Najbolji članovi

А шта би друго (*) DL-103 groupie монтирао? (*) Технички се зове DL-A110.

Hvala, hvala. Na gore postavljenim slikama se vidi kablić. Svojevremeno sam preslušavao Cardas, Audioqvest, neki treći i VF, 0,09mm, pun presek lakiran i obmotan tom platnenom izolacijom. Jedan "Solid core" je bio bolji od sva tri, dupliranjem se dobio bolji bas, tako da je taj kabl na dalje ugrađivan u Mocart ručke, pre toga je bio neki sa belim bužirom i on bi valjao da se zameni. Cevka je punjena perlitom koji vrlo malo utiče na kretnu masu i nedemfuje energiju kao pesak. Nosač glave i zadnji čep se montiraju na takozvani "preklop", jedan deo se hladi a drugi greje i tako se sklapa, kad se poravnaju temperature, to se smatra kao da je izrađeno iz jednog komada, što je ideal. Perlit se ubacivao malo po malo stalno nabijajući ga bolcnom, na taj način se on lepo upakuje da nigde ne ostane prazan prostor koji bi se ponašao kao rezonator. Prva serija ručica je imala okrugle kontra tegove. Onda je Laza predložio ekscentričan zbog spuštanja težišta što niže, pa je rupa za cevku bušena skroz uz ivicu tega. Zbog kretnog momenta i uticaja na osu rotiranja, teg valja da bude što bliže osi, znači, prema napred, zato je povećavana njegova težina i gabarit i samim tim je podešavanje postalo otežano, kad treba da se pomeri za miligram, muka. Pridodat je još jedan lagani teg od PVC-a koji je služio za to fino podešavanje gazne sile, a ujedno i išao na kraj cevke i time "izigravo" poslednju sabirnu stanicu za vibracije kupuće zaostale ostatke. Pošto je ručka ovešana na najlone, ekscentričan teg svojim krakom lako zarotira cevku i pomeri je u stranu. To je tek bilo teško postaviti u nulu, pa je na moju primedbu Iva urezao krugove na samom kraju cevke tako da se imao reper pri pomeranju tega napred nazad, zatim je urezao liniju duž vrha cevke, a na samom tegu isto crticu na vrhu, poklapanjem te dve oznake je glavni teg postavljen kako treba. Dodatni tegić je takođe imao crtu, on bi treba da se blago zarotira na suprotnu stranu od same glave, na taj način se kompenzuje težina gazne sile koja teži bočno da okrene cevku. Iako se radi o težinama 1-2 gr uobičajeno, dovoljno da dođe do pomeranja zbog mekog vešanja. Horizontalni ugao, paralelnost glave, odnosno, prav ugao između igle i ploče, na to kod Mocarta utiče primarno dužina najlona levog i desnog, potom pozicija kontra tegova i njihov otklon. Za to nema repera, svodi se na iskustvo, može se na osnovu ravnotežnog položaja i vertikale zaključi o podešenosti. Gleda se koncentričnost demfujuće ploče u odnosu na čamče. U nekom trenutku je Ivan dodao jedan plastičan pin u samom sudu na koji se nosač cevke oslanjao, upravo da bi se održala koncentričnost, odnosno, da se ose horizontalne i verikalne rotacije seku u centru po vertikali suda, nemaju sve ručke to, između ostalih ni moja. ( Meni je komplikovano samo rečima da pojasnim igu oko tegova i osa kako treba). Teg na slici je poslednja varijacija, ali važe isti principi. To je opet Fozgenov "patent", horizontalni krak mase je analogan hodoču na žici sa šipkom, to drži stabilnim vertikalni ugao a bez rigidnosti. Čitav koncept ovakvog pristupa je u slobodi, bez nekih krutih stega i veza, tako i zvuči. Niz Diy-era pravi neke kreacije koje su mahom ovakve, a ima i ozbiljnih imena. Pošto nema nekog čvrstog oslonca jer sve pliva ili lebdi, samo podešavanje jeste zahtevno, izneo sam sve što mi je prolazilo kroz glavu proteklih dana, pa se izvinjavam ako sam ... nisam je dugo ugrađivao a i tad tek povlačim iz memorije.

