Lemić

,pa i nije neko iskustvo  pošto nisu napravljeni, a zašto nisu zaista ne znam, pogotovu što ih moj   pomenuti drugar stolar nije sebi uradio a karijeru je odpočeo kao momčić upravo radeći kabinete za Tanoje krajem sedamdesetih koji su se tad mogli kupiti u kitu. Ardena se napravio ni sam ne zna broja i po praviu su svirali bolje nego originalne kutije, tada je standard omogućavao da se kupi svako zadovoljstvo. Inače je verovatno napravio hiljade kabineta i sad kad uđem u radionicu ili kuću uvek se motaju neki zvučnici bilo za izradu bilo za prepravku, a sam je u nekom trenutku slušao 4 Tanoja, da ne pričam o moru drugih za razliku od mene koji sam vremenom gradio i sužavao ukus i kriterijum i tu sam de sam. Zanimljivo je da sada ima par BIB-ovih kabineta sa prčom od drajvera, sad je tek skapirao magiju FR zvuka smatrajući male membrane čirevima, al ne znam oće li se zadržati mada je već prošlo skoro 2 godine kako ih sluša uz još 2 para potpuno različitih zvučnika, a uveo me je i u muziku i hifi i naučio drvodeljstvu a čistom slučajnošću sam mu utrpo te kabinete i bas mi je drago da ih sluša i to doživljavam kao neko svoje uzvraćanje za sve što je učinio za mene.
Ma pusti Doktora, on ima zamrznute snove, hladna klima na Ontariu.                                                                                        
Da, posle Bradača, Hodalić je po mom mišljenju bio tada jedini kompletni pznavalac zvučnika bez prvrženosti bilo kom stilu, odnosno konstrukciji, znajući jako dobro prednosti i mane svakog principa rada drajvera i velika je šteta što nije ostvario neki projekat, mada se njegov uticaj prelio u mnoge na neki način. Zahvaljujući prvenstveno njemu i njegovoj ličnoj dobroti i spremnosti da se upustio u bilo koji problem, izašao je u susret mom navaljivanju da se pozabavi Tanojima i mislim da je to prva i jedina modifikacija uopšte po mom saznanju. Danima smo mi voblovali, slušali, rčunali, i proveli ko zna koliko sati razgovarajući, u stvari, ja zapitkivao lupajući sve i svašta a on razložno objašnjavao, al  na kraju je taj koncept Tanoja zaista bio neuporediv, zato je i dugo čuvan sve dok kod Ecija nisam čuo Lautera.
 
Nema načem, mada mislim da danas je jako teško doći do vrednosti uprks netu koji onda nije postojao i za sve je bilo potrebno lično poznanstvo i prijateljstvo. 
Buba je naj prodavaniji auto u istoriji i tako će da ostane, projktovana u aerodinamičnom tunelu, inženjerski, zanatski i tehnološki je školsko remek delo, ceo automobil nema ni jednu jednu feder šajbnu niti tredloker i to govori o izuzetnosti kreacije. Bila su dva brata koja su ih restaurirali, nadživljeni je nastavio al bio prevarant, tako da sam započeti projekat kod njega odradio sam ali u nekom trenutku mi se smučilo i prodao sam bud zašto pri kraju i dao kamaru dokumentacije, fala al nikad više.
Obratite se Eciju, on je izradio par WR zaista beskopromisno u svakom pogledu, ja sa ove vremenske distance ne mogu mnogo da kažem, sećam se da smo danima predkrajali šper i uopšte nemam prestavu za koje vreme mogu da se izrade. Osim spoljašnosti, ima niz detalja koji se ne vide a utiču na zvuk, od običnog načina spajanja pa do furniranja. Recimo, naj bolje je na feder i nut, znači bez dodatnih veznih elemenata ala tipla ili keksić, tutkalo umesto belog lepka itd. i to zaista iziskuje puno zanatske veštine. Furnirane jeste zahtevno al ne nešto naročito ali je značajno kao konačan izgled i za to se svi hvataju pri vrednovanju. Efektnije je kabinete oblžiti punim drvetom i onda je završna forma puno nagašenija i vešt stolar mže da učini kabinet kao da je izrađen od jedno komada drveta, moj drugar često primenjuje takav način izrade što omogućava poseban dizajn i verovato lepšu refleksiju zvuka jer nema tankog staklastog sloja furnira. Ima tu mali milion caka i kad je u pitanju složen i veliki kabinet gotovo da nije moguće primeniti ih osim ako budžet nije limitaran, zato  pojedini zvučnici i koštaju papreno.

Dobro de, tu sam.
WR je bila velika neostvarena želja, ali za kojom ne žalim, bilo je potrebno svojevremeno trdesetak sekundi slušanja FR zvučnika da Tanoji postanu i ostanu jedna jako lepa uspomena danas.
Kloniran je kabinet inženjerskim postupkom i napravljen radionički plan na osnovu koga je kasnije Eci Lazar izradio vrhunski kabinet. Kasnije sam mislim dobio orginalni nacrt i možda ga imam negde, u suštini je to modifikovani Autograf dizajniran da bude komad nameštaja, uostalom, ima ključ za zaključavanje mrežice jednak kao na starim vitrinama, nesporno lep.
HPD 385 je izuzetno izrađen u zanatskom smislu, rikon kit postoji i dan danas verovatno dok recimo za GM nema i to praktično ukazuje da je današnji WR drajver u stvari taj stari DC ali u drugoj korpi i sa drugim viskotoncem. Moji drajveri su bili prilično poboljšani zahvaljujući ondašnjoj audio trojki, Aci Ribonu, Brani Hodaliću i Životi i sasvim je moguće napraviti poboljšanje fabričkog, bavim se BMW motorciklima sada i nije problem da se čačne i ide osetno bolje recimo.
Ovo je tačno sve, dva drugara su mi stolari i sam vrlo vešto radim drvo, jedan je i doajen hifija ali ne uradismo WR iako smo svojevremeno predkrojili celukpan materijal za 2 para kabineta koji je kasnije završio u nameštaju.
Otprilke kad je bio  WR aktuelan, restaurirao sam istog Wagena, premašeno je ukpuno nekih 12K DM, lično sam stavljao dihtung između šasije i školjke i dodano nailvao tečnom gumom. A prošao  sam jednako, verovatno kod istih prevaranata.

Dobro de, tu sam.
WR je bila velika neostvarena želja, ali za kojom ne žalim, bilo je potrebno svojevremeno trdesetak sekundi slušanja FR zvučnika da Tanoji postanu i ostanu jedna jako lepa uspomena danas.
Kloniran je kabinet inženjerskim postupkom i napravljen radionički plan na osnovu koga je kasnije Eci Lazar izradio vrhunski kabinet. Kasnije sam mislim dobio orginalni nacrt i možda ga imam negde, u suštini je to modifikovani Autograf dizajniran da bude komad nameštaja, uostalom, ima ključ za zaključavanje mrežice jednak kao na starim vitrinama, nesporno lep.
HPD 385 je izuzetno izrađen u zanatskom smislu, rikon kit postoji i dan danas verovatno dok recimo za GM nema i to praktično ukazuje da je današnji WR drajver u stvari taj stari DC ali u drugoj korpi i sa drugim viskotoncem. Moji drajveri su bili prilično poboljšani zahvaljujući ondašnjoj audio trojki, Aci Ribonu, Brani Hodaliću i Životi i sasvim je moguće napraviti poboljšanje fabričkog, bavim se BMW motorciklima sada i nije problem da se čačne i ide osetno bolje recimo.
Ovo je tačno sve, dva drugara su mi stolari i sam vrlo vešto radim drvo, jedan je i doajen hifija ali ne uradismo WR iako smo svojevremeno predkrojili celukpan materijal za 2 para kabineta koji je kasnije završio u nameštaju.
Otprilke kad je bio  WR aktuelan, restaurirao sam istog Wagena, premašeno je ukpuno nekih 12K DM, lično sam stavljao dihtung između šasije i školjke i dodano nailvao tečnom gumom. A prošao  sam jednako, verovatno kod istih prevaranata.

Dobro de, tu sam.
WR je bila velika neostvarena želja, ali za kojom ne žalim, bilo je potrebno svojevremeno trdesetak sekundi slušanja FR zvučnika da Tanoji postanu i ostanu jedna jako lepa uspomena danas.
Kloniran je kabinet inženjerskim postupkom i napravljen radionički plan na osnovu koga je kasnije Eci Lazar izradio vrhunski kabinet. Kasnije sam mislim dobio orginalni nacrt i možda ga imam negde, u suštini je to modifikovani Autograf dizajniran da bude komad nameštaja, uostalom, ima ključ za zaključavanje mrežice jednak kao na starim vitrinama, nesporno lep.
HPD 385 je izuzetno izrađen u zanatskom smislu, rikon kit postoji i dan danas verovatno dok recimo za GM nema i to praktično ukazuje da je današnji WR drajver u stvari taj stari DC ali u drugoj korpi i sa drugim viskotoncem. Moji drajveri su bili prilično poboljšani zahvaljujući ondašnjoj audio trojki, Aci Ribonu, Brani Hodaliću i Životi i sasvim je moguće napraviti poboljšanje fabričkog, bavim se BMW motorciklima sada i nije problem da se čačne i ide osetno bolje recimo.
Ovo je tačno sve, dva drugara su mi stolari i sam vrlo vešto radim drvo, jedan je i doajen hifija ali ne uradismo WR iako smo svojevremeno predkrojili celukpan materijal za 2 para kabineta koji je kasnije završio u nameštaju.
Otprilke kad je bio  WR aktuelan, restaurirao sam istog Wagena, premašeno je ukpuno nekih 12K DM, lično sam stavljao dihtung između šasije i školjke i dodano nailvao tečnom gumom. A prošao  sam jednako, verovatno kod istih prevaranata.

Dobro de, tu sam.
WR je bila velika neostvarena želja, ali za kojom ne žalim, bilo je potrebno svojevremeno trdesetak sekundi slušanja FR zvučnika da Tanoji postanu i ostanu jedna jako lepa uspomena danas.
Kloniran je kabinet inženjerskim postupkom i napravljen radionički plan na osnovu koga je kasnije Eci Lazar izradio vrhunski kabinet. Kasnije sam mislim dobio orginalni nacrt i možda ga imam negde, u suštini je to modifikovani Autograf dizajniran da bude komad nameštaja, uostalom, ima ključ za zaključavanje mrežice jednak kao na starim vitrinama, nesporno lep.
HPD 385 je izuzetno izrađen u zanatskom smislu, rikon kit postoji i dan danas verovatno dok recimo za GM nema i to praktično ukazuje da je današnji WR drajver u stvari taj stari DC ali u drugoj korpi i sa drugim viskotoncem. Moji drajveri su bili prilično poboljšani zahvaljujući ondašnjoj audio trojki, Aci Ribonu, Brani Hodaliću i Životi i sasvim je moguće napraviti poboljšanje fabričkog, bavim se BMW motorciklima sada i nije problem da se čačne i ide osetno bolje recimo.
Ovo je tačno sve, dva drugara su mi stolari i sam vrlo vešto radim drvo, jedan je i doajen hifija ali ne uradismo WR iako smo svojevremeno predkrojili celukpan materijal za 2 para kabineta koji je kasnije završio u nameštaju.
Otprilke kad je bio  WR aktuelan, restaurirao sam istog Wagena, premašeno je ukpuno nekih 12K DM, lično sam stavljao dihtung između šasije i školjke i dodano nailvao tečnom gumom. A prošao  sam jednako, verovatno kod istih prevaranata.

Naravno da treba koristiti sva raspoloživa sredstva. Svojvremeno sam hteo da uzmem ultra zvučnu kadicu ali iz svoje druge sfere znam da nije tako delotvorna ko što se misli pa sam odustao. Pri čišćenju specifičnih delova motora uprkos vrlo agresivnoj hemiji mora da se upotrebi četka, greblica pa čak i pesak, a kod nedostupnih i nevidljivih, postupak se ponavlja više puta da bi se tek na test stolu evidentirao rezultat. Kod tretiranja aluminijuma koristim odmašćivače i aktivatore koji galvanski reaguju, ponek na ravnoj površini ostane nešto što neće da se odvoji dok se ne takne ovlaš, a pomislio bi da je nečim čvrsto zalepljeno. U ćoškovima i kanalima se ostvaruje neverovatna stabilnost i mora mehanički da se odvoji, a rilna je praktično takva. Problem je što se ne vidi, ili jako teško, rezultat čišćenja je uvek čujan uz zadovoljstvo, al dal je potpun i dal može bolje, to je uvek upitno. Mislim da je usisavač neophodan.
Ne znam o čemu se radi, možda sam se i susreo al nisam obratio pažnju, pa molim za neki vid preporuke. Za čišćenje vizira kacige koristim neku preporučenu krpu, izmenjao sam ih više i posle par pranja u veš mašini ih bacam. Uprkos jako tvrdom sloju deklarisanom da je imun na grebanje, zaključio sam da mikro fiber krpe ipak prave mikro riseve koji nisu baš od prašine i njenog uklanjana hemijom u prvom prevlačenju preko vizira.
Čistači ala Knosti postoje iha od kada, meni to  vrlo nepraktično al stvar ličnog izbora. VPI i još neke naprave dosta niže cene me nikad nisu ubedile iako su principijelno odlične i proces čišćenja je elegantan i brz. Nije problem, bar bio, u ceni, vičan sam i da napravim skalameriju, jednostavno nikad nisam čuo dovoljnu muzikalnu razliku a to što manje šušti i pucketa mi nije od značaja i to se uglavnom i gleda, odnosno čuje. Ovo sad što sam čuo je iznenađenje ma koliko nisam podložan i sklon tome. 
Što se tiče komercalizacije, preliminarno mislim da je neće biti i da će ostati u kuloarskom krugu.

Jeste vala, ako nešto prezirem, to je brendomanija i poistovećivanje sa njom. Neka logika mora da postoji, stručno utemeljenje kolko tolko. Džon Atkinson je svojvremeno pokušao da pojasni uticaj kablova koji mi doživljavamo a trgovci koriste samo tako, neko objašnjenje je elektrostatsko polje, znači figurativno aura. Kad se sedne ispred dva zvučnika, uvaženi Sakuma je zagovarao čak samo jedan, čuje se nešto i odma počinje da se priča o "prostoru" koji se ne vidi, da nema zvučnika, svako ko bi pričao da tu nešto vidi bi bio smatran ludim, a niko od nas to naravno nije, tako da se sve može posmatrati sa te neke strane, psihofizike.  

Neka prehladica a možda i gripa me drži i u dosadi, gledajući kurseve za 2018u u organizaciji SVMC {Swe MC} prijavih se na kurs, korak 1 ali ovaj put na velikoj a ne gokart stazi. Sve odprilike isto samo na većoj i brzoj stazi, fokus je na sigurnosti i učenju a nikako na brzini i trci. Imaju 4 nivoa gdje je 4i individualni i kažeš sam sta hoćeš da učiš i poboljšas.
Staza je u Anderstorpu. 
http://www.srwanderstorp.se

Jeste vala, ako nešto prezirem, to je brendomanija i poistovećivanje sa njom. Neka logika mora da postoji, stručno utemeljenje kolko tolko. Džon Atkinson je svojvremeno pokušao da pojasni uticaj kablova koji mi doživljavamo a trgovci koriste samo tako, neko objašnjenje je elektrostatsko polje, znači figurativno aura. Kad se sedne ispred dva zvučnika, uvaženi Sakuma je zagovarao čak samo jedan, čuje se nešto i odma počinje da se priča o "prostoru" koji se ne vidi, da nema zvučnika, svako ko bi pričao da tu nešto vidi bi bio smatran ludim, a niko od nas to naravno nije, tako da se sve može posmatrati sa te neke strane, psihofizike.  

Jbga, onda nista  
Ako je kraljica sportova, trgovina, vec pokakila razne struke, onda se prepustamo bahatim uzivanjima i ignoranciji.
 
Nemam ja nista protiv samozabavljanja i igranja, ali smatram da treba da postoji minimum strucne logike..
Jeste nesreca sto kroz sprave za igranje protice struja, lepsi bi bio neki magicni fluid ili carobni prah sa Zvoncice...ali dok je suvoparni poremecaj u prici, neka suvoparna pravila vaze..  

Ne znam da li je ovde odgovarajuće mesto za pitanje, ali me zanima jedno...
Naime, krećem u izradu strujnog kabla, tačnije isprobavanje više različitih šema, pa me jedna sitnica koju videh na jednom snimku zainteresovala, ali ne znam gde to naći...
Ti metalni opiljci tako sitne granulacije, da li iko zna gde bi se mogli naći? Kad već isprobavam, rado bih probao i to da vidim da li se stvarno čuje razlika...
I da li je uopšte neko nešto takvo isprobavao?
 
Послато са 6055P уз помоћ Тапатока
 
 

Ovih dana je bio kod mene do sada najskuplji strujni kabli - Shunyata Python Helix 1m. Skuplji od ovog do sada nisam slušao, vele da je nov koštao 1800 eura.
Kabl je izuzetno debeo ali isto tako i savitljiv. To me je posebno dotaklo jer su ovi pitoni obično kruti.
Pokazao se kao jako dobar, jednom rečju veoma je jasan. Nisam primetio da ima neku bolju umetničku stranu već je više tehničar. Najbolje se pokazao između zidne utičnice i strujnog filtera.
Svim dežurnim skepticima mogu odmah da kažem da nisam kupac ovog kabla već moj drugar - tako da nemate materijala za pljuvanje.

Trenutno mi nisu loši kablovi, međutim želim da isprobam još neke varijante da vidim koliko može bolje. Da nisam čuo razliku u zvuku, ne bih se ni zanosio time. Poštujem svačije mišljenje u vezi kablova i znam da ima kako onih koji veruju tj čuju razliku, tako ima i onih koji ne veruju. Ne bih se ubeđivao. Svako ima pravo na svoj izbor. Raduje me što ima i vickastih ovde :-)...
Inače, sistem mi nije perverzija, ali nije ni loš... Magneplanari i ProAc Tablete, Aragon amp, Electrocompaniet preamp,Nad dac, sub 15-ica... Kablovi, osrednji za ovaj sistem, pa planiram uraditi bolje koliko je moguće za razumnu svotu...

Послато са 6055P уз помоћ Тапатока

Ovo sad vec moze otici na neku drugu stranu i nije za ovu temu o strujnom kablu, ali ja ne bi isao toliko ekstremno i da pravim potpuno novi izvor struje, vec bi postojecu 220v prebacio u DC i onda pravio novih cistih 220v samo se postavlja pitanje kako ovo uraditi u DIY izvedbi a da bude kako treba?  Nesto slicno kao sto radi UPS samo da 220v bude pravi cisti sinewave a ne "stepenasti" sinewave kao sto vecina UPS-eva to radi...
Onomad sam okacio sliku sa osciloskopa pre i posle power kondicionera i evidentna je razlika u sinusoidi i to se SIGURNO cuje... ti si bar covek od merenja i znas da kada izmeris tako nesto ne moze da se isto cuje...
Evo iskopao sam slike o kojima pricam...
Pre:

 
Posle:

 
 
P.S. Izvinjavam se za offtopic...
 

Da, upravo to i ja kazem... Nisam ja pricao o nikakvom snake oil-u vec o poredjenju racunarskog napojnog kabla i ovog sto sam napravio...  i ma sta neko rekao razlika u zvuku postoji, a verovatno si je i ti cuo cim si ostao na tom kablu?
Ali isto tako se slazem sa time da treba isprobati razne kombinacije ako nisu preskupe za igranje i ako neko ima vremena da se sa time bakce... ko zna mozda se provali neka caka da nesto svira bolje... ipak svi mi uzivamo u DIY igrariji pa makar nekad ona bila i uzaludna...

Da se oglasim sa malom dopunom , 
svašta se izdešavalo za ovih 20 g. kolko nisam bio u ovim vodama. Mnogo novih stvari ... i prosto nisam mogao da odolim da se ne umešam u diskusiju oko
Hirage - mog omiljenog i No1 pojačala. Što se tiče pravljenja originala ili "Upgrade verzije" , nemojte da se mučite , pročitajte postove g.dina Lemića (mislim jedinog trenutno merodavnog na ovim prostorima pošto g.dina Bradača nema). Ko ne razume shvatiće jednog dana, a što se tiče hladnjaka hteo sam samo da vam pomognem da ne lupate glavu oko odvodjenja toplote, CW .itd, itd .... LJudi prodaju i ovakve stvari :
 
G.dine Lemiću , samo da Vam kažem da prva Hiraga koja je iskopirana po vašoj još uvek radi u kompletu sa Gridovim preampom (nulti model - Buckov) kod g.dina Olivera P. i nije gašena manje više 10 g. Sve najlepše forumu i Vama u novoj 2018 g.
Milan 

Hvala, takođe sve naj,naj,...Znam još bar dva kompleta koja rade uspešno s početka devedesetih, ali su kopirani original a ne moj bivši primerak.
 
Obavezno ko skripta.
Ne, ja sam samo predstavio jednu težnju ka što boljem pridržavajući se striktno Hiraginog klišea konfigurisanja kao primarnog i sa čime se Viktor i složio i insistirao, prepravka je unikatni dar i to volim da naglasim kao sećanje na velikog čoveka ma šta ko o njemu mislio. Moja preporuka je da se drži što više originala po topografiji, same pločice nisu ni velike ni zahtevne niti su delići skupi pa je lako napraviti više varijanti za poređenje. Vladd ima smernice već napomenute, pa pošto je  elektroničar, zna šta priča, za razliku od mene koji sam ipak duduk u krajnjoj liniji.  
Što se tiče Zenovog komentara, tako je, Hiraga sa 200.000mf dobije, ili poprimi, pun zvuk i karkter, dovoljno je 1,1A mirne struje i tad nije kritičan kapacitet hlađenja, svako dalje uvećavanje je riskantnije i isterivanje nekog rezultata je zarad nekog ličnog hira ili zadovoljstva koje nije ništa manje u skromnijoj izvedbi. Elektroliti su bili lavovska stavka, verovatno i danas, bitno je da njihov nazivni napon ne bude previsok jer onda neće raditi u dobrom režimu i samim tip ni pojačivač i to se čuje, radni na otprilike 3/4 nazivnog, kod Hirage je to nezgodno jer  optimum pada oko 40V. Velika energetska snaga nije potrebna, Hiragin ispravljač bi mogao da švajsuje, ali početni cim signala direktno zavisi od impedanse a Ampli je u osnovi strujni potrošač. Nisam imao mogućnosti da slušam eklose od 300.000mf po komadu kako stoji u orginalu, jesm redenike od po tridesetak hiljada pa do nekih 100.000, dugo sam slušao ispod Farada, po kanalu praktično pola, više mi se sviđalo sa ukupno sadašnjih 12x150.000 i to ganc novih, predpostavljam da bi sa deklarsanim bilo još bolje, ustalom, tako je Žan i projktovao. Mislim da i preamp Kaneda ima visoku kapacitivnost ispravljača, to je filozofska postavka. Inače, taj uređaj nije ni blizu pojačivaču i prošao je slušanje uz "hvala lepo", a bio orginal a ne kit.

Pored poređenja kompletnih uređaja, poredio sam moju, tj. Bradačevu pločicu sa urađenom maksimalno kao originalna, razlika je bila evidentna ali ne da bi se išlo u beskonačno riskantno traganje. Hoću da kažem, da originalna šema i tranzistori zvuče perfektno i ne treba po svaku cenu tražiti leba preko pogače.
20 vatna Hiraga zvuči tonski možda i lepše od tridesetovatne, ali po mom sećanju joj od svega po malo nedostaje što nije za prevagu već za dilemu, znači manje bitno il skroz. A onaj Le Monster od 8w valjda, zvuči  naj lepše ali gubi dah sa DC Tanojima, ne u glasnosti nego u prezntnosti, sa osetljivijim drajverima bi možda bio dobitni izbor, a uz akumulatorsko napajanje sa nekom pametnom regulacijom punjenja bi se niz zezancija zaobišlo, na stranu što je baterija odličan izvor.

Ne znam ima li smisla da se uopšte uključujem u diskusiju, nemam tehničkog znanja, većinu šema i ne razumem, ali volim da slušam muziku i mislim da mogu da čujem razliku.Imam i dosta staža slušanja muzike, onomad sam išao u mizičku i svirao violinu. U svakom slučaju, mogu da osetim šta me radi, a to je naravno, najvažnije. Svi sklapamo sistem za sebe, i najvažnije je da nam odgovara, izaziva emociju, tj radi nas...
Kasno sam čuo za Hiragu, pre možda desetak godina. Zaključio sam još pre, da volim i najviše cenim a klasu pojačivača, tako da od ovih koje je moguće nabaviti ili napraviti , kao najbolji projekti postoje JLH, Krell, Pass i Hiraga pojčivači u različitim iteracijama.
Oko Hirage jeste bilo neke mistike, i meni to ne smeta verovatno što nisam tehničko lice. Prvo sam njih tražio, i bilo ih je dosta, pravljene od koječega, nigde dve iste..kako god, sve su prijatno svirale, sa zvukom koji je poprilično podsećao na lampe. U jednom momentu, uspeo sam da kupim dobar JLH (tražio sam prvu, oridjidji šemu), Pass-ov Zenn (jako dobro napravljen, valjda treća generacija), i Hiragu Le Monstre koju je pravio Theoretician iz Jagodine (sve Hirage su sa izmenjenim šemama, sa (uslovno rečeno) poboljšnom šemom, a ova moja je uradjena po staroj, originalnoj i najjednostavnijoj verziji). Jedino nisam hteo da stavim zaštitu za zvučnike, što je neviđena glupost sa moje strane.
Sva tri pojačala sam na smenu slušao skoro godinu dana, svakodnevno po šest sati..Pass bez odgovarajučeg pretpojačala i ne radi, Hiraga ima preosetljiv ulaz i može da radi direktno sa cd-a (uz neki pot), a JLH je najmanje osetljiv na pretpojačalo.
Pass (ovaj moj) je izuzetan na FR zvučnicima, i kao i oni predivan za akustičnu muziku, vokale sa par instrumenata, đez trio, ali... kao i sama kombinacija SET i FR zvučnici - nije za svaku muziku ! Poprilično ograničen u basu,bez ikakvog ataka. Može kao drugi sistem, ili za nekog ko nema želju da ponekad pusti neki rok ili bilo šta sa više snage,jednostavno limitiran žanrovski. Ali to što radi - radi predivno. Da bi ga zadržali, morate opasno prorediti muziku koju posedujete..
JLH nema nikakvih skupih elemenata (u Pass-u sam postojeće kondove zamenio sa Mundorfima, i mislim da se to čulo u zvuku), bar tako mislim. Nije izbirljiv ni po pitanju zvučnika, ni pretpojačala, i ima basa, dosta, ali je on neprecizan, razliven, pa povremeno više smeta nego što znači. Nije izbirljiv po pitanju zvučnog materijala, i subjektivno, zvuči kao da ima mnogo više snage nego Pass ( trebalo bi da oba imaju 2 x 10 vati na 8 oma ). Ko nije preterano zahtevan - rešenje za više godina.
I, evo nas kod Hirage...već sam je spominjao na forumu. Iako je najmanja (2 x 8 vati), ubedljivo je najbolja koju sam čuo. Bio sam u potrazi za originalnom, a  Anubisova mi je pobegla za dan dva... radi dobro, nije preterano izbirljiva prema preampu, ali joj preamp određuje zvučni šmek. I svira šanrovski sve. Limitirana je snagom, naravno, ali ni u jednom momentu nemate utisak da se radi o pojačalu sa 8 vati snage. Sama zvučna slika je predivna, kao lampe, ali sa ozbiljnim basom i autoritetom. Ako želite tamniji karakter - preamp sa tamnijim zvukom , za svetliji preamp sa svetlijim. Više od pola godine nisam uspeo da se odlučim za preamp na Hiragi, iako sviraju potpuno drugačije. Imam dva, jedan je sa ecc88, a drugi sa A12Ž1 , tako nešto.
Ne znam zašto sam ovo pisao, ali ne može da škodi, a ako ne škodi......
Da izbegnem lavinu neugodnosti, da se ogradim - radi se samo o mom iskustvu...nisam ništa merio, a i neću. Ja ne radim u statističkom zavodu, i brojke mi ne trebaju, sistem je pravljen isključivo za mene.
Ovo ništa i ne znači, ne radi se o fabričkim uređajima, nego DIY uređajima koji su pratili šeme sa net-a. Napisao sam ovo samo zato što sam imao mogućnost da sva tri imam u isto vreme, što se, mislim, retko dešava.
Još i ovo - prodao sam Pasa i Jlh, ostavio sam Hiragu. Našli smo se, čini mi se da je najbliža francuskoj školi zvuka koju najviše i cenim.

prozivali ste me a bio sam odsutan... jeste, imam originalno spakovanu hiragu 20 od strane l'audiophile magazina. to se prodavalo u kitu ali i sklopljeno za svajsere sa 2 leve ruke, ja sam je nasao ovde u beogradu.
ne koristim je jer mi u trenutnoj konstelaciji sistema za trunku ne radi posao protiv thomas mayer 300b ampa, bas cudno s obzirom da je potonji petocifarska evro svota, tacnije 12.000,00 da je narucite kod mester tomasa i sacekate 6-9 meseci da dodjete na red.
generalno hiragu smatram relikvijom i uredjajem za penziju - kada iz svajcarske dovucem vec vidjen par VOTT ili pak 604 u onken kutiji sa hiraginom skretnicom - zato je i cuvam iako su mi nudjene bolesne pare za uredjaj
magla ili ne, to svira izvanredno, uz sve mane i slicno - recimo nesto uza zvucna slika neko sa 300b, sa druge strane brutalno eksplozivan mid bass.... nosio sam se mislju da dovucem i pripadajuce pretpojacalo linijsko kao i phono.
inace trazi dobar i potentan preamp - ne mere da se tera sa pasivom, kao sto cinim vec duze vreme razocaran u stanje stvari po pitanju aktivnih pretpojacala.
najblize poredjenje - F3 nema tu dinamiku i silu u prezentaciji uz duzno postovanje tog uredjaja koji za mene licno zauzima posebno mesto u hijerarhiji FW uradaka.
nazivati hiragu prodavcem magle je nesto sto zasluzuje trenutno banovanje na ovom casnom mestu, covek je jedan od svetih otaca rivajvala horni i a klase a i trioda. mozda ima i boljih inzinjera ali covek ima egzemplaran par usiju i realno se nigde nije zajebo. ni sebe ni druge. 
 
svaki svajser koji ceni do sebe bi morao da napravi jednu hiragicu, po zelji.
 
 
 

Ja sam se sa Hiragom od 20w sreo prvi put negde 85-te, otkačivši Krela 50 koji je u to vreme bio kao recimo kad bi neko danas imao F1 bolid, pa kud ćeš lepše i bolje, dobiti bolji zvuk za petinu para. U tovreme nije bilo neta i forumske razmene, u svega nekoliko časopisa u svetu se moglo pročitati povremeno nešto upotrebljivo a doći do tih novina nije bilo lako a o gotovim uređajima da ne govorim, nije bilo slobodnog uvoza ničega. Njegov časpois je  uvek imao nešto kvalitetno, svi  radovi   obnarodovani i relativno jednostavni za izradu a u radnji sve moglo da se kupi, meni je recimo stjuart iz voza doneo kesicu. Pored nespornog kvaliteta svojih projekata Žan je pružio nešto mnogo više možda zahvaljujući svom multi kultrološkom francusko japanskom poreklu. Sve što je zamislio bilo je vrlo jasno  a  visokog kvaliteta, i toliko pojednostavljeno da je naprosto bilo mamac za diy i nadogranju pune sfere i mnogima je bio početak audio Odiseje. Ko se pridržavao njegovih postavki pri radu je na neki način stekao ispravan stav ili odnos, običnim kopiranjem ala ovog pojačivača se sticala reputacija i moglo prihodovati, ko je iole preskočio njegovu mericu je bio car. Priča o Hiragi je zanimala sve, evo i sada i tako će biti ko zna koliko još. Zahvaljujući tome se družilo i sticana su životna prijateljstva i poznanstva, Bradač je imao neki kontakt sa Žanom, znalo se da je moj primerak bio nešto posebno i zahvaljujući tome sam imao prilike da upoznam ugledne ljude koje verovatno ne bi i koji su sa poštovanjem ulazili u moju kuću i naučili me lepom odnosu i ophođenju. Šema ko šema, al Bradač je bio vrlo izričit apropo mojih sklonosti govorivši da samo mogu da pokvarim uređaj i zahvaljujući velikom verovanju u njegov um umem da se obuzdam i u nekim drugim oblastima dan danas jednako kako nisam petljao po uređaju ostavivši ga njegovim unikatom. Da, elkosi su imali redinke bajpasova ali sam ih pri nekom redovnom čišćenju kontakata uklonio probe radi i tako mi više prijalo ušima. Nisam elektroničar pa osim elementarnih stvari ne znam ništa ali ljudi ala Vladd, da ne pominjem ostale, izuzetno tačno komentarišu pa ko se bavi diy nek obrati pažnju uvek.  

Hiraga je imao 3 konstrukcije, Monster il Nemesis, koji je mogao da se napaja olovnim  akumulatorom, što je inače odličan izvor, Ampli od 20 vati sa 6 elkosa po 68.000 i Ampli 30w koji je imao zelene i crne tranzistore, viši napon napajanja i elektrolite od 300.000 mf, ukupno 1,5 farada, kao gotov uređaj je koštao 5.500 DM a kao komplet kit  možda i punih 3.500, a mogli su svi delovi da se kupe pojedinačno i mislim da nije bilo razlike među njima. Pojačivač je školski, minimizovan i DC, zato svaki radi dobro bez obzira na diy varijacije. Moj uređaj je urađen uz uvažavanje Hiragine filozofije i nekih izmena koje je uradio Bradač bez remećenja originalnog koncepta i za svaki detalj sam tražio Viktorovo aminovanje. Uzeti su svi tranzistori u Parizu kao i trimer ali druge vrednosti, pločice su urađene ovde sa boljim vodovima, umesto tantala su ugrađeni polipropileni i stavljeni metal oksid otpornici. Sve je kupljeno u priličnoj količini i postignuta je gotovo apsolutna uparenost u svemu, osim tranzistora koji su bili u odličnoj maloj toleranciji. Svi delići pre ugradnje formatizovani i očišćeni Kramolinom i slemljeno je izgledalo kao da je sklapano mašinski identično. Kad je uređaj bio konačan, pločice ponovo očišćene i premazane prirodnim lakom i heremetizovane. Naručeni su čuveni pazinski torusi za Bradača a ne mene, mislim po 800W, naknadnom promenom na dva potpuno odvojena mono bloka je napon bio povišen i samim tim dobijeno više snage. Morali su da se nađu jaki prekidači sa dvostrukim prekidanjem koji su vezani samo na jednu granu i vodilo se računa o fazi na utičnici. P filter je po originalu, vremenom je otpornik sa dodatim hladnjakom zamenjen adekvatnom prigušnicom i to je bilo čujno. Svi vodovi su od debelog čistog bakra i spajanje je rađeno švajsovanjem a ne lemljenem. Centralna tačke mase je bitna i valja da bude kako ju je Hiraga postavio, nije masa svuda ista. Bradač je uvek insistirao da svi izlazni tranzistori budu na istoj površini zbog temperaturnog uravnoteženja, zato su hladnjaci vezani direktno na zadnju stranicu šasije. U to vreme nije bilo velikih hladnjaka i mirna struja nije mogla preko 1,1A pa su stavljeni dodatni, Viktor je hteo da izgura 1,7; 1,8A ali mislim da je ostalo 1,6 uz temperaturu blizu 80°C mereno tik ispod trnazistora. Celokupna kutija je precizno isečena i savijana, bakarisana zbog RF smetnji po zahrevu Bradača i potom plastifikovana. Uređaj nikad nije brujao niti oscilovao, Kaneda originalna jeste, samo beli šum niskog intenziteta. Bradač je uradio unikatnu modifikaciju, nešto na samom izlazu, nešto oko povratne sprege uz mogućnost podešavanja ali nisam našao nikad za potrebno i omogućio je da se DC napon i mirna  struja mogu nezavisno podešavati  što u originalu nije bilo moguće. DC se natrimovao nakon 24 sata rada i  nikad nije odstupao više. Preslušao sam zaista niz Hiraga, drugar ih se i napravio u kemrcijalne svrhe, nijedna  nije bolja, sve lošije u manjoj ili većoj meri, mislim da su sve sa pločicama bile sa originalnom šemom. Rađena je proba kapaciteta elektrolita jer su oni i skupi i problematični, tek sa 200.000mf uređaj počinje da zvuči korektno. Probana su i aktivna napajanja i to tek ne zvuči dobro i od tada to ne volim u bilo kojoj varijanti. Početno su ugrađeni oni filterčići na utičnici dosta snažni, po preporuci Gosn Dabića su izbačeni i to se čulo. Zanimljivo je i da je uređaj zvučao bolje bez poklopca što je iziskivalo mukotrpno čišćenje prašine. Iako jak i težak četrdesetak kila, tranzistorac, osetno poboljšanje je sa plivajućim vazdušnim jastukom, jednostavno se dobije cevni karkter zvuka i otuda cela polica sa takvim oslanjanjem. Uređaj i dan danas radi kod drugara kako treba, nikad nije pravio probleme, pehove pregorevanja tranzistora sam ja činio poredivši te zvučnike, te kablove, te gluposti, nisam hteo da stavim nikakvu protekciju jer to degradira,  na kraju su svi rezervni tranzistori spucani al  nađeni još bolji od originala. Ovakav tip pojačivača će uvek biti aktuelan i izazov za diy, ovo je moje sećanje jedne duge epohe života uopšte.

Ima tu zakulisnih detalja, sa kojima je suptilno manipulisao Hiraga. Nizak napon niska struja, za rad sa komplementarnim, sustinski razlicitim tranzistorima, kada su razlike u radu najmanje primetne.
A mozda i znajuci za diyersku alavost za "sto vece to bolje", provedu epo vreme igrajuci se sa semom i pokusavajuci da iscede koji zadovoljavajuci vat vise.  
 
Zajednicki hladnjak nije neophodan(ionako su tranzistori razliciti), cak je bolje da pnp bude malo topliji, ali je bitno da budu u sto manjem rasponu temperatura, sto bi osetno menjalo karakteristiku rada u periodu slusanja. Izuzetno bitno je da se od tackastoh izvora napravi ravanski izvor(bakrom, veca povrsina naleganja na aluminijum) i maksimalno iskoristi povrsina aluminijumskog hladnjaka. Prosto povecanje duzine hladnjaka, ili mase aluminijuma nakon odredjene granice ima slabog efekta, aluminijum je slabiji provodnik toplote od bakra(ali bolje predaje toplotu okolini), i brzo se napravi ekvilibrijum na 4-5 cm oko tranzistora uz velike temperaturne razlike izmedju tranzistora i ivice hladnjaka.
Povratna sprega moze da se unapredi, da se doda rc clan i smanji opseg povratne sprege, dodatno stabilizuje i poveca otpornost prema oscilacijama, nije problem da se dodaju i dva takva elementa za smirenje sa razlicitim opsezima. Ali nije nuzda.
Diode u grecu moraju da imaju snabere, posto su strujni impulsi znacajni. Ako se doda L u filtraciju, snaber ostaje, ali sa recimo manjim kondom. Proracunati, zakaciti, izmeriti i videti efekat, i utrimovati na minimum smetnji.

Hiraga je imao 3 konstrukcije, Monster il Nemesis, koji je mogao da se napaja olovnim  akumulatorom, što je inače odličan izvor, Ampli od 20 vati sa 6 elkosa po 68.000 i Ampli 30w koji je imao zelene i crne tranzistore, viši napon napajanja i elektrolite od 300.000 mf, ukupno 1,5 farada, kao gotov uređaj je koštao 5.500 DM a kao komplet kit  možda i punih 3.500, a mogli su svi delovi da se kupe pojedinačno i mislim da nije bilo razlike među njima. Pojačivač je školski, minimizovan i DC, zato svaki radi dobro bez obzira na diy varijacije. Moj uređaj je urađen uz uvažavanje Hiragine filozofije i nekih izmena koje je uradio Bradač bez remećenja originalnog koncepta i za svaki detalj sam tražio Viktorovo aminovanje. Uzeti su svi tranzistori u Parizu kao i trimer ali druge vrednosti, pločice su urađene ovde sa boljim vodovima, umesto tantala su ugrađeni polipropileni i stavljeni metal oksid otpornici. Sve je kupljeno u priličnoj količini i postignuta je gotovo apsolutna uparenost u svemu, osim tranzistora koji su bili u odličnoj maloj toleranciji. Svi delići pre ugradnje formatizovani i očišćeni Kramolinom i slemljeno je izgledalo kao da je sklapano mašinski identično. Kad je uređaj bio konačan, pločice ponovo očišćene i premazane prirodnim lakom i heremetizovane. Naručeni su čuveni pazinski torusi za Bradača a ne mene, mislim po 800W, naknadnom promenom na dva potpuno odvojena mono bloka je napon bio povišen i samim tim dobijeno više snage. Morali su da se nađu jaki prekidači sa dvostrukim prekidanjem koji su vezani samo na jednu granu i vodilo se računa o fazi na utičnici. P filter je po originalu, vremenom je otpornik sa dodatim hladnjakom zamenjen adekvatnom prigušnicom i to je bilo čujno. Svi vodovi su od debelog čistog bakra i spajanje je rađeno švajsovanjem a ne lemljenem. Centralna tačke mase je bitna i valja da bude kako ju je Hiraga postavio, nije masa svuda ista. Bradač je uvek insistirao da svi izlazni tranzistori budu na istoj površini zbog temperaturnog uravnoteženja, zato su hladnjaci vezani direktno na zadnju stranicu šasije. U to vreme nije bilo velikih hladnjaka i mirna struja nije mogla preko 1,1A pa su stavljeni dodatni, Viktor je hteo da izgura 1,7; 1,8A ali mislim da je ostalo 1,6 uz temperaturu blizu 80°C mereno tik ispod trnazistora. Celokupna kutija je precizno isečena i savijana, bakarisana zbog RF smetnji po zahrevu Bradača i potom plastifikovana. Uređaj nikad nije brujao niti oscilovao, Kaneda originalna jeste, samo beli šum niskog intenziteta. Bradač je uradio unikatnu modifikaciju, nešto na samom izlazu, nešto oko povratne sprege uz mogućnost podešavanja ali nisam našao nikad za potrebno i omogućio je da se DC napon i mirna  struja mogu nezavisno podešavati  što u originalu nije bilo moguće. DC se natrimovao nakon 24 sata rada i  nikad nije odstupao više. Preslušao sam zaista niz Hiraga, drugar ih se i napravio u kemrcijalne svrhe, nijedna  nije bolja, sve lošije u manjoj ili većoj meri, mislim da su sve sa pločicama bile sa originalnom šemom. Rađena je proba kapaciteta elektrolita jer su oni i skupi i problematični, tek sa 200.000mf uređaj počinje da zvuči korektno. Probana su i aktivna napajanja i to tek ne zvuči dobro i od tada to ne volim u bilo kojoj varijanti. Početno su ugrađeni oni filterčići na utičnici dosta snažni, po preporuci Gosn Dabića su izbačeni i to se čulo. Zanimljivo je i da je uređaj zvučao bolje bez poklopca što je iziskivalo mukotrpno čišćenje prašine. Iako jak i težak četrdesetak kila, tranzistorac, osetno poboljšanje je sa plivajućim vazdušnim jastukom, jednostavno se dobije cevni karkter zvuka i otuda cela polica sa takvim oslanjanjem. Uređaj i dan danas radi kod drugara kako treba, nikad nije pravio probleme, pehove pregorevanja tranzistora sam ja činio poredivši te zvučnike, te kablove, te gluposti, nisam hteo da stavim nikakvu protekciju jer to degradira,  na kraju su svi rezervni tranzistori spucani al  nađeni još bolji od originala. Ovakav tip pojačivača će uvek biti aktuelan i izazov za diy, ovo je moje sećanje jedne duge epohe života uopšte.

Ja sam se sa Hiragom od 20w sreo prvi put negde 85-te, otkačivši Krela 50 koji je u to vreme bio kao recimo kad bi neko danas imao F1 bolid, pa kud ćeš lepše i bolje, dobiti bolji zvuk za petinu para. U tovreme nije bilo neta i forumske razmene, u svega nekoliko časopisa u svetu se moglo pročitati povremeno nešto upotrebljivo a doći do tih novina nije bilo lako a o gotovim uređajima da ne govorim, nije bilo slobodnog uvoza ničega. Njegov časpois je  uvek imao nešto kvalitetno, svi  radovi   obnarodovani i relativno jednostavni za izradu a u radnji sve moglo da se kupi, meni je recimo stjuart iz voza doneo kesicu. Pored nespornog kvaliteta svojih projekata Žan je pružio nešto mnogo više možda zahvaljujući svom multi kultrološkom francusko japanskom poreklu. Sve što je zamislio bilo je vrlo jasno  a  visokog kvaliteta, i toliko pojednostavljeno da je naprosto bilo mamac za diy i nadogranju pune sfere i mnogima je bio početak audio Odiseje. Ko se pridržavao njegovih postavki pri radu je na neki način stekao ispravan stav ili odnos, običnim kopiranjem ala ovog pojačivača se sticala reputacija i moglo prihodovati, ko je iole preskočio njegovu mericu je bio car. Priča o Hiragi je zanimala sve, evo i sada i tako će biti ko zna koliko još. Zahvaljujući tome se družilo i sticana su životna prijateljstva i poznanstva, Bradač je imao neki kontakt sa Žanom, znalo se da je moj primerak bio nešto posebno i zahvaljujući tome sam imao prilike da upoznam ugledne ljude koje verovatno ne bi i koji su sa poštovanjem ulazili u moju kuću i naučili me lepom odnosu i ophođenju. Šema ko šema, al Bradač je bio vrlo izričit apropo mojih sklonosti govorivši da samo mogu da pokvarim uređaj i zahvaljujući velikom verovanju u njegov um umem da se obuzdam i u nekim drugim oblastima dan danas jednako kako nisam petljao po uređaju ostavivši ga njegovim unikatom. Da, elkosi su imali redinke bajpasova ali sam ih pri nekom redovnom čišćenju kontakata uklonio probe radi i tako mi više prijalo ušima. Nisam elektroničar pa osim elementarnih stvari ne znam ništa ali ljudi ala Vladd, da ne pominjem ostale, izuzetno tačno komentarišu pa ko se bavi diy nek obrati pažnju uvek.