Najbolji članovi

Odustah od namere da sačinim duži uvod kao neku ličnu referencu, pa "kraće", tako da neću postavljati linkove ka temama i postovima. Sa Lauterom sam već trinaest godina, još je pet predhodilo sa Fostex-om 167. Predpređašni zvučnik je bio hibrid sa elektreostaom, JansZen. Jako dugo sam ga slušao kod drugara pre nego je došao kod mene, međutim, čim je zasvirao u mom sistemu, osetio sam neko kao ošamućivanje, žalio sam se drugarima da mi se stalno nešto ljulja u mozgu, što su svi pripisali meni kako su već činili za što i šta. Dođe drugar da napravimo be-wiring i gle istinitosti, vod jednog visokotonca je na ploči skretnice bio okrenut u kontra fazu, pa je drugar prigušivao gornji spektar preko pota koji je postojao. Poznat mi je bio problem faze ali sam tek kasnije pročitao da je jedan mali broj ljudi iznimno osetljiv na odstupanje, a ja sam taj "sretnik". Pre prelaska na FR, obožavao sam Tanoy-e, HD 385 u Arden kabinetu, slušao sam ih i u znatno većim zapreminama. Znajući za svoju "anomaliju", Aca Ribon i Brana Hodalić su prekonstruisali i drajver i skretnicu, imala je 12 činioca u putu signala, umesto II reda, samo kalem na basu i kondiš na visokotoncu, drajveru podiguta osetljivost i spuštena rezinanca, malo tretirane membrane i korpa, potpuno nov i nesvakidašnji unikatni zvučnik, tačkasti izvor sa jako malim odstupanjem faza, praktično, predvorje Full Range zvuka. Dugo sam se opirao da čujem FR, ali na navaljivanje drugara, donese mi prcvoljke od kabineta, nakon tridesetak sekundi sam doneo odluku i nova epoha. Lauter je naišao kao prva ljubav, nisam imao smiraja dok ga nisam nabavio, Tersonic Integrum, ipak link, čisto zbog impresije koju sam tad dožoveo: https://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/6289-zvucnik-za-ceo-zivot/ Svaki FR je problematičan, Lowther je šampion, za razliku od Fostex-a koji je svirao i na B klasi, on ne. Zvučao je dobro sa mojom Hiragom, uz ćudi koje su se tolerisale i prihatale zarad drugih nenadmašnostima koje su meni prioritet u ukusu, analitičnost i prenos živog ambijenta, sve cevi su prošle kao poražene, počevši od 2A3 pa do VT4C, jedino je RCA 211 bila prilično blizu, dok je ruska Babuška bila prva cevka koja je podržala potencijal zvučnika bolje od mog pojačivača. Tek je GM 70 u stvari stavio Lautere pod svoje, zašto kako, je meni enigma kao i ljudima koji to neuporedivo bolje znaju. Slušano je još nešto egzotike, ali ostaće to cevka za ceo život, dal u ovom uređaju ili u nekom drugom, videćemo. Diter Kirkof prodaje Lautere kao AT Special, po njegovom zahtevu mu Lowther radi mislim desetak modifikacija, slušao ali ne komparativno, drugari rekoše da vredi svaku paru, tako da je smerokaz postojao i pre nego sam ih imao. Prva modifikacija je bila prisilna, spržen kalem pri drndanju sa kablovima, fabrika neda kalem već ceo rikon kit, ok. Neša iz radia ih napravi nove, umesto AlCu žice, stavi čistu bakarnu uz ispunjenje tehnički potrebnih parametara, primetan bolljitak u zvuku, tamo gde je svaki FR kritičan, tanak u donjem volumenu i drekav u gornjoj sredini. Tada sam preslušavao EX i DX drajvere, nisu me dojmili, pogotovu kad sam dobio svoje nazad, jeste izražajniji gornji deo, al i agresivno, pliće dole. Drugi korak je bio tretiranje samo wizer membrane, preporuka pokojnog Dabića, to je baš fino prigušilo samo te neke krlje gore, a nije ni malo oduzelo od bilo čega. To je jedan Kosoki radio, razređena damar smola u čistom terpentinu, slikarski. Treće srća, tako će ispasti, odradilo vešanje svoj radni vek, probila supruga jedan prstom slučajno, ja oćuto mudro i ispadoh dobar muž, mislim da ne zna ni sad da su bili zreli za generalku. Odem ja do Branka, tad smo se i upoznali, ne znam kako mi se provukao jer poznajem sve koji su značajniji u ovoj materiji. Uradi remont perfektno, ko me poznaje, zna da od mene kompliment, pre ću bubreg da dam. Potpuno nov zvuk, ne kao ispravan i ne, već baš u punom značenju zaključka. Neposredno posle, Buca Maričić je malo poboljšavao moj amp i to je tek bio zavidan ugođaj: Prođe godina i kreće zimska slušna sezona, čini mi se da jedan drajver malo zaostaje povremeno, okrenem Branka, reko, da donesem na kontrolu i kafu, nismo se dugo ni videli a znam da je radio drvenu membranu koju žarko želim da čujem. Ulego draver minorno u razradi, 5 minuta posla uz priču. Reč po reč i nađosmo zajedničko, stalnu potrebu za pomakom u bilo čemu, provuče mi nešto što sam ja samo video, a on već zagazio, tako da se "zeznuo", "morao" je da se lati mojih drajvera. Branko je