Skinuto, upravo tako, dublji bas, celukpano povećana voluminoznost i bolji prostor zahvaljujući višoj tranzijentnošću. Tokom nedelje idem dalje, ali, moj model se razlikuje u odnosu na ovo što si mi postavio, ne znam baš detalje. Kad sam napisao ovaj post, nisam znao sve detalje, prikriveni zbog interesantnosti, bilo je urađeno više a ne samo ukidanje diodice. Nakon toga je usledio finalni zahvat, opet ne znam detalje, niti me pa nešto preterano zanimaju, uglavnom, prepravljan je analogni deo. Od jednog jeftinog i korektnog dakića, sad je dobijen neočekivano dobar uređaj da je to naprosto iznenađenje. Ko što rekoh, moj model se razlikuje od šema koje je Mikorist postavio, sva kola unutra spadaju pod visok kvalitet. Mišljenje je da je neko ko poznaje materiju to radio i zato u osnovi već zvuči pristojno, otuda i potencijal koji omogućuje nadogradnju, ala Mikanov Zmaj-Dac, ja bi ovaj svoj nazvao Mrak-Klak, po mišljenju mog prijatelja, ništa dalje. Dobijeno je još detalja, pretežno ne postoji levi i desni zvučnik već samo instrumenti, skunut staklasti prizvuk i sibilanti, to nije meni nešto smetalo al mom mentoru baš bolo uši. Nada sve se pojavila velika akustika, zvuči ko da sam uz izvođače, malte ne može da se dočara miris atmosfere na YT koji sampluje na 96KHz, za mog brata, našeg Doktora Mitića i društvo preko bare:

@LemićOvi RKF su bolji od Krima...

p.s. jel ima neko polovan d10s da proda ?

Da, pokušao sam kroz postove da iznesem dosta toga što utiče na samu ručicu kao komleksanu napravu inače. Mnogo toga nema kod cevke sa lagerima, ali kad se sve postavi u bestežinsko lebdeće stanje, što je ideal, onda se tek vidi niz činioca koji kod tvrde ručke bivaju prisilno anulirani, što svakako da zvučno rezultuje. Bio je test u nekim austrijskom novinama devedesetih, možda imam kopiju negde, Mocart je ocenjen boljim od tada SME V sa karbonskom cevkom. To vreme je bilo era dna analogije, svi su se oslobađali gramofona i ploča, tako da dalji razvoj uz čist entuzijazam nije bio moguć. Od prvog modela do ovog na slici, mislim da je utrošena dekada, a rodilo se niz još nekih ideja i detalja koji nisu stigli da budu realizovani, niti će na žalost. Da, sad sam se setio. Lift je dodat uz poslednji model, mada, ručka ne može da padne ko kamen jer je prigušuje ulje, tako da prefinjeno legne u brazdu, mnogi od nas nikad nisu ni hteli da ga imaju jer se naprosto rukom samo pridržava da ne rotira zbog antiskejtng sile. Zbog toga guma mora da bude uvek čista. U nekom trenu me Ivan pitao jel mogu da nabavim par metara silikoskog creva za laboratorije, nađem mu ja to, kad on, napravio daljinski lift za ručku. Stavio jedan klip na postolje i na sto, pa ga crevom povezao na bazu, "da mogu da dr... iz fotelje".

Voditelj je na nečemu sigurno.

pustio lampe da malo "odgreju". valja se.

