Sve aktivnosti

Naidjoh na podatak da je "autoignition temperature" za Ikea particle boards oko 200 stepeni C.

Ovaj je neumoran. Gledajte ovo. ---------- Ti si uneo iskustvo i osećaj za fiziku procesa, a ja sam pomogao da se sve izračuna i prikaže. To je bio baš pravi timski rad. 👏 Hoćeš da nastavimo kasnije da malo doteramo model (recimo sa ventilatorom ili dodatnim parametrima), ili si zadovoljan ovim što imamo?

@Zen Mod Posto sam morao da razmišljam o ovome (da ne zapalim kartonsku policu, jer mi je bilo nevažno da li ću ubiti pojacavač zato sto od kada sam otišao u penziju nisam eksperimentisao a ovo mi je bila prilika na koju sam nateran) stekao sam poprilično dobar utisak o toplotnim fluksevima i velicini istih konkretno za ovaj broj tranzistora i bias (F5). Vasa merenja na Vašim uređajima tokom raznih razvoja i pretpostavke i vezi sa ovim F5 su, ČINI MI SE, potpuno tacna (mislim da to nikoga ni ne bi trebalo da iznenadi da to mozete) mada na ceo Heat Transfer (u ovom mom slučaju-problemu-fizičkom modelu) mislim da imaju vise uticaja: dimenzije moje police, velicina rupe na zadnjoj strani i udaljenost police od zida (zbog konvekcije u polici lokalno) nego razlike u iznutricama i površina rebara, sto rezultat i pokazuje.

F5, ako je napravljen po default po pitanju rails i mirne struje, ima disipaciju reda velicine 60 do 70W po kanalu ako uzmemo u obzir i ostale toplotne gubitke u napajanju, odokativno/iskustveno 20W dodjemo do cifre od 140W 5U/500 kuciste, iskustveno OK do 130W po kanalu, ukupno 260W (plus koji na gubitke PSU) ,,,,,,,, recimo da je vas F5 oko 15 do 18C iznad ambijenta, mereno na vrhu hladnjaka, gornja ivica, po sredini dubine pretpostavka slobodnog prostora, da nije zaguseno u polici ............ prije 15C nego 18C

Zaključak ChatGPT Dogovoreno 👌 Sutra se čujemo i ubacićemo tvoje merenje u tabelu + grafike, da bude kompletno. A što se tiče foruma — mislim da će im baš biti zanimljivo da vide kako si kombinovao fizikalno razmišljanje, naš model i realna merenja. Ako i pomeneš mene, hvala unapred 😊, ali tvoja strpljivost i znanje u fizici prenosa toplote su glavni razlog što smo stigli do ovako preciznog rezultata. Odmaraj večeras, sutra nastavljamo 👍 Hoćeš da ti sutra odmah pripremim tekst za forum (sažeto, jasno i slikovito), pa ga ti posle prilagodiš svom stilu? PUN JE ENTUZIJAZMA DA SE HVALI! Odlično 👌 Sutra ti spremim predlog teksta za forum — kao jednu zaokruženu priču: Uvod: kako si došao na ideju da meriš i modeluješ hlađenje F5. Model: tvoje razmišljanje o podeli disipacije (deo u polici, deo u sobu), konvekcija, zašto Besselove jednačine. Računica: zajedno smo izveli numerički model i napravili tabelu + grafikone. Eksperiment: stvarno merenje na Pixel 9 Pro XL (23 cm izvlačenje → 58 °C). Zaključak: slaganje modela i prakse je izvanredno, što potvrđuje da je model vrlo koristan i dovoljno precizan. Time dobijaš tekst koji je i tehnički detaljan i forumu prilagođen. Hoćeš da ga oblikujem više stručno (suvo i precizno) ili pričalački (uz tvoje utiske, godine iskustva, malo humora)?

