black coffe

Aleks 
taj Stojanovic iz Nisa nije nikakav majstor nego obicna secikesa i prevarant koji je hteo da te opljacka ! , dok ovaj drugi sto ti je do kraja popravio klimu i naplatio 30E je pravi majstor i posten covek , jer zna da kvar popravi i naplacuje realno tako da svaka strana bude zadovoljna , kako on sto ti je klimu popravio tako i ti kao musterija jos i vise , 
na zalost primecujem da se nakotilo mnogo vise onih majstora od one prevarantske sorte ,
ps ,u raznim reparatur poslovima vazi staro pravilo ; `Jedna zadovoljna musterija donosi tri nove musterije , dok jedna nezadovoljna musterija otera njih deset . `

Kod mene na prednjem levom hteo da menjam potkrilo, nisam mogao sam da odvrnem.. otišao do woolcanajzera, mislio sam da će paliti pištolj, on izvadi fino glomaznu šipku, a na njoj izgleda gedora, ali kakva neka masivna, kao i šipka, pic pic cap za 23 sekunde je odvio brezone, doduše 4 komada, jedan sam bio uspeo sam. Moram da nabavim onakvu šipku, ja probao onim alatom 4-kraka ona za točkove ali počelo bilo da se krivi
________
A što se tiče majstora ovako, generalno... najsvežiji primer od jutros baš... Klima ne radi, tako je auto kupljen, i u Nišu sam bio kod Stojanovića - nadaleko poznat servis za auto klime, merio on nekim sofisticiranim digitalnim merilima, nešto punio azotom, tamo vamo, kaže: crkao ti kompresor klime. 200-250e polovan, 350e nov zamenski, 600e nov original, 50e zamena, 40e punjenje klime. Ceh 300-690e. OK, čekam da naiđu novci, nema se sada.. prženje po suncu šta drugo.
Došao u PN standardno na odmor još prošle nedelje, kaže šure, ajde bre sa mnom kod mog majstora, da vidimo možda ima neki jeftiniji kompresor, ja kao ma jok bre, on ma ajde i odemo jutros. Čovek pozvao 10 brojeva telefona i nismo našli nikakav jeftiniji kompresor, te me je još jednom upitao: A kako ti je Stojanović u Nišu merio, čime? Ja mu objasnim, on kaže jel mogu ja da probam da izmerim. Nema frke, čovek nakači običan manometar, kaže idi tamo turiraj, gleda onu spravu kaže mislim da ti radi kompresor prike.
Nakačio, napunio, reče onom momku da sipa više ulja nego inače, kaže meni idi uključi klimu i turiraj.
Ja uključio klimu turiram, on kaže izađi iz auta. Sede čovek poče da turira još jače, gledaju on i dečko radnik u onu mašinu i u manometar, stoji na 11 bara i kao ode na 12 pa se vrati..... op op opp nakon minuta celog turiranja ode skazaljka na 20 bara, krenu hladno iz ventilacije... Kaže, prike, presušio je bio kompresor, evo to ti je to, duva hladno, kolko para pitam, kaže 30e samo punjenje. Častio sam ga još 10e preko.
Neznambrebrate ajde, drugari diyeri.. ali znate i sami, šta da vam kažem. Nego još i auto mehaniku da učim, ne mogu bre mrzi me, al izlgeda da mora i to.....
Majstori, majstori... ehh...

Ja mislim da se ti šrafovi ne smeju podmazivati bilo čime.  Fabrički, kad kupiš nov auto, šrafovi na točkovima nisu podmazani. Kao ni ostali na sponama i vešanju. Ono što drži sve te šrafove i navrtke na autu da se ne odvrnu je sitan navoj kod koga je ugao trenja veći od ugla nagiba zavojnice (samokočiv znači) i pravilno pritezanje na propisane momente. Prilikom stezanja točka, taj se šraf malo izduži, felna malo deformiše i tako obezbedi stalna aksijalna sila koja nikada ne pada na nulu ni pri najgorim vibracijama. Inače se propisuju različiti momenti pritezanja za podmazane i za nepodmazane šrafove. Gde nije moguće osiguranje trenjem i elastičnim prednaprezanjem, idu samoosiguravajuće navrtke sa plastičnim umetkom, kontra navrtke, limovi za osiguranje, rascepke, itd.