Naš drug, To Ping, aka Mikorist, je glavni podstrekač, čitajući njegova izlaganja sam dobio ono zašta nisam verovao da je moguće. Moje doživljavanje muzike je uvek bilo bez vizuelizacije, nikad nisam voleo da slušam gledajući, moj drugar Odić je još iz doba video kaseta imao impozantnu kolekciju svirki, da ne govorim o DVD-ima, možda sam svega nekolicinu pregledo. YT je bio zadnja rupa na svirali, mađutim, pre neku godinu je počeo da se poboljšava kvaitet i slike i zvuka, čemu nisam opet pridavao značaj, ali primetivši da ima sve više materijala na njemu, a nema ovako dostupno, jednostavno sam počeo da ga koristim kao izvorr informacija. Mic po mic, prateći moje laikove i na osnovu drugih statističkih podataka verovatno, počeo je da mi nudi izbor klipova koji su bili po mom ukusu. Isprva je bilo frljoka mnogo, dok sada malte ne, miks od po 50 numera mi odgovara skoro uvek. Mirkan je napisao da je zvuk dobar, sa ovako doteranim DAC-om mogu da potvrdim isto, više nego prihvatljiv što je za mene iznenađenje. Već 2 dana slušam i gledam samo sa YT izvora, doduše, tokom podešavanja sistema jesmo tokom sesija koristili i YT. Od uvek sam smatrao da oči kvare muziku i da me uskraćuju za svojevrsno maštarenje, dal je u pitanju starenje i gubitak sluha ne znam, mada čujem još uvek i najmanju razlikicu, ali se meni sa ovim DAC-om počeo da sviđa audio i video doživljaj koji eto, YT pruža. "Mito Bekrijo" potpada pod humoresku koju moj dragi drug i ja kreiramo već godinama, ali jeste dobra svirka i interesantna za videti. Nešto što volim da slušam je ACT produkcija, dok nisam video ovaj klip, zakunuo bi se da je kanarinac nasnimljen kao i niz nekih zvukova za koje sam mislio da su sinter efekti :

to se lepo sedne, pa se isćeifi

Ovo bolje svira od nekih dekova koje sam slusao[emoji16] jedino me kopka gde da nadjem ovaj adapter od 3V Sent from my SM-A530F using Tapatalk

Bio sam na njihovoj svirci. Dobro provedeno vecer iako nisam upoznat sa mnogim narodnjackim numerama koje su "izrokali". Bubnjar je pravo dobar, ali pohvale idu svima! Slikao sam se s bubnjarom!

Život u potkrovlju

большое спасибо.

To mi provalio komša pre jedno 5 godina,bio DJ u Kladovu, kaže lom kad je puštao ovu numeru u ROK aranžmanu. Upravo pitah suprugu de mi je perjani jastučić za MC da metem ispod Dakića

naivan si ti meni sinko, naivan

u pomen nedavno preminulom maestru klavira...Chic,R.I.P..nadam se da uzivas u kristalnoj tisini....

Ovo je predstava, nema veze sa hifom, poprilicno ni sa Teslom, ali je spremno za šou. Teslin trafo je pre svega poenta rezonance, pride i rf-a, zbog karaktera izvora(varničar) i malog rezonantnog kapaciteta, ili u komunikaciji, sledeceg rf kalema. Trece je plazma kao problem. Plazma ima em kompleksnu, veliku, em promenljivu impedansu. U makropojavi se vidi kao dve imedanse, jedna pre paljenja i druga nakon paljenja. U nekim momentima energetskih nivoa se ponasa sa negativnom impedansom, ponasa se kao izvor energije, ali to je nebito za željenu modulaciju, više je ilustracija kompleksnih pojava i potencijalnih problema, koji se ne rešavaju lako. I to je razlog zašto ne spada u hifu, ovakav pristup, posto propaljivanje modulisanog signala izaziva dodatni prasak, prasak kji nastaje praznjenjem u izmenjenoj impedansi, ne može se uticati spoljnim modulisanjem, interna je pojava. Nije ni Teslin trafo, jerbo se manito štite od NF visokog napona. Malo lepsa i pametnija predstava ja kod Karlsona, za razliku od putujućih momaka.

U nekom broju nemačkog Stereoplay-a, još početkom osamdesetih, bila je priča o elastičnom oslanjanju podno stojećih kabineta na tenis loptice, moj stariji prijatelj je postavio Revox Simbol B na njih, ja mu se smejao jer su se do tad zvučnici postavljali po uzoru na običan nameštaj, kao na postament. Danas ima raznih opcija kojima se praktično dekuplije od podloge, opruge, elestične gurtne, magneti i kuglice, da, postoje i nosači kablova koji se odižu od poda, jednako je i sa policama. Dobro je poređenje kao sa instrumentom u rukama i naručju izvođača, sve u hifiju je na neki način nekakav muzički instrument i koji istitrava.