pristupio pravljenju zvučnika od početka u svom Serbona projektu, primenjujući intelegentna rešenja, rupa na saksiji je davno izmišljenja. Izradio je drugojačiji centrator a ja sam bio voljan da zagazimo u eksperiment na mojim drajverima, rezultat je ko što napisah, Nad Lowther. Ja sam privrženik, ono, "na prvu loptu", ako čovek ne zna odakle ga je promašio metak, od drugog će da izgine, često se u svojoj raboti time rukovodim i postižem valjan zaključak. Ovo je što sam mu napisao u noći nakon prvog uveta, sirovo i spontano kako mi naviralo dok sam kuckao na Viber: "Mikro detalj, mikro dinamika, volumen ili ti body donjeg spektra, kamara nekih prizvuka, timbera, energetski drajf, svaki ton je bez osećaja graničnosti, veliki i širok zvuk, titraju vibracije na krvetu, osećaj sub basa. Ono na šta sam se ja svikao, doza agresivnosti, sada je nema a umesto nje se čuje snaga i moć, recimo, usna harmonika koja se drala, sad je tonski moćna i bogata. Trebalo mi jedno 4 numere da se transformišem, pomenuto sviknuto smetanje je sada enegertski izbačaj prezensa, znači tačno, ili, tačnije reprodukovano, doživljeno kao pravo a ranije bilo lažno. Neuporedivo živo zvuči sve, a bez anomalija koje su se u stvari pripisivala kvalitativno u tom smislu, sve je tu, ništa nije prepokriveno, naprotiv, ali potpuno zaokruženo i bez ispada, drugim rečima, nad Lauter. Ne fali skok rezonance, čak sad mi neobičan taj donji spektar, gore, ne fali ni to, mada moram natanane da se izjasnim, možda uši, možda ukus, mada je bogat sav taj viši deo, a kad je tako, obično se podvede kao nedostajući jer nema škrtih šiljaka, nemam nimalo utisak tamnoće, već, to je to. Svaka čast i hvala na poduhvatu, ne samo majstorskom radu. Sad bi trebo da slušam i slušam, pa onda tek da pametujem, ovog časa je svega apsolutno premnogo. Čujemo se, nemo ti supruga džepari pod izgovorom pranja." Odslušah danas kompilacije pravljene po svom izboru i ukusu, jedna malo više u audifilskom smislu, preko 200 numera, sve i svašta. Pročito sam što sam kopiro sa Vibera, mogu da dodam samo da nema neke razlike između tihog i glasnog slušanja, FR obično mora malo da se nagari da bi eksponiro krajeve, tako zvuči i dosta višestaznih zvučnika, laudnes nužnost. Dremko sam u polusnu, kad prebcim imaginaciju u zvuk, zakleo bi se da su muzičari tu i da mi mi sviraju uspavanku, verno i živo do bola. Naravno, ima i tankih nekih numera i dalje su takve ali sad zvuče prihvatljivije. Neki drekaviji vokali, to se moglo pripisati pevačkoj anomaliji, sad su samo sa energetskim pikovima zaokruženi bojom tona. Ko što rekoh, ovog časa nemam ama baš nikakvu višlju želju, nirvana. Pri generalci, Branko se odlučio na nešto mekši harmonika centrator, sa čime sam se i saglasio, to je dalo ozbiljan pomak. Ovo sad je ipak bio zakorak u nepoznato, mada sam ja izjavio blanko i insistirao čak. Neće svako da dozvoli da se vrši eksperiment, pogotovu na nečemu što se smatra kultnim, kako Doktor reče. "Šije mi ga Đura, tesno mi ga nano skroji", ništa nije konačno ni dobro da ne može bolje, ovo je po ko zna koji put da je to tako i nikako drugojačije. Nebrojeno puta sam se smejao kako ručno pravljene ili prepravljene komponente zvuče bolje od takvih, a za neuporedivo manje para. Ovo je očit primer, ne samo u tom pogledu, nego i u filozofskom. Ovo rešenje je verovatno od kad postoji zvučnik, trajno i nepromenljivo, ili tek malo ima promenu komplijanse. Mi svi mislimo da je svaki proizvođač audiofil i ljubitelj hi-fi-a, a u stvari, samo je po sredi ljubljene para. Kad se tako gleda, jasno je što je taj centrator danas takav, propada vremenom i drastično gubi na komplijansi, pogrešno se uvrežilo, što stariji, to mekši, to bolji, kod onih koji ne trunu, al oni potpuno gube snagu, ali se čovek privikava ton po ton, to treba neko da poravi, napravi itd. a to je novac. Ja se ne bih usudio da pričam o tehničkim aspektima previše, Branko će se uključiti i postaviti fotografije uz neko pojašnjenje. Jesmo diskutovali i nastavićemo dalje, mogućnosti su praktično ograničene samo praktičnošću, nije sve jednostavno izvesti, što mozak smisli. Meni je iznenađujuće da tako nešto centrator može da učini, takođe i neke nelogičnosti u dobijenom, reko bi da to nije moguće, a jeste nepobitno. Ima niz primera ovog rešenja, decenijama su primenjivana, šta svaka forma i oblik čini, pitaj Boga, znaju se neke potrebne smernice, al kako ih učiniti činjenicama je problem, svaka izmena je mali Sizif. Svakako da će biti još eksperimentisanja, svaki savet ili mišljenje dobrodošli.