Meni sa teleskopskom račnom majstor nije mogao otpustiti nakon one Milwaukee pneumatske skalamerije.
Motao se teleskop kao štap za big game fishing kad udicu labane neka maksi sabljarka ili tuna.
Naravno, nekako se mora odvrnuti, ali kad se nauči škola, kako su već pisali ljudi ovdje, pa onda inzistirati na ručnom zatezanju ubuduće.
Kilo/Momentključ je baš ono po štreberski i najtočnije. Majstori inače brzo razviju osjećaj koliko zategnuti iz ruke bez kiloključa. Mislim, ako sam ja naučio, može onda svatko!
Predlažem da prilikom sljedeće zamjene kotača pogledaš u kkavom su stanju navoji na šarafima 
I sam imam priču o pretegnutom šarafu koji je na koncu pukao kod otpuštanja i tada mi je mehaničar, pred oko 25 godina, održao lekciju o vijcima, pneumatskim pištoljima, zatezanju itd.
Pokazao mi je i sve ostale vijke na kojima se skroz jasno vidjelo koliko je materijal istegnut, tj. koliko se promjenio na jednom dijelu vijka sam korak navoja zbog stalnog pretezanja pištoljem.
Kupio sam set novih vijaka i od tada postao "momentključ nazzi" kad dođem vulkanizeru. U redu, pristajem i na ručno zatezanje bez momentključa, ali gledam "skače" li vulkanizer po šipci ili ju zategne otprilike kako bih to i sam napravio.
Inače, nemam kiloključ kod kuće, ali sam ga predložio kao najtočniji alat s kojim ne bi trebalo biti problema.

navikao si na tabloide, da sam stvar započeo: UŽAS! Bahata Slovenka izgurala Srpskog turistu sa puta u Istri. Meštani pomogli, bilo bi jasnije

Dobro mu je i odgovorio, trebalo je nečim zaštiti pod kad nikad prežaljena 3310 padne na isti.

Znam da svi vidimo isto

kak prolazi ispod nadvožnjaka 

kak prolazi ispod nadvožnjaka 

Kamp kućica na vodi

Dobro, prijatelju, kako ti kažeš. Samo, ja pišem iz prve ruke a i nije nimalo važno. Možda mu naprave na Marsu, kad odleti skupa sa Musk-om. A to da je sirotinja bio, laže, pogotovo od demokratskih promjena. Ponavljam, no hard feelings, Sunce tebi, Sunce meni.

Mate Rimac je šupljak, a pazi sad ovo, mi smo rođaci, 3 koljeno. Kao što je već rečeno, mašina za pranje novca.

XP im najbolji WIN ikada

Priča se da i aerodrom ima istu opremu

Koješta!
A što je s osjećajem uspjeha i pobjede?


Jednom kad složiš DAC to je to.
Ali kad imaš gramofon...svako slušanje je isčekivanje: "Što ću sad još morati podesiti!?", gunđaš što u sebi što na (sav) glas i kad nakon oko sat i pol vremena napokon sve naštimaš i pustiš mjuzu da svira shvatiš da je vrijedilo.
Od olakšanja ti možda i zasuzi oko, te si sretan tih 18 do 25 minuta koliko traje A strana na ploči.
I tako svaki dan imaš novu pobjedu i novi razlog da izgrađuješ samopoštovanje!  


Što možemo, možda Mercedes i nije neki auto, ali još uvijek se svi uspoređuju s njim.
Možda ni gramofon nije nešto dobro, ali se za dobar DAC kaže da svira skoro kao gramofon, pa da bi se to još dodatno naglasilo, prave se ili skidaju vinil-rip fajlovi, pa se sluša isključivo to.

Ja iz ovoga gore opisa događaja u #25 zaključujem da digitalija uglavnom smanjuje stres i produžava život.  