Većina muzičkih istrumenata se nalazi u krilu izvođača,sem klavira-koji možemo posmatrati da je oslonjen na 3 šiljka. Ako zvučnu kutiju poredimo sa muzičkim istrumentom, meni je bliža logika da njeno oslanjanje treba da bude slično "krilu izvođača" ....silikonske nogice ili vazdušni jastuci ili slično,a da sama masa kabineta u tom slučaju igra ulogu kompezacije svih mehaničkih sila. Koliko primećujem ponudu u svetu podmetača i nogica za uređaje,svi su bazirani na toj logici razmišljanja,dok se šiljci polako napuštaju.

svaka cast...

Evo moje variante. 6 komada po kanalu, caa 9W.

a tu su i cuvar riznice, kao i cuvar kujne.

Devedesetih sam uradio audio policu po uzoru na talijanski Tarđeti, vrlo rigidna i stamena, vertikale od kutija punenjih peskom, svaka galerija je kadica visine 3cm sa ukrštenim orebrenjima po dnu za ukrućenja, u njih je isto trebao da ide pesak pa preko medijapan tanka ploča sa dekorativnom čeonom lajsnom od drveta, naravno, svaka nogara po masivan mesingani podešavajući šiljak i ispod mesingane "parice", ima i slika u temi negde. Sve kabinte koje sam unosio u kuću su bušile pod od raznoraznih spajkova, tako je bilo i kod svih mojih prijatelja i poznanika. Neke 96 su mi bili u gostima Dabić i Fozgen, Laza je tražio da mu donesem mali perjani jastuk, pa kad sam hteo da mu poturim ispod stražnjice, on reče: "turi ga ispod predpojačala", tad sam imao tranzistorski Clase Audio neki preamp, težak ko tuč, kutija izrađena iz jednog komada, samo se poklopac šrafio. Zabezeknuo sam se rezultatom, dobih novinu od Fozgena na čitanje, bio je u njima prikaz police sa pneumatskim vazdušnim oslanjanjem. Naravno, odmah u akciju i dobih gore pomenute dekubitus šlaufe i postavih ispod svih pomenutih medijapan ploča. Tada sam slušao unikatnu Hiragu Viktor Bradač, 2 mono bloka u jednoj kompaktnoj gvozdenoj bakarisanoj kutiji, preko 40kg. Kad sam je postavio na pneumatiku, teško da bi neko reko da nije cevaš. U sistemu su bili neki period hibridni zvučnici, Jans Zen, dole pasivan bas a gore 2 elektrostatska panela priključena na 220v. U nekom trenutku sam nabavio još 4 modula, tek tad sam rasturio gornji deo zvučnika koji je bio obložen platnom sa 5 strana. Ti visokotonci su bili ovešani preko obične gume na 2 metalna rundajza, ja dodao još po dva i stavio na skroz mekane sunđeraste gume. Kad su došli Aredeni na mesto njih, u nekom trenutku mi palo bezveze da metem po gumu ispod, inspiracija je možda potekla od pomenutog rešenja na staticima. Od tada, nisam više skidao gume, kad su došli Teresonic kabineti, odmah su dobili to što je gore na slikama. Nisam se nikad nešto naročito bavio tom problematikom, čisto je bilo spontano, u krvi mi je da neprekidno nešto istražujem. Uobičajen je spajk za kuplovanje, kao i terećenje odozgo, imam nekoliko pritiskivača za uređaje punjenih peskom, sve to stoji, međutim, slušno je meni ovo dopadljivije bilo i ostalo. Šiljak se kuplije na pod nekog ambijenta, podnjača može da vibrira, da kroz nju prolazi neka vibracija, naročito po armiranoj gredi i sve to utiče u nekoj meri i na neki način. Zvučnik ima mali koeficijent iskorišćenja i svako oduzimanje energije se registruje. Ja to gledam krajnje neuko, kao akciju koja nužno ima i reakciju. Gušenjem reakcije, što suštinski jeste krućenje samog kabineta, isto se javlja reakcija koja je po mom shvatanju akcija koja se sluša. Zen je pomenuo Gorana Ivasa, jeste on zastupao tu priču o silkoniranom fiksiranju na kabinet, ja pak, sve drajvere sam čvrsto vezivao i uvek izbacivao bilo kakve podmetače između korpe i kabineta. Na tu temu, odlično rešenje je dodati kolac sa zadnje strane i upreti ga na magnet. Kabinet je nešto drugo, kolko god da se pravio nerezonantinm, krutim i teškim, uvek svira na neki svoj način i to nije moguće potpuno eliminisati. Prvo od lekcija koje sam kao klinac dobio od Bradača je upravo da betonska kutija nije uopšte dobra za audio kabinet. No, da ne tupim, probao, dopalo mi se i tu je priči kraj, a svako može da proba, ne mora da znači da je moj utisak univerzalan, "neko voli da se žulja, a neko da ljulja".

