Najbolji članovi

trenutno imam dva komada jedan je moj uradak po Bartola shemi a drugi je uradak Radua Shiny Eyes sa velikog DIY evo malo slika iznutrica

Projektovanje se sastoji od niza kompromisa, čija je svrha postizanja zadatog, tj željenog cilja. Izbor komponenti, metodologije i svega ostalog potrebnog za realizaciju projekta zavisi od niza stvari(finansije, raspoloživi resursi, znanje, ...). Prednost samogradnje je da se projekti mogu izvoditi postupno i konstantno unapređivati , tako da nema potrebe opterećivati se time da se ''iz prve'' krene u realizaciju ultimativnog, beskompromisnog rešenja. Kako nam bude raslo znanje, rašće zasigurno i naše ''potrebe'', pa će se projekat vremenom značajno unaprediti, a njegov kvalitet ćemo podići na zavidan nivo. Tako da pitanje da li je bolja zavojnica motana sa žicom 1.6mm ili 1mm, treba tumačiti u skladu sa prethodno napisanim. Naravno da je bolja zavojnica motana sa debljom žicom(isto kao što je motor iz bmw-a bolji od onog u trabantu ), ali pravo pitanje bi u stvari bilo kako se ona uklapa u naš projekat. Predlog da se koristi DSP, ja sam u stvari video kao ideju da se nabavi neki softverski emulator skretnice, a za tako nešto je dovoljna i zvučna kartica. Softverska emulacija je veoma korisna, osim kao zamena za gomilu potrebnih delova, tako i za isprobavanje raznih ideja, a samim tim i sticanje znanja potrbnog za kvalitetnu samogradnju zvučnika. E, sad i ovde važi pravilo, koliko para toliko i muzike, kvalitetan softver sigurno nije jeftin. Ipak, trebalo bi malo proguglati i videti šta se nudi, verovatno može da se nađe nešto zadovoljavajućeg kvaliteta po prihvatljivoj ceni. Evo za početak nekih smernica i predloga u vezi projektovanja zvučnika: http://www.diyaudio.com/forums/multi-way/209856-speaker-crossover-designing-software.html

Gle, sve zavisi gde smo i sa ekonomske strane. Ako na sony/philips/vifa drajvere sveukupne cene <200e turimo kaleme i kondove u skretnici sveukupne cene >200e, onda smo u kanalu.

Part 3: Nekoliko detalja: Kako je to uglobljeno Front lepljen sos 2k epoxy bizon. No worries, probano mnogo puta na mnogo mesta, kad se zamesi lepo tvrdo ko kamen i večito. Lepše mi tako bilo..... Hint 1: Mešaj mnogo dugo A i B komponentu... ljudi greše, ne mešaju duže od 10 sekundi pa ispadne loš lepak. A daleko da je. Hint 2: Stavljaj detetu pare u kasicu (metalne). Da može posle da imaš sašta da prEtisneš front plate na preamp kad zalepiš End of part 3.

Part two: E nekoga će možda interesirati ovakav front plate sa displeyem, eto šta znam, meni gotivno... Plexi je sivi providan 5mm, smoke takozvani. Zalepi se parče izolira iznutra tačno tamo gde je displej Ofarbamo iza crno Skinemo parče izolira.- tadaa End of part 2.

Malo sam nešto šrafio ovih dana... Drvo, jasen, prirodna, znači natural, organski samo, fit... Sledeće pare trošim na dobar DSLR. Nema smisla slikati ovo fino izlakirano Sony idiotom, al ajd'.... End of part one.

2.7mH uraditi zicom 1.6mm 0,36mH uraditi sa 1.2mm 1,45mh uraditi sa 1.2 0.22mH uraditi sa 1.0mm 0.6mH uraditi sa 1.0mm

Out of our heads 2x...

