Najbolji članovi

E pa prijatelju, meni penzija za 5 dana(slovima pet). Zna se za koji tim treba-mora da navijam

Ne bih se baš tako grubo izrazio, ali je digitalija nastala i opstala zarad lakoće i masovnosti širenja muzičke industrije uz neki kompromisni kvalitet značajno bolji od recimo tjunera i u rangu komercijalnih sprava. Nije baš bila za ezoteriju, ali eto vešti trgovci uvežbaše pričanije. Odsekoše sve preko 20kHz, Nikvist kažu, ali Nikvistov minimum(bože, jel opet odabraše minimum zarad profita) važi za ČIST sinus, a da, dosetiše se da je kompleksni signal splet sinusa raznijeh frekvencija, ali otsekoše suvišne harmonike na jeftino i komercijalno. Brzi konvertori su bili preskupi, a sa tim i profitno nepopularni. Prvi koji su bili odbačeni profesionalno su R2R, zarad gadnog šuma, ali šta fali za potrošnju audio konzumerizma, masovno šum i ne čuju... Iako su i trake i gramone bile poželjne, dobre i skupe, kada znaju da odsviraju i preko 30kHz. Najbiserniji su entuzijasti koji na tu, eliptičnim oštrim filterom odsečenog opsega digitaliju, dokupiše opijeni pazarom i supertvitere. Znalo se da ultrazvuk utiče na sakulu, ne ulazi direktno na kohlearni mehanizam već preko kostiju, sve u svemu ima uticaja na utisak...tako da otsečenih 20kHz su prc, pablik ripablik of jeftino... Na to se dodade i najveseliji part, muzikalni protokol za USB, statistički ima toliko grešaka da ne utiče puno, samo malo, tzv podnošljivo prihvatljivo, ko će to da čuje filozofija, malo mnogo više uticaja nego materijal konda, kabla, vrste tranzistora i slicne perfekcijice, a zašto je tako, pa je nevredno pomena, zato što je jeftino i komercijalno za maskonzumaciju. I slažem se potpuno da spravac od 100 evra ne može da svira kao pomagalo od 2000, ali, može spravac da se namontira da nije 10-20 puta inferiorniji, nego pomalo, za nijansu. Isporuka novca profitu nije cilj diy, već fokusirano uvećanje objektivne upotrebne vrednosti sprave tehničkim poboljšanjima, ne bajkama. Iako kod muzike bajke imaju nekakvu prođu opšteg utiska, kod neke konkretnije inženjerije su besmislene, auto koji ide 200 ide 200, nema tu "osecam da ide 350", ističe mu se čini mi se....

Pa ne bas, mislio sam ja na vas, taman posla, ostajem i dalje u rezimu kuca poso...

Ovako, što kraće mogu. Lowther jeste problematičan zvučnik u pogledu agresivnosti, čuveni "Lowther shoot", nisam imao prilike da slušam razne kabinete, ali je izgleda TQWT princip u Teresonic izvedbi najbolji izbor, opire se gotovo svakom pojačivaču, bilo tranzistorcu, bilo lampašu, tek sa SE GM 70 sam ga ukrotio. Zatim, modifikovan je drajver, Branko Bin je uradio završnu i najznačjniju korekciju, ostao je isti frekventni doseg gore, ali ispeglana agresivnost i isplivao bas, sada se rade pod varijacije, imam još jedan par drajvera koji izbacuju više basa nego što mi prija, znam da to suludo zvuči, da Lowther ima višak basa, ali za moj ukus je tako i drajveri su na polici. Doduše, to je sa D10, još ih nisam slušao sa E30II, uskoro ću morati jer je treći par spreman za preradu i moram da odlučim u kom smeru da se krene, a inače će biti od 15 Oma, što će u mnogome prijati izlaznom trafou pojačivača, iako trenutno bas može da zatrese ambijent, što je inače neuobičajeno za bilo koji FR zvučnik, naročito za Lowther, ali ovo kod mene i nije više tipičan. Sama želja za prepravkom E30II, nije proistekla, ili vođenja zbog nekog nedostatka, već zbog moje nemirnosti, da nikad ništa nije toliko dobro a da ne može bolje. Ko što sam već naveo, osim dva elkosa od 1.000mf, svi ostali nisu ništa više od korektnog, jedan deluje da se već naduo, Gosn Buca prvi komšija i uvek voljan da majstora, iako punih 80, klinci bi mu pozavideli na agilnosti, umešnosti i istrajnosti, ne staje dok ne završi započeto. Znači, kockice su se skockale, barem za elementarno poboljšanje prostom zamenom elkosa, koji su verovatno najlošiji nužni elemenat u ovoj našoj audiomaniji.