Posle baš duge apscinencije od vazdušnog oslanjanja, konačno oslonih sistem, osato još amp. Dugi niz godina su u upotrebi bili dekubit šlaufi, ali su postali porozni i ispuštali vazduh za jedan dan. Medijapan ploča, (dugogodišnja probna, probi supruga glavu), od 10mm sa zalepljenim dekubitom na duplofan trake: Sad su stavljene unutrašnje gume od bicikla, ispod zvučnika i ploce sa DAC-om od 16 cola, 12 pod preamp i PC itd. : Ovde se guma ne vidi ispod ploče : Dok ovde se pomalja: Ploče su okrenute sada naopako jer su se iskrivile vremenom stajavši na 4 nivelišuća šrafa bez vazdušnog oslanjanja. Provibitno je oslanjanje bilo ovlaš na 2 zadnja, dok je prednji deo bio slobodan, šrafovi su služili da se ograniči klaćenje pri slučajnom zakačinjanju. Sada sam uspeo oba kabineta da oslonim na gume bez da ijedan šraf dodoruje pod, klate se ko oni bebeći pajaci. Problem je nivelacija kutija, zato su oslonjene preko podešavajućih spajkova, ali je razmak ispod neki rezonator, bilo bi bolje da ga nema pa kolko se uspe sa nivelisanjem. Prva asocijacaja na uvo je da je zvuk postao više akustički umesto "električni", odnosno sinter i sve je primetno bolje.