Verovaću, al nešto mi poznato. Uzgred, imam BMW i servisiram ga, nemoj samo još i o motorima molim te. ...................... Pre nego sam uopšte ušao u svet muzike, osim diska, epoha Džon Travolte, imao sam neki kanal za dobavu muzikalija iz Londona, znao sam šta su skupi i dobri brendovi i već poznavao ondašnji beogradski krug, praktično me je on i uvukao u ovu pasiju i kroz godine, mnoga i divna prijateljstva. Zahvaljujući njima, vrlo brzo nakon uzimanja nekog običnog sistema, Tehniks, ušao sam u visok rang, a zanimljivo je da su prva ozbiljnija slušanja bila baš na Ardenima. LM, kupim ja komplet Elctrocomapaniet, tek izašo nov, dam na slušanje i u poređenju sa ručno pravljenom Hiragom u šper ploči, bleda slika, tada sam ja raskrstio sa brendomanijom, što se kroz godine x puta potvrdilo, zato perferiram i ručne radove i modifikacije, ceo sistem mi je takav uostalom. Moj Integrum je takozvani nulti, razlikuje se prednja ploča od kasnijih komercijalnih i nema sliku velikana džeza sa strane. Uzeo sam ih od momka koji je tada radio zanatski deo, slušao ih je na SE 845, rad Niklo Vukošića. Na kabinetima je bio filter koji pegla opseg opciono, kad sam ga stavio, odma sam ga i bacio i sad žica sa kalema služi da kačim delove za farbanje. Poravnava malo, ali tupi i muti zvuk, što je meni značajnije, često se sreće i preporučuje inače kod FR-a, merno je to bolje, slušno, kako kome. Konstrukcija kabineta je TQWT, to je smislio upravo Paul Voight, zato se i zove Voight pipe, praktično Lowther, jer je Voight bio suvlasnik. Mile Dabić je ugradio dodatno "helmholtzhelm rezonator" da bi izvukao donje lage. Osnovana je firma u USA na profi nivou po svim aspektima i Ingenium, uspravna cev i Integrum, isto to ali savijeno u kompakt, su doživeli hit i smatrani su najboljom izvedbom Lowthera do tada, nažalost, Miki i on su preminuli u proteklih godinu dana i to je kraj jedne lepe priče. Znam pomalo o talasovodu i toj konstrukciji, naravno, ing. Dabić mi je i dosta preneo. Konusna rezonantna cev se zapunjava vunom iza drajvera, time se pegla opseg i virtuelno povećava zapremina, uobičajen postupak kod kompresione kutije. Međutim, mene je to svrbelo, ako ništa drugo, hteo sam da zamenim veštačku vunu prirodnom, savet Bradača, nabavim belu očišćenu češljanu ovčju, pozajmim mernu opremu iz bliskog polja koja ide preko PC-a. Krenem i dođem u ćorsokak, mereno i čujno se ne poklapa, punjenje već zbrkano i ne mogah da ga vratim na prvobitno merno stanje, postoji neki sled i pravilo kako se pune slojevi. Nemajući kud, povadim sve napolje da bih krenuo ispočetka, pre merenja reko ajd da čujem prazne kabinete, to je imao u nečemu drugom pokojni Laza Fozgen, veštačka vuna je završila u kontejneru a ovčija u podrumu, ostali su zidovi obloženi krojačkom filcom. To je postulat, čak i kad je u pitanju velika ubeđenost, valja da se vrši. Merenje je krajnje tačna i egzaktna metoda, ali ne mora da bude usvojen i primenjen dobijen rezultat, ali on mora da se zna da bi se imali tačne koordinate, bez obzira što se subjektivno čulo opire, ko što sam i ja izneo. Sasvim sigurno su moji kabineti kao doneti, bili tačniji po merenju, ali svaki činoc, bez obzira koji, unosi neizbežno i nešto nus, nešto dodaje a nešto štipa, tako da mora da postoji neki kompromis, koji i kakav, zavisi od ličnog prioriteta. Meni je to detalj i živost, žrtvovaću neki herz i podneti krlje, neko pak voli nešto drugo, može to da bude i papir sa mernim podacima, pa čak i cena. Branko bi to mogao baš stručno da elaborira. Naime, kriva čujnosti ljudskog uva nije jedna te ista za svakog čoveka, postoji ona kao neki uprosečen grafikon, ali je svako uvo jedinstveno, sem toga, prag se menja tokom godina, čak i tokm dana, utiče mentalni pritisak koji svi imamo, rapoloženje i stres kao dve krajnosti recimo, zatim trenutni ukus itd. retko ko sluša jedno te isto šta god da je, tako da je to priča sama za sebe. BIN ima i takav pristup, idealno bi bilo izmerenu krivu uva preklopiti preko krive frekventnog odziva zvučnika i onda nastojati da se postigne zaravnjenje, naravno na zvučniku. Fenomen je da tehnički ravan zvučnik nije svima prihvatljiv, upravo što svako uvo ima neko odstupanje, a ukus je tu možda i presudan, tako da je idealna opcija napraviti ga baš po meri i ukusu slušaoca. Nismo on i ja pričali nešto mnogo u tom pravcu, ali nakon mog utiska na prvo uvo, ispade da nam se uši baš poklapaju, ujedno i ukus u pogledu poimanja šta je dobro. Napisah, rupa na saksiji već davno izmišljena, takav mi je i sistem, TVC preamp, SE lampaš, Voight pipe koji datira isto iz tridesetih godina prošlog veka, ima tu još šta bi, odnosno, šta će se uraditi da se vrati u prirodno stanje. Elektromagnet je o čemu već dugo razmišljam, prvi Lowther, PM 1, kao i kasniji i mnogi drugi, svi su to imali, dok nije permanetni komercijalizovan. Iva Jeličić je svojevremeno konstruisao bas jedinicu za Red Acoustic, monstruozni permanentni magnet i za današnje vreme, ali je uvek tvrdio da je to svircam onoj stvari da je elektromagnet prava stvar, inače je on uspostavio Ei fabriku u Svrljigu, što je tada bilo epohalno. Tako je, primer je sama membrana, prirodan materijal je najlepše zvučeći, a ovaj centrator potvrđuje ne teoriju, nego davno odbačenu praksu. Imam par nekih brošura koje sam smatrao samo istorijskim, međutim, zvučnik koji slušam je suštinski iz tog doba.