Nisam ja Doc hteo da kažem da je gramofon bolji nego DAC, niti da je obrnuto, nego da Mika ako pređe na gramofon (ili neki drugi DAC, svejedno), sve prethodno više nije hajend, nego je to novo. Meni su bila jaka palamuđenja kako topping sa YouTube svira hiend, bolje od XX i YY, drž’ ne daj… I onda od jednom tuš realnosti kad se čuje nešto bolje. Uopšte porediti zvuk (muziku) jednog sistema sa drugim, naročito različite filozofije i topologije (flea amp i 105dB protiv 60W A klase protiv 350W D klase protiv, pa sve to analog vs digital izvor) se ne može tek tako paušalno proglasiti najboljim/najgorim… Meni kući svira najbolje što sam mogao sebi da priuštim, čuo sam i bolje i gore, zabavljam se i nemam ni jednu hiend niti najbolju komponentu. Imam samo jednu igračku koja često evoluira i talasa kako mi kad dune. Nekad je duže ista, nekad se često menja, ali je zanimljiva do bola Često mi se dešavalo da me neka izmena oduševi u startu, pa kad hajp nestane da krenem da uviđam mane. Nekad je to par sati, nekad par dana a odugovlacenje je obično proporcionalno ceni najnovije izmene. Jbg, kad si sklon impulsivnoj kupovini, naučiš vremenom da brže uvidiš da li ti se nešto sviđa ili ne. I dalje svemu dam par dana da se malo otkiseli pre nego što kažem da li valja ili ne. Stavim ferit negde, slušam par dana, skinem ferit, slušam par dana… Bolje je bez. Ili sa, svejedno verujem samo svojim ušima.

Slušao sam poslednjih nedelju dana ls3/5a i danas sam u rotaciju vratio moje beyme... Sva ova zajebancija je zbog toga što sam želeo da imam neku referencu u odnosu na koju bi mogao da ocenim moje kutije. Ls3/5a je stvarno dobra referenca :). Moje kutije se nisu obrukale, ali nemaju taj nivo detalja, taj prostor i zavodljivost. Sa druge strane, bass i fun factor je na strani coax-a. Tonski su malo iza ls3/5. Naravno da su dodatni benefiti ogroman headroom-u i makro dinamika. Ovo mi je pogotovo bitno kod gledanja filmova. Sa babelfishom je i dalje kombinacija za respekt. Zaključak - valjalo bi imati i jedne i druge! Na kraju dana, vratio sam nazad ls3/5a, zakačio ih na lampe i proveo ostatak dana uživajući u muzici. E da, koliko zaista utiču stalci i izolacionione stopice? Isplati li se ulagati u tom pravcu?

Bez rotkvica nema ništa od audio

Mirkane, ja sam prvi CD plejer dobio na poklon, neki Tehniks od 1.500 Dojče maraka i to više godina od pojave digitalije. Zatim sam kupio jedan od uopšte prvih parova plejera i konvertera, Audio Alhemi, menjao operacione, još ih imam negde, pa drugi dak, pa slušo niz spravica i na kraju uzeh Philps 14 bita. Lep ton ali fali malo dinamike, pa uzeh polovan Kembriž sa 1541 za 1.000 maraka od jednog viđenijeg trgovca. Pošto smo se znali, preredio mi je malu sesiju, Unisoni i Sonus Faberi, prvo Kembridž pa onda Wadia od 6.500 maraka, bila i od 10 hiljada, taj model samo imo podešavanje glasnosti preko daljinskog. Ismejo sam se, Wadia lošije zvučala u odnosu na Kembridž. Međutim, nisam mogao nešto da ga varim i dao sam ga bukvalno posle mesec dana i vratio se na Philips. Zaključio sam da je digitalija jedna obična prevara i da je besmislica davati velike pare i nikad više nisam ni pomislio da bilo šta skupo kupim, iako sam imao prilike da čujem dosta dobrih i skupih sprava. Uzeo sam Philips 304 MK2 za 200maraka, iščačko ga i to je jedino bilo prihvatljivo za moj ukus, nisam hteo da uzmem ni radni primerak Rogićevog Audiala 1 po skromnoj ceni, do Toppinga, koji sam uzeo da bih koristio PC i smanjio rezanje. Slažem se da ne može pita od lajna, ali isto tako ima pita koje ko da su baš od lajna, samo za skupe pare. Da, u to neko vreme je izašao DA čip od 32 bita, AD, velik ko kutija cigara, objavljen je u Stereoplay intervju sa njegovim konstruktorom u kome je on izneo otprilike ovako, " nije problem da se napravi i sa više bitova, ali je sasvim dovoljno i 14 bita". To je u stvari meni stavilo tačku na digitaliju. Inače, imam vrh analogiju, što bi se reklo, sa jedno hiljadu probranih ploča, sve se više omišljam da otuđim, ali u digtalno ne bih uložio ni desetinu kolko košta komplet vrteška. Naravno, merak nema cenu i ništa protiv, naprotiv.

