Sve aktivnosti

Prije ili poslije ce netko…vjerojatno neki buduci Sakuma, motati desetke kila zice i raditi LR filtere.

Slušao sam davno neki TPA3255 što je neki Rus prodavao na velikom DIY forumu. To je baš dobro zvučalo, ali toga više nema. Nekima je uzeo pare, a nije isporučio module, bilo je i nekih crkavanja kondenzatora po pločici, uglavnom završena priča. Viđao sam i to da stavljaju velike air coil kalemove na TPA3255. Rezultat je verovatno bolji od ovih na feritima, a ne znam dal ima stvarnog uticaja na zvuk. Ali će više da šire radio smetnje okolo, to je sigurno.

Da se malo vratimo D klasi. Na izlazu se nalazi LC filter, a induktivnost je obicno namotana na feritu, zbog dimenzija. Kada bi tu stavili induktivnost bez jezgra, motanu debljom zicom kao za skretnice? Negde sam davno procitao o tome i autor je tvrdio da ima uticaja na zvuk.

Nego, je li namjera raditi lampe u D klasi ili je nesto drugo po srijedi?

Ovo bi bila stvarno fora gesta! Podrzavam!

Isto bih zamolio za link od tih podnožja za lampe od gvožđa, da probam.

Kad je japanac napravio Toshibu, rekao je na srpskom: To-Shiba!

Verovatno da ta TWT lampa radi u nekom predprogramiranom ON-OFF rezimu a ne kontinualno da bi se tako produzio vek emisione katode , btw, kao stari TV mehanicar nalazio sam CRT color debelogrle ekrane Toshiba ugradjivanih u prve serije EI-NIS color TV koji su odlicno radili i imali vrlo dobru emisiju katoda i sliku posle 4 i kusur decenija , ali i ti stari TV nisu nikada radili 24/7 odnosno kontinualno ali su se svakako dobro naradili , jedno vreme padalo mi je na pamet da jedan takav vrlo dobro ocuvan ekran spakujem i posaljem nazad za Japan u Toshibu sa zahvalnicom za odlican kvalitet .

Evo šta kaže omiljeni nam AI: Najčešće korišćeni materijali za izradu nožica su: • Kovar (Kovar): Ovo je najpopularnija legura u proizvodnji cevi. Sastoji se od gvožđa, nikla i kobalta. Njen koeficijent toplotnog širenja savršeno odgovara borosilikatnom (tvrdom) staklu. • Dumet žica (Dumet wire): Koristi se uglavnom kod lampi sa mekim staklom. To je kompozitna žica koja ima jezgro od gvožđa i nikla (Invar) presvučeno spoljašnjim slojem bakra. Bakar obezbeđuje odličnu električnu provodljivost i dobro prijanja uz staklo. • Molibden (Molybdenum): Koristi se kod specijalnih lampi visoke snage jer ima visoku tačku topljenja i odlično se spaja sa određenim vrstama stakla i keramike. • Niklovane legure: Same iglice (pinovi) koje izlaze iz lampe i bodu se u podnožje često su napravljene od čvršćih legura nikla ili su presvučene niklom (nekada i zlatom ili srebrom) kako bi se sprečila korozija i obezbedio što bolji električni kontakt sa podnožjem (socket-om). • Nožice (pinovi) na audio elektronskim lampama se uglavnom ne prave od čistog volframa (tungstena), već se od ovog metala u lampama izrađuju grejna vlakna (filamenti) i ponekad unutrašnje rešetke visoke stabilnosti. Lično ne nađoh nigde nikakav primer lampi sa nožicama o Volfrrama. Ako takve postoje, zamolio bih za neki link.

Od čega se mogu napraviti nožice, zavisi samo od koeficijenata linearnog širenja primenjenog stakla i materijala za nožice lampi. Ako je razlika velika, pri grejanju se generišu naponi u staklu i nožicama koji dovode do razdvajanja spoja. Ko gvožđe i beton.

533.323 Aufrufe · 7.850 Reaktionen | Howah, ever deadly eee 🤣... WWW.FACEBOOK.COM Howah, ever deadly eee 🤣 #foryoupageviralシ゚ #relatable #ExBeLike #blowthisupforme #viral #missingyou...

