Sve aktivnosti

Gde je mačka krenula? U sledeću izmišljotinu "bizarnih balkona"

57.049 Reaktionen · 3.090 Mal geteilt | That should do it 👋 | Dave... WWW.FACEBOOK.COM That should do it 👋 Reče čovek leeepim rečima

da . da ne bude posle šta je ovaj radio na ovom sistemu. evo u crevca sitna

joj Mikume, ti li si?

diya Linux već postoji kao moj MX Linux AUDIO derivat od 2023. Ono što sam sada uradio jeste da sam automatizovao proces kojim od pripremljenog root filesystema, kernela i boot konfiguracije ponovo pravim kompletan Live ISO. Do sada je dosta toga bilo rađeno ručno. Sada je cilj da postupak bude ponovljiv, proverljiv i da mogu da napravim novu verziju bez sećanja na to šta sam poslednji put ručno menjao. To je zapravo najveća promena. Ne pravim novi distro od nule, nego sam postojeći sistem prebacio iz faze "znam kako sam ga prošli put sklopio" u fazu "znam tačno šta se nalazi u buildu i mogu ponovo da ga napravim". Trenutna struktura projekta je: MX-25.2-AHS-diya/ ├── build.sh ├── ovo.sh ├── update-kernel.sh ├── qemu.sh ├── root-mx25/ ├── iso-work/ ├── kernel-backups/ ├── boot-backups/ └── ... Tri skripte su stvarni deo procesa izrade sistema. qemu.sh je pomoćna skripta za testiranje ISO-a u QEMU/KVM i ne računam je u build pipeline. build.sh Ovo je glavni builder. Osnovna ideja je da root-mx25 više nije samo neki direktorijum iz kog ručno pravim ISO, nego predstavlja konkretno stanje sistema iz kog mogu ponovo da napravim Live filesystem. Skripta uzima kompletan root-mx25/ i od njega pravi novi linuxfs preko SquashFS-a. Pre nego što bilo šta napravi, proverava da postoje osnovni direktorijumi i fajlovi koji su potrebni za build. Proverava i da iso-work nema zaostalih privremenih fajlova. Ovo mi je bitno zato što je ranije bilo moguće da u stagingu ostane nešto iz prethodnog pokušaja, pa posle više nije sasvim jasno šta je zapravo ušlo u ISO. Sada build prekida ako pronađe stvari kao što su .tmp, .temp, .new ili backup fajlovi tamo gde ne treba da budu. Postojeći linuxfs se pre zamene automatski backupuje. Novi linuxfs se pravi iz root-mx25 uz XZ kompresiju, sa parametrima koje sam odredio za ovaj image, i zatim se ubacuje u iso-work/antiX/. Posle toga se ponovo prave MD5 fajlovi za: linuxfs vmlinuz initrd.gz Na kraju xorriso pravi kompletan bootabilni ISO na osnovu staging direktorijuma. I ovde sam namerno ostavio jednu stvar koja mi je ranije napravila problem kao automatsku proveru. Ako nešto pukne tokom izrade, privremeni linuxfs.new se briše preko trap cleanup. Dakle nema više ručnog redosleda: raspakuj ISO kopiraj filesystem promeni kernel promeni boot napravi checksum pokreni xorriso pa se posle pitaj šta si zaboravio. Sada build ima definisan tok i proveru na više mesta. update-kernel.sh Kernel sam odvojio od filesystem builda zato što je to posebna stvar. Skripta skenira root-mx25/boot/ i pronalazi kernel koji treba da ide u Live sistem. Namerno neće da nagađa ako pronađe više od jednog kernela. Ako ih ima više, prekida rad i traži da se stanje prvo sredi. Trenutno je u sistemu: 7.1.11-1-liquorix-amd64 Odgovarajući kernel se kopira u Live staging kao vmlinuz. Ali kernel sam po sebi nije dovoljan. Live sistem mora da ima odgovarajuće module u initrd-u. Zato skripta uzima postojeći Live initrd.gz, raspakuje ga, ubacuje module za konkretan kernel i zatim ga ponovo pakuje. Posebno proverava da su prisutni ključni moduli: overlay squashfs loop isofs Posle repackovanja ne veruje samo sebi na reč, nego ponovo raspakuje napravljeni initrd i proverava da su moduli stvarno unutra. Pre promene se čuvaju backup kopije prethodnog kernela i initrd-a. Time je rešena i jedna od stvari koja je kod ručnog rada najnezgodnija: kernel i modules tree više nisu nešto što treba ručno usklađivati svaki put. Skripta praktično kaže: ovo je kernel koji imamo u root filesystemu, ovo su njegovi moduli, ovo je Live initrd i sada ćemo ih napraviti kao jednu proverenu celinu. ovo.sh Ovo je boot customization. Ne pravi filesystem i ne menja kernel. Njegov posao je da sredi boot deo ISO-a. Automatski radi izmene GRUB konfiguracije i ISOLINUX/SYSLINUX konfiguracije u staging direktorijumu. Podrazumevani boot je systemd, SysVinit entry se uklanja iz glavnog menija, a boot meni se preimenuje u diya Linux. Pre svake izmene pravi timestampovani backup GRUB, ISOLINUX i eventualno SYSLINUX konfiguracije. I ovo je jedna od stvari koje više ne želim da radim ručno. Boot konfiguracija je dovoljno nezgodna da jedna pogrešna izmena napravi ISO koji izgleda sasvim normalno dok ne pokušaš da ga podigneš. qemu.sh Ovo nije deo distribucije niti build procesa. Samo služi da mogu brzo da pokrenem napravljeni ISO kroz KVM/QEMU i proverim da li boot i osnovni sistem rade pre nego što ISO prebacim na pravi hardver. Na taj način mogu da uhvatim glupost u boot konfiguraciji pre nego što krenem da testiram pravi sistem. Audio deo Posebna pažnja je posvećena USB audio putanji zato što je to jedan od razloga zbog kojih je ovaj sistem uopšte toliko ručno podešavan. Na testnoj mašini koristim Amanero Combo384: Amanero Combo384 VID:PID 16d0:071a USB 2.0 High Speed Konkretna putanja je: Amanero ↓ USB 2.0 HS ↓ xHCI 00:14.0 ↓ IRQ 125 ↓ snd-usb-audio ↓ ALSA Amanero je fizički na USB 2.0 High Speed vezi, odnosno 480M. Kernel ga vidi kao card 0: Combo384 Amanero ALSA vidi playback uređaj, a PipeWire ga vidi kao: Combo384 Amanero Analog Stereo Amanero koristi eksplicitni USB feedback endpoint. Ne forsiram implicit feedback samo zato što taj parametar postoji u snd-usb-audio modulu. Trenutni snd-usb-audio parametri su: lowlatency=Y autoclock=Y use_vmalloc=Y implicit_fb=N Nema ručno nametnutih Amanero quirkova, quirk_alias podešavanja niti device_setup intervencija. USB descriptori su provereni direktno na uređaju. Audio playback endpoint je isochronous OUT, sa feedback endpointom za sinhronizaciju. To je bitno jer ovde više ne pričamo o nekom generičkom "USB DAC tweakovanju", nego o konkretnom uređaju i konkretnom USB audio putu. Playback koji koristim za ozbiljno slušanje ide direktno na ALSA. Za normalan desktop i stvari poput YouTube-a koristi se PipeWire. Za YouTube ostajem na 48 kHz. Ne vidim razlog da 48 kHz sadržaj nepotrebno pretvaram u 96 ili 192 kHz samo zato što veći broj lepše izgleda u nekom panelu. Trenutni direktni ALSA playback koji sam proveravao radi sa: S32_LE 2 channels 48000 Hz period_size 512 buffer_size 32768 MMAP_INTERLEAVED Dakle trenutno imamo vrlo konkretan i proverljiv lanac, a ne samo "audio je podešen". Realtime deo Ovde je bilo najviše posla zato što sam prvo morao da odvojim stvarne realtime mehanizme od gomile starih audiofiličarskih recepata koji kruže Linux forumima godinama. Kernel boot parametri trenutno uključuju: threadirqs intel_idle.max_cstate=0 nmi_watchdog=0 usbcore.autosuspend=-1 skew_tick=1 iommu=soft mitigations=off CPU governor je performance. Energy performance preference je takođe performance. Cilj nije da procesor "zvuči bolje", nego da se smanji mogućnost da scheduler, power management ili duboki CPU sleep ubace nepotrebno kašnjenje u audio putanju. Posebno sam gledao xHCI IRQ zato što Amanero ide preko USB kontrolera. Trenutno je: irq/125-xhci_hcd RT priority 95 HDA interrupt je: irq/136-snd_hda_intel RT priority 93 RTKit sam namerno spustio na oko 88/89. Ne jurim 99 samo zato što 99 zvuči kao više. Na ovoj mašini je bitnije da USB xHCI interrupt ima prioritet nego da neki userspace servis dobije apsolutni vrh scheduler skale. irqbalance je neaktivan, tako da IRQ koji je podešen za audio putanju ne šeta nasumično po procesorima. Amanero USB power management je isključen: power/control = on runtime_status = active I xHCI PCI uređaj je takođe: power/control = on runtime_status = active Proveren je i stvarni IRQ: IRQ 125 je xhci_hcd i trenutno ima veliki broj obrađenih interrupta, što znači da gledamo baš aktivan USB kontroler, a ne neki mrtav ili pogrešan IRQ. VM i scheduler podešavanja Audio specifične sysctl stvari su izdvojene u: /etc/sysctl.d/99-audio-latency.conf Trenutno: vm.dirty_ratio=10 vm.dirty_background_ratio=3 vm.swappiness=10 kernel.timer_migration=0 Ovde sam posebno pazio da ne ponovim staru grešku sa preagresivnim podešavanjima. Stari sistem je imao: vm.dirty_bytes = 335544320 vm.dirty_background_bytes = 167772160 što je 320 MB i 160 MB. To sam izbacio. Novi sistem koristi mnogo kontrolisaniji dirty cache: vm.dirty_background_bytes = 33554432 vm.dirty_bytes = 67108864 Uz: vm.dirty_writeback_centisecs = 500 vm.dirty_expire_centisecs = 3000 Poenta nije da se disk pretvori u realtime uređaj, nego da se izbegne pravljenje ogromnog dirty cache-a koji onda može da napravi veliki writeback burst. swappiness je 10. vfs_cache_pressure je 50, a min_free_kbytes 65536. Ne pokušavam da od virtuelne memorije napravim neki magični audio engine. Samo želim da filesystem, disk i swap ponašanje budu predvidivi. kernel.timer_migration Ovo je ispalo zanimljivo kao mali eksperiment. Pre promene: kernel.timer_migration = 1 Promenjeno je na: kernel.timer_migration = 0 Ideja je bila da se smanji nepotrebno premeštanje timer aktivnosti između CPU jezgara. Posle promene nisam dobio nikakav čujni šum niti neki čudni artefakt. Zvuk se normalno pojavljuje tek kada pritisnem play. Dakle za sada ostaje 0, ali ga ne proglašavam za "audiofilski tweak koji menja zvuk". Ako nema problema, to je samo jedno malo scheduler podešavanje koje ostaje jer nema razloga da ga vraćamo. THP Transparent Huge Pages trenutno nisam dirao. Stanje je: enabled: always [madvise] never defrag: always defer [defer+madvise] madvise never Aktivni izbor je madvise. Neću da stavljam transparent_hugepage=never samo zato što može. Ako je sistem već u razumnom default režimu, nema potrebe da pravimo još jednu egzotičnu intervenciju. Šta sam namerno izbacio iz starog sistema Ovo je možda čak važnije od onoga što je ostalo. Stari sistem je imao dosta agresivnija podešavanja. Neka su imala smisla u određenom kontekstu, neka su verovatno bila ostavljena iz ranijih eksperimenata, a neka su jednostavno bila tipični Linux low latency recepti. Sada ih ne prenosim automatski. Na primer: net.ipv4.tcp_low_latency = 1 nije audio tweak. Isto važi za ogromne TCP buffere, razne RPS/XPS kombinacije, usbfs_memory_mb, nrpacks, implicit_fb, forsiranje HPET-a i slične stvari. Naročito nisam preneo stari: vm.dirty_bytes = 335544320 vm.dirty_background_bytes = 167772160 samo zato što je ranije bio podešen. Kod novog sistema svaka takva stvar mora da ima razlog. Ako nema jasnog mehanizma koji povezuje podešavanje sa konkretnim problemom, ne ubacujem ga u image. To je i razlog zbog kog nisam krenuo da ubacujem isolcpus, nohz_full, rcu_nocbs, PREEMPT_RT, pcie_aspm=off i još dvadeset stvari samo da bi konfiguracija izgledala "realtime". Na četiri jezgra svaka takva intervencija ima cenu. Nije poenta da napravimo sistem koji je realtime na papiru, a onda pola mašine sedi u ćošku i čeka. Kako je proveravan konkretan audio lanac Nije ostalo samo na konfiguracionim fajlovima. Proveravan je sam USB uređaj: Amanero Combo384 16d0:071a USB 2.0 High Speed Proverena je USB topologija. Amanero je na bus 1, port 3, na xHCI kontroleru, zajedno sa ostalim USB uređajima. Proveren je snd-usb-audio modul i njegovi stvarni runtime parametri. Proveren je PipeWire node. Proveren je ALSA uređaj. Proveren je stvarni PCM status dok playback radi. Tokom reprodukcije ALSA pokazuje: state: RUNNING i konkretan owner PID procesa koji drži uređaj. Provereni su i hw_params i sw_params. Playback trenutno radi sa 48 kHz, S32_LE, stereo, periodom 512 i bufferom 32768. To je mnogo korisnije od još jednog posta sa screenshotom gde piše "Low Latency: ON". Šta je cilj ove automatizacije Najvažnije je da sada mogu da razlikujem tri stvari. Prvo, ono što je stvarno deo sistema. Drugo, ono što je samo staging. Treće, ono što je backup ili test. root-mx25 predstavlja stanje filesystema iz kog pravim image. iso-work predstavlja staging za konkretan ISO. kernel-backups i boot-backups čuvaju prethodna stanja. Skripte određuju kako se od toga dolazi do konačnog ISO-a. To znači da mogu da promenim jednu stvar, napravim ISO, testiram ga, vratim backup ako treba i ponovo napravim image bez ručnog rekonstrisanja celog postupka. Kako će se dalje raditi Od sada neću više kačiti nasumične izmene po sistemu. Ideja je da svaki novi tweak prvo bude: stanje ↓ hipoteza ↓ test ↓ meren rezultat ↓ odluka Ako nešto nema merljiv efekat ili postoji samo kao "audiofilski savet sa foruma", ostaje van image-a. Za svaki ozbiljniji problem prvo gledam konkretan lanac: player ↓ ALSA ↓ snd-usb-audio ↓ USB isochronous transfer ↓ xHCI IRQ ↓ scheduler a ne menjam deset parametara odjednom. Ako se pojavi xrun, klik, USB reset ili neki drugi problem, tražiću uzrok u tom lancu umesto da naslepo menjam scheduler. Šta kačim dalje Kao i do sada, krajnji rezultat za korisnike ostaje diya.iso. ISO ću i dalje postavljati na isto mesto gde je do sada postavljan, sa informacijama o verziji, veličini i MD5 kontroli, tako da se način preuzimanja za korisnike ne menja. Dakle, kada je nova verzija gotova, glavna stvar je i dalje: diya.iso GitHub uvodim kao razvojni deo projekta. Tamo mogu da budu javno dostupne build skripte i konfiguracije, pre svega: build.sh update-kernel.sh ovo.sh qemu.sh kao i dokumentacija i konfiguracioni fajlovi koji su potrebni da se vidi kako je sistem napravljen. Neću tamo kačiti kompletan root-mx25, iso-work, kernel-backups, boot-backups i ostale radne fajlove. To su lokalni build environment, staging i backup. Drugim rečima: GitHub ↓ build skripte + konfiguracija + dokumentacija ↓ diya.iso ↓ korisnik skida i testira Ako neko hoće da vidi kako se sistem pravi, može da pogleda skripte. Ako hoće samo da proba sistem, skine diya.iso. albumplayer Album Player для Linux ALBUMPLAYER.RU je ugrađen u distribuciju kao pre zadnja verzija. Kačim uskoro ISO.....

Kad sam zadnji put spajao elemente ptp sa letvica na podnozja 6SL7 pa potom odmah iza 6SN7 - prvu sekciju 6SL7 sve uradim kako valja ali potom drugu sekciju i celu 6SN7 pobrkam redosled Anoda, Katoda. Sva sreca da sam na Grid stavljao neonke pa nista od elemenata nije crklo, samo prelemio sve kad sam video gresku.

Ovo ko da sam ja pravio P s. *ebes sprave, bitno da su macke site ;)

ZINYO

ma kakvo klonjavanje mucio se do 20nesto casova, pa otisao iz radionice da poobavljam kojekakve obaveze ( milion zivuljki ciji sam ja ljubimac treba nahraniti) i onda seo da nesto pojedem i kafa posle i u ponoc me uhvatio neizdrz da sam morao otici u radionicu i resiti zasto ne radi ene, kad sam ponovo seo, za 15 min sam skontao sta ne valja, pa sam za jos 15 minuta pre-napravio i zadovoljan otisao iz radionice padnesustanespadnesustanes

Ne klonjavajte duhom

Nek' je živa glava, j**o ostalo .

Betoncina, da bude tezi

stiropor 10-ka, pa udri preko toga sta oces

Ma previse sam se ja pozabavio sredjivajuci ono sto je falilo da se i moze nazvati autom, da nije crven ranije bi mislio da je šupa. A malo i raje ima za taj projekat, otudjilo se masa ljudi Ovo za uglove je svakako plus i za voznju i za budzet da ne kupujem svakih 15 dana gume Jedino sta bi bilo super jeste auspuh prepraviti da nema onaj rezak zvuk ko serpica da drlja po putu a u kabini da se utisa. Kiler bio na osmici i nije zvonila unutra, a magnum kod mene kao limena kanta bruji, ispade da novo valjalo nije il bi trebao izolaciju neku da natrpam preko fabricke na patosu, mogla bi i fasada

ne treba ti ta zabava u zivotu jedno je sto si uradio uglove da ne skace ko jarac po putu ovo dalje je sport mehanika a to se ili radi sve ( do zeljenog stepena) ili nista dakle - mora i skoljka da bude OK, pa se radi komplet donji postroj i vesanje i amortizacija, pa se radi i motor i usisavanje i izduv, pa se rade kocnice pa se rade sedista, pa se rade svetla........ idibegaj

Sve to bude dobro ako nije boom, a jos ako je ultra rare komponenta e onda se mogu samo slikati sa njom Iste muke

Citao sam ranije oko skracivanja ali nikad nisam sproveo jer sam se bojao za to sto ne moze ispasti okej oblikom sama opruga, amortizer da se skrati vec blaza opcija za sigurnost, to samo da se malo sabije opruga. Trolisni bi lako mogao napraviti ali nemam kovaca da prekuje, pogotovo sto se tu mora dobro paziti na sve te parametre a 2 lisni koji imam se drzi dobro kad je prazan i fascinira me poznavajuci kolko je to kilavog kvaliteta. Prednje jedino sto imam izbora su fabricke koje su malko deblje i imam sa keceva i 88me koje su mrvicu tanje, a mozda i mekse, tvrdje bi bile ekstra al ne isplati se davati tolke pare za autobianchijeve ako ih i ima a suzra maltene nece biti ni mandjetni za kupiti

radili to ljudi, pravili super nasminkane aute koji su stabilni sa 10-20km brze od standarda ......... i samo sleti sa puta odjednom to se radi ili kako treba ili nikako dakle - napred idu druge opruge, krace i tvrdje nazad ide dodavanje lista i prekivanje i onda i napred i nazad kraci i tvrdji amortizeri i tako dalje i tako dalje i tako dalje

Sad znaš kako je meni veći dio života....

Samo da na bude kakva bandera, il da puska ne opali.

Slazem se sa time, al ne znam kako ce ispasti zato sto opruge imaju onaj svoj zub kako bih rekao, i na krajevima 2 kruga namotano blizu jedni drugih, zbijeno Onda ne bi skodilo i sam amortizer skratiti, ono na vrhu otanjiti i produziti navoj ka dole. Recimo golf 3 i 4 imaju i prednje i zadnje u minusu kao i masa drugih auta sto sam zagledao, ali ne mnogo ko za trke vec cisto da je stabilniji, tako nesto sam i ja uradio a bice jos utvrdjeniji ako skratim springove

ima dana kad ukupno 15 komponenti spojis na sve moguce pogresne nacine, osim onako kao si nacrtao na semi pa onda krenes da troubleshutujes, menjajuci vrednosti da bi popravio ....... pa onda posle par sati muka i nesposobnosti da razumes sta se desava krenes da menjas semu u nesto drugo i tek onda primetis da od pocetka nije nikako bilo ono sto treba tacno ima dana koji su samo za pivo i jagnjetinu