Sve aktivnosti

U narodu poznata i kao kulčina.

Cooper M

Ma nista hitno, hvala ti puno

veceras

Bi ja al slabo mi je iskustvo, prvi put radim ovako sta. Ako ti nije problem malo da mi pomognes kako sta

AC domen je kad posmatras signal DC domen su parametri kola, DC naponi, bez signala sto se tice trimera , prati lanac reprodukcije brate

Thnx, ali zapratio sam ja Andy-ja ima vec tome neko vreme. Odlicna mu je epizoda podkasta kada ide na berzu vinila i kako bira, posle analiza. Da, Endi je bas dobar. Jes' da je bubnjar, alii je bas OK.

Za svaki slucaj sam ubacio druge jer ta ploca kad sam je probavao prosle godine imala je taj kanal neispravan i problem je bio u c111 i cini mi se i 112. Stvaljeni novi i eto sad opet 112 otkaze pa jos jedanput novi. Svakako ne bi trebalo da skodi a nije neka muka Kako mislis to u AC domenu, trimer 548 (R L) se nalazi na vertikalnoj ploci na kojoj je relej, njime se podesava takozvana boja tona a i glasnoca naravno. Nisam ukacio kako to ide, nesto se pricalo o tome na poljskoj elektrodi. Eto fotke te ploce snim/repr desna strana kontrolise snimanje koliko mi se cini

otpornike pominjah ne da ih menjas nego da se ne mrstis na razlike u dc nivoima 10% je normalno u toj situaciji gledaj u AC domenu sta mozes da resis, trimerima

E jebaji ga to nemam, imam klasican kasetofon ono radio cd player i sa njime sam snimao 3150hz za brzinu. Al ovo nece moci nema teorije. Sad sam ubacio otpornike sa stare ploce i aj kao nesto uradio, podigao se signal ali opet nekako taman je. Dok levi ima nekako pomalo hollow zvuk, i na njega bi bilo pametno druge otpornike staviti. Mada ova kombinacija kad se slusa na telefonu okej zvuci

Da li ih je stvarno toliko da pobeđuju na Evrovizijama, ili su samo "DOBRO RASPOREĐENI"?

snimis na kasetu test ton, ali sa garantovano dobrim dekom onda pustis na ovom tvom i podesavas nivoe kanala

Cela Prestonica je Krivi Toranj u Pizi Da se ja pitam, ja bih proterao autobus ovuda

e, a toliko dobre muzike je napravljeno i pravi se ono, uz retke izuzetke, ne stize to na eurozbrlj nego, za tvoju zabavu ........ otkrio sam jedan kanal, mnogo dobar i da naucis nesto i da se nasmejes https://www.youtube.com/@andyedwardsdrummer/videos

Da se ja pitam, ja bih proterao autobus ovuda

Ma to k̶u̶r̶a̶ kula Beograd na vodi

Da osvežimo, jer je bilo ranijih godina na ovoj temi. Da li je neko sinoć gledao Eurosong, 1. polufinale ? Posle prošlogodišnjeg katastrofalno lošeg, nadao sam se da od toga ne može biti gore. Međutim, ovo prvo polufinale od sinoć u Beču me je demantovalo. Parada netalentovanih izođača, na čelu sa voditeljskim parom. Naši predstavnici, grupa Lavina iz Niša, sa ukradenom koreografijom, scenografijom, grupa Lordi i Rammstein. Bio sam ozbiljno zabrinut za našeg pevača da ne kolabira na sceni od silne treme koja ga je prosto "pojela". Mrmljao je, šaputao tokom cele numere. Prošli smo u finale. Naša tv komentatorka je bila toliko egzaltirana ulaskom Lavine u finale da je bilo baš urnebesno smešno. 2026 god. ovde u Srb je veliki uspeh proći u finale ovog efemernog takmićenja, politički obojenog preko svake mere dobrog ukusa. Ali, šta ću, moja profesionalna deformacija, gledaću i 2. polufinale, kao i samo finale.

Da, da. Kleine morgen!