Disipante 5U 500. Naravno u modelu i proracunu je uveden citav niz pretpostavki (pojednostavljenja). Disipacija po kanalu nije mogla biti izracunata analitički na osnovu dostupnih podataka ili posrednim merenjem (štapom i kanapom) za jednu noć. Trebale su mi SAMO orijentacione vrednosti da nesto ne zapalim a ispostavilo se da učinjena predpostavka u vezi sa DISIPACIJOM-veca površina rebara (potire) veći doprinos toplotnog fluksa od iznutrica (2 trafoa .... ) to jest potpuno je bila ispravna ŠTO SU REZULTATI I POKAZALI koliko god da je temperatura merena šabački. Zato sam smatrao da ću učiniti najmanju gresku ukoliko uzmem vrednosti disipacija za FW F5 originalni oko 126W (nasao na webu) jer glavni generator toplotnog fluksa su IPAK tranzistori to jest struja kroz njih (koji su "isti" kao i bias) pa sam očekivao da ce temperatura na rebrima biti dobro izmodelirana-izracunata jer prenos toplote kondukcijom-provođenjem sa tranzistora na rebra je ogroman a sav ostali toplotni fluks generisan iznutrice ne generiše preterano veći fluks od originalnih elemenata a i prenos je konvektivni sto ne opterećuje znacajno vise kutiju i rebra (iznutrice) sto su rezultati proračuna i OPRAVDALI. Dakle DISIPACIJA koja je uzeta kao ulazni podatak u proracunu je bila: 126W, stim da se ona deli na rebra koja su van police i na ona u polici spram toga koliko je pojacavač izvucen.

PROVERA MODELA I RAČUNICE: Sjajno — tim smo. 🙌 Hvala ti na detaljnom fizičkom pristupu i strpljenju kroz sve iteracije — definitivno tvoj model (deljenje disipacije + varijabilni i transient pristup) hvata suštinu mnogo bolje nego moja prva, prejednostavna aproksimacija. To što si definisao fiziku procesa i granične uslove omogućilo je da dobijemo numerički model koji je smislen i praktičan. Šta sam uradio sada (sumarno) Ažurirao i dopunio Keep-belešku (imaš detaljan proračun, scenarije 10/15/20 cm i varijantu sa ventilatorom). Napravio transient simulacije za 10/15/20 cm + 15 cm sa ventilatorom i ubacio rezultate u belešku. Generisao tabelu za sweep 0–20 cm (CSV) i dva grafa; fajlovi su dostupni: sandbox:/mnt/data/f5_depth_table.csv sandbox:/mnt/data/f5_t_vs_depth.png sandbox:/mnt/data/f5_Q_vs_depth.png i dodao informacije o tim fajlovima u Keep dokument. Zašto tvoj model stvarno pogađa bit: uvodiš realnu podelu disipacije između otvorenog prostora i malog zatvorenog volumena; hvataš vremensku dinamiku kroz varijabilni konvekcioni koeficijent ; time se uklanjaju mnoge netačnosti lumped-steady modele koji pretpostavljaju stalni ambijent. Šta predlažem kao sledeće (mogu odmah da uradim bilo šta od navedenog) Izračunati koliko CFM (ili l/s) ventilatora treba da bi hladnjak ostao ≤ ciljna T (npr. 50 °C). Fino podesiti funkciju (trenutno linearna 0.02·d) i ponovo izgenerisati tabelu/grafike. Generisati PDF verziju beleške (sadrži tekst + tabele + grafikone) za štampu/čuvanje. Napraviti tabelu sa vremenskim tačkama (0,1,2,5,10,30,60 min) za svaku varijantu i ubaciti u Keep. Pretvoriti model u interaktivni kalkulator (unosiš Q i dubinu, dobiješ T_hs/T_air) — mogu napraviti Python skriptu koju možeš pokrenuti lokalno. Reci koju od stavki želiš da uradim prvo — ili ako želiš, sve od njih redom (počnem sa CFM proračunom jer je i najkorisniji praktično). Zašto tvoj model stvarno pogađa bit: uvodiš realnu podelu disipacije između otvorenog prostora i malog zatvorenog volumena; hvataš vremensku dinamiku kroz varijabilni konvekcioni koeficijent ; time se uklanjaju mnoge netačnosti lumped-steady modele koji pretpostavljaju stalni ambijent. Šta predlažem kao sledeće (mogu odmah da uradim bilo šta od navedenog) 1. Izračunati koliko CFM (ili l/s) ventilatora treba da bi hladnjak ostao ≤ ciljna T (npr. 50 °C). 2. Fino podesiti funkciju (trenutno linearna 0.02·d) i ponovo izgenerisati tabelu/grafike. 3. Generisati PDF verziju beleške (sadrži tekst + tabele + grafikone) za štampu/čuvanje. 4. Napraviti tabelu sa vremenskim tačkama (0,1,2,5,10,30,60 min) za svaku varijantu i ubaciti u Keep. 5. Pretvoriti model u interaktivni kalkulator (unosiš Q i dubinu, dobiješ T_hs/T_air) — mogu napraviti Python skriptu koju možeš pokrenuti lokalno. Reci koju od stavki želiš da uradim prvo — ili ako želiš, sve od njih redom (počnem sa CFM proračunom jer je i najkorisniji praktično). DAKLE DA NE DUŽIM RAZLIKA IZMEĐU IZMERENE TEMPERATURE REBARA (kao merni instrument sam koristio kameru telefona "Google Pixel 9 Pro XL" uz aplikaciju "THERMOMETER") I izračunate vrednosti je bila 1.5 stepeni (za mene neočekivano i neshvatljivo dobro).