Šta se dobilo ovom "egzibicijom" : podigao se donji spektar za 3-4dB, za 4dB se spustio spektar 1-5kHz,a ukupna kriva je dosta ravnomernija,bez drastičnih propadanja i skokova -naročito u delu od 8kHz. Što se odrazilo na zvuk kako je već Lemić opisao.

Fina prica, dobro je da si nas podsetio na legende beogradskog hifi-ja. [emoji122] No, ja nikada neću razumeti tebe što na Dabićev nagovor uze keramički model Lowther drajvera, a mogao si tada uzeti Alnico. Jbga, nikada me nisi uspeo ubediti u to, ali, tvoj izbor. Za serije EX i DX se potpuno slažem, i to je nešto drugo u odnosu na onaj Lowther "čistunac", a to je sa Alnico. [emoji41] Čim ova napast prodje, samonajavljujem se za slušanje. Sent from my iPhone using Tapatalk

Novi dan, novo jutro, novi izazovi, nova merenja. Prvo merenje od juče, kutija 90L kompresiona (probna od JBL2226 što sam ono nekad hteo nešto): (na videu budući korisnik, ne meri ga nego srećan snima)

Malo da se i ja uključim Po meni...najbitnije je da mozak oslobodimo stega brendomanije, da mu dozvolimo da razmišlja i logično zaključuje, tek tada "istrument" naše uhe mogu da nam daju pravi merni sud o nečemu. Experiment je majka napretka. Svi znamo dobre i loše strane FR zvučnika, i da ih prave ljudi kao i mi,a ne Marsovci Mišljenja sam da se treba konstrkciono vratiti na početak razvoja zvučnika u vremena pre "menadžmenta" , kada je rezultat bio važniji od serijske proizvodnje i profita. Literature iz tog doba gotovo da nema,izbrisana je, tako da se sve svodi na logiku zaključivanja i lično iskustvo. O svakom pojedinačnom sastavnom delu zvučnika i njihovom međusobnom uticaju može se pisati danima,a opet sve da bude uopšteno bez jasnih matematičkih korelacija. Ovde je u pitanju donji centrator...da bi ste lakše razumeli,uporediću ga sa amortizerom na autu...ako je previše mekan-udobno,ali se previše naginje u krivini,a na vecim brzinama možemo i da se prevrnemo i obrnut slučaj....a, nije dobro ni da je previše tvrd. Elastičnost,sposobnost da VC što brže vrati u prvobitni položaj i savlada zamajnu silu težine membrane...itd Kao i vek trajanja, fenola centrator ima "veliku industrijsku boljku"...večan je ! Da ja ne bih pisao megalomanske textove, pametnom i ovoliko dosta,da uključi mozak i počne da izvlači zaključke,ipak je zvučnik elektromehanička sprava i lako ga je razumeti.

Tezak je zivot u provinciji za vreme vanrednog stanja...

Next ! [emoji38] Ali kakav . . . Jim Buckley i Greetings from L. A. [emoji41] Sent from my iPhone using Tapatalk

Lemiću , nemoj da pravis problem gde ga nema Moj komentar u nijednom momentu nije bio derogirajući, nego naprotiv - pohvala tvojoj spremnosti da unaprediš nešto što fabrika tvrdoglavo pravi na manje više isti način već milion godina Ako si ti shvatio moje pisanije suprotno od onoga sto jeste jasno napisano , problem je tvog doživljaja a ne moje namere. Kad napišeš nešto javno, onda moraš da budeš spreman da se neko neće složiti sa tobom, ali isto tako moraš biti spreman da prepoznaš da li se neko slaže sa tobom. Sad će te ostavim da se baviš akoladama jer ti je evidentno to bio cilj ...... ja ti napisah šlagvort juče da podeliš zadovoljstvo sa drugima, a tebi kako ti po volji........

Časno je odati poštovanje onima koji su nam oplemenili život. Ne pratiš na času, a i u glavi ti uvek... Napisah gore da sam slušavao skuplje modele, a takođe sam već negde napisao, a sasvim sigurno i tebi besedio onda, al očito da je magnestatsko polje bilo jače. Pošto sam bio privilegovan, dok sam slušao kod njega, Dabić mi je izneo sve Lowther drajvere na sto, cene različite ali ne i nedohvatljive, nisam naravno hteo "retku zemlju". Zamolio sam za preporuku, "Prva ljubav, zaborava nema, sa 6C sam počeo, najlepše zvuči i sa njim ćeš imati naj manje problema", ima i epilog ali zalazi u poslovnu intimu pa ko da ne postoji. Što je zvučnik osetljiviji, to je i suvlji zvučno, preko neke mere i previše, a ja sam ipak imao poprilično masan i kolorisan tonrep sa Tanojima. Dalje, neka ranija mišljenja su da Alnico zvuče manje prijatno od keramike, neovisno od jačine magnetnog polja. Tanoj HPD 385 je imao Alnico, ne nešto preterano snažan, bez obizira na obožavanost, uvek mi je smetao neki ton koji sam ja pripisivao aluminijumu, membrana viokotonca i žica su takva, kao i njegova hornica koju sam tretirao, uvek je bio taj tonić prisutan i zato sam ga se na kraju i odrekao. Hteo sam da zamenim magnet sa Acom Ribonom, znao je on ljude u pogonu, ali nisu mogli da garantuju simetriju samo jednog para, sam čin da se angažovao je u prilog iznetom, a da li je to baš tako, nemam empiriju. To što sam nameran da uđem u "field coil", nema poentu u samoj snazi polja koja se može podešavati i time i tonski uticati u nekom balansu, što je dodatna dobit, već u dejstvu i učinku samog polja, kod elektromagneta je to bolje, ali je problem napajanja i samog grejanja, prvi Lowther je bio tako pogonjen, a današnje varijacije koštaju ko bubreg, što je čist kriminal.

