvrdoća kako bi se sprečilo habanje usled "utakni/izvuci" i eventualnog varničenja?

Mene zanima zidna uticnica i utisci o isto?