vladd

1 hour ago, Brijac said:

Ovo ti je princip. Iz iec uticnice (ili direkt iz kabla), da se svaka uticnica zasebno poveze. Najidealnije bi bilo iste duzine zice od do svake ali nije od imperativa ako nema mesta. 

Ne znam koji ti je budzet, ali ako hoces viseg ranga nesto, onda ti je viborg VE01R odlican bang for buck. 

Slabo ta konfiguracija moze da ima znacajog efekta, taj ulazni IEC je usko grlo. Bolje da je neka prikljucna klema. Zvezdanje se radi da se izdvoje jake i slabe struje, ali svedena tacka, zvezdiste, mora da je mocno znacajno iznad zbira struja i dovoljno daleko od potrosaca da umanji uticaj jakih na slabe strujice.

Za letve je najbolje ako se potrosaci pametno grupisu, a snazni potrosaci van letve direkt u zid, ako moze i na posebnu fazu.

On 3/1/2023 at 12:55 AM, grone said:

Surface tension...

Pa posle kao ne utiče na zvuk

Digitalija i D klasa

Problemi sa lanpama imaju svoju genezu. 

Nekada su konstruktori koristili promenljive izvore za anodni napon, u ugadjali sliku ili paletu harmonika za svaku lampu, i posmatrali kako se ponasa u odredjenim opsezima, i vremenom eksploatacija, prigodom onemocavanja internih struja.

Sada je koncepcija komplet sklopa proglasena za jedino i eksplicitno bitnu stvar vrednu spomena, u njih se turaju lampe i proglasavaju za muzikalne ili nemuzikalne...

A samo se treba zapitati odakle lampi visokih ako ih nema u materijalu ili kako lampa zna sta su visoke frekvencije... 

Može farba 3u1, bolja je od katrana.

13 hours ago, zika said:

Što odbacuje veliki deo našeg velegrada a, verujem, i šire... Naravno, po, mojim, skromnim, saznanjima.

Ima tu istine, ali je to egzaktna i intimna stvar. Svakome je dozvoljeno da pozove nekoga sertifikovanog, sa meračem uzemljenja i razjasni paušalnu sliku prema svojoj lokaciji.

Zato i rekoh "korektno", a ne savršeno uzemljenje, maltene da postoji samo žica do ormana nulovana. Dva, tri oma, ne traži se 0,5 ili 0,2...

Računa se i na šildovanje rasipnog polja jezgra, što i sveukupno, nije neka silna energija koju treba sprovesti u zemlju.

Zato se i rade simetriranja, izdizanja masa i zvezdanje raznih gnd, da bi se lutajuće šuške što više anulirale pokojekuda, pa ono što opstane kao epilog tih tehnika, da se može (pod)prosečnom instalacijom sprovesti van zone signala...

Odvajanje namotaja je da se izbegne kapacitivna sprega, koja je propusna za vise frekvencije. Sild izmedju bi je samo umanjio ali ne i eliminisao, a audiofil ne vole nesavrsenstvo.

Odvojeni namotaji se takodje mogu sildovati, da se umanji efekat polja, kao i jezgro kod uglastih profila, koji imaju malo jace rasipno polje.

Naravno ne smeta okaciti neke tranzijent supresore, varistore, tipa Zenamics i sl, za slucaj nekog protrcavanja spajkova na sekundar.

Naravno sva ta resenja imaju efekta ako je uzemljenje korektno...

Zapravo priča oko trafoa nije baš ni prejednostvna. Nije problem samo u galvanskoj vec i u signalnoj izolaciji, pa ne bi bilo zgoreg da se namotaji ne preklapaju, znači L ili U jezgra, odvojen primar od sekundara..

Da bi energija smetnji bila raspršena pri magnetizaciji jezgra, kao što je veće rasipanje kod EI nego kod toroida pa je delom efektniji.

Poseban problem je pad napona, za to je autotrafo rešenje, ručni ako je pad vremenski solidno trajan i u određenim okvirima, ili sa automatikom i motorčetom da obezbeđuje konstantan izlaz ako su promene česte i nepredvidive. 

P.S.