.......UJ3N065080K3S.........

@Lemić, možda bi PCM63 kod tebe zvučao previše agresivno, nije isključeno da se taj E30 malo dorađen ili AD1865 recimo pokažu kao humanija komponenta za slušanje sa Lauterima. Ono što već znamo je da AD1865 ima više basa od svih koje smo do sada slušali, pravljenih i fabričkih, i to dobro definisanog. PCM63 je čistiji u ostatku spektra. AD1865 se naročito dobro uklapa sa FR zvučnicima iz poznatih razloga. Zato ja još nisam načisto koji će trajno ostati dok ne napravim oba i probam ih u istom okruženju, prvenstveno mislim na napajanje. Znači sve će biti isto, samo menjam DAC pločice. Tako je test mnogo korektniji. Ovaj koji smo mi pravili nije skroz fer bio prema AD1865 jer je isti imao malo skromnije (i dosta jeftinije) napajanje od PCM63.

da pravis zvucnike od 15 incha i sadis rotkvice, ujedno pises memoare...ti, kuca posao

Pukli smo prevedeno.

Vinil mi je na listi, za nekih 20 godina kada je u planu penzija, do tad postoje bitnije stvari za ulaganje 😁 Skuplja dara nego mera u ovom trenutku zivota.

I tu opet možemo da se svađamo danima da ne valja kockast signal. Da ne valjaju merenja. Da šušti. Da Vladd i Majda prave opservacije do Nove Godine

Japanac ima izlete u lupetanja najcrnje audiofilske madžikorame. Jeste, Šanon je za informaciju a zvuk je šta, magija...a zapravo digitalizacija zvuka opstaje u low cost domenu, za razliku od pipeline ADDA arhitekture koja se koristi u skupoj mernoj opremi...delta sigma je za multimetre da se ne pomisli... BTW on filozofira na zahvatu oversemplinga kao da će to poboljšati i samu AD konverziju koja je odrađena po Šanon- Nikvistu. Tu mema popravke, materijal je digitalizovan i takav memorisan. Takođe uzgred, on je to iskombinovao 95-e, pa par decenija to nikoga nije zanimalo. Ali manje bitno. Ogavno je što aludira na (samo)proklamovane audio feudalce, koji su kao odabrani da "čuju" neštoštagodizmaštali, a nisu ni dirigenti ni zvezde muzike sa tim talentom, pa ko ne čuje i ne prizna taj je magarac, za ostale konzumente kao nije bitno(njima dosta sprava od 100$)...previše plitkih manipulacija i zavođenja zanesenjaka. Word dropping tehničkih detalja a onda polivanje tehnike mokraćom vlastele pune emocija...važilo bi da je dobio bar IEEE nagradu, ne mora Nobel, ali nije, izgleda samo ZEWA plaketu... Neka oversampluje, ali neka ne spominje vinil i traku, nema tu AD signal vako kako je rađen u studiju šta da traži Elem, oversampling postojeće digitalije je dobra stvar iz nekoliko razloga, nebitno za analizu, većinu ne zanima, čita se samo milozvučno predrasudama, ali je i to deo uživancije pa neka i treba.

😁😛 VIDEO_1667587680154.mp4

Ides jbt.... Ovi nasi su nadomak tome da uspiju da svaki stanovnik ima porciju rize na dan!!!!

