krca44

Proradio iz prve !

Zene, Gujo, Nixie i ostali koji ste pomagali - hvala vam !
Bez vas ovo bi trajalo mnogo duze i ko zna da li bi bilo zavrseno.
 

Proradio iz prve !

Zene, Gujo, Nixie i ostali koji ste pomagali - hvala vam !
Bez vas ovo bi trajalo mnogo duze i ko zna da li bi bilo zavrseno.
 

Djavo mi neda mira - stavio sam ponovo 3a kutije sa jednom izmenom - izmedju kutija i stocica su gumene nogare.
Svira lepo, iz nekog razloga bas je prihvatljiv sada... sledi otvaranje i nabavka pravih stalaka.
Interesantno imaju pun zvuk na tihom slusanju sto mi nocu prija.
 

Slušam, uživam, ali pusta izolacija ne da mira pa sam uzeo da nešto drndam ne bih li kasnije teže prodao vrtilicu...
Ovu žicu imam odavno, mota se tuda i bode oči. Srebrena, dabome, a sa izolacijom zajedno debela 0.1mm. Skinuo sam i ostatak kabla i napravio nešto drukcije, ali o tome posle.
Konektori za kertridž su AudioNote srebreni takođe. Ima na hificollective nešto prilično povoljno.
Uzemljenje ručke sam izveo posebno, ne kako je Rega zamislila na minus levog kanala. 
Mislim da bi odvajanje uzemljenja trebalo uraditi odmah po prijemu gramofona. Sad mogu sve da pojacam do kraja i da diram ručku - mrtvo ćuti. Sva buka je jednostavno nestala.
Razliku u nižim tonovima teško da mogu da opišem. Nju pripisujem možda najviše užasnom fabričkom IC kablu - kao od Aiwa linije. Ostatak bih komentarisao kad ovo sve malo odsvira iako je već sada sve otišlo na mnogo viši nivo.
 

Podesi plus i minus granu na 14,36V i probaj. Za veći napon očigledno mora nešto da se menja od delova, to možeš i kasnije.

..

Membrana 
 

Evo i rezultata rada snabera a ujedno i uspesno testiran rad Hantek osciloskopa!

Gotov projekat. Zvuk je skori pa savrsen. Odavno nisam cuo ovako lep i definisan zvuk. Bas kao da dolazi iz daleko vece kutije i veceg drajvera.

Ima već gotovo 
Samo ga treba remontovati !

Jel' imaš delova za ovaj 12xx? 
 

Tezak je zivot u provinciji za vreme vanrednog stanja...

Oliver Nelson - The blues and the abstract truth... uspeo sam da stavim shapu na ovu plocu i konacno je stigla.

 

Verovaću, al nešto mi poznato. Uzgred, imam BMW i servisiram ga, nemoj samo još i o motorima molim te.
......................
Pre nego sam uopšte ušao u svet muzike, osim diska, epoha Džon Travolte, imao sam neki kanal za dobavu muzikalija iz Londona, znao sam šta su skupi i dobri brendovi i već poznavao ondašnji beogradski krug, praktično me je on i uvukao u ovu pasiju i kroz godine, mnoga i divna prijateljstva. Zahvaljujući njima, vrlo brzo nakon uzimanja nekog običnog sistema, Tehniks, ušao sam u visok rang, a zanimljivo je da su prva ozbiljnija slušanja bila baš na Ardenima. LM, kupim ja komplet Elctrocomapaniet, tek izašo nov, dam na slušanje i u poređenju sa ručno pravljenom Hiragom u šper ploči, bleda slika, tada sam ja raskrstio sa brendomanijom, što se kroz godine x puta potvrdilo, zato perferiram i ručne radove i modifikacije, ceo sistem mi je takav uostalom.
 