Najviše hajpa i uspeha su rastavni trafoi imali u anglosaksonskim predelima, koji su na distributivnoj mreži imali autotransformatore, pa je mreža bila sklona visokom stepenu smetnji. Kod nas se bogato rade galvansko izolovani trafoi, pa su ukupni efekti spoljnih smetnji manji, ali je borba protiv komšiluka, led i neon drajvera, jeftinih i šumovitih smps, snažnih motora sa četkicama... u nekoj meri ipak potrebna...

Univerzalni recept bi bio, kada se pričuju problemi i posumnja na mrežu, prvo popiti tri čaše vina, belo ili roze, pa ako ne pomogne, potegnuti voltmetar. Ako ni on ne pokaže dijagnozu, otići na pecanje...

52 minutes ago, Zen Mod said:

moras pri svakom koraku znati sta radis

Da je to prosto....

Postoje trenuci odluka, kojoj se nauci prikloniti, kojem savetu u pritisku zelja i problema...

Razumeti potrebe serija, malih serija ili izrade pojedinacnih sprava, sa paletom odabranih kompromisa. Forsirati ekonomiju na par primeraka je izvor mogucih problema i na kraju stete, ako se oslanja samo na srecu i povrsnost. Ili na tabele koje su okvirne smernice uprosecenih situacija.

Poenta je bila da se nece dogoditi da lep, tanak i elegantan, pride i par kvadratnih metara velik hladnjak odradi posao ako je lokalno zagrevanje visokog prirastaja i nezgodnog tackastog oblika...ako je lakse razumeti karikiranu opciju.

Mora da se uklopi i zapremina oko poluprovodnika(zarad kondukcije) i potrebna povrsina na relativno kratkom rastojanju(zarad konvekcije ka ambijentalnom energetskom ponoru), skladno(primereno) nacinu rada poluprovodnika.

Nije tu problem u prooraačunu snage, već u gradijentima generisanih energija koje treba sprovesti.

Nelsonov sprave su u višem rangu, da bi bile primenljive paušalne formulice i uprosečeni koeficijenti.

Pogotovo što smo skloni da te paušalne formulice odabiramo da projekat bude povoljniji po finansije. 

Koeficijenti su tabelarni i uprosečeni, veći je osvrt na geometriju i naviknutu "estetiku" hladnjaka.

Hladnjak mora da zadovolji energetski zahtev, i nažalost i estetski, pošto je deo oklopa, kutije.

Izvor je linijski, vrlo intenzivan, pa se mora obratiti pažnja i na kondukciju i na konvekciju, odnosno u korenu izvora obezbediti solidan toplotni kapacitet, pošto je aluminijum relativno loš(možda je izraz spor bolji) provodnik toplote, delovi velikog hladnjaka nemaju istu efikasnost ni istu konvekciju(koja ponajviše zavisi od razlika temperatura, kao i kondukcija, ali hladnjaka i okoline, a zatim sledi površina), pa je svaka transformacija linijskog u površinski izvor korisna, pošto povečava gradijent sprovođenja toplote. I proširuje zonu efikasnog rada hladnjaka.

Deo posla se može završiti formulama, ali za najefikasniji rad hladnjaka u bilo kom opsegu generisanih snaga dotične sprave, i održanja uskog opsega temperaturnih razlika poluprovodnika, je neophodan eksperiment, merenja temperatura u raznim pozicijama i tačkama, nakon određenog vremena, uz blagu cirkulaciju vazduha da se obezbedi relativno stabilna temperaturna referenca okoline.

3 hours ago, zerowaf said:

Pa stvarno si isao do izloga!    

Cuj isao...

Oprali su fleke

Linearna pa i smps napajanja tih klasa i kostaju nekoliko hiljada, voljti evra oli dolara. Ali su tu prisutni posebni i za nas nepotrebni zahtevi, tipa ultraniskog psofometrijskog suma ili redundantnosti, rasporeda energije u slucaju vise paralelisanih...itd..

Nama je i linearno nepotrebno, kada vec postoji smps na MB, ali bi bilo dobro neko smps rezonantnog tipa ili ovi noviji "Zero Current Switch", koji jesu smps, ali su med i mlekce po pitanju suma i napada na gnd zonu...

Ma da to je sada ljuta ekskluziva, meni vise reminiscencija na mladost. Ni blizu stare chopper filozofije, da ga kao pokupis u delovima sa otpada, sastavis i modujes po zelji, kada se i krivi sraf sa njega prodaje kao muzejska vrednost!

