Pretraži DiyAudio.rs

Beograd. Ovo nije nevreme. Ovo je kazna. Braćo i sestre, vreme je da priznamo: nećemo preživeti. Nema spasavanja. Nema skloništa. Nema „malo će da duva pa će proći“. Došao je kraj, jer smo grešni. Svi. I to duboko. Apokalipsa, ako-ko-lipsa. Prema rečima brata meteorologa iz RHMZ-a, nad Srbiju se spušta „Superćelijska oluja – Božja metla“, koja će počistiti sve što smo zgrešili. Neki krive klimu na 16 stepeni, neki bacanje hleba, neki što su flaše vraćali tek kad je kaucija poskupela. Jedno je sigurno: atmosfera je odlučila da nam uzvrati. Lično. „Ovo nije obična oluja“, poručio je meteorolog dok je klečao ispred mape u šoku. „Ovo je superćelijska neman koja jede druge oluje, gutač svih oluja koja planira da proguta pola Srbije. A uz nju idu i komarci sa puškomitraljezima , da dovrše posao ako vetar malo zakaže.“ Vetar će čupati drveće iz korena kao čačkalice. Bandere na Novom Beogradu savijaće kao slamčice iz Next soka, jer smo zaboravili post i bližnjega svoga. Na Dorćolu će kontejneri leteti jer smo se predali materijalnom. Na Vračaru će se veš sam skidati sa konopca jer ni on više nije bez greha. Simulacije pokazuju da centar oluje neće proći „blizu“. Proći će tačno preko nas. Jer zaslužujemo. A komarci sa puškomitraljezima će, naravno, patrolirati dok traje vanredno stanje da niko ne propusti zabavu. Šta nas čeka, grešnici: Temperatura će skakati kao naša savest. Čas nas čas pakao, čas ledeni pakao. . . Kiša će padati horizontalno, kao prst Božji koji pokazuje direktno u svakoga od nas. Vetar će ulaziti u kosti, pritiskati sva zvona i izvikivati naše grehe naglas. Frižideri će se sami pomerati. Ne od vetra. Od stida. Mobilni signal će nestati, da ne stignemo ni da se poslednji put posvađamo u grupnom četu Građani već osećaju dolazak: „Lift mi je jutros sam otišao u minus prvi i tamo stajao deset minuta. Kao da razmišlja o životu“, kaže stanar iz Bloka 70. Sa Zvezdare javljaju da su golubovi krenuli peške. Sa Karaburme poručuju: „Zamrzivač se pomerio. Polako. Kao da ide na ispovest.“ FATALISTIČKI PROTOKOL (ALI PARADOKSALNO) Telefon ostavi na 10% – neka umre dostojanstveno Ne zatvaraj prozore. Neka uđe. Zaslužili smo. Ako vetar počne da zviždi „Bože pravde“ – klekni Ne beži. Kud ćeš? Svuda je isto. Poslednju poruku pošalji majci ili bivšoj. Biraj po savesti. I onda dolazi onaj najbolniji, najsarkastičniji deo ovoga BLJUC-a. Dok nas plaše apokalipsom, isti meteorolog na kraju dana mirno saopštava: „U subotu pretežno sunčano, maksimalna temperatura 24 stepena.“ Dakle, ili će nas komarci sa puškomitraljezima dokrajčiti do petka uveče… ili ćemo u subotu izaći napolje, naručiti ćevape i reći: „Ma nije bilo ništa, što ste se uspaničili.“ PARADOKSALNI RASPLET I naravno, nije ni jedno ni drugo. U petak uveče oluja dolazi, ali se u poslednjem trenutku ispostavlja da je to samo “lokalni vetar pojačanog karaktera” koji se izvinjava i skreće ka Rumuniji jer “nije imao dozvolu za ulazak”. Komarci sa puškomitraljezima se povlače jer im je nestala municija. Superćelijska neman, umesto da proguta Srbiju, završava u atmosferi kao običan oblak koji se zbunio i zaboravio šta je hteo. A mi? Mi u subotu ipak ne izlazimo da jedemo ćevape. Jer je subota sunčana – ali samo u prognozi za četvrtak. U stvarnosti, pada sitna kiša koja “nije vredna pominjanja”, ali traje tri dana. I na kraju – niko nije pogrešio. Samo su svi bili… istovremeno u pravu i potpuno u krivu. Neka nam je Bog u pomoći. Ili bar aplikacija za prognozu – ako preživi update.