Moj Integrum je takozvani nulti, razlikuje se prednja ploča od kasnijih komercijalnih i nema sliku velikana džeza sa strane. Uzeo sam ih od momka koji je tada radio zanatski deo, slušao ih je na SE 845, rad Niklo Vukošića. Na kabinetima je bio filter koji pegla opseg opciono, kad sam ga stavio, odma sam ga i bacio i sad žica sa kalema služi da kačim delove za farbanje. Poravnava malo, ali tupi i muti zvuk, što je meni značajnije, često se sreće i preporučuje inače kod FR-a, merno je to bolje, slušno, kako kome.
Konstrukcija kabineta je TQWT, to je smislio upravo Paul Voight, zato se i zove Voight pipe, praktično Lowther, jer je Voight bio suvlasnik. Mile Dabić je ugradio dodatno "helmholtzhelm rezonator" da bi izvukao donje lage. Osnovana je firma u USA na profi nivou po svim aspektima i Ingenium, uspravna cev i Integrum, isto to ali savijeno u kompakt, su doživeli hit i smatrani su najboljom izvedbom  Lowthera do tada, nažalost, Miki i on su preminuli u proteklih godinu dana i to je kraj jedne lepe priče.
Znam pomalo o talasovodu i toj konstrukciji, naravno, ing. Dabić mi je i dosta preneo. Konusna rezonantna cev se zapunjava vunom iza drajvera, time se pegla opseg i virtuelno povećava zapremina, uobičajen postupak kod kompresione kutije. Međutim, mene je to svrbelo, ako ništa drugo, hteo sam da zamenim veštačku vunu prirodnom, savet Bradača, nabavim belu očišćenu češljanu ovčju, pozajmim mernu opremu iz bliskog polja koja ide preko PC-a. Krenem i dođem u ćorsokak, mereno i čujno se ne poklapa, punjenje već zbrkano i ne mogah da ga vratim na prvobitno merno stanje, postoji neki sled i pravilo kako se pune slojevi. Nemajući kud, povadim sve napolje da bih krenuo ispočetka, pre merenja reko ajd da čujem prazne kabinete, to je imao u nečemu drugom pokojni Laza Fozgen, veštačka vuna je završila u kontejneru a ovčija u podrumu, ostali su zidovi obloženi krojačkom filcom. 
 
To je postulat, čak i kad je u pitanju velika ubeđenost, valja da se vrši. Merenje je krajnje tačna i egzaktna metoda, ali ne mora da bude usvojen i primenjen dobijen rezultat, ali on mora da se zna da bi se imali tačne koordinate, bez obzira što se subjektivno čulo opire, ko što sam i ja izneo. Sasvim sigurno su moji kabineti kao doneti, bili tačniji po merenju, ali svaki činoc, bez obzira koji, unosi neizbežno i nešto nus, nešto dodaje a nešto štipa, tako da mora da postoji neki kompromis, koji i kakav, zavisi od ličnog prioriteta. Meni je to detalj i živost, žrtvovaću neki herz i podneti krlje, neko pak voli nešto drugo, može to da bude i papir sa mernim podacima, pa čak i cena.
Branko bi to mogao baš stručno da elaborira. Naime, kriva čujnosti ljudskog uva nije jedna te ista za svakog čoveka, postoji ona kao neki uprosečen grafikon, ali je svako uvo jedinstveno, sem toga, prag se menja tokom godina, čak i tokm dana, utiče mentalni pritisak koji svi imamo, rapoloženje i stres kao dve krajnosti recimo, zatim trenutni ukus itd. retko ko sluša jedno te isto šta god da je, tako da je to priča sama za sebe. BIN ima i takav pristup, idealno bi bilo  izmerenu krivu uva preklopiti preko krive frekventnog odziva zvučnika i onda nastojati da se postigne zaravnjenje, naravno na zvučniku. Fenomen je da tehnički ravan zvučnik nije svima prihvatljiv, upravo što svako uvo ima neko odstupanje, a ukus je tu možda i presudan, tako da je idealna opcija napraviti ga baš po meri i ukusu slušaoca. Nismo on i ja pričali nešto mnogo u tom pravcu, ali nakon mog utiska na prvo uvo, ispade da nam se uši baš poklapaju, ujedno i ukus u pogledu poimanja šta je dobro. 
 