Nema na čem. Nego, nisam možda dobro objasnio kako funkcioniše antiskejting na Mocart ručici. Kada sam ja tražio od Ivana da mi to objasni, uzeo je velkasti klip od motora a koji je služio kao pepeljara, provuko kanap kroz ušice, spojio oba kraja iznad u jednu tačku i obesio klip da visi, onda je razmako kanape i tako zarotirao klip. To je princip, najloni se spajaju u vertikalnoj osi rotacije koja prolazi kroz sredinu kadice, kad se razmiču putem podešavača, otkloni oba kraka su isti i samim tim je osa nepomenjena. Polazna pozicija za nameštanje baze sa aspekta antiskejtinga bi trebala da ide u grubo ovako: postavi se igla u središnu rilnu na vinilu i ugao koji zaklapa cevka sa postoljem bi trebao da bude 90°, to obezbeđuje neki okvirni pred opseg protiv klizne sile. Praktično, kad je cevka u parkirnom položaju, sila ne postoji, kako se ručica rotira, ona se javlja i povećava odmicanjem ka centru ploče. Podešavač koji razmiče vešala povećava antiskejting, kao što sam već predhodno naveo, 1mm razmaka bi trebalo da bude neki minimum a da cevka kliza ka napolje na staklu, to je ujedno i potvrda da je celokupno podešavanje u redu. Taj razmak i sama početna pozicija postolja, kao navodi za montažu su ipak samo okvirni. Kod klasične ručke se obično brojčano vrednosti postavljaju jednako za gaznu i antiskejting silu, znači, 1,5 i 1,5, ili 2,00 i 2,00, kod Mocarta se te različite vrednosti određuju početnim položajem rotacije postolja i razmakom vešala, što znači da pomenuti prav ugao i razmak ne moraju i nisu, uvek i nužno takvi već ima odstupanja. Test ploča sa blank delom nije dobra jer čim igla prođe prvi put, napravi brazde i ručka tu miruje. Ručka je proistekla isprva kao kopija WTA, ali se razvojem došlo do potpuno originalnog rešenja ko što se vidi na slici, samo je princip mekane veze ostao isti. Nas petorica je bilo u priči što se tiče razvoja, moj udeo je minoran ali vidljiv okom, no nebitno. Ivan je sve delove izrađivao potpuno sam na malom kombinovanom strugu sa nemačke pomornice iz II svetskog rata, izuzetno precizna mašina na kojoj je moglo da se radi sve što spada pod mašinsku obradu, samo manjih gabarita. To je bilo moguće zahvaljući nizom alata koji su se nadograđivali na osnovno postolje i pogon koji je sve dodatke okretao preko kaiša, jednako ko što se vrti belt gramofon. Nakon izrade je sve išlo na glavanizaciju, niklovanje i eloksiranje, taj kvalitet danas ne postoji u Srbiji. Kad se sve skupilo, braća Ristić i Ivča su sklapali ručku po ručku uz Vekiju. To se sve dešavalo osamdesetih godina prošlog veka, tada se pojavio i CD format i gramofoni su potonuli totalno tokom devedesetih. Samo rešenje je bilo epohalno i donelo je potpuno drugojačiji zvuk od krutih ručki, tako da nije bilo potrebe da se silazi u ne znam kakve dubine. Opciono su bile dve cevi, potom samo jedna sa nekoliko različitih težinski kontra tegova. Komplijansa se postizala sa neka 3 viskozioteta ulja, mislim da je 2.000 bilo za meke i 10.000 za tvrde, treća i ostale varijante su se dobijale mešanjem te dve gradacije po tabeli. Damping je definisan gustinom ulja a ne količinom, niko to nikad nije ni pomenuo, tako da nemam odgovor da li ima neke promene razlika u mikro pritisku samog fluida. Moje mišljenje je da primarno sami najloni valjaju da budu potopljeni u ulje što više jer su tako više prigušeni da ne titraju. Naime, kad se posmatra grafikon celog ansambla ručke, nus vibracija putuje s preda ka pozadi duž cevke, spušta se kroz prednji nosač i ploču koja je zaronjena u ulje koje upija, nastavlja kroz drugi nosač koji je isto u ulju i ide ponovo u cevku ka tegu, pa potom sve unazad ali toliko oslabljeno kroz ponovni prolazak ulja da igla ostaje nepobuđena. Jednako važi za izvor iz same baze, vibracija jedino može da dospe preko najlona na cevku, zato je i potrebno da oni budu makar delom u ulju. Ja sam hteo da uzmem licnu od čelične sajle, međutim, ona sigurno ima memorijski efekat i zadržala bi neki deo federne konstante, bakar bi bio bolji, al bi se on tek istezao, razmišljao sam o običnom koncu, ali je sve ostalo kako jeste. Tada nije bilo kevlar pecaroškog najlona, tako da ni na to nemam nikakav odgovor. Mislim da nije od uticaja elastičnost najlona u pogledu antiskejting sile, mada sigurno da je prisutan mikro uticaj, kolko bi se čulo je pitanje. Isto važi i za kombinatoriku gustine i količine, ko što rekoh, pun nivo je po meni dobitan kao rešenje i njemu treba podrediti ostalo. Da, u poznim varijantama su cevke dobile u prednjem delu rasečenu cevku od PVC-a koja se navlačila i mogla da kliza napred nazad, to je služilo za fino podešavanje upravo sa aspekta efektivne mase, mada to ima i prigušujući uticaj nužno. Ja inače imam drugu varijantu i bez tog dodatka, nikad nisam hteo da uzmem treću, a naravno da sam mogao, jednostavno, na mojoj ima manje delova što je bolje sa aspekta vibracija, istina, teže se nešto podešava i nema lak pun komfor, ali, pošto nikad nisam hteo, (nit ću), da menjam glavu, ništa mi nije bilo potrebno.