Sada bih mogao pre da se upustim u nekog Royal Enfielda, takodje omiljenu klasiku, ali u humanoj ceni...

Amerika je zemlja otvorenih mogućnosti, za svakoga po nešto. Zato je i popularan taj američki san, koji nije obaveza, nego sloboda da ga sniva svako prema sebi.

Ja sam dete beogradskog Harlema, paviljona Novog Beograda, gde je pola klinaca u parku bilo iz popravnih domova, ruski paviljoni izmešani sa američkim barakama, bez istorije ili tradicije. Vežbao boks i tukao se po ulicama. Tako da čari i oštrina "Angelsa" nisu bili stimulans. Kao ni slow rock.

Tehnika, blesavi zvuk nastao posebnim odabirom uglova rada cilindara, kabastost i neki bunt spore vožnje dok je radni svet u strci i panici oko zgrtanja novca. I to bez da se zapitam odakle izi rajderima kinta za hamburger, znalo se da im je benzin džabana... 

Ali uz taj osećaj slobode, postignut na druge načine, kroz više decenija, ostao je Harley kao privezak, obavezna pratnja, makar i kroz maštu, neki poster ili samo povremeni pogled pun ljubavi...

I još gore od coca cole, ugrađen mi je u gen želje. I sada, mator i ne za bajk, idem da im oslinim izlog u prizemlju Novog Merkatora...da presečem redovnu šetnju

Za one sa svirajucim procesorima i izoptimozovanim Linuxima sto ne prate trendove

Aeri su stara skola, ne smeta im ič

I okolina Panceva ima zanimljivih staza, vozis pravo 5-10-15 dosadnih km pored kukuruza a ulaz u naselje obavezno neko zalamanje puta, dupla s krivina, a na cosku kuca obavezna. Pa ko zadremki ili se zaigra...

1 hour ago, Mikorist said:

Pa nije jedini. Cela Ruska škola zvuka radi te DAC na Germanijumu. Imaju zalihe tih tranzistora za 100 godina. Valjda mu je jeftino delove da ubaci te. 

Ja sam generalno za američku školu zvuka. Preko Analog Devices LDO za napajanja - do Texas instruments OPA. Fairchild traniztora itd....

To je manje bitno u sustini.

Bitno je izbeci bahanalisanje i preterivanje, a narocito u pogresno smeru.

Audiofilsko pijenje vina bi bilo, odabere se dobro vino, dobre godine, prospe trecina iz flase, popije jedna casa iz te "sredine" a ostalo baci.

Sant regulator radi kao varijabilni blider, dobro uradjeni regulatori u opsegu upotrebe ne bi trebalo da imaju nikakve razlike, ali...lose opcije na random pozicijama mogu da pokazu razlike koje se pripisuju fenotipu regulatora. Pride je mana ako je jeftino ili masprodukovano.

Zasto ruski audiofanovi ne bi koristili germanijum kada mu je marketing odredjen, makar i nenamenski. To su uglavnom precizni i nezni tranzistori, nisu za tezacki rad, ali...moda obavezuje.

Na kraju stizemo do jedine univerzzalne formule da sve treba da je na svom mestu, u svojoj nameni i opsegu, uskladjeno sa sledecim stepenom lanca...

A ne isprazni word dropping.

Problem je sto ce se efekat hajpa izgubiti, a onda sledi kontrabatiranje efekata, kada cujes sant ili germanijum, povracka pre i konacno, nego davanje prilike sklopu ili komponenti da uradi svoj posao.

Taj raspricljivi rad, isproglasavali sta je egzotika pa trendseterisu...a najbolje kada nagomilaju tu nabrojenu kao ezoteriju i to je tada najnapricaniji kvalitet

Taman kao plasticna devojka najprirodnijeg izgleda...pa nabrajaj bitne detalje zainteresovanima...

P.S.

Skoro je bilo u NATURE, da je AI napravila naucni rad koji su neki progutali i dobro ocenili, imao je more tih karakteristicnih reci i izraza...

Tako da diskretni -sant - germanijum u dubokoj a klasi ali single ended apsolutno toliko prirodno bez dodatnoh oversemplinga i kontrolom nonjiter kloka ...kako bolje od toga