Pozajmi od nekog DSP pa se s njim igraj dok ne utvrdis rezne frekvencije i red skretnice, kad to znas mnogo je lakse konstruisati pasivnu skretnicu (pod uslovom da ne dodjes do skretnice cetvrtog ili viseg stepena). Ja sam do iznemoglosti premotavao kalemove iznova i iznova dok mi nije totalno dopizdelo. Sad odmaram od skretnica.

početkom osamdesetih sam kratko, koliko traje vojni rok, bio (ipak nekakav) Beograđanin.. probijao se grad i unutar zidova kasarne.. bilo je to srećno doba, osim povremenih nestašica kafe i zejtina, u svemu ostalom smo bili u izobilju.. tada sam uspevao (uz pomoć očevih prijatelja iz slavne prošlosti) da čak dva puta nedeljno (sredom i subotom) izađem u grad.. Beograd je tada bio blagonaklon prema vojnicima: ulaznicu za GSP, pozorište, bioskop i utakmice, sam retko kada platio, ako i jesam cena je bila povlaštena.. tada sam, a to radim i danas, počeo da uzimam ono (što sam mislio da je) najbolje iz Beograda.. pozorišnu sezonu '82/'83 sam odgledao u celosti i to u svim (baš svim) pozorištima.. prvu (i jedinu) dozvolu za prenoćište sam dobio da bih gledao Hamleta sa Piterom O Tulom, menščini u Domu Omladine.. postao sam inventar u gledalištu i u pozorišnim kafanama, često u društvu sa glumcima, nekima je bila simpatična (jedina) uniforma u gledalištu, poneko je imao ponešto da preko mene prigovori vlastima, a većina se, shvatajući vojni rok kao veliku nevolju, trudila da tu nevolju umanji.. svideo mi se taj plemeniti Beograd, iako sam znao da on nije samo to, i da u njemu ima svega i svačega, kao i u svakom velikom gradu.. pa tako i danas, po principu hit and run, uzimam ono što mislim da je najbolje u Beogradu, a što su napravili Beograđani

Tangerine Dream - dan 2. Trenutno ide . . .

Final part: Na radnom mestu trenutnom sa kolegama VSSA, AK4396 i Boenicke W5 Alex version: Ona lutka što stoji na krevet mi ponekad mnogo smeta kad legnem na trosed.... Bonus software: End of final part season 1

Part 4: Kao finished Iznutar Odozgo nekakav poklopac..... ALEX

Part 2 bonus track: Semajlirano pa spolja glatko a providno, 'bemu što lepo.

Ovaj preamp je kupljen gotov. Imas ga ovde: https://simplepleasuretubeamps.wordpress.com/products/ ovo je inace model bez trafoa u izlazu, samo izlazni kond prigusnice su samo za napajanje

Nemaj brige, neće proći mnogo vremena dok diy-erski crv počne da ti burgija u glavi ... al' do tada će već nešto više znati o tome šta i kako to treba da (u)radiš.

Potpuno tačno, kalem sa jezgrom menja induktivnost sa vremenom. Za 100.000 radnih sati na temperaturi 150C izgubi čak 10% vrednosti. Drugim rečima, ako ti budu svirali non stop 10 godina pored kotla na ugalj, čućeš razliku Induktivnost se takođe menja, opet malo ali menja se, ako jezgro ode u zasićenje tokom dužeg perioda. Na primer ako ti ovi zvučnici sviraju po svadbama 10 godina svakog vikenda... opet, čućeš razliku Pusti priče audiofilske. Treba održavati nekako cenu bakra visokom, jbg http://www.fininamotaji.in.rs/EI_TRAFO_KALEMOVI.htm Pazi Rdc ovog što ti treba od žice 1.5 - a cena 11 evra. (Isat 22 ampera, što će reći, ide u zasićenje ako sipaš u njega 1200W )

Sad još nedelju dana da stigne AKSom iz BG-a, ako ne vrate nazad za UK Šala mala, al šta se meni sve dešavalo sa tim AKSom, ne razumem kako ta kurirska služba i dalje postoji, kako uopšte radi... .. jedino ako su se malo opametili.

The 4.0 litre V8 petrol engine from an E90/92/93 BMW M3 on a Dyno run.