Napisah, rupa na saksiji već davno izmišljena, takav mi je i sistem, TVC preamp, SE lampaš, Voight pipe koji datira isto iz tridesetih godina prošlog veka, ima tu još šta bi, odnosno, šta će se uraditi da se vrati u prirodno stanje. Elektromagnet je o čemu već dugo razmišljam, prvi Lowther, PM 1, kao i kasniji i mnogi drugi, svi su to imali, dok nije permanetni komercijalizovan. Iva Jeličić je svojevremeno konstruisao bas jedinicu za Red Acoustic, monstruozni permanentni magnet i za današnje vreme, ali je uvek tvrdio da je to svircam onoj stvari da je elektromagnet prava stvar, inače je on uspostavio Ei fabriku u Svrljigu, što je tada bilo epohalno.
Tako je, primer je sama membrana, prirodan materijal je najlepše zvučeći, a ovaj centrator potvrđuje ne teoriju, nego davno odbačenu praksu.
 
Imam  par nekih brošura koje sam smatrao samo istorijskim, međutim, zvučnik koji slušam je suštinski iz tog doba.
 
 
 

Odustah od namere da sačinim duži uvod kao neku ličnu referencu, pa "kraće", tako da neću postavljati linkove ka temama i postovima. Sa Lauterom sam već trinaest godina, još je pet predhodilo sa Fostex-om 167. Predpređašni zvučnik je bio hibrid sa elektreostaom, JansZen. Jako dugo sam ga slušao kod drugara pre nego je došao kod mene, međutim, čim je zasvirao u mom sistemu, osetio sam neko kao ošamućivanje, žalio sam se drugarima da mi se stalno nešto ljulja u mozgu, što su svi pripisali meni kako su već činili za što i šta. Dođe drugar da napravimo be-wiring i gle istinitosti,  vod jednog visokotonca je na ploči skretnice bio okrenut u kontra fazu, pa je drugar prigušivao gornji spektar preko pota koji je postojao. Poznat mi je bio  problem faze ali sam tek kasnije pročitao da je jedan mali broj ljudi iznimno osetljiv na odstupanje, a ja sam taj "sretnik".
Pre prelaska na FR, obožavao sam Tanoy-e, HD 385 u Arden kabinetu, slušao sam ih i u znatno većim zapreminama. Znajući za svoju "anomaliju",  Aca Ribon i Brana Hodalić su prekonstruisali i drajver i skretnicu, imala je 12 činioca u putu signala, umesto II reda, samo kalem na basu i kondiš na visokotoncu, drajveru podiguta osetljivost i spuštena rezinanca, malo tretirane membrane i korpa, potpuno nov i nesvakidašnji unikatni zvučnik, tačkasti izvor sa jako malim odstupanjem faza, praktično, predvorje Full Range zvuka. Dugo sam se opirao da čujem FR, ali na navaljivanje drugara, donese mi prcvoljke od kabineta, nakon tridesetak sekundi sam doneo odluku i nova epoha.
Lauter je naišao kao prva ljubav, nisam imao smiraja dok ga nisam nabavio, Tersonic Integrum, ipak link, čisto zbog impresije koju sam tad dožoveo:
https://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/6289-zvucnik-za-ceo-zivot/
Svaki FR je problematičan, Lowther je šampion, za razliku od Fostex-a koji je svirao i na B klasi, on ne. Zvučao je dobro sa mojom Hiragom, uz ćudi koje su se tolerisale i prihatale zarad drugih nenadmašnostima koje su meni prioritet u ukusu, analitičnost i prenos živog ambijenta, sve cevi su prošle kao poražene, počevši od 2A3 pa do VT4C, jedino je RCA 211 bila prilično blizu, dok je ruska Babuška bila prva cevka koja je podržala potencijal zvučnika bolje od mog pojačivača. Tek je GM 70 u stvari stavio Lautere pod svoje, zašto kako, je meni enigma kao i ljudima koji to neuporedivo bolje znaju. Slušano je još nešto egzotike, ali  ostaće to cevka za ceo život, dal u ovom uređaju ili u nekom drugom, videćemo.
Diter Kirkof prodaje Lautere kao AT Special, po njegovom zahtevu mu Lowther radi mislim desetak modifikacija, slušao ali ne komparativno, drugari rekoše da vredi svaku paru, tako da je smerokaz postojao i pre nego sam ih imao.
Prva modifikacija je bila prisilna, spržen kalem pri drndanju sa kablovima, fabrika neda kalem već ceo rikon kit, ok. Neša iz radia ih napravi nove, umesto AlCu žice, stavi čistu bakarnu uz ispunjenje tehnički potrebnih parametara, primetan bolljitak u zvuku, tamo gde je svaki FR kritičan, tanak u donjem volumenu i drekav u gornjoj sredini. Tada sam preslušavao EX i DX drajvere, nisu me dojmili, pogotovu kad sam dobio svoje nazad, jeste izražajniji gornji deo, al i agresivno, pliće dole. 

 

Drugi korak je bio tretiranje samo wizer membrane, preporuka pokojnog Dabića, to je baš fino  prigušilo samo te neke krlje gore, a nije ni malo oduzelo od bilo čega. To je jedan Kosoki radio, razređena damar smola u čistom terpentinu, slikarski. 
Treće srća, tako će ispasti, odradilo vešanje svoj radni vek, probila supruga jedan prstom slučajno, ja oćuto mudro i ispadoh dobar muž, mislim da ne zna ni sad da su bili zreli za generalku. Odem ja do Branka, tad smo se i upoznali, ne znam kako mi se provukao jer poznajem sve koji su značajniji u ovoj materiji. Uradi remont perfektno, ko me poznaje, zna da od mene kompliment, pre ću bubreg da dam. Potpuno nov zvuk, ne kao ispravan i ne, već baš u punom značenju zaključka. Neposredno posle, Buca Maričić je malo poboljšavao moj amp i to je tek bio zavidan ugođaj:
 
Prođe godina i kreće zimska  slušna sezona, čini mi se da jedan drajver malo zaostaje povremeno, okrenem Branka, reko, da donesem na kontrolu i kafu, nismo se dugo ni videli a znam da je radio drvenu membranu koju žarko želim da čujem. Ulego draver minorno u razradi, 5 minuta posla uz priču. Reč po reč i nađosmo zajedničko, stalnu potrebu za pomakom u bilo čemu, provuče mi nešto što sam ja samo video, a on već zagazio, tako da se "zeznuo", "morao" je da se lati mojih drajvera. Branko je pristupio pravljenju zvučnika od početka u svom Serbona projektu, primenjujući intelegentna rešenja, rupa na saksiji je davno izmišljenja. Izradio je drugojačiji centrator a ja sam bio voljan da zagazimo u eksperiment na mojim drajverima, rezultat je ko što napisah, Nad Lowther. Ja sam privrženik, ono, "na prvu loptu", ako čovek ne zna odakle ga je promašio metak, od drugog će da izgine, često se u svojoj raboti time rukovodim i postižem valjan zaključak. Ovo je što sam mu napisao u noći nakon prvog uveta, sirovo i spontano kako mi naviralo dok sam kuckao na Viber: 
"Mikro detalj, mikro dinamika, volumen ili ti body donjeg spektra, kamara nekih prizvuka, timbera, energetski drajf, svaki ton je bez osećaja graničnosti, veliki i širok zvuk, titraju vibracije na krvetu, osećaj sub basa. Ono na šta sam se ja svikao, doza agresivnosti, sada je nema a umesto nje se čuje snaga i moć, recimo, usna harmonika koja se drala, sad je tonski moćna i bogata. Trebalo mi jedno 4 numere da se transformišem, pomenuto sviknuto smetanje je sada enegertski izbačaj prezensa, znači tačno, ili, tačnije reprodukovano, doživljeno kao pravo a ranije bilo lažno. Neuporedivo živo zvuči sve, a bez anomalija koje su se u stvari pripisivala kvalitativno u tom smislu, sve je tu, ništa nije prepokriveno, naprotiv, ali potpuno zaokruženo i bez ispada, drugim rečima, nad Lauter. Ne fali skok rezonance, čak sad mi neobičan taj donji spektar, gore, ne fali ni to, mada moram natanane da se izjasnim, možda uši, možda ukus, mada je bogat sav taj viši deo, a kad je tako, obično se podvede kao nedostajući jer nema škrtih šiljaka, nemam nimalo utisak tamnoće, već, to je to. Svaka čast i hvala na poduhvatu, ne samo majstorskom radu. Sad bi trebo da slušam i slušam, pa onda tek da pametujem, ovog časa je svega apsolutno premnogo. Čujemo se, nemo ti supruga džepari pod izgovorom pranja."
Odslušah danas kompilacije pravljene po svom izboru i ukusu, jedna malo više u audifilskom smislu, preko 200 numera, sve i svašta. Pročito sam što sam kopiro sa Vibera, mogu da dodam samo da nema neke razlike između tihog i glasnog slušanja, FR obično mora malo da se nagari da bi eksponiro krajeve, tako zvuči i dosta višestaznih zvučnika, laudnes nužnost. Dremko sam u polusnu, kad prebcim imaginaciju u zvuk, zakleo bi se da su muzičari tu i da mi  mi sviraju uspavanku, verno i živo do bola. Naravno, ima i tankih nekih numera i dalje su takve ali sad zvuče prihvatljivije. Neki drekaviji vokali, to se moglo pripisati pevačkoj anomaliji, sad su samo sa energetskim pikovima zaokruženi bojom tona. Ko što rekoh, ovog časa nemam ama baš nikakvu višlju želju, nirvana.
Pri generalci, Branko se odlučio na nešto mekši harmonika centrator, sa čime sam se i saglasio, to je dalo ozbiljan pomak. Ovo sad je ipak bio zakorak u nepoznato, mada sam ja izjavio blanko i insistirao čak. Neće svako da dozvoli da se vrši eksperiment, pogotovu na nečemu što se smatra kultnim, kako Doktor reče. "Šije mi ga Đura, tesno mi ga nano skroji", ništa nije konačno ni dobro da ne može bolje, ovo je po ko zna koji put da je to tako i nikako drugojačije. Nebrojeno puta sam se smejao kako ručno pravljene ili prepravljene komponente zvuče bolje od takvih, a za neuporedivo manje para. Ovo je očit primer, ne samo u tom pogledu, nego i u filozofskom. Ovo rešenje je verovatno od kad postoji zvučnik, trajno i nepromenljivo, ili tek malo ima promenu komplijanse. Mi svi mislimo da je svaki proizvođač audiofil i ljubitelj hi-fi-a, a u stvari, samo je po sredi ljubljene para. Kad se tako gleda, jasno je što je taj centrator danas takav, propada vremenom i drastično gubi na komplijansi, pogrešno se uvrežilo, što stariji, to mekši, to bolji, kod onih koji ne trunu, al oni potpuno gube snagu, ali se čovek privikava ton po ton, to treba neko da poravi, napravi itd. a to je novac.
Ja se ne bih usudio da pričam o tehničkim aspektima previše, Branko će se uključiti i postaviti fotografije uz neko pojašnjenje. Jesmo diskutovali i nastavićemo dalje, mogućnosti su praktično ograničene samo praktičnošću, nije sve jednostavno izvesti, što mozak smisli. Meni je iznenađujuće da tako nešto centrator može da učini, takođe i neke nelogičnosti u dobijenom, reko bi da to nije moguće, a jeste nepobitno. Ima niz primera ovog rešenja, decenijama su primenjivana, šta svaka forma i oblik čini, pitaj Boga, znaju se neke potrebne smernice, al kako ih učiniti činjenicama je problem, svaka izmena je mali Sizif. Svakako da će biti još eksperimentisanja, svaki savet ili mišljenje dobrodošli. 
 
 
 
 
 

mesta za spavanje ima, dakle - dobrodošli

phase two:

Hvala
Ma, normalan čovek bi nabo neke Visatone sa KP, Vife, ili pak one 12" Videoton basove,
al eto, desilo da je od nečega ostalo ovo magneta i korpi, plus dosta slobodnog vremena, pa stoga, dabome.
A i da se nauči nešto novo  
.......
A sad ono što se najviše čekalo
Dosta ljudi zna kako teče ovaj proces, a za one koji nisu nikada radili re-cone, ili sastavljali ovako nekakvu ludost, preporučujem fantastičan video: https://www.youtube.com/watch?v=x6CCrLz-Zts
Jedna specifičnost OVIH drajvera: u  originalu tu su bili neki Ei centratori mekši dosta, međutim pocepalo se to.. Kao što rekoh na page 1, prvi put sam ovde video to rešenje, verovatno da bi se uštedelo na kalupu za proizvodnju korpi, pa onda ubace ovako plastičan prsten koji radi za pliće bas membrane, a onda je verovatno bilo "daj kad već stavljamo prsten da dodatno stabilizujemo sa još jednim centratorom". Jer prosto ne mogu da poverujem da je tako zamišljeno da bude originalno, mada šta ga znaš od naših iMženjera?
Pošto je dosta mekši ovaj pertinaks custom centrator od onog kupovnog, ne bojim se da stavim tako 2 kom i ispoštujem Ei dizajn. Ne može da škodi, definitivno.
I to mu je to tako dabome enough talking some pictures:




Pa drugi:






Ene ga napolju, suši se na promaji....................... ne umem da sačekam da ga isprobam (neizdrž pali vatru), al moram . . . . .

krenes najjednostavnijim nacinom 
ako nemas brum ostavis tako, ako imas brum onda lecis komplikovanijim nacinom

Stiglo i nešto custom centratora...

Lepo to seče laser. Kakvo crno lomatanje sa lukom i testericom, maidibrebegaj

Hteo sam da se zahvalim Leo za odlican rad sa Ncore kutijama,
Danas zavrsio deo sa Neutrik konekcijama i upravo slusam sa M2...

 

ovo odvrtio

a sad ide

Najveći nedostatak svakog i najboljeg otpornika su kapice kao prelaz na priključne
izvode. Kapice mogu biti pouzdane i čvrste.
Tada su skoro uvek napravljene od neke vrste ČELIKA!!!
I tada su magnetni otpornici. Nemojte mešati pojmove nemagnetni i neinduktivni!
Postoje neinduktivno motani ili npr karbon koji su magnetni.
 
Pri tom vaš lepi i čisti signal se probija kroz gvoždje sa obe strane. 
Možda sada ovo smatrate preterivanjem Ne želim da bilo koga ubedjujem. ovo je odgovor na pitanje.
 
Audiofilski nemagnetni otpornici obično imaju neku vrstu mesinganih kapica.
HOLCO je dokaz da to nije baš pouzdano.
Čak i kad je dovoljno pouzdano to je dodatni prelaz za signal.
 
Kod ovih DIY otpornika izvodi su ostavljeni po 8cm otporne žice. Ona se, nakon skidanja laka veoma
dobro lemi.
Razume se da se ukupna otpornost sabira!