Postoji jedna tiha zabluda koja se vraća kao bumerang svaki put kad stvari krenu lako: Ako nešto izgleda jednostavno, onda jeste jednostavno. U toj rečenici krije se čitava istorija javnih projekata. Sat nije problem. Sat je samo posledica. Problem počinje onog trenutka kada neko pogleda Tender i samouvereno kaže: „Ovo možemo mi da napravimo.“ Tu inženjering završava, a počinje urbana metafizika samopouzdanja. Disciplina koja ne proverava realnost, nego pretpostavlja da će se ona prilagoditi. Tri scene koje obično ne izgledaju kao početak problema Prva. Soba puna tendera koji blistaju. „Ovo je jednostavan projekat.“ Na ekranu sat izgleda kao nešto što je već završeno, samo još nije preneto u svet u kojem vetar i vreme postoje kao fizičke sile. Niko ne otvara tehničku dokumentaciju. Niko ne pita za zamor materijala, opterećenja ili ponašanje konstrukcije kroz vreme. Umesto toga se kaže: „Ovo je više urbana instalacija nego tehnički sistem.“ Prevod je jednostavan: ako nastane problem, biće tumačen, ne rešen. Druga. Sastanak, telefon, kratka tišina. „Isti ovakav sat na Alibabi, 9000 dolara.“ Tu se ne sudaraju mišljenja, nego dve logike stvarnosti. Jedna vidi projekat kao simbol. Druga vidi predmet kao funkciju. I obe postoje paralelno, bez mogućnosti da se pomire. Posle toga ide rečenica koja zatvara diskusiju: „Naš kvalitet.“ Ne kao opis, nego kao odbrana od poređenja koje se ne želi otvoriti. Glas sa ulice „Nisam ni znao da je novi sat dok nisam video ljude da gledaju gore. Podignem pogled, nema kazaljki. Prvo sam mislio da je neki moderni dizajn. Onda shvatim da nije dizajn nego stanje. I svi prolaze kao da je to potpuno normalno. Kao da sat postoji, ali je izgubio razlog zbog kojeg postoji.“ Treća. Trenutak kada funkcija nestane, ali objekat ostane. Kazaljke su nakon postavljanja otpale. Ne kao metafora, nego kao jednostavna fizička činjenica, brza i bez ceremonije. Sat i dalje stoji. Ali ne funkcioniše kao sat. Postao je stub sa namerom koja više nema mehanizam. Neko kaže: „Samo ga dotegnemo.“ Ali nema šta da se dotegne. Jer ono što je trebalo da pokazuje vreme više nije deo sistema. Glas radnika sa montaže „Tri dana smo ga dizali. Kažu: ‘ovo je reprezentativno, stoji u samom centru.’ I stoji, tu gde svi prolaze, nema gde dalje. Kazaljke su bile teške već na montaži. Rekao sam: ‘ovo neće držati’. Kažu: ‘to je rešeno u projektu’. Posle nekoliko dana otpale. Ne odmah, nego kao da je materijal sam odlučio da prekine saradnju. I onda zovu nas da ‘rešimo’. A ja ne znam šta da rešim kad je sve urađeno tačno po crtežu. To nije kvar. To je ishod.“ Pauza. „I još nešto… Kažu mi da niko nije umeo da namesti kazaljke na ovome. Niko. I onda vidim da su majstori pre mene već menjali neke delove. Paketi, nešto sa Temua, ne znam ni ja. Kažu: ‘ovo je stiglo kao sat’. A izgleda kao svetionik.“ „Ja gledam gore i ne pitam više ništa.“ „Samo radim šta mi kažu.“ „I posle mi donesu drugu sliku, kažu: ‘ovako treba da izgleda kad se završi’. Na slici... sat. Ali kao Kvisko..... Ja sam tad prestao da komentarišem dizajn.“ „Jer ako je ovo Kvisko, a ono svetionik, ja sam onda verovatno došao da popravljam vreme koje je već pobeglo iz projekta.“ Sistem bez kazaljki Ono što se obično opisuje kao Dunning–Kruger u praksi izgleda mnogo jednostavnije: ako se kompleksnost ne vidi, ona ne ulazi u odluku. Ako ne ulazi u odluku, sistem ostaje uredan. Dok se ne sudari sa realnošću. Internet kao paralelna činjenica Internet uvek ima loš tajming. Negde postoji isti takav sat koji radi, meri vreme i ne zahteva dodatna objašnjenja, a košta manje nego ceo sloj narativa oko njega. Ali to nije argument. To je samo paralelna činjenica koja se ignoriše bez rasprave. Sat kao stabilna praznina funkcije Na trgu stoji objekat koji nije pao, nije se raspao i nije se promenio. Sve je ostalo na mestu, osim funkcije. Čelik drži konstrukciju. Mesing drži formu. Ideja drži priču. Kazaljke ne postoje. I tu nastaje čudan obrt: nešto može biti potpuno stabilno kao objekat, a potpuno prazno kao sistem. U nekom naivnom klasičnom svetu, to bi bio kvar. U stvarnosti koja se pravi da je jednostavna, to je samo “stanje”. A ako bi ga posmatrao neko sa strane kvantne fizike, rekao bi da problem nije u materijalu, nego u posmatranju. Kao da sat postoji u superpoziciji: istovremeno je i sat i nije sat, sve dok neko ne pokuša da iz njega pročita vreme. Tada se stanje urušava, ali ne u merenje, nego u prazninu. Ne postoji kazaljka koja je stala. Postoji samo verovatnoća da je ikada bila na svom mestu. I što je posmatrač uporniji, sistem je manje definisan. Na kraju ostaje paradoks koji ne pripada fizici, nego administraciji: objekat je realan, funkcija nije. Završna misao Ako je vreme objektivno, meri se. Ako je vreme subjektivno, tumači se. Ako je sistem previše siguran u sebe, ostaje. A ako u prvim danima nestane ono što je trebalo da ga čini satom, ne ostaje drama. Samo predmet koji stoji. I ljudi koji ga više ne gledaju kao pitanje.

Onda ima da bude frankenstajn. Dok od 3 na napravis jedan nema leba. Mada ima tu po koja stvar da valja da se iakoristi unutra za nesto drugo

Just a moment... WWW.LIMUNDO.COM Zašto ne kupiti još jedan...

Majko mila, jos sam mislio da je dovoljno sve elektrolite i po potrebi tranzistore, ostaje opcija da probam sa stare ploce par otpornika prebaciti jer ona nije imala taj problem sto se tice trimpota ima ga ali ne dobija se zeljeno podesavanje kako god podesio, dok onaj na glavnoj ploci r112p isto ne daje efekat Danas cu probati sa test tonovima koje si naveo ako ne pomognu drugi otpornici, imam i unimer sto ima opciju za mjerenje u hz, samo ne mogu da se snadjem po semi, na sta prvo ide signal pa kako dalje Nisam nikad pominjao ali ima 4 5 godina kako sam popravljao dek na philips f1340 muzickoj liniji. Novo remenje, zupcanici bili oni cilibarne boje i naravno trunili se. Jedva nasao vec kreirano za 3d pa odstampano ali nije bio tih kako bi trebalo. I do kraja nikad nije zasvirao kako valja jer nesto od elektronike ne valja, bas je jako tih na oba kanala. Znam da sam se ispatio oko mehanizma bas dosta, jedino zato se borim kolko mogu da ovaj popravim jer je mehanizam sad tip top, a i mene interesuje da ucim