Nisam ja otkrio postoji stara literatura kako se prave lampe ima sve detaljno ne pravi se blesav.

u svim starim dobrim lampama su nozice od volframa, , mozda neki novotarci prave neke nove

Brate, načuo si nešto o spoju metala i stakla, ali si od toga napravio pravilo koje ne postoji. Volfram se koristi za određene vrste stakla, ali nije jedini metal koji može da se hermetički spoji sa staklom. Postoje i platina, Dumet i Kovar, a materijal se bira prema vrsti stakla i potrebnom spoju. Ne postoji jedan metal koji jedini ima odgovarajući faktor termičkog širenja za svako staklo. Nije svako staklo isto, kao što ni svaka metalna nožica nije od istog materijala.

nisi znao da su nozice od volframa. od metala samo volfram ima isti faktor sirenja kao staklo na temparaturama. staklo bi puklo na bilo koji drugi metal zbog raslicitog faktora sirenja.

Nožice na lampama mogu da budu od raznih metala i legura, a mogu da budu i presvučene drugim materijalom. Recimo, imaš pozlaćene kontakte. To ne znači da je cela nožica od zlata, nego da preko osnovnog metala imaš tanak sloj zlata. Isto tako, kontakti mogu da budu kalajisani. To što je nešto pozlaćeno ne znači automatski da će zvuk da bude bolji. Pozlata prvenstveno služi da kontakt bude pouzdan i da metal manje pravi probleme sa korozijom. Nije zlato neki čarobni sastojak koji promeni zvuk čim ga staviš u uređaj. Grejač u lampi (najčešće od volframa ili njegove legure) služi da zagreje katodu, koja onda emituje elektrone. To nije isto što i putanja audio-signala. Kod nekih lampi grejač i katoda jesu praktično ista stvar, ali to zavisi od tipa lampe. Ako zameniš celu lampu drugom, možeš da dobiješ drugačiji zvuk jer lampe mogu da imaju različite električne karakteristike. Ali to nema veze sa pričom da će lampa bolje da svira zato što su joj nožice od nekog skupljeg metala ili su pozlaćene. Znači, nije svaki metal u audio-uređaju bitan za zvuk, a skuplji materijal ne znači automatski bolji zvuk.

Nozice lampi od volframa i podnozja od nekog gvozdja ??? , prvi put cujem za tako nesto !

zaludjuju se ljudi sa pricama o srebrnoj zici, bakarnoj, veliki preseci, a zaboravljaju da su nozice od lampe od volframa koji je odlican grejac, pa se lampa ubada u podnozje koje je od nekog gvozdja i sve to nije bitno i lepo zvuci.

btw . OVO je bruka od foto-aparta Optiku sam rastavio i sve očistio na fabriku. ovde imaju dve opruge koje moraju pincetom da se skinu glavni okular da se skine alergičan sam na najmanje trunje u objektivu. pogotovo kad je ovako dobro staklo.

To sam hteo da kazem, to je jedino ispravno.

Kod audija i mercedesa ti je ista fora, samo skloniš sve što čoveku puni vugla unapred. Ne vidiš koje pojačalo svira, ne znaš koji DAC je nakačen, ne znaš šta je skuplje, šta je nabudženo, a šta ima one čuvene kondenzatore od kojih navodno i bas prodiše. Nivoi izjednačeni, izbor nasumičan, test ponovljiv. Jer čim glavonji kažeš da sluša pojačalo sa Sumida zavojnicama, Nichicon elektrolitima i specijalno biranim opampovima, on je već pola koncerta odslušao u svojoj tintari. Muzika još nije ni krenula, a on već čuje toplinu, vazduh, širinu scene i pokojnog Balaševića kako mu peva iza levog zvučnika. Nadobudno proseravanje. Ili halucinacije u zavisnosti od stanja ludila mozga. Slepi test ne dokazuje da razlike nema. Nego proverava da li stvarno možeš da je čuješ kad ti sklonimo iz glave sve podatke o tome šta slušaš.

Gledao sam na zapadu kako biraju violinistu u filharmoniji, komisija sedi iza paravana i ne moze da vidi kandidata. Ako je kandidat zena ona izuje stikle u predsoblju i obuce nesto drugo da ne bi provalili da je zena. Ne znam zasto sam vam ovo ispricao ali je sigurno da ne moze da skodi i nekome mozda pomogne kao ideja kako da izvrsi test objektivno.

Važi majstore.

Cici sto se ljutis? Skroz je legitimno pitanje, nisam ni znao da moram da ispunjavam neke uslove. Sto se tice komunikacije, evidentno je da si samom sebi dovoljan 😅 Mozda naucis i sta je sarkazam jednog dana 😁 kad naucis osnove elektrotehnike i fizike, pa tek onda, da se ne pregrejes.