Najbolji članovi

Moram da te ispravim, to je galvanska korozija izmedju dva razlicita metala (naravno, neki reaguju vise nego drugi, a neki su i imuni. Dovoljna je vlaga u vazduhu i protok elektrona). Oksidacija je cist hemijski proces. Ja ne volim niklovanje za zastitni sloj, pa sam kod svojih sabirnica isao logikom viborga, galvanizacija bakar na polirani bakar, pa srebro, pa zlato. Usporava znatno proces (proslo bas mnogo godina, nema ich). Lemicu, koristi mesing, tesko da ces naci bakarni sraf. Nece biti problema sa njim. Pvc srafovi su premekani, mozes probati polikarbonat, meni su radili odlican posao u sabirnicama.

To zeleno nije patina već oksid. I nastaje kao produkt elektrohemijske korozije. Verovatno imaš kontakt dva raznorodna materijala koji se ne trpe usled proticanja struje.

Linije su se držale po regalima, komodama i kojekakvim stočićima, a Bogami i ovakvim kabinet policama, sve zatvoreno, samo pozadi rupe za kablove, a vrata od stakla ko tuč teška. Ali, A klasa traži promaju i ajd ga sad. Meni GM 70 isijava skoro par stotina stepeni. Nisam čistio amp oko godinu, spolja ko mačka repom, a ispod užas, iza police tek, a da je pomerim jako teško. Imam neke ideje, da napravim kao kran i ovešam policu, to je ideja mog druga Profe, bilo bi zvučno dobro, a i za čišćenje lakše, a druga ideja je da napravim postolje na točkićima i ceo sistem sa zvučnicima na tome. Problem je što to mora bude kruto, a jedino tanka pločevina je avionski pod, ima saće, Pink Triangle gramofon ima takvu šasiju. A ovo sa tkaninom za kese usivača mi se čini dobrim rešenjem. Imo sam svojevremeno svilenu pokrivku za gramofon, to je u redu, već ceo sistem, ko pred otvaranje partizanskog spomenika, malo što žena pokriva fotelje i trosed, a birkala dezen mebla.

Npr Cu i Al se ne vole nikako.

Da sam bacio neko seme ispod ampa, niklo bi.

Sećate se sigurno (poneko možda niko možda neko) sredine-kraja devedesetih, beše popularni oni konfekcija Sony-Technics sistemi, zvali smo ga muzički stub, mi klinci ono balavili na to. Iz komponenti naravno, ne mislim na one plastične daleko bilo, nego ono što kao eto u nekom trenutku se zvalo Hi-Fi. Komšija baš imao Sony liniju, a ona bila fino i lepo spakovana u namensku, dakle kupovnu, Sony-evu, policu, koja je više izgledala kao mini ormarčić, sa staklenim vratima. Pusti se 'zika, vratanca zatvore, gledaš VU-metre, misliš da si dotakao zvezde čoveče Sony Sony e sila! Poenta priče, nikad nije bilo prašine na tim kompoenantama. Ovako nešto: E sad, morebit jeres zatvarati staklo u staklo, al mi još veća jeres dođe da pokrivam hifu raznim zaveZama... Generalno dobra tema, prašinčina bre ujeda za mozak pre svega, kad se nakupi, a nakuplja se non stop.

Da se razjasnimo, nisam ni ja bio u pravu skroz obzirom da je kombinacija Inox + Cu. Ali svakako je vrsta elektrohemijske korozije ali isled atmosferakih uslova. I naravno da je oksid, tj. Bakar - Hidroksid. Izvor: Korozija i zaštita - Branimir N. Grgur

OTK ništa ne kaže o kvaliteti, to je samo broj testera koji je testirao ovu lampu

Moj par 6N6P je iz 1974, gold grid,, OTK 33, oznaka pentagram, internet kaže Novosibirsk tube factory. Ne žalim se i ako znam da ima boljih.

Raketlu

https://www.diyaudio.com/community/threads/russian-tubes-classification-of-various-brands.298616/

Ja ti rekoh da nisam to viđao u pojačalima. Verovatno je problem u tome što na sekundaru trafoa imaš grec i elektrolite, pa struja nije sinusna nego gomila impulsa koji pune elektrolite tek pri vrhu sinusoide napona.

Uradio sam logiku na racunaru i esp-u. esp – Google Drive DRIVE.GOOGLE.COM Sto se tice SSR a, nece ici, oce veliki torus da bega iz kucista kad ide preko njega. Nasao sam negde da zerocros ssr nisu pogodni za vece indukcije. Mislim da je klasican relej ipak najbolja varijnata. Samo jos da odabrem neki dobar. Spulna 24v DC i jedno "Trijes" A da moze da isece.

Strava. 36kg sunce ti žarko 🤣

To je prosta šema, kako školski treba da radi lampa sa izlaznim trfoom, znači, selktor, pot, cevka i trafo, singl ended topologija. To je svojevremeno objabio Ćiro Marćio u Costruirehifiju, Euridice, sa par nekih egzotičnih cevi, a ja sam se ugledao na Đoku Kenjala čiji sam uređaj slušao početkom devedestih, on je metuo Ecc88 u paraleli, a kod mene radi čistunski samo jedna polovina po kanalu. Napajanje je LC dvostepeno, cevno ispravljanje, naizmenično grejanje cevi, dual mono simetrija, PIO kondiši, žičani otpornici, prednapon je bio baterijski, sad je preko led diode. Bile su VF žice, al mi Maričić zamenio srebrnim koje su se nekad radile u Svetozarevu za Boing avione. U drugom delu je sve predviđeno za LCR riju, ali tako ostade ne završeno. Da, sve je oslonjeno na gumenim osloncima mekano, težina je 32 ili možda 36 kila. Ja sam bio podstrekač, a glavni je bio Šolaja, deo ovoga je utkano u njegov Grande Excelence.

Taj Mađar ima još interesantnih dizajnerskih rešenja...

Kakvo je ogibljenje bilo ovim mučenicima? 😎