Najbolji članovi

evo kako izgleda mono blok sa svirajkama.

Teflonska ploča 2mm i PTP spojene komponente!

novopridosle skalamerije, ali skalamerije u bukvalnom smislu. i po velicini, a i po tezini bogami. doterao mi ih majstor malopre. buduci SET mono blokovi sa 8X 6E5P. 8X 6E5P, 2X 5C3S i 6N8S, X2 naravno. strasno, bas strasno. bice posebna tema, naravno.

tonski trafoi su malo veci nego u Priboju. za normalni push pull 100W ko od sale. ali avaj, ovo je paralel single end u A klasi.

delimicno je kriv i Djole (DjMilicic). on je motao trafoe. najvise je kriv Krle (SKrstic). on je sve poceo. to jest, zbog njega je sve krenulo.

Lako je amerima kad imaju prirodna izvorišta helijuma, kod nas He košta ko Sv. Petra kajgana. I bolje da ne znate koliko firmi u Srbiji koristi He i njegove mešavine za zavarivanje. A prvi deo čiletove priče je potpuno tačan.

a jok, ZM vise nista ne lemi Mikumu - posalje mu rinfuzno, pa neka lemi koje si ti to lampe slusao, da je zrnasto? il lanpas nije valjao, ili usi ene , da ti ja napravim lanpu, ne bi znao sta je unutra dok ne pogledas (zakljucak - ja ne znam da napravim dobar lanpas)

a možda je ipak do žice Ili su loši konektori na NAT

nisu to tranzistori, nego liftovi

stigle viljuškice

Znaci, teflonska ploca 4mm, burgija 1.9mm, srebrna zica 2mm za stubice i DIY punkt klesta. Nadmasili smo sami sebe Jer lemljenje je za devojcice, mi cemo svoje uredjaje da zavarimo. Ovaj put schweiserung dobija novi smisao

kutija (experimentalna, naravno) je od mdf-a 19mm. boja nije hamerslag. ja je zovem boja sa zdrakama, koristi se za farbanje raznih offroad vozila. sve u vezi boje - imas moj tel.

duzina nije kriticna kad je Omovina mala zato i jes tesko

For the records. Špulna izlaznog je oko 3kg.

Neće. Te sitne ne treba dirati ni pod razno. Prvo ima ih previše i lako se izgubi redosled, a drugo taj trafo ne valja meriti DC voltmetrom kad pogubiš redosled.

ceo forum zezanje

ajd da pitam - dvostrane?

Tamo neđe od 1918. smo uglavnom potomci dezertera, pa ne čudi...

Nisam probao druge terminale pa ne znam čime da ih uporedim... Ako me pitaš generalno za zvuk Sissy - nije ni lampaški ni tranzistorski zvuk - neutralno - topao zvuk - nema zrnastu strukturu kao lampe - ali se lepi za uši zvuk isto kao kod lampi - ima taj lepak za uši - šećer... Upravo slušao danas - 1971. Johnny Hartman - For Trane, Muddy Waters - Folk Singer, Patricia Barber - Cafe Blue...Prirodnost je nadrealna - potpuno te uvuče u sebe u drugu dimeniju...Brzina ovog pojačala je neuporediva sa bilo čim...Jednostavno nema šanse da provalim da me laže - da nije lajv... Svira bolje i od lampi i od tranzistora. .

zato Zen drži naopako SISSY

msm - stvar ukusa - ali stvarno čuči

Imaju i speed factor, ili propagaciju. Naravno da ove tri makroosobine uticu na propagaciju, kao reaktivne i geometrijske osobine, ali i nagibi kristalnih povrsina mogu da prave otpor propagaciji, recimo je konstatovano da je ugao ispod 15-20 stepeni solidno nepovoljan. Zato nije sve ni pravolinijski prosto niti su resenja uvek primetna, da li je geometrija anulirala benefite mikrostrukture. Sa druge strane bakarni kontakt je zezanje, bakar je mekan i mora da postoje zahvati koji ce to da kompenzuju, srafovi, opruge, mehanizmi sa bravama. Inace samo naslanjanje, ili navlacenje silom koja deformise bakar, a previse je mala, je los posao. Mora da se predje na bakar berilijum ili nikl, srebro, a prevlake su namenska stvar, zlato protiv oksidacije, nikal isto, a rodijumi i slicne tvrdise, otporni na mnogobrojna struganja povrsine. Naravno da nije ni resenje da je mek bakar ispod povrsinske prevlake, otpasce u deformaciji podloge. p.s simpa perverzija http://www.fruitofthetube.com/grand-interconnect-cable/

Dal ovde, dal na "onom" forumu, pisao sam svoju istoriju i vodilju kroz ovu problematiku. Prvi put sam se susreo sam ozbiljnim kablom 1977 godine, bio je to Monster, licnasti i velikog preseka, tako da je morao da se tanji da bi mogao da se kopča na federaste konektore, što je bio standard tada. Naime, smatralo se da je žica jednostavno žica i da je potrebno samo zadovoljiti energetski činioc, pa se uglavnom koristio "luster" kabl, beli duplo spojeni PVC od po 0,75mm kupovan u običnim prodavnicama, na jednom vodu su se vezivali čvorovi da se zna šta je plus a šta minus, mada se ni na to nije obraćala pažnja, bitno je da svira, a interkonkti su bili ono što se obavezno dobijalo uz svaku komponentu, čuvam Nakamiči plastikajnere, što je danas potpuno neprihvatljivo. Ubrzo ulazim u ozbiljan krug tadašnjih aktera, opet je Bradač bio mentor, pričao mi je o kablovima, voleo je Nojmen i RG kablove za režijske stolove. Tu i tamo se pojavljivalo ponešto o ožićenju, u stranim prodavnicama se mogao naći tek skroman izbor. Početkom devedesetih se pojavio Kimber kod nas, prodavao ga je Žare Kimber uz niz ekstravagntnih stvari tada, Krel, Apože, .... Interkonekt KC AG 1 je bio isporučivan u plišanoj ambalaži kao Cartier ogrlica, a tako je i izgledao sa rodijim konektorima i to je bio moj ulazak u ovu sferu, zajedno sa zvučničkim TC AG, ( valjda, onim debljim). Ubrzo su počeli da se pojavljuju mnogi proizvođači i bum je nastao koji traje do danas. Po Beogradu je onda bila pomama za slušanjem ožičenja, nezaboravno vreme lepog druženja. Nekih 6 godina sam preslušavao sve i svašta i došao do zaključka, da "bez kabla ne može", Šćepina emisija ima simboličan naziv sa pravom. Spremio sam nekih 3.500 DM za komplet ožičenje, ali bukvalno dan pred kupovinu dođe Mile Dabić u posetu i donese svoje kablove, sa njim i Laza Fozgen, donevši mi par brojeva Sterofila. Naravno, akcenat večeri je bio na kablaži, odustanem od kupovine čuvši njegove kablove koji su suštinski bili preteča kasnijih u okviru Teresonic-a. Iščitam članak koji sam kao neznalica svojevremeno prenabrego u nekom časopisu koji mi je dobacivao kolega iz USA i to je bilo presudno: https://www.stereophile.com/reference/1095cable Uzeo sam bakarne cevke spoljneg prečnika 8mm, zid debljine 0,7 ili 0,8mm, izolovo krep farbarskom trakom a na krajeve zavario snop lak žica i na njih bakarne stopice, ili omče, isekavši ih u formu znaka pitanja, Bradačeva ideja. Danas slušam prečnik 6mm, na pojačivaču su napravljene bakarne kleme koje imaju izbušenu rupu prečnika 6+mm da cevka uđe direktno, a odozgo je urezan navoj za šraf koji pritiska. Kraj za zvučnike se spoljošti i polako zakrivi isto u oblik upitnika, može i da se raseče i otvori cevka pa zaravni isečak i na njemu napravi bilo omča bilo ?, tako da nema među spoja. Spolja se cev ispolira pa premaže šel lakom, iznutra se isto napuni cev pa ostavi ukošeno da iscuri sve par dana dok ne polimerizuje lak. Za interkonekte koristim "kapilare" cevčice od mislim 1,5mm spolja, zid oko 0,35mm, ne sećam se. Imam neku količinu RCA činčeva koji su kopija jednog WBT-a koji je upravo izbačen iz proizvodnje. Na njemu su sva tri spoja na šraf, signal, masa i širm, savijem plus cevku stranu i razmaknem vodove, krajeve zašrafim pomenutim šrafčićima, ne koristim širm. Nemam nešto slika, al ću napraviti jednom. Isporedio sam cevke još onda sa više kablova, između i sa onim koje sam hteo da kupim, bolje su zvučale od svega i praktično sam potpuno van interesovanja. Tad sam imao CDP i DAC, napravih "koaksijalac" spolja cev a unutra lakiruša, sviralo uh. U izlaganju Doktora Malkoma, ima pri kraju zaključak, "treba probati cevi ili trake", Roger Skoffov članak koji je objavljen u istom časopisu širi priču na samu geometriju i izbor provodnika : https://www.stereophile.com/content/what-difference-wire-makes-further-reading Nema tog članka na netu, ja imam požutelu kopiju pa kolko može da se pročita. Na strani 101, u gornjem desnom pasosu ima navod u pogledu srebra i bakra, levo objšnjava fenomem diodonog efekta između neizolovanih licni. Lično, nisam nikad bio impresioniran srebrom, bilo jedno vreme manija da se tope escajzi i izvlače žice i stavljaju u teflon, meni je bakarna lak žica odlično zvučala i kao interkonekt. Nisam elkronac, ali svaki provodnok i konkecije imaju R,L,C i impedansu kao čionice, po mojoj zamisli, što jednostavnije i sa što manje zavrzlama, peglanje krive Drine ne uspeva, a može samo da dođe do još veće zapetljanosti. No, interes očito postoji, ne bih se uključivo u temu i tražio kablove za ožićenje međutrafoa iza DAC-a. Ruda bakra sadrži niz elemenata, zlato je jedan od njih i zato se vrši prečišćavanje da bi se ono izdvojilo, a ne da bi sam bakar bio čistunac. Priča o ne znam kolko N, gubi pomalo smisao kad naiđe na konkciju, svi konkteori se rade od mesinga, oni što kažu da je od pravog bakra, prikrivaju dodatak cinka. Po podacima sa neta, mesing ima svega 28% provodljivosti bakra. Pozlata bakra uvek traži među sloj nikla ili cinka, sve je to čist gubitak u provodljivosti ma kolko bila tanka prevlaka. Neka kazivanja navode "crveni" bakar, to je priličan oksid, zatim telirijum, belirijum i rodijum kao dobar nanos preko bakra, mada i ako neko navodi isključivo čistu bakarnu izradu, nije sigurno da je tako. Ja sam pravio ženske konketore od bakra sa drvenom izolacijiom, kad sam prvi par ugradio na mesto običnih pozlaćenih, izljibi me drugar Profa koji ih je menjao. Spolja zaštićeni šel lakom, može i kalfonijumom, a kontakti u spoju ostanu nekako čisti. Muške nisam ni pokušavao, ima jedna ideja komplet drvenih, slično kao što je Simplicius pravio, sad mi dao gas. Nisam skeptik, naprotiv, kablaža i te kako utiče, samo je pitanje koliko i šta je od toga dobro, a šta loše. U svom sistemu osetim svaku razlikicu, primerice: https://www.diyaudio.rs/topic/9574-transformator-kao-analogni-izlazni-stepen-dac/?do=findComment&comment=377872 To na neki način ukazuje na dobru provodljivost vodova, da nije tako, ne bih uočio razliku, dovoljno sam iskusan da me oči ne uvuku u zabludu.

Jesper Bodilsen Trio

fala momci..bejase neka spontana kupovina,nisam hteo cefke,ali eto,pravilo je da nema pravila ...uslov je bio da ga mogu poslusati kod sebe,u svom sistemu...i ostade..jbga EL34 rade svoj posao+dobra phono MM sekcija..

Gvatenamo Bej

samo jedna brza prijava,Copland CTA401 prihajao.....picim sad dalje,nastavak sled