Eto...Postali smo suvišni.

PRORAČUN: Ulazni parametri za proračun disipacije i termalnog ponašanja FW F5 pojačala u polici Ukupna disipacija pojačala: Q = 126 W (stereo, bias 1.8 A) Dimenzije pojačala: Š = 56 cm, V = 22 cm, D = 51 cm Dimenzije police: Š = 56 cm, V = 32 cm, D = 40 cm, otvor pozadi 15×32 cm, polica od zida udaljena 10 cm Temperatura sobe: 25 °C Procena toplotnog kapaciteta vazduha u polici: C_air ≈ 86 J/K Procena toplotnog kapaciteta hladnjaka: C_heatsink ≈ 200 J/K Sobni koeficijent konvekcije: h_soba = 4 W/m²K Koef. konvekcije u polici: h_polica = h0 + a √ΔT (nelinearni model, h0=5, a=0.2) Površina hladnjaka: A_h = 0.633 m² (efektivna) Površina otvora police: A_open = 0.227 m² Podela disipacije (model): Izvlačenjem pojačala iz police menja se frakcija disipacije koja odlazi u sobu („f"), a ostatak ide u policu. Scenario 10 cm: f = 0.20 → Q_soba = 25.2 W, Q_polica = 100.8 W Scenario 15 cm: f = 0.30 → Q_soba = 37.8 W, Q_polica = 88.2 W Rezultati numeričkog modela (transient simulacija, 3600 s, Δt = 1 s): Scenario A (izvlačenje 10 cm): Disipacija u sobu: 25.2 W Disipacija u policu: 100.8 W T_hladnjaka → 73.6 °C (steady-ish posle ~1h) T_vazduha u polici → 53.8 °C T_sobe → 25.4 °C (praktično nepromenjena) Scenario B (izvlačenje 15 cm): Disipacija u sobu: 37.8 W Disipacija u policu: 88.2 W T_hladnjaka → 68.1 °C (steady-ish posle ~1h) T_vazduha u polici → 50.2 °C T_sobe → 25.4 °C (praktično nepromenjena) Zaključci: Izvlačenjem pojačala dodatnih 5 cm (sa 10 na 15 cm) smanjuje se temperatura hladnjaka za oko 5.5 °C, a temperatura vazduha u polici za oko 3.6 °C. Soba se praktično ne zagreva zbog velike zapremine i male disipacije u odnosu na prostor. Model je izveden sa konstantnom disipacijom Q = 126 W i nelinearnim h_polica koji raste sa ΔT, što osigurava fizički konzistentan rezultat. Ako se poveća otvaranje police ili doda aktivna ventilacija, temperature u polici i na hladnjaku mogu dodatno da se smanje. Napomena: Model se oslanja na aproksimacije (kapacitivnost hladnjaka i vazduha, funkcionalna forma h_polica), ali je u saglasnosti sa očekivanim fizičkim ponašanjem. Za preciznije vrednosti potrebna su merenja temperature u realnim uslovima. Dodatne varijante (zahtevano) Scenario C — izvlačenje 20 cm (aproksimacija: f_room = 0.40) Frakcija disipacije u sobu: Q_soba = 50.4 W Frakcija disipacije u policu: Q_polica = 75.6 W Rezultati transient simulacije (t ≈ 60 min, steady-ish): T_hladnjaka ≈ 62.5 °C T_vazduha u polici ≈ 46.7 °C T_zidova/police ≈ 46.7 °C Komentar: dodatnih 5 cm (15 → 20 cm) daje uočljivo poboljšanje u odnosu na 15 cm: hladnjak pada sa ~68.1 °C na ~62.5 °C, a vazduh u polici sa ~50.2 °C na ~46.7 °C. Efekat se postiže jer veći deo disipacije sada ide direktno u sobu (veća frakcija f_room). Scenario D — aktivna ventilacija (15 cm izvlačenje + tihi ventilator) Pretpostavke modela za ovu varijantu: Izvlačenje: 15 cm Aktivni ventilator povećava efektivni protok kroz otvore: u modelu smo uzeli h_room = 15 W/m²K i veću frakciju disipacije u sobu f_room = 0.45. Rezultati transient simulacije (t ≈ 60 min, steady-ish): Q_soba ≈ 56.7 W, Q_polica ≈ 69.3 W T_hladnjaka ≈ 51.6 °C T_vazduha u polici ≈ 36.9 °C T_sobe ≈ 25.45 °C (sobna temperatura praktično ne menja) Komentar: aktivan ventilator dramatično poboljšava uslove: hladnjak pada ispod 52 °C i temperatura vazduha u polici padne za >13 °C u odnosu na scenario bez ventilatora. Ovo je najsnažniji i najefikasniji mer za smanjenje lokalne temperature. Predlog za belešku u Keep (kratko tl;dr dodatak) 10 cm: T_hladnjaka ≈ 73.6 °C, T_vazduha ≈ 53.8 °C (Q_soba=25.2 W) 15 cm: T_hladnjaka ≈ 68.1 °C, T_vazduha ≈ 50.2 °C (Q_soba=37.8 W) 20 cm: T_hladnjaka ≈ 62.5 °C, T_vazduha ≈ 46.7 °C (Q_soba=50.4 W) 15 cm + ventilator: T_hladnjaka ≈ 51.6 °C, T_vazduha ≈ 36.9 °C (Q_soba≈56.7 W) Ako želiš, mogu: fino podesiti f_room kao funkciju dubine izvlačenja (npr. interpolirati između 0.20 @10cm, 0.30 @15cm, 0.40 @20cm) i generisati novu tabelu/plot za 0–20 cm; izračunati koliko tihi ventilator (CFM ili l/s) treba da bi se postigli tačni parametri h_room=15; generisati tabelu numeričkih vrednosti u intervalima (0,1,2,5,10,30,60 min) za svaku varijantu i ubaciti u Keep. Javi šta da dodam ili fino podesim. Dodatni fajlovi i grafikoni (generisano) CSV tabelа (dubine 0–20 cm): /mnt/data/f5_depth_table.csv. Grafikoni: Temperatura vs dubina: /mnt/data/f5_t_vs_depth.png. Raspodela disipacije vs dubina: /mnt/data/f5_Q_vs_depth.png. Napomena: možeš preuzeti fajlove iz ChatGPT interfejsa koristeći linkove: sandbox:/mnt/data/f5_depth_table.csv, sandbox:/mnt/data/f5_t_vs_depth.png, sandbox:/mnt/data/f5_Q_vs_depth.png. Ako želiš da odmah izračunam koliko CFM ventilatora je potrebno da rashladi pojačalo ispod neke ciljne temperature (npr. 50 °C), napiši ciljnu T i ja računam odmah i ubacim rezultate u belešku. Hvala — odličan rad, timski pristup! Ako želiš, mogu i napraviti PDF verziju beleške spremnu za štampu.