Miko, samo opusteno. Sve je ovo zabava 🤗

Ovo se slusa u mrak 🙂 Scottish soul 🤗

Ponovo paušalne izjave. Zen ima neke mere u tome kako i koliko često saopšti sveprisutnom auditorijumu da je napravio nešto bolje bez da pravi hajp oko svake izmene. Takođe ima kilometražu dovoljno veliku da mi njegovo “stavi to i to tu i tu” ima određenu težinu. Tebi šta je dosadno ili nedosadno je jedno, a koliko to pravilno radi je drugo. Kako si toppinga komentarisao, da li si svestan? Vuk, vuk! I ako ubodeš nešto da valja, niko ti neće verovati.

najbitnija stvar je da se realno prilazi konstrukcijama, nema potrebe ni za mitologijom ni za merenjem cuna ima mesta za sve - i za licne ukuse i za realna merenja i za kompromise i za preterivanja bas zato sto se moze ...... al na kraju uvek dodje do saznanja ima li car trojan kozje uzi ili jok ja uvek kazem - najveci car u zivotu kojeg sam video - tip u 7 sati ujutro prolazi centrom NS, pod jednom rukom koferce mono granafor, pod drugom rukom 10 longplejki on je celu noc bio negde u steti, sproveo se sa nekim ihaj sa svojom muzikom i spravama ....... i ne moze niko da mu pridje sve ovo je luk i voda, muzika je najvaznija a ako je srece, ovde ce delimo zezu i iskustva i znanje ...... sve ostalo je - srpska posla, u najpezorativnijem smislu

Ma ‘aajte deco, ne svađajte se. Važno da je hi end, pa i da je za 100 dinala

ja koliko razumem, ljudi ovde cene Topping po pitanju odnosa cena/muzika ...... jedini ko ga poslovicno pluje je Mikum, e da bi uzdigao svoj PCM63

Ja vas stvarno ne razumijem u ovom poređenju BABA i ŽABA. Ne ide to ljudi Božiji. Imate audiofilske setup-e, lijepo što imate, i onda tu ubacite DAC koji se prodaje u malo boljem marketu, i pucate neke vrlo ćudne komentare. Lijepo spucate 2000-3000 € plus carina i shiping i onda pričajte o DAC-ovima. Kod mene je Topping u skladu sa ostalom opremom i postigao sam jako velik RELATIVNI uspjeh. Odnos muzike prije TD10s i posliije je jako velik (jebeni Sparkos!). Ne APSOLUTNI!!! Ne mogu se ja porediti sa onima koj imaju 10 puta skuplji setup. Tu vi brkate stvari. Ja sam dobio MUZIKU tri puta bolju i to mi se isplatilo. I šta treba da kao u onoj kada su se dva klinca svađali ćiji je stari bolji (?!), ali moj tata ima veču čunu! Djelite znanje i iskustvo i slušanje u muzici.

Analogni setap je analogni setap, DAC kao umetak sa slabom tackom zvanom usb protokol je vise nalik na tits on chicken, pa sad... Strimer sa dac-om i aktivnim dsp-om, nakon toga d klasa naravno, je komplet igracka za digitalni zapis, takav kakav je. I to je prakticni plafon te price, koji je anulirao minimizovao nedostatke i zvucnika i prostora, ali plafon sa bar cetiri cifre devizne, da bi interne komponente imale potreban kapacitet rada. Posle slusanja jednog takvog dsp soundbara sa nekoliko satelita, prvo zin prezentacijom jednog vodopada, pa tek da ne spominjem muziku, ne vidim resenje kako to postici analogijom, prostom otpremom signala na zvucnike i jurenjem tacaka za dampiranje po neadekvatnoj sobi za reverb ili mrsenje filozofije koje kondove za skretnicu u zvucnicima ili peglanje neopegljivih faza skretnice ili distorzije zvucnika. Tako da je Topping taman dovoljan bac novca za preslusavanje dostupne digitalne muzikice u namenskom analognom komonent sistemu, ali i dodatne dorade imaju neko zadovoljstvo doprinosa opstoj muci.

Ma pecurke...

^ Klasična Dijabola. Kokain i halucinacije ? Paaaaa, neće baš tako biti. Ko zna šta je dotična gospoDŽa uzimala/primala ? Ovo liči više na LSD obzirom kada se to dešavalo, nego na koks. Ali . . . . .

ocekivanja.mp4 Očekivanja žutokljunca....Neće sami da ti uskoče u usta.

Po Nikvistu je digitalizovan analogni materijal i tako digitalizovan gurnut na ulaz u DAC. Iza daca je "željeni" signal u prvoj Nikvistovoj zoni, a "duhovi" u drugoj i trećoj, i nastaje čuvena sinx/x distorzija, ako se ostavi klot i ne modeluje. Figure 3. This representation of a DAC output in the frequency domain shows that the desired signal is generally within the first Nyquist zone, but many image signals are present at higher frequencies. The sin(x)/x (sinc) function is well known in digital signal processing. For DACs, the input is an impulse and the output is a constant-voltage pulse with update period of 1/fS (the impulse response), whose amplitude changes abruptly in response to the next impulse at the input.