Saglasan. Mada to je tribute album i tako ga treba doziveti. Dodao bih live verziju u kojoj se mozda moze i bolje sagledati sinergija. I mozda najbitnije, ponekad je bolje ne odsvirati neki ton nego presviravati, sto je nazalost karakteristika vecine danasnjih skolovanih akrobata. Nije to taj feeling jednostavno:
Saglasan. Mada to je tribute album i tako ga treba doziveti. Dodao bih live verziju u kojoj se mozda moze i bolje sagledati sinergija. I mozda najbitnije, ponekad je bolje ne odsvirati neki ton nego presviravati, sto je nazalost karakteristika vecine danasnjih skolovanih akrobata. Nije to taj feeling jednostavno:
Da hvata se na bakar. Pre utrljavanja srebra, kao i uvek postoji obavezna priprema površine. Najfinijom šmirglom ( 1000 npr. ) ili polir pastom se očisti oksidisan sloj, da čist bakar zacrveni. Zatim se dobro odmasti acetonom ili isopropil alkoholom, osuši papirnim ubrusom i onda sledi opisani postupak. Plutani pampur se umoči malo u rastvor-pasticu i trlja koliko je potrebno da se srebro nataloži na bakarnoj površini. Nije to debeo sloj ali odlično štiti bakar od oksida, a čak i oksidisan srebrni sloj ne predstavlja izolator. Na kraju se sve lepo opere i osuši papirnim ubrusom. Kao krajnji tretman nekad smo cele pločice, na strani bakra premazivali slojem rastvorenog kalafonijuma i to je bilo vrhunski spremno za rad.
POSREBRIVANJE UTRLJAVANJEM
Pomešati 1/3 srebro nitrata, 1/3 sirćetne kiseline i 1/3 kuhinjske soli. Dobro promešati da se sve lepo sjedini, i sa običnim plutanim pampurom, cepom (od vina) ili grubljom cetkicom, parcetom koze, vunene krpe i sl. ., umočiti u rastvor, polako trljati po predmetu koji se zeli posrebriti.
Ovaj recept sam koristio "pre 100 godina" za utrljavanje srebra na el. pločice. Srebro nitrata bilo koliko voliš, od razvijanja crno-belih filmova i fotografija.
Kakva su to vremena bila
Legenda, prerano je otisao, sam vrh u svetu gitarista. Tommy Bolin ( James Gang, Deep Purple ). Trenutno ide album Private Eyes, odmah zatim puštam Teaser. Sesija i po ! [emoji41]
Mikume , DAC treba da gleda u buffer-e, onda trafo, a ne obratno
vec sam objasnjavao kako - mogu i ti bufferi ali ipak bolje ne-komplementarni (same sex) JFet buffer
Harli je Harli ali na ovom modelu je svojevrsna pokazna vezba ,kako napraviti motocikl za sva vremena.Na klipu je svojevrsni performans nemackog inzenjeringa u onom najpostenijem smislu.Genijalne ideje i perfektan dizajn jos 1939. godine.Zaista tehnicka avantgarda.
Spasonosno rešenje za sve nas neaudiofile i audiofile je prizemljenje i uzemljenje! Clint Ober nam objašnjava veličinu spoznaje o vrednosti uzemljenja. https://www.earthing.com/
Komentari jesu dno. Novinara vise nema, to je fakt. Silovanje naravno za osudu. O pedofiliji da ne trosimo reci.
Nesto drugo mi privlaci paznju. 1. Roditeljstvo 2. Pedagogija 3. Istrazni postupak 4. Provlacenje kroz blato putem svih medija 5. Neodoljivo slicno me too pokretu 6. Tajming
Da li je ovo borba protiv pedofilije na globalnom nivou? To apriori podrzavam. Ili je nesto drugo?
Nisam pametan, zato ovo i pisem i pitam.
Da li je zaista potrebna ova prekomerna podrska medija, tacnije pritisak? Na ovaj nacin ne moraju ni da mu sude. Upropasten je za ceo zivot.