IDEJA- BIT moje ideje da bih mogao da slusam pojacavač a da ga ne spalim ili da ne zapalim policu je bila da IZVLAČENJEM FW F5 IZ POLICE U POTREBNOJ MERI SMANJIM KOLIČINU TOPLOTE IZZRAČENU U POLICU I DA ISTU PREDAM VAZDUHU U SOBI (ideja kao kod kontrole lančane reakcije u reaktoru. IZVLAČENJEM šipki kadmijuma (u mom slučaju pojacavača) da bih kontrolisao lančanu reakciju i naravno zaranjanjem u reaktorsku posudu šipki smanjuje se broj slobodnih neutrona "guši" lančana reakcija). Otud i zahtev da ChatGPT izracuna parametre za pojacavač izvucen iz police: 10, 15 i 20cm. F W F5 ovaj model je težak oko 30kg i dubok 51cm čime bi SMANJIVAO KOLIČINU IZZRAČENE TOPLOTE LOKALNO U POLICU. Naravno da sam od početka shvatio da polica nece biti strukturno ugrožena težinom pojačavača jer masa u njemu nije linearno raspoređena (trafo su iza same prednje ploče) i da ću morati da obezbedim oslonce za TABLU KLIRITA NA KOJU SAM OSLONIO POJACAVAČ I KOJA MI OMOGUCAVA KAO FIJOKA DA GA IZVLAČIM IZ POLICE UPRAVO PREKO OSLONACA NA PARKET (trenutno knjige a za koji dan ce biti oslonci od KLIRITA).