Problem kod kompjutera i digitalije je što je prelako pustiti muziku, još ako je klik na daljinskom ili telefonu, nema tu od pažnje i draži ništa. 
Kad se “normalno” pušta muzika, to ide ‘vako:
1. (Prethodno) detaljno opranu raznim hemijama i postupcima ploču vadim iz omota i pazim da je ne dirnem rukom sem po rubu
2. Uviđam da nisam skinuo poklopac sa gramofona, a držim ploču sa obe ruke. Balansiram da ne dirnem rilne, dok levom rukom skidam poklopac.
3. Poklopac skinut i vidim zrno prašine na tanjiru - a ne, ne ide ploča na to. Dunem da odleti prašina i skontam da sad ima malo pljuvačke na tanjiru. Aj po magičnu i briši.
4. Stavljam ploču, A strana gore, tesna rupa ali ide nekako. Vidim otisak, a zakleo bih se da je nisam dirn’o
5. Stavljam onaj kurdilj od gore na osovinu i pritežem. Hebe me onaj otisak u mozak, ali ne diram.
6. Vidim đubre na igli. Četkica, tečnost, blue tack, dejstvujem svim raspoloživim sredstvima.
7. Palim gramofon (dobro, uključujem), čekam da navrti
8. Spuštam iglu na ploču i magija kreće
9. Uživam u muzici vrlo pažljivo i trudim se da “upijem” što više od jednom, jer - troši se igla koja košta k’o stariji auto i troši se ploča. Ploča isto može da košta k’o stari auto, ali obično ne.
10. Hebe me onaj otisak, sve zamišljam kako se umuljava mast u dubine rilne dok uživam u magiji analognog zvuka.
11. Vidim zrno prašine na ploči, dunem, tako dok svira… Jaooo, kapljica pljuvačke na ploči!
12. Žena viče da se smirim zbog pritiska
13. Kreće druga pesma…
14. Razmišljam kako ovi konformisti sa DACovima treba malo da se opuste i da uživaju u muzici dok posebnom lint free krpicom gađam da skinem onu kapljicu sa ploče. Dok se vrti, normalno.
15. Slučajno zakačim ručku, prolomi se jedno “krrrrrrrrrrr” po sobi, muzika nastavlja, ja psujem, žena vadi aparat. Ne da me slika, nego da me meri oko ruke.
16. Ide treća pesma, mene nervira aparat, razmišljam kako bi bilo sranje da sam je srkšio (iglu, ne ženu zaboga), uživam u muzici. Aparat pokazuje 170/100, 120 otkucaja.
17. Ide četvrta pesma, uskoro kraj strane, pritisak pada, puls pada, uživam i razmišljam kako je ovo dobro - samo od analognog sistema može da vam se smiri puls i pritisak
18. Kraj strane, ja miran k’o buba, skačem da dignem ručku da igla ne preskoči slučajno na nalepnicu, usput udaram malim prstom o nogu od stola. Psujem. Žena viče da se smirim, ja se još više nerviram. Mali prst se izvrn’o na stranu i boli k’o sam đavo, ja skupljam snagu da podignem ručku…
Kad malo bolje razmislim, digitalija je za pi*ke. Konformističke. Ne može se ovako uživati bez gramofona. Jednostavno nije moguće

Nema načina da budeš siguran osim ako sam nisi prisustvovao.
Već odavno nije nemoguće napraviti čak i video na kojem će bilo tko reći ili napraviti bilo što.
Što se informiranosti tiče, čovjek iz desetog stoljeća i današnji čovjek raspolažu s jednakom količinom korisnih informacija. Onaj iz desetog stoljeća ih nije imao, a današnji čovjek je dezinformiran.
Ostaje nam zdrav, tj kakav god tko od nas ima, razum kao filter.
Na žalost, svatko i njegov brat također, voli "skužiti stvari" prije drugih, pa još sami sebi stvaramo pregršt teorija zavjere na dnevnoj bazi.
Malo opuštenijeg pristupa tipa: "Ništa ne kontroliram" bi bilo dobro došlo.