Poodavno danas predjo' na gramofon. Bili UFO, The Troggs . . . , atm idu Rare Earth i odma' u glavu, B strana : Get Ready. [emoji1634] Sent from my iPhone using Tapatalk

Bile su sa Kefovima i Hecom, posle sa dva niška, pa sa 2 Daynaudio, relativno lako bi mogao da dođem do nečeg, al bi mi to poremetilo životni prostor i koncept koji gradim dugo, a možda bih se i razočarao, ovako je velikan i biće dokle god se pominjao, hvala što slušam danas.

Matori, pa hvala, lepo od tebe pročitati ovako nešto, mogo bi to češće da činiš, bolje ti stoji veruj mi. Znaš i sam da je jako teško ispravljati krivu Drinu, a ustalom, Ajnštajnova teorija relativiteta se zasniva na zakrivljensti, brem kolko sam je "razumeo". Sve što se radi je za lično zadovoljstvo, čak je i plata jednaka indirektno, radi se nešto što se ne voli, a kompenzuje kroz zadovoljenje u nečemu drugom. Kad se subjektivizam usvoji kao cilj, naravno, u širim ili užim okvirima, onda ga je lakše i lepše ostvariti. Nešto nad je ne naturati po svaku cenu svakome i svaki put, nešto svoje. Kad je u pitanju FR, obično i za barem prvi put, odvaraćam iako teško da ću ikad da se vratim na vušestazni zvučnik. Volim da čujnem ponekad bilo šta drugo, relativno skoro sam slušao Nestorovićeve kabinete, baš mi se dopalo, nisam studiozno slušao ali nisam primetio fazne otklone, doduše behu još dva para na brzoj sluški. Drugar ko nizmatičar, stalno mu se vuče kamara zvučnetina po kući, moj stav je da se treba okačiti o zvučnik kao stub, nakon nekog predhodnog odabira koncepta, pa onda mu tražiti prehranu.

Pozdrav za mudru staramajku i njen iskreno upitan pogled...

Čestike Branku. Kao slušalac, izneo sam, Branko to nije slušao, kad bude čuo kod mene, izneće svoje zaključke. Ima tema o Lauterima, igranje sa supervisokotoncem i sa iznetim utisticima. Frekventno mereno, ne ide ni jedan FR ne znam kolko gore visoko, meni lično nit smeta nit fali, jednako ko što mi ne nedostaje bas koji ljulja prozore, stvar ukusa u krajnjol liniji. U toj temi se kao nus pojava pri dodavanju visokotonca na Lauter, javlja nešto slično što sam naveo u predhodnom postu, tako da je stvar ličnog izbora. Lično nisam nikad bio nešto voljan da probam, al to ne znači da neću, uz Brankovu inicijativu naravno, a i voli on to malo gore. Ja sam se povukao u svoj mikro svet, preslušo sam ako ne sve, ono sve reprezentativno po tipu, tako da davno kako nemam interesovanja, a i ne tangira me tuđe mišljenje, pogotovu što je FR koncept težak, ili nerazumljiv za većinu. Ja sam još pre četvrt veka kod prijatelja slušao Lautere sa dodatim sub basom i cevašima sa Tango trafoima, nije mi se dopalo ni malo, da bi se desetak godina kasnije zaljubio. Potrebno je vreme da se nešto usvoji i razume, da neko učini poduku i pritisak, moja je sreća što sam imao prilike, ko prvi put čuje FR, obično prođe kako sam i ja kad sam se prvi put susreo. Doduše, to onda i sada su dva sveta. Imao sam zadovoljstvo da slušam reprezentativnu Terosonc postavu, snagaš sa retkim SE 300B i specijalnom kablažom, rekao sam tad Dabiću uz smešak u njegovom ambijentu, da mora da dođe do mene, na žalost, ode a da nije čuo kako njegova kreacija može da zvuči, a ovo sad sa Brankom je tek daleko iznad. LM, nije sistem u punom potencijalu baš, iz raznoraznih sitnica, referentni CD ne radi, Topping DAC zvuči odlično, ali nemam potvrđen komparativ. Kad prođe ova udjurma, sredića Buca Philipsa pa onda, što da ne. (Kucam na tastauri kojoj su se izbrisala slova, "corona production", pa činim niz daktilo grešaka a vreme editovanja škrto, pa se izvinjavam, da ne ispadnem nepismen.)