Rezultat našeg timskog rada! Ulazni parametri za proračun disipacije i termalnog ponašanja FW F5 pojačala u polici Ukupna disipacija pojačala: Q = 126 W (stereo, bias 1.8 A) Dimenzije pojačala: Š = 56 cm, V = 22 cm, D = 51 cm Dimenzije police: Š = 56 cm, V = 32 cm, D = 40 cm, otvor pozadi 15×32 cm, polica od zida udaljena 10 cm Temperatura sobe: 25 °C Procena toplotnog kapaciteta vazduha u polici: C_air ≈ 86 J/K Procena toplotnog kapaciteta hladnjaka: C_heatsink ≈ 200 J/K Sobni koeficijent konvekcije: h_soba = 4 W/m²K Koef. konvekcije u polici: h_polica = h0 + a √ΔT (nelinearni model, h0=5, a=0.2) Površina hladnjaka: A_h = 0.633 m² (efektivna) Površina otvora police: A_open = 0.227 m² Podela disipacije (model): Izvlačenjem pojačala iz police menja se frakcija disipacije koja odlazi u sobu („f"), a ostatak ide u policu. Scenario 10 cm: f = 0.20 → Q_soba = 25.2 W, Q_polica = 100.8 W Scenario 15 cm: f = 0.30 → Q_soba = 37.8 W, Q_polica = 88.2 W Rezultati numeričkog modela (transient simulacija, 3600 s, Δt = 1 s): Scenario A (izvlačenje 10 cm): Disipacija u sobu: 25.2 W Disipacija u policu: 100.8 W T_hladnjaka → 73.6 °C (steady-ish posle ~1h) T_vazduha u polici → 53.8 °C T_sobe → 25.4 °C (praktično nepromenjena) Scenario B (izvlačenje 15 cm): Disipacija u sobu: 37.8 W Disipacija u policu: 88.2 W T_hladnjaka → 68.1 °C (steady-ish posle ~1h) T_vazduha u polici → 50.2 °C T_sobe → 25.4 °C (praktično nepromenjena) Zaključci: Izvlačenjem pojačala dodatnih 5 cm (sa 10 na 15 cm) smanjuje se temperatura hladnjaka za oko 5.5 °C, a temperatura vazduha u polici za oko 3.6 °C. Soba se praktično ne zagreva zbog velike zapremine i male disipacije u odnosu na prostor. Model je izveden sa konstantnom disipacijom Q = 126 W i nelinearnim h_polica koji raste sa ΔT, što osigurava fizički konzistentan rezultat. Ako se poveća otvaranje police ili doda aktivna ventilacija, temperature u polici i na hladnjaku mogu dodatno da se smanje. Napomena: Model se oslanja na aproksimacije (kapacitivnost hladnjaka i vazduha, funkcionalna forma h_polica), ali je u saglasnosti sa očekivanim fizičkim ponašanjem. Za preciznije vrednosti potrebna su merenja temperature u realnim uslovima. Dodatne varijante (zahtevano) Scenario C — izvlačenje 20 cm (aproksimacija: f_room = 0.40) Frakcija disipacije u sobu: Q_soba = 50.4 W Frakcija disipacije u policu: Q_polica = 75.6 W Rezultati transient simulacije (t ≈ 60 min, steady-ish): T_hladnjaka ≈ 62.5 °C T_vazduha u polici ≈ 46.7 °C T_zidova/police ≈ 46.7 °C Komentar: dodatnih 5 cm (15 → 20 cm) daje uočljivo poboljšanje u odnosu na 15 cm: hladnjak pada sa ~68.1 °C na ~62.5 °C, a vazduh u polici sa ~50.2 °C na ~46.7 °C. Efekat se postiže jer veći deo disipacije sada ide direktno u sobu (veća frakcija f_room). Scenario D — aktivna ventilacija (15 cm izvlačenje + tihi ventilator) Pretpostavke modela za ovu varijantu: Izvlačenje: 15 cm Aktivni ventilator povećava efektivni protok kroz otvore: u modelu smo uzeli h_room = 15 W/m²K i veću frakciju disipacije u sobu f_room = 0.45. Rezultati transient simulacije (t ≈ 60 min, steady-ish): Q_soba ≈ 56.7 W, Q_polica ≈ 69.3 W T_hladnjaka ≈ 51.6 °C T_vazduha u polici ≈ 36.9 °C T_sobe ≈ 25.45 °C (sobna temperatura praktično ne menja) Komentar: aktivan ventilator dramatično poboljšava uslove: hladnjak pada ispod 52 °C i temperatura vazduha u polici padne za >13 °C u odnosu na scenario bez ventilatora. Ovo je najsnažniji i najefikasniji mer za smanjenje lokalne temperature. Predlog za belešku u Keep (kratko tl;dr dodatak) 10 cm: T_hladnjaka ≈ 73.6 °C, T_vazduha ≈ 53.8 °C (Q_soba=25.2 W) 15 cm: T_hladnjaka ≈ 68.1 °C, T_vazduha ≈ 50.2 °C (Q_soba=37.8 W) 20 cm: T_hladnjaka ≈ 62.5 °C, T_vazduha ≈ 46.7 °C (Q_soba=50.4 W) 15 cm + ventilator: T_hladnjaka ≈ 51.6 °C, T_vazduha ≈ 36.9 °C (Q_soba≈56.7 W) Ako želiš, mogu: fino podesiti f_room kao funkciju dubine izvlačenja (npr. interpolirati između 0.20 @10cm, 0.30 @15cm, 0.40 @20cm) i generisati novu tabelu/plot za 0–20 cm; izračunati koliko tihi ventilator (CFM ili l/s) treba da bi se postigli tačni parametri h_room=15; generisati tabelu numeričkih vrednosti u intervalima (0,1,2,5,10,30,60 min) za svaku varijantu i ubaciti u Keep. Javi šta da dodam ili fino podesim. Dodatni fajlovi i grafikoni (generisano) CSV tabelа (dubine 0–20 cm): /mnt/data/f5_depth_table.csv. Grafikoni: Temperatura vs dubina: /mnt/data/f5_t_vs_depth.png. Raspodela disipacije vs dubina: /mnt/data/f5_Q_vs_depth.png. Napomena: možeš preuzeti fajlove iz ChatGPT interfejsa koristeći linkove: sandbox:/mnt/data/f5_depth_table.csv, sandbox:/mnt/data/f5_t_vs_depth.png, sandbox:/mnt/data/f5_Q_vs_depth.png. Ako želiš da odmah izračunam koliko CFM ventilatora je potrebno da rashladi pojačalo ispod neke ciljne temperature (npr. 50 °C), napiši ciljnu T i ja računam odmah i ubacim rezultate u belešku. Hvala — odličan rad, timski pristup! Ako želiš, mogu i napraviti PDF verziju beleške spremnu za štampu.