Ne sugerišem (više) ništa. Samo objašnjavam zašto

Ovde nema DPS-a i ovo ce biti pasivne kutije... AMIN! Za DSP i aktivu otvaram novu temu breeee... a do tada psssst o aktivi... izguracu ovo do kraja ne zvao se ja Lorimer - a i ne zovem se tako...

@ZZZkaze da treba i za srednje i visoke, gde smo sada?

Full range rulez

Kako bilo da bilo, biće tura pića.

deblja zica , bolji Q faktor narodski receno - visi stepen ocuvanja energije signala

Racuna se na manju energiju, manje struje, smanjivanje intenziteta visokotonca. Daleko da je "rule of thumb", ali ako se pausalno tretiraju komponente, to svakako nije vrhunski diy.

Za bas 1.9mm ili 2mm. Srednji mozes sa 1.6 visoki isto 1.6. To je osnovna greska sto se i za visoki uzimaju L sa tanjom zicom. Izvode na zavojnicama je najbolje da pokusas da izvedes u odnosu na frekvenciju, pa da onda vidis koliko je to ventualno u mH. Medjutim tesko je u praksi to izvesti. Mozda je najprakticnije uraditi vrednost tako da se neka centralna vrednost nalazi na sredini sirine kalema, onda se domota do kraja i to je nekaveca vrednost. a manja je na pocetku tog reda namotaja. Pazljivo se skine izolacija i tu zalemi izvod na zavojnici tako se dobijaju 3 vrednosti. Pokusaj da isprobas i bessel ili LR to mi se cini da je butterworth? Ali prvo bi trebalo da pokusas da sredis impedantne pikove kod visokog i srednjeg. Bez skretnice. To su ti RLC kola koja dolaze sa driverom i tu mozes upotrebiti ako odgovaraju te postojece zavojnice.

Tako sam ja bio Zadranin jednom i vežu me samo lijepe uspomene. I ljudi i mjesto. I u vojarni (kako se sada to zove) i van nje. L(j)epota je u očima posmatrača...

Neko iz upravo tog okruženja, ne mogu da se zakunem ko a ne bih se iznenadio da je upravo (čika) Aca to bio, tako mi se nekako javlja, je i rekao: Beograđanin je stanje svesti i duha a ne mesto rođenja jer smo svi mi, ovako ili onako, ovde došli odnekle (dobro, odnekud)... Naziv je sasvim nebitan...

Rekao bih: „Beograd“ (i) nije (iskreno, ali ga, ipak, nije ostavljao na miru) ali Beograđani jesu. Kalenić pijaca, Čubura i Vračar pogotov{o,u}... Hvala na ovim osvrtima, uživanje je pročitati ih i osetiti iskreni prenos istinskih doživljaja.

17.02.2018. Narodno Pozorište - Bela Kafa, režija Milan Nešković verovatno kod nas, ne postoji pisac koji bi verodostojnije opisao događaje '41 - '55 godine prošloga veka, od Aleksandra Popovića.. dete je iz bogate porodice industrijalca, potom ubeđeni komunista i naposletku golootočki sužanj.. likovi iz njegove drame, su sve to, i još i više od toga.. Popović je Belu Kafu napisao '90, u jeku događanja naroda i na početku udruženog zločinačkog poduhvata na rastakanju morala i uspostavljanja velike Laži u kojoj danas živimo.. siguran sam da je veliki pisac umeo da predoseti buduće događaje, pa je stoga svoju priču postavio nešto univerzalnije, nego što je to činio u Mrešćenju Šarana.. istina - scenom paradiraju Kapitalisti, Komunisti, Ljotićevci, Četnici, Golootočani i Pragmatici, ali to što čine je više iz nužde nego iz ubeđenja. Aca Popović je voleo ljude, prikazivao ih je u svom svetlu njihovih slabosti, ne osuđujući ih pri tom.. scena je prazna, fotelja, radio aparat i nekoliko kofera.. glumci većinom na sceni, i u momentima kada nisu u fokusu - to ubrzava radnju, ali utiče na naglašavanje drame koja se naravno dešava, ali nekako pravolinijski.. reditelj kao da pokušava da uspostavi paralelu između likova i da ih, bez obzira na njihove ljudske i ideološke razlike, učini istim.. stiče se utisak da je Nešković želeo da ostavi utisak da bi isti likovi u drugačijim istorijskim okolnostima, samo promenili uloge, a da bi suština ukupnih dešavanja ostala nepromenjena.. ne verujem da je Aleksandar Popović imao takvu ideju.. ipak, tekst se probija kroz nemuštu scenografiju, potpomognutu samo efekta radi, pomeranjem zidova i ispisivanjem pojedinih, reditelju važnih, rečenica po zidovima.. moglo je to i drugačije, ali eto nije bez obzira na to, predstava je tečna, opet - prvenstveno zbog teksta, i dva sata i još pola, prođe neosetno.. apsolutna zvezda je Olga Odanović, njena gluma i pojava povezuje sve, i proigrava svakog na sceni.. Branko Vidaković, tipiziran.. loš.. ostali su sasvim prosečni, ali predstava je ipak dobra.. zbog Olge i Ace prvenstveno. onomad 2015 u kritici za Politiku, Ana Tasić je napisala da "dramska i scenska radnja se guše u uobičajenoj Popovićevoj skribomanskoj papazjaniji".. to dosta govori o njoj i njenim frustracijama, i nije joj prvi put, a ni poslednji.. međutim to govori i o kvalitetu pozorišne kritike u Politici, koja je eto, i na tom polju zakazala.. ne treba niko da brani Acu Popovića, to čine njegove drame, ali bilo bi lepo da jedan od najvećih naših dramskih pisaca, osim reljefa u domu kulture Vuk Karadžić, dobije neko značajnije obeležje u svom Beogradu, koji za njega nije mnogo mario za njegova života, pa ni sada.

Jes bre, bas dobra IIII sezona Sent from my SM-A500FU using Tapatalk

Kakva serija. Ispunjen sam, odlicno odradjeno i odlican kraj. Bravo za skandinavce. Nedostajace Saga

http://www.imdb.com/title/tt5027774/?ref_=fn_al_tt_1

13.12.2017. Atelje 212 - Avgust u okrugu Osejdž, režija Ljiljana Todorović kada se zavesa podigla, na prozirnu mrežu je projektovan kratak film - svojevrstan prolog predstave u izvedbi Dragana Nikolića.. premijera je bila 2014, Gaga je tada bio živ.. Marinko Madžgalj takođe, njihova imena su na originalnom plakatu.. Nikolić, u ulozi Beverlija Vestona, reče svoje i ode, do naredne reprize Avgusta.. samo zbog Dragana, ponovo na sceni Ateljea treba pogledati predstavu.. ali ne samo zbog njega, naravno bio tekst 2007, pa film 2013, ova predstava 2014, preskakao sam je, odbijao me Holivud, bila tada neka moda da se filmovi pretaču u predstave, preskočio sam tada i Mizeri Sa Cvetkovićem i Dobrom Anicom.. moram da priznam, najviše zbog onih koji su nošeni holivudskom melodramom zalutali u pozorište pa potom danima prepričavali(le), kako je bilo diiiivno, uz obavezno podvriskivanje i coktanje.. ipak odoh, videh i ne pokajah se, naprotiv - predstava mi se svidela, nemam ni jednu bitnu zamerku, uprkos dužini (3 sata i pauza), glumci bili sjajni, režija neprimetna, radnja ide, teče.. velika predstava uprkos melodramskom i praznjikavom tekstu.. zapravo: likovi su sjajno opisani, dijalozi odlični, radnja napeta, sve je to baš kako treba, ali tekst je onako - dobro osmišljen rijaliti.. eto, moguće je i to - slab tekst a sjajna predstava.. Glumci su je učinili sjajnom, uspeli da je prepevaju, upriliče, upodobe, da likovima daju lični pečat i da sve to svedu na prihvatljivu meru.. Dara Džokić i Anita Mančić su gospodarile scenom, tako suvereno, proigravajući pri tom ostatak ansambla.. zaista, njima dvema idu najveće zasluge i poštovanje.. dakle, pogledati, svakako i obavezno