Da probam; izvuče se svo ulje i baza u horizontalu, tad je i ručka u potrebnoj ravni, podesi se u grubo prebačaj, potom putem podešavača visine, ili VTA ugla, postavi cevka u paralelanu poziciju sa spuštenom iglom na neku otpad ploču, predhodno se gazna sila stavi tek toliko da pada glava. Skupe se "vešala" do kraja, pa se najloni ispuštaju naizmenično što je više moguće da bi se težište spustilo što niže, a istovremeno se na VTA podešavaču podiže visina da bi se zadržala paralelnost cevke u odnosu na ploču. Granica je da ne udari uronjena ploča o dno posude i takođe da najloni ne kače nigde. Cevka kod Mocarta je blago konusna, to znači da ako je gornja ivica paralelna, onda je osa cevke je blago podignuta od napred ka nazad, u principu se nišani po donjoj ivici, a generalno je preporučljivo za bilo koju iglu da se ručka blago ukosi ka napred za 2-3°, zbog uvijanja kantilvera i samim tim odstupanja od projektovanog ugla. Kasnijim slušanjem se taj ugao, VTA, zvučno, ili test pločom odredi i tak tad se može apslutno tačno podesiti geometrija. Samo postolje se rotira tako da se obezbedi neki opseg antiskejtinga, to zavisi delom i kojoj geometriji se priklanja. Jeličić je bio zagovornik da je većina ploča narezana otprilike 3/4 prostora i na osnovu toga je definisao 2 reperne tačke za podešavanje. Tom pristupu je adekvatan nešto veći zaokret postolja, čime se upredaju ose najlona, dok ja od uvek koristim Elac-ov šablon koji predpostavlja najduži hod ručke, odnosno, naj veći broj narezanih rilni, postoje dva standarda inače. Kad je ručka 10 cola i više, smatra se da je gazna greška van čujnog opsega. Ivin pristup obezbeđuje manju grešku u tom opsegu od 3/4, ali zato gazna greška drastično raste u poslednjoj četvrtini i to se meni nikako nije svidelo. Kod moje, tj. Elac-ove postavke, Mocart se manje rotira, jer kako se cevka kreće od prve ka poslednjoj rilni, tako se povećava antiskejting sila zbog upredanja. Generalno, mora da se eksperimentiše jer to zavisi od same igle i gazne sile, pod predpostavkom da je geometrija tačna, nebitno po kom šablonu u krajnjoj liniji. Ja koristim staklenu ploču, spustim iglu na sredinu opsega, podesim da kliza ka napolje 1 cm po sekundi. Kad se dobro ubode početni položaj i razmaknu vešala 1-2mm, igla kliza otprilike jednakom brzinom od kraja do početka. Postoji obrnuta teorija, da cevka miruje, međutim, brazda nije isto što i blanko površina, pa kad igla uđe u rilnu, javi se centripetalna sila koja je sve izraženija kako se primiče središtu ploče. Viskozitet ulja je išao do 10.000 i to je za ekstremno tvdre igle, sa malom komplijanosom, Deca, Koetsu,... moraš da vidiš za tu iglu podatak. Sipa se što više, praktično samo najloni vire, tad je najmanja kavitacije po površini, znači, mirniji rad i bolji demfing. Najloni se vremenom izdužuju, sada ima kevlarskih koji su prilično konstantni. Kod Mocarta nije moguće podesiti gaznu silu kao kod kruto vezane ručke, mora da se meri apsolutno na nivou ploče i da se sačeka malo da se ulje stiša. Opseg lifta može da odstupi upravo iz izloženog, u vezi početnog položaja rotiranjem, pokriva pun hod sigurno. Ne znam da li sam uspeo da pojasnim, ako šta treba, rado ću pomoći.