Lemić

Pa evo nekoliko riječi iz prve ruke o Kiseki Purpleheart N.S., tj. onoj koja se prestala proizvoditi zbog očajno loše kvalitete kontrole.
Neki od vas su primjetili da sam se pohvalio da je stigla.
Kupio sam je iz Mađarske.
Trgovac je oglasio da ima oko 200 sati rada i da je stara, valjda se dobro sjećam nešto oko 3 godine. Možda koji mjesec više.
Nakon što sam ju već kupio sam ga upitao da mi kaže je li sve u redu s njom i kako to da je napravila samo 200 sati.
Kazao je da je vjerojatnije da je napravila možda 100 sati jer je kupac od kojeg je došla zvučnica frik koji ima uvijek dvije ili tri ručke i najmanje toliko zvučnica, a zbog posla je odsutan od kuće osim vikendom, te da je zvučnica bila kod njega tek godinu dana.
Ne moram vjerovati u to, ali je lijepo čuti. 
Uglavnom, ispravna je!
Nije joj otpao kantilever niti igla. Nisu se odlemile žice na namotajima. Nije pokrenula sekvencu za samouništenje.
To joj ionako ne treba. Za to imam mačke.  

 


Kako radi?
Pa kako bih to rekao....radi sjajno!
One dvije zvučnice što su navedene u spojleru su najbolje dvije koje sam imao.
GT/e je popravljena, ali iako je i dalje sjajna više nije ono što je bila. EMT se mogu samo sjećati, a to nije baš pouzdano, pa ipak mislim da je ovo najbolja zvučnica koja je svirala na mom granaforu.
Šteta je što ju ne mogu usporediti s nečim iz njenog cjenovnog razreda, ali barem ju nisu zasjenile ove dvije gore navedene.
Ispočetka se slušala na MC ulazu Pass-a XP-17.
Nikakav problem nisam imao sa slušanjem dok sam ju isprobao potpuno rasterećenu, tj. sa 47k na sekundaru.
Ipak, za neke ploče mi je bolje bilo na 1k, a činilo mi se da neke bolje zvuče na 750 ili 500 R.

"Idealno, meni neukom, je možda negdje više od 1k, a manje od 47k", zakukah u sebi... 

Teško nekako sam se natjerao da to raskopam jer sam u stvari bio sretan sa zvukom, ali sam ipak raskopao i izvadio sam dva od svoja tri SUT-a. Treći je custom made za SPU s ogromnim prijenosnim odnosom i napravljen da prirodno opterećuje SPU bez dodanih otpora na sekundaru.
Ova dva su Haufe 1:10 i Partridge 1:7
Trenutno je spojen Partridge model 977, 1:7 SUT uz Alpsov linearni 100k stereo pot. Kanali na potu nisu potpuno jednaki, ali za test su dovoljno blizu (unutar 1k  pri oko 80k tj, na samom kraju.

Ako ima netko tko zna još manje od mene o step up žargonu, linearni pot se koristi zato da se empirijski odredi koliki Z treba biti na sekundaru, pa da se preko primara savršeno "zauzda" motor zvučnice.
Nisam sad još mjerio, ali odokativno s obzirom na oznake koje sam nacrtao na potu i nakon preračunavanja, mislim da je sad load negdje između 4 i 5 k.

 
 

Da, i ja sam čitao kako PH voli recimo 400R ili po drugima 800R, ali nitko nije nigdje napisao da mu se sviđa negdje između 4 i 5 k.

Zašto?
Ne znam. Nisu probali? Nemaju, kao ni ja, mogućnost na svom MC phono pre namjestiti toliki load?
Ne poznaju se sa ZM, pa da im kaže da nabave 100k linearni pot, pa da isprobaju i da ih boli uFce koji iznos će na kraju biti?
Vjerujem, sve gore navedeno.

Osim toga, moj setup i moj ukus su kao i svaki tuđi - jedinstveni.
Jedino što je meni još i slon prdnuo u uho. Žena mi je došla na vrata nadvikivati se sa Muddy Watersom da mi kaže da mi nije slon samo prdnuo u uho nego mora da mu je i malo izletjelo.
Ne znam na što misli.