Čestitke na projektu! Interesantno putešestvuje - deluje ste zaista zadovoljni rezultatima! Jel imate neka merenja frekventnog odziva? Jeste li razmišljali o dodavanju super-tweetera? Voleo bih da čujem kako ovo svira uživo...

Današnja audio seansa je počela sa Šubertovom fantazijom Wanderer. Možda ovaj početak upravo sa željom da nam je potrebno neko Čudo da ova pošast što pre prodje i sa što manje tuge i gubitaka. Btw, 11 CD box set sabranih klavirskih dela Franc Šuberta. Sent from my iPhone using Tapatalk

eto, vidis da nije bolelo ..... ene, sto se tice tehnickog opisanija , ne bi se umetao...... o tehnoloskim razlozima sta zasto ikako, cega se treba prdrzavati a cega ne - ne bih jerbo nisam ja neki specijalista za zvucnjake no , samo jedan comment imam - sve slabosti Lowther zvucnjaka su po prirodi iste kao i slabosti Harley Davidsona - drze se detalja starog originalnog koncepta ko pijani plota ....... lakse je reci da ne treba menjati jer to fan baza nece odobriti analogija - samo povuci paralelu izmedju HD engine i Victory engine ........ koncept isti ali svaki moguci detalj koji je trebalo unaprediti je napadnut sa full inzenjerskom snagom tako i Lowther ....... izvanredna tradicija i izvanredan kvalitet kod primeraka koji se pogode ....... ali brate sine, koji je to odnos zaba i princeva , glava boli nek' si ti njega opravio

Jel' imaš delova za ovaj 12xx?

evo krupni kadar otkriva poprište je trenutno prazno

mora da prodje neko vreme da se sundjer razradi. iz iskustva. ja inace sundjerasto vesanje, i gde god mogu ja ga ugradjujem invertno, to jest naopacke. sto bi rekli.

Kupio sam još neka vešanja.... manja. Sunđerasta, dosta mekša. A jbg, to je mana online kupovine, odem u radnju, opipam vešanja ko penzioner leba i kažem: ova. Jbg, ne moš opipat online..........

mozgom se ispituje kabel, uz pomoc multimera otkacis kabel od antene, kratkospojis srednju i shield , odes na drugi kraj kabela i moras izmeriti priblizno kratki spoj opet odes do antene , napravis da srednja i shield nisu u kratkom spoju, vratis se na drugi kraj kabela i moras izmeriti open circuit spojis sve ponovo na antenu i probas, obracajuci paznju da ne napravis slucajno kratak spoj ni na jednom kraju kabela - licna od shielda zna da zaluta na srednju da i ne vidis

Ljudi mnogo bolji prijem samo sa parcetom zice,pomagajte.Dali da probam da skinem antenu stavim je u untra i probam sa drugim kablom????

i nesto malo ozbiljnije

Znači, vruć kompir meni u šake, ako. Neću ja tu mnogo da mudrujem, 25v na akumulator, dao Bog, uvek imam po neki BMW pored mog, to su po 15Ah baterije i mogu jdno 10 sati da se prazne na po 0,5A struje, to sam našao kao neku ideju, a posle otompotom.

Furde Bog dao za ovih 30god, pun tavan U petak na "zbornom mestu" dobijaš 1.primerak napajanje je tvoja briga i najveći problem ove koncepcije pa očekujemo izveštaj ...nakon Binomicina

Zen! "Ne laje kera zbog sebe, neg zbog sela", niko te nije tuko po ušima da pričaš, sad si popio Lemicovid-C6, pa ti vidi šta ćeš, inkubacija traje dok se ne čuje. Za elektromagnet je potrebmo čisto gvožđe, znači odlivak po topljenju rude, bez obogaćivanja ugljenikom, u takovoj kakvoći se ne može učiniti trajno megnetnim. Naziva se "mekim gvožđem", moguće da se ono koristi pri kovanju, nemam nikakva saznanja, neki tačniji naziv je i "Armco gvožđe". Može da se iskoristi i korpus od zvučnika, znači od furde. Ako neko ima ideju,

Taman ovaj "Korona godišnji odmor" možemo da iskoristimo za opus zvučnika sa elektromagnetom u "Lowther priči", udovoljimo Lemiću i omogućimo da ih uporedi sa ovim 6c I mene žarko rajca krajnji rezultat

Pratim ja, pratim . . . Upravo zato sam ti i napisao tvoj izbor, tebi najbolje. [emoji846] Tako da - sve OK. Sent from my iPhone using Tapatalk

Ima da crknemo od karantina na kraju

Sta ce staramajka, uvek puna razumevanja, da prevodi gluvima samo bi se krstila....

Ispravio sam svoje pisanije, 80-e a ne 70-e, greška u kucanju... Ovo su bile, zaista, velike kutije. {P,D}oveo me je jedan zajednički prijatelj zbog podešavanja stolovrta. Uživao sam. Imao sam i ja prilike i da se rukujem sa Viktorom i da imam jedan njegov rad i tako dalje... Those were the {times,mind(e)s} my friend...

Sad cu da pokazem zeni, 90l ne izgleda preveliko...?

Slušao sam sve što je napravio, imao sam privilegiju od svega nas nekoliko, da čujem u njegovoj sobi, mnogo me je usmerio, kak klinac, nisam kapirao, ali to što mi je danas primarno mi je on posadio. Istovremeno me je upoznao sa Bucim Maričićem koji me je kao vrhunski operski pevač i ETF inženjer od dara, oblikovao a ujedno i prostro putanju kompromisa. Posle jednog slušanja, u autu mi je figurativno sve objasnio, "šta je hi-fi, cipela a rukavica". Bil su Bradačeve kutije kod mene, poslednji njegov projekat, rađen za mene, je ostao izgubljen, bilo je to osamdesetih. Možda misliš na Zorana Odića koji je imao verovatno par među najboljim tvorevinama Bradača još neke 76 godine. Bradač je bio veliki um, jedan od retkih koji je i na budalasto pitanje davao razložan odgovor, slatko se smejao mojim takvim pitalicama. Znao je suštinu, ali je kao i svaki konstruktor sa težnjom inovacije, imao neku uskost u pristupu. Još tad mi je na papiriću nacrtao šemu za Lauter, čuvam je dan danas, ali jednostavno je voleo inženjersku doteranost i umeo je istina da izvuče dobar zvuk iz takve postavke, što je retkost, takav je i Hiraga, kao i Mati Otala recimo. Obično to inženjersko zakeranje biva kontra produktivno, primer je Brumaster, izmerna izobličenja na nivou merne greške, a zvuk debakl, koštalo ko kajgana Svetog Petra. Bradač je podcenjivao cevi, "danas jedno, sutra drugo", što jeste tačno, ali isto tako se i mi sami menjamo i to je neumitno. Moj primerak Hirage je on konstruisao a ja napravio blesimetriju, jeste tukla sve živo i neživo i sa svim zvučnicima koje sam u tom periodu imao, ali je otišla drugaru u ruke nakon minut slušanja GM 70, koji je spakovan da Bože me sačuvaj, to samo Kenjalo može, savim sigurno ne bi zadovoljio merni Bradačev kriterijum, on je nastojao da uređaj ide preko 100Khz, a SE cevaš kad prebaci 20Khz je car, ali zvuči prirodno i sa znatno niže, to on nije mogao da prelomi u glavi, iako je sve što me ju uputio u muzici baš tako. Kao običan slušalac, ne obazirem se previše na merenje, zvučnik ima jako veliku distorziju, više procenata, svoj neki kolorit, proizvodi niz nus neizbežnih efekata u pogledu interference bukvalno sa svime našta talas nailazi, znači, krajnje nesavršena sprava i utopija je tražiti i očekivati ideal, tako da je lično jedino moguće. Zato sam i istakao Bucu Maričića, on je jedan od rekih koji čuje sa obe strane, "poslednji Mohikanac", Bog da ga poživi, a i da napravimo nešto o čemu smo pričali pre dve godine, jednu kraciju kutije koju je i Dabić imao nameru, isto iskorak u nepoznato, kao i jedan spartanski ali beskompromisni amp, on jedan od retkih koji razume magnetizam a ne samo da ga zna, takav je bio Nestorović, Tango i Tamura su mala deca.

Mnogo lepo opisano ono sto je lepo uradjeno. Ja sam uvek odusevljen doradama i unapredjenjima, zasnovanim na realnim, makar i subjektivnim afinitetima. Bravo!!

CA9

ovde imas neke informacije oko toga: https://www.tapeheads.net/showthread.php?t=55278 http://www.tapeheads.net/showthread.php?t=47018

Hvala. Napisao sam kroz svoje dugogodišnje iskustvo u FR zvuku koji je manje više univerzalan po problematici, a ovo jedan od činioca i kako sam ga ja doživeo.

a ga nadjoh za kraj dana

https://www.mgelectronic.rs/tranzistor-mj-802 https://www.mgelectronic.rs/tranzistor-mj-4502 Ovo je nesto bolja alternativa.

teškoe

P

Doduše, brez kotlić

Oliver Nelson - The blues and the abstract truth... uspeo sam da stavim shapu na ovu plocu i konacno je stigla.