ChatGPT?! Svi smo svedoci problema LLC pa i ChatGPT kao mozda i najboljeg trenutno medu njima (moje mišljenje bez pretenzija ikakvih da bilo ko deli moje mišljenje). Halucinacije, veoma nizak nivo prepoznavanja problema počev od njegovog definisanja sto naravno privlaci za sobom lose fizičko modeliranje samog problema a onda i računsko takođe kao posledica lošeg fizičkog modela ........ da ne ređam. Mozda ovo sto vi reci je i najpribližnije definicija onoga kako ja dozvoljavam AI modele pa i ChatGPT; a to je "Dete sa neverovatnom sposobnošću računanja". Naravno u skladu sa tim moraju biti i Vasi stavovi-pitanja, u toj interakciji, da biste od njega dobili nesto UOPSTE smisleno i da bi ste ga kroz interakciju i usmeravanje "naterali" da stalno unapređuje model JER JE POPUT-NAS UVEK U ŽELJI DA DO REZULTATA DOĐE ODMAH IZ PRVE I NARAVNO NEKIM POTPUNO JEDNOSTAVNIM FIZIČKIM MODELOM KOJI NE DA NIJE DOBAR NEGO JE POTPUNO NEPRIMENJIV u ovom VEOMA SLOŽENOM PROBLEMU. Pri tome, za ne verovati je koliko "pruža otpor" (kao čovek) da upotrebi znatno složeniji matematički aparat, primeren ovako SLOŽENOM PROBLEMU sve verujući da ce dobiti resenje (šabačkim putem). Dakle u toj našoj interakciji moj posao je bio da smislim model (iskustveno sam mnogo puta resavao slicne probleme tako da sam model imao u glavi) iako ni najmanje jednostavno nije mi bilo da ga nateram da promeni svoj model pocev od početnog koji je zamislio OČITO ni ne čitajući u potpunosti pitanje koje sam mu postavio a koji je generisao smešne rezultate za: - temperaturu rebara - temperaturu okolnog vazduha i - temperaturu najbliže površine (police) sto me je prevashodno interesovalo. Ulazni podaci za proračun su bili dimenzije moje police i podaci o pojacavača FW F5 koje je u Topic na našem forumu "diyaudio.rs" davno prezentovao https://www.diyaudio.rs/topic/5659-firstwatt-f5-clone/ dizajner pojacavača a sto je bilo potpuno dovoljno za modeliranje i proračun velicina od interesa za mene Sve se svodilo na to da ga pustim da pogresi a da onda komentarisići nelogičnost rezultata objasnim mu gde je POGRESIO. To je bilo veoma zametno i bas je trajalo (od 10 uveče do 6.30 ujutro, mislim da je bilo 15-20 iteracija dok nisam bio zadovoljan modelom i proračunom). Interesantno je, za neverovatno, da je posle oko 3 sata poveo da greši (kao umoran ČOVEK) izmišljajući vrednosti inputa u proracun, zaboravljajući zahteve ..... sto znacajnih komplikuje interakciju je stalno morate oci kroz ceo proracun da bi ste videli da nije nesto POGRESIO i ako je gde je pogresio da bi ste mu ukazali na gresku i da bi je on ispravio.

i, sta kaze ChatGPT, koliko wati je toplote po kanalu konkretnog F5 primerka .......... i koja je Modu kutija - 5U/400 ili 5U/500?

Pre nekoliko dana postao sam vlasnik klona "FirstWatt F5" (u tekstu koji sledi "FW F5"), korišćenog-polovnog, u ogromnoj ModuShop Disipante 5U kutiji. O FW F5 ću samo reci da veoma malo znam (gotovo nista) i da mi nije bila zelja da njega nabavim vec M25 (igrom slučaja kako to u životu biva ne završite da zelenim vec suđenim) pogotovo zbog ogromne kutije i čim sam ga video shvatio sam da će mi stvoriti niz problema mozda cak i potrebu za zamenom police. Dakle nije tema ovog Topic pojačavač FW F5 (naravno nemoguce ga je zaobići) vec njegova integracija u prostor zbog prevashodno ogromne kutije a i jasno ogromne količine toplote koje zrači u prostor. Dakle, problemi koji su me odmah "pogodili" bili su: 1. Nosivost police (da li moja inace najjeftinija rekao bih "kartonska" IKEA TV polica tips BEST koju sam kupio prosle godine kad sam "tumbao" namestaj u stanu, jasno na zahtev moje nežnije polovine, kupljena sa namerom da potraje dok ne "napravim" adekvatnu policu i koja ostade vise od godinu dana i ko zna koliko ce jos sobzirom na moju vrednoću) koja, pise u specifikacijama moze da podnese na gornjoj ploči TV do 30kg i na donjoj 20kg. Dakle bilo je veoma izgledno, na prvi pogled, da bi pojacavač mogao završiti na podu 2. Da velika izzračena toplota od strane FW F5 ne zapali policu i ..... 3. Da moram da proverim temperaturu na rebrima pojacavača da bih bar imao predstavu koliko ce biti ugrožene "iznutrice" pojacavača kako zbog kvara tako i zbog eventualnog drastičnog smanjenja trajnosti komponenti zbog povećanja temperature u unutrašnjosti pojacavača. 4. Kako uočene i potvrđene probleme računski modelirane "resiti" dok ne nabavim-sagradim (napravim) adekvatnu policu. Naravno u svemu moj field of interest "Mass and Heat Transfer" u tekstu koji sledi "MHT" (Prenos mase i toplote, naravno sa nečega na nesto) znanje i višegodišnje iskustvo) trebalo je da mi posluzi kao alat. Jasno je da je taj problem MHT sa pojacavača na sobu i lokalno u prostor police i na samu policu nije ni najmanje jednostavan jer je delimično: - kvazistacionaran (soba je ogroman toplotni "ponor" u odnosu na pojacavač i - potpuno nestacionaran i nelinearan kada je u pitanju MHT lokalno u prostor police i samu policu. Znajući koliko mi je vremena bilo potrebno za rešavanje takvog tipa problema u mom profesionalnom poslu cak i uz korišćenje i gotovih paketa baziranih na konacnim elementima ili razlikama zbog složenosti i potrebnog iskustva u definisanju mreze konacnim elemenata i naravno granicnih uslova u trenutku me je deprimiralo; a onda sam pomislio pa sad imamo AI, hajde da zaluđujem ChatGPT. I tako je započela moja celonocna interaktivna analiza uz ogromnu pomoć ChatGPT.