Uglavnom, ako povoljno nađete primjerak sa oko 100 do 200 sati kojem ne otpadaju iz čista mira kantileveri i igle, te ako imate Partridge 1:7 step up i linearni pot od 100k, možda vrijedi pokušati čak i s N.S. verzijom.
Na koncu, čak je i Steve Hoffman, da taj Steve Hoffman koji je vjerojatno radio i na nekoj od vaših ploča, zadovoljan sa svojom N.S.
Isto je imao sreće, pa se njegova nije raspala.


Jednom, kad ne budem imao pametnijeg posla, ću ovo raskopati, pa još isprobati Haufe 1:10 i pronaći njegov sweet spot, pa se odlučiti koji ostaje rezerviran za Kiseki i na njega zalemiti dva približna metal film otpornika.
Znate one audiofilske što dođu u metar dugoj papirnatoj traci.  
Nadam se da je Partridge taj, jer mi dolazi i DL-103 (bez sufiksa), a Haufe je ionako kupljen za Denona.  


Zvuk, pitate? Ima ga!
Ne mogu analizirati jer nije razdjeljen na nikakve dijelove. Zvuk je homogen, jasan bez distorzija, sve je na svom mjestu, opipljiv, vlažan, muzikalan, uvlači te u glazbu.
Ljubitelji Hana ili Benz zvučnica će možda zaželjeti malo više ječanja tamo gore. Meni ne nedostaje. Osim toga, ako hoću da ječi, namjestit ću ga da ječi:
Zvuk se jasno mijenja sa promjenom loada, jasno se mijenja i sa podizanjem i spuštanjem ručke, mijenja se i sa promjenom kapaciteta na ulazu u phono, tako da se može iskrojiti, unutar realnih očekivanja, za većinu preferencija - IMHO.

Možda još koja riječ o podešavanju. Iako je igla sakrivena ispod tijela zvučnice, nisam imao problema namjestiti ju.
Imam doduše Dr. Feickert protraktor, ali sam isto mogao napraviti i s onim isprintanim s interneta da sam ga našao (a tražio sam ga i ne znam gdje sam ga spremio) ili s onim što mi ga je Bokrand poslao s ručkom. Bokrandov je možda i lakši za korištenje, ali sve je to na koncu isto.
Šuplji Orsonic headshell (AV-1b) zbog svog oblika jako olakšava preglednost kada treba "nakositi" zvučnicu da bude paralelno sa crtama na protraktoru, a na ovoj ručci i u ovom headshellu nije trebalo niti jako zakositi.
Mislim da bi dobro radila i da sam ju ostavio onako kako prirodno sjeda u headshell.
Ručka je rađena za SPU kod kojeg nema podešavanja, pa je unaprijed smotana tako da i sama prati zamišljene okomice na brazdu.

Ako Haufe bude isti ili lošiji od Partridgea nemam više što dodati u review. Ako bude bolji, pisat će se još! 

Evo jedna slika proljetnog oranja:
 

Bowers & Wilkins 801 ( 1979 ).
Izuzetno prijatno iznanadjenje. Sutra vise pisanija kada prenocim. 
Malo slika, drugarima poslah nekoliko video klipova na viber.
Surova kompresija koja trpi ovu mrcinu od McIntosh amp-a 2 x 300 W. Rokcinu isvirava za sve pare !
Slusasmo moje zelje : Sabbath, Santana, Mad Season . . . . posle malo ECM ( dole slike ).
Medije : prvo CD, potom LP-i, na kraju i sreamer da se cuje.
Kutije sa kojima bih mogao u peMziju.
Nastavice se  . . .  

Odo' do Brata da cujem cestitu i postenu kompresiju. 
Stay tuned. 