Dal ovde, dal na "onom" forumu, pisao sam svoju istoriju i vodilju kroz ovu problematiku. Prvi put sam se susreo sam ozbiljnim kablom 1977 godine, bio je to Monster, licnasti i velikog preseka, tako da je morao da se tanji da bi mogao da se kopča na federaste konektore, što je bio standard tada. Naime, smatralo se da je žica jednostavno žica i da je potrebno samo zadovoljiti energetski činioc, pa se uglavnom koristio "luster" kabl, beli duplo spojeni PVC od po 0,75mm kupovan u običnim prodavnicama, na jednom vodu su se vezivali čvorovi da se zna šta je plus a šta minus, mada se ni na to nije obraćala pažnja, bitno je da svira, a interkonkti su bili ono što se obavezno dobijalo uz svaku komponentu, čuvam Nakamiči plastikajnere, što je danas potpuno neprihvatljivo. Ubrzo ulazim u ozbiljan krug tadašnjih aktera, opet je Bradač bio mentor, pričao mi je o kablovima, voleo je Nojmen i RG kablove za režijske stolove. Tu i tamo se pojavljivalo ponešto o ožićenju, u stranim prodavnicama se mogao naći tek skroman izbor. Početkom devedesetih se pojavio Kimber kod nas, prodavao ga je Žare Kimber uz niz ekstravagntnih stvari tada, Krel, Apože, .... Interkonekt KC AG 1 je bio isporučivan u plišanoj ambalaži kao Cartier ogrlica, a tako je i izgledao sa rodijim konektorima i to je bio moj ulazak u ovu sferu, zajedno sa zvučničkim TC AG, ( valjda, onim debljim). Ubrzo su počeli da se pojavljuju mnogi proizvođači i bum je nastao koji traje do danas. Po Beogradu je onda bila pomama za slušanjem ožičenja, nezaboravno vreme lepog druženja.
Nekih 6 godina sam preslušavao sve i svašta i došao do zaključka, da "bez kabla ne može", Šćepina emisija ima simboličan naziv sa pravom. Spremio sam nekih 3.500 DM za komplet ožičenje, ali bukvalno dan pred kupovinu dođe Mile Dabić u posetu i donese svoje kablove, sa njim i Laza Fozgen, donevši mi par brojeva Sterofila. Naravno, akcenat večeri je bio na kablaži, odustanem od kupovine čuvši njegove kablove koji su suštinski bili preteča kasnijih u okviru Teresonic-a. Iščitam članak koji sam kao neznalica svojevremeno prenabrego u nekom časopisu koji mi je dobacivao kolega iz USA i to je bilo presudno:
https://www.stereophile.com/reference/1095cable
Uzeo sam bakarne cevke spoljneg prečnika 8mm, zid debljine 0,7 ili 0,8mm, izolovo krep farbarskom trakom a na krajeve zavario snop lak žica i na njih bakarne stopice, ili omče, isekavši ih u formu znaka pitanja, Bradačeva ideja. Danas slušam prečnik 6mm, na pojačivaču su napravljene bakarne kleme koje imaju izbušenu rupu prečnika 6+mm da cevka uđe direktno, a odozgo je urezan navoj za šraf koji pritiska. Kraj za zvučnike se spoljošti i polako zakrivi isto u oblik upitnika, može i da se raseče i otvori cevka pa zaravni isečak i na njemu napravi bilo omča bilo ?, tako da nema među spoja. Spolja se cev ispolira pa premaže šel lakom, iznutra se isto napuni cev pa ostavi ukošeno da iscuri sve par dana dok ne polimerizuje lak.
Za interkonekte koristim "kapilare" cevčice od mislim 1,5mm spolja, zid oko 0,35mm, ne sećam se. Imam neku količinu RCA činčeva koji su kopija jednog WBT-a koji je upravo izbačen iz proizvodnje. Na njemu su sva tri spoja na šraf, signal, masa i širm, savijem plus cevku stranu i razmaknem vodove, krajeve zašrafim pomenutim šrafčićima, ne koristim širm. Nemam nešto slika, al ću napraviti jednom.
Isporedio sam cevke još onda sa više kablova, između i sa onim koje sam hteo da kupim, bolje su zvučale od svega i praktično sam potpuno van interesovanja. Tad sam imao CDP i DAC, napravih "koaksijalac" spolja cev a unutra lakiruša, sviralo uh.
U izlaganju Doktora Malkoma, ima pri kraju zaključak, "treba probati cevi ili trake", Roger Skoffov članak koji je objavljen u istom časopisu širi priču na samu geometriju i izbor provodnika :
https://www.stereophile.com/content/what-difference-wire-makes-further-reading
Nema tog članka na netu, ja imam požutelu kopiju pa kolko može da se pročita. Na strani 101, u gornjem desnom pasosu ima navod u pogledu srebra i bakra, levo objšnjava fenomem diodonog efekta između neizolovanih licni. Lično, nisam nikad bio impresioniran srebrom, bilo jedno vreme manija da se tope escajzi i izvlače žice i stavljaju u teflon, meni je bakarna lak žica odlično zvučala i kao interkonekt.
Nisam elkronac, ali svaki provodnok i konkecije imaju R,L,C i impedansu kao čionice, po mojoj zamisli, što jednostavnije i sa što manje zavrzlama, peglanje krive Drine ne uspeva, a može samo da dođe do još veće zapetljanosti.
No, interes očito postoji, ne bih se uključivo u temu i tražio kablove za ožićenje međutrafoa iza DAC-a. Ruda bakra sadrži niz elemenata, zlato je jedan od njih i zato se vrši prečišćavanje da bi se ono izdvojilo, a ne da bi sam bakar bio čistunac. Priča o ne znam kolko N, gubi pomalo smisao kad naiđe na konkciju, svi konkteori se rade od mesinga, oni što kažu da je od pravog bakra, prikrivaju dodatak cinka. Po podacima sa neta, mesing ima svega 28% provodljivosti bakra. Pozlata bakra uvek traži među sloj nikla ili cinka, sve je to čist gubitak u provodljivosti ma kolko bila tanka prevlaka. Neka kazivanja navode "crveni" bakar, to je priličan oksid, zatim telirijum, belirijum i rodijum kao dobar nanos preko bakra, mada i ako neko navodi isključivo čistu bakarnu izradu, nije sigurno da je tako. Ja sam pravio ženske konketore od bakra sa drvenom izolacijiom, kad sam prvi par ugradio na mesto običnih pozlaćenih, izljibi me drugar Profa koji ih je menjao. Spolja zaštićeni šel lakom, može i kalfonijumom, a kontakti u spoju ostanu nekako čisti. Muške nisam ni pokušavao, ima jedna ideja komplet drvenih, slično kao što je Simplicius pravio, sad mi dao gas.
Nisam skeptik, naprotiv, kablaža i te kako utiče, samo je pitanje koliko i šta je od toga dobro, a šta loše. U svom sistemu osetim svaku razlikicu, primerice: https://www.diyaudio.rs/topic/9574-transformator-kao-analogni-izlazni-stepen-dac/?do=findComment&comment=377872
To na neki način ukazuje na dobru provodljivost vodova, da nije tako, ne bih uočio razliku, dovoljno sam iskusan da me oči ne uvuku u zabludu.
prophet got a reaction from Woland in Šta trenutno slušam . . .
prophet got a reaction from Doktor in Šta trenutno slušam . . .
prophet got a reaction from zerowaf in Kablovi, filteri, utikači , ispravljači, osigurači , LETVE, napajanja, trafoi , namotaji oko kondenzatora
prophet got a reaction from Vix in Lepota dizajna
prophet got a reaction from Aleks in Lepota dizajna
prophet got a reaction from Srecko in Lepota dizajna
prophet got a reaction from predragm in Lepota dizajna
prophet got a reaction from Georgekg in Zanimljive, smešne i čudne fotografije