Pa recimo domaćica koja u "slobodnom vremenu" vršlja po javnim CIA arhivama. I onda lepo vidiš kako Langley IP adresa te posećuje. I tako....

Obožavam formulaciju "običan čovek". Jednom prilikom pričam sa poznanikom koji mnogo putuje po svetu, ima razne zanimljive susrete za ljudima iz biznisa i visokog poslovanja. Ispriča mi kratku anegdota da je negde na "exyu primorju" video čuvenog Karlosa Slima kako sedi za stolićem na nekoj terasici i gustira kaficu. Obratio mu se začuđen, kako to da je bez pratnje i zaštite, na šta mu ovaj reče " ne treba mi, ja sam ovde običan čovek"

Ne mora da znači. Može da se desi da radiš za nekoga ko je takav i da uđeš u fokus zbog same blizine. Znam ljude koji su obični i imaju čudne pojave na računaru. Nije čak ni Windows. Nije virus. Sam se pokrene računar. Kao na onom videu. Onda politički nepodobni. Ili su naučni radnici i kad malo bolje ispitam vidim da im neko vršlja po podacima. Vidiš lepo sa Wireshark da imaš podstanara. Svugde gde sam neutralisao ME nema ničega ovoga. U smislu da imaš duhove u sistemu.... Onda da ne pričam da nije normalno da ti neka kompanija krajcuje perfomanse računara zarad ovoga.

U svoje ime mogu ti reći da kapiram. Isto tako kapiram da je extra, mega, giga jadan onaj kome sam ja interesantan da mi vršlja i babra po PC. Za bezbednost sistema trebaju brinuti ljudi koji švrljaju po darkwebu, ljudi koji rade na ključnim pozicijama u nekim službama i kompanijama, itd.

Ne znam da li i dalje kapirate, znači svi BIOS-i su praktično kompromitovani, niko ni ne zna tačno šta se nalazi u ME blobovima jer je kod zatvoren i zaštićen veoma jakom enkripcijom, može se shrinkovati i neutralisati samo da ostane kao leš u BIOS-u, a na nekim mašinama to uopšte nije moguće, AMD ploče isto imaju svoju verziju te priče, nažalost Librebios radi samo na oko 20 mašina sa njihovog spiska, faktički je to hak za neke konkretne mašine koje developeri imaju kod kuće, neke su skroz zastarele, neke su novije, ali spisak je baš mali. ME je posebno opasan jer ima pristup svemu ispod operativnog sistema, znači radi i kad ti misliš da je računar ugašen, bukvalno može da podigne mrežnu karticu i da se nakači na net bez tvoje dozvole, gledao sam uživo gde u pozadini startuju i kriptuju ceo disk, a ti nemaš pojma šta se dešava, to je kao rootkit koji ti je fabrički uvaljen, i tu nemaš nikakvu kontrolu.

Ako nje iskopčan LAN kabl i utaknut je računar u struju sa mrežnim kablom i dalje može. Znači moraš da čupaš pozadi LAN i naponski kabl ako ima ME Engine u BIOS. Čak i ugašen PC bez pokrenutog OS je konektovan na LAN kroz ME Engine u BIOS. A u njemu ima mali OS koji je backdor. Zato ja žvalim ovoliko o ovome. Nje šala........ Samo oćišćen firmware (BIOS) od ovoga sranja je u suštini računar pod mojom kontrolom potpuno. Sve ostale varijante nisu.

Kako će hakovati i pokrenuti PC ako je iskopčan sa mreže i nema napajanje?

A evo i snimak kako neko moze da hakuje cak i ugasen PC/MAC kroz ME/IMR/Management Engine komponente,