Kad me brat "prozva". Da, imam pravog Koutsua, Black Goldline, to je sasvim druga glava od Blacka, koji je prvi samostalni rad Sugana. Posle je izašao Wood, pa Rosewood, Onyx i tad taj moj model Goldline, ima zlatnu crtu na kućištu. 
Nisam slušao Onyx, imao sam prilike i da ga kupim povoljno, ali mišljenja ljudi čije mišljenje sam cenio, nisu bila pozitivna. Najlepši ton koji sam čuo je Gerotirani Wood, sve kasnije varijacije sa raznim iglama i na Woodu i Rosewoodu nisu imale taj šmek, isto tako ni izvorni Wood nije bio ništa posebno, dok Rosewood ipak jeste. Sve te igle, koje su bile bolje nego original, čak i od Gerotovog, nisu davale taj Gerot ton koji se meni sviđao. Zanimljivo je da je i Deca Gerot imala isti takav ton, ili karakter, ostalo je nedokučeno zahvaljujći čemu. Bio sam se dvoumio između Dece Gerot i Goldline, odlučio sam se za impozantniji bas, lineraniji i višlji opseg i nadasve dinamički raspon i brzinu, ko da ima turbo u odnosu na ostale Kouetse, a i na ostale glave tog vremena, Goldline po tome ne zaostaje za CDom. Deca je imala nešto lakši bas, upravo zato što je MM. Koetsu Black Goldline je razlog što vrteška, Gyrodec i Mocart, zauzimaju dan danas počasno mesto u stanu, iako godinama ne slušam ploče, već digitaliju, to je što se tiče ponosa.
Kiseki, mislim da sam slušao, ali i ako jesam ili nisam, u tom periodu nije važio za ekstremno dobru, ala Koetsu, tako da me nije zanimala.
MC mora da ima trafo, nema veze što pojedini, ala Koetsu, mogu da idu i na MM ulaz, to nema veze sa zvukom, ono, radi samo. Impedansa za MC mora da je tačna, krucijalna, čak valja da bude i viša. Koetsu ima 60 oma, ako nisam zaboravio, ali mu pogoduje 100, što znači da treba uvek malo eksperimentisati. 
I, koliko se sećam, prvi put sam čuo za Koutsu kod Bradača, on je dobio Wood na poklon od Sugana kao kolega konstruktor. Kouetsu nije imao nikakvu propagandu, već se probio isključivo kroz auditorijum i svi časopisi su jednostavno objavljivali slušna test iskustva, nije ni bilo potrebno da se plaćaju reklamni oglasi. Bio sam svojevremeno u jednoj ezoteričnoj radnji u Holandiji, natrčo sam na vlasnika i reč po reč, pomenuh Koetsu i čovek me povede na sprat, nema vrata i stepenište, već samo lift sa ključem i šifrom, pokazao mi je nekoliko demo soba sa ko zna kolko vrednim sistemima i na kraju Delfi, SME i naravno, Black Goldline. Potvrdio mi je da je to najneutralniji zvuk i zato je mamontiran, a naravno da ima i sve ostale modele u radnji, ali je sluška na crnom.
Da, imam Hiragin MC, dupli fet, otpornik na ulazu i kondiš na izlazu, PIO, radi na 12-24v i ručno namotan na divlje, trafo na feritnom lončetu, Hiraga radi sjajno, ali ipak  nema taj šmek koji daju gvožđe i bakar.

Kad me brat "prozva". Da, imam pravog Koutsua, Black Goldline, to je sasvim druga glava od Blacka, koji je prvi samostalni rad Sugana. Posle je izašao Wood, pa Rosewood, Onyx i tad taj moj model Goldline, ima zlatnu crtu na kućištu. 
Nisam slušao Onyx, imao sam prilike i da ga kupim povoljno, ali mišljenja ljudi čije mišljenje sam cenio, nisu bila pozitivna. Najlepši ton koji sam čuo je Gerotirani Wood, sve kasnije varijacije sa raznim iglama i na Woodu i Rosewoodu nisu imale taj šmek, isto tako ni izvorni Wood nije bio ništa posebno, dok Rosewood ipak jeste. Sve te igle, koje su bile bolje nego original, čak i od Gerotovog, nisu davale taj Gerot ton koji se meni sviđao. Zanimljivo je da je i Deca Gerot imala isti takav ton, ili karakter, ostalo je nedokučeno zahvaljujći čemu. Bio sam se dvoumio između Dece Gerot i Goldline, odlučio sam se za impozantniji bas, lineraniji i višlji opseg i nadasve dinamički raspon i brzinu, ko da ima turbo u odnosu na ostale Kouetse, a i na ostale glave tog vremena, Goldline po tome ne zaostaje za CDom. Deca je imala nešto lakši bas, upravo zato što je MM. Koetsu Black Goldline je razlog što vrteška, Gyrodec i Mocart, zauzimaju dan danas počasno mesto u stanu, iako godinama ne slušam ploče, već digitaliju, to je što se tiče ponosa.
Kiseki, mislim da sam slušao, ali i ako jesam ili nisam, u tom periodu nije važio za ekstremno dobru, ala Koetsu, tako da me nije zanimala.
MC mora da ima trafo, nema veze što pojedini, ala Koetsu, mogu da idu i na MM ulaz, to nema veze sa zvukom, ono, radi samo. Impedansa za MC mora da je tačna, krucijalna, čak valja da bude i viša. Koetsu ima 60 oma, ako nisam zaboravio, ali mu pogoduje 100, što znači da treba uvek malo eksperimentisati. 
I, koliko se sećam, prvi put sam čuo za Koutsu kod Bradača, on je dobio Wood na poklon od Sugana kao kolega konstruktor. Kouetsu nije imao nikakvu propagandu, već se probio isključivo kroz auditorijum i svi časopisi su jednostavno objavljivali slušna test iskustva, nije ni bilo potrebno da se plaćaju reklamni oglasi. Bio sam svojevremeno u jednoj ezoteričnoj radnji u Holandiji, natrčo sam na vlasnika i reč po reč, pomenuh Koetsu i čovek me povede na sprat, nema vrata i stepenište, već samo lift sa ključem i šifrom, pokazao mi je nekoliko demo soba sa ko zna kolko vrednim sistemima i na kraju Delfi, SME i naravno, Black Goldline. Potvrdio mi je da je to najneutralniji zvuk i zato je mamontiran, a naravno da ima i sve ostale modele u radnji, ali je sluška na crnom.
Da, imam Hiragin MC, dupli fet, otpornik na ulazu i kondiš na izlazu, PIO, radi na 12-24v i ručno namotan na divlje, trafo na feritnom lončetu, Hiraga radi sjajno, ali ipak  nema taj šmek koji daju gvožđe i bakar.

Kad me brat "prozva". Da, imam pravog Koutsua, Black Goldline, to je sasvim druga glava od Blacka, koji je prvi samostalni rad Sugana. Posle je izašao Wood, pa Rosewood, Onyx i tad taj moj model Goldline, ima zlatnu crtu na kućištu. 
Nisam slušao Onyx, imao sam prilike i da ga kupim povoljno, ali mišljenja ljudi čije mišljenje sam cenio, nisu bila pozitivna. Najlepši ton koji sam čuo je Gerotirani Wood, sve kasnije varijacije sa raznim iglama i na Woodu i Rosewoodu nisu imale taj šmek, isto tako ni izvorni Wood nije bio ništa posebno, dok Rosewood ipak jeste. Sve te igle, koje su bile bolje nego original, čak i od Gerotovog, nisu davale taj Gerot ton koji se meni sviđao. Zanimljivo je da je i Deca Gerot imala isti takav ton, ili karakter, ostalo je nedokučeno zahvaljujći čemu. Bio sam se dvoumio između Dece Gerot i Goldline, odlučio sam se za impozantniji bas, lineraniji i višlji opseg i nadasve dinamički raspon i brzinu, ko da ima turbo u odnosu na ostale Kouetse, a i na ostale glave tog vremena, Goldline po tome ne zaostaje za CDom. Deca je imala nešto lakši bas, upravo zato što je MM. Koetsu Black Goldline je razlog što vrteška, Gyrodec i Mocart, zauzimaju dan danas počasno mesto u stanu, iako godinama ne slušam ploče, već digitaliju, to je što se tiče ponosa.
Kiseki, mislim da sam slušao, ali i ako jesam ili nisam, u tom periodu nije važio za ekstremno dobru, ala Koetsu, tako da me nije zanimala.
MC mora da ima trafo, nema veze što pojedini, ala Koetsu, mogu da idu i na MM ulaz, to nema veze sa zvukom, ono, radi samo. Impedansa za MC mora da je tačna, krucijalna, čak valja da bude i viša. Koetsu ima 60 oma, ako nisam zaboravio, ali mu pogoduje 100, što znači da treba uvek malo eksperimentisati. 
I, koliko se sećam, prvi put sam čuo za Koutsu kod Bradača, on je dobio Wood na poklon od Sugana kao kolega konstruktor. Kouetsu nije imao nikakvu propagandu, već se probio isključivo kroz auditorijum i svi časopisi su jednostavno objavljivali slušna test iskustva, nije ni bilo potrebno da se plaćaju reklamni oglasi. Bio sam svojevremeno u jednoj ezoteričnoj radnji u Holandiji, natrčo sam na vlasnika i reč po reč, pomenuh Koetsu i čovek me povede na sprat, nema vrata i stepenište, već samo lift sa ključem i šifrom, pokazao mi je nekoliko demo soba sa ko zna kolko vrednim sistemima i na kraju Delfi, SME i naravno, Black Goldline. Potvrdio mi je da je to najneutralniji zvuk i zato je mamontiran, a naravno da ima i sve ostale modele u radnji, ali je sluška na crnom.
Da, imam Hiragin MC, dupli fet, otpornik na ulazu i kondiš na izlazu, PIO, radi na 12-24v i ručno namotan na divlje, trafo na feritnom lončetu, Hiraga radi sjajno, ali ipak  nema taj šmek koji daju gvožđe i bakar.

Odlično iskustvo koje smo ( uglavnom ) svi mi prošli ili još uvek prolazimo sa zvučnicama.
Moja iskustva - za Kiseki sam prvi put pročitao krajem 80-tih i tada je bio jedan od aktuelnih modela Lapis Lazuli. 
Na žalost, nisam bio u prilici čuti ovu čistu ezoteriju, ali utisci vlasnika i slušalaca ove zvučnice se poklapaju sa tvojim iskustvima.
Što se tiče Koetsu brenda, to je već malo druga priča. U Bgd je bilo nekoliko vlasnika Koetsu Black, Onyx ( jedan u NS što ja zanm ), Rosewood Signature.
@Lemić je i dan danas ponosan vlasnik jedne Koetsu Black zvučnice. Naš pokojni prijatelj Zoran O. je imao nekoliko Koetsu zvučnica, tako da smo bili u prilici da u više navrata poslušamo, poredimo Koetsu-e.
Priča sa Koestu je krenaula ka zalasku kada je preminuo stari Koetsu , a posao preuzeo njegov sin.
Ti novi modeli nisu imali ni približno tu "priču" aka generalni sound, kvalitet kao stare. i tu se naše priče poklapaju.
Moguče da će se @Lemić uključiti sa svojim iskustvima, zapažanjima ( prosledio sam mu ovaj moj post na viber ).
Dalje, tvoje iskustvo sa LP S zvučnicom mi ukazuje da preferiraš toplinu u zvuku ( ovde nikako ne mislim na koloraciju ) u odnosu na čisto analitički zvuk, kao što neki vole da kažu - forenzički.
Svojevremeno sam kod @Woland-a imao sreću da poslušam 1 na 1 upravo Benz Micro LP S vs. Ortofon SPU Royal N.
LP S = forenzika, analitika, brzina    Royal = toplina, "telo"
Možda sam ti ovim dao mali hint u kojem pravcu možeš nastaviti ukoliko od gore navedenih japanskih zvučnica ne bude nekih pomaka na bolje.
Takođe, Ortofon Rohmann koji sam u zdravlju i veselju slušao i potrošio je na toj "toploj" strani.
Da se vratim na tvoju rečenicu koju sam quote-ovao : imao si veliku sreću da si i mesec dana uživao u kultnoj Purple Heart zvučnici i dobio reper za dalje.
Ako si i dalje vezan za japanske zvučnice, probaj Grace F-9E definitivno. Jeste da je MM zvučnica, ali upravo i ona ima tu "priču" te "radi" ( uostalom, kao i mene ).
Imam 2 tela, "polizao" već 3 igle. Na čekanju za novu ( srećom ima Soundsmith ).
https://www.sound-smith.com/parts/grace-f9-replacement-stylus
Zaključno : u razmatranje uzeti i Denon DL-103 ( bez R ! ) kao neko prelazno rešenje, finansijski veoma pristupačno, toliko godina u proizvodnji.

ProSafe (bez prekidača i osigurača) imam sa Lapp kablom od nekih 7 metara. Ide na posebnu fazu na tablu razvodnu.
Keramičko jezgro ima i to može da izdrži i par kilovata zagrevanje. 
PRC letve izbaciti iz kuće.....To je opasno po život.
 

Dejane, kao što je već rečeno, stvarno si rijetka kombinacija znanja, iskustva i pripovjedačkog dara. Poznajem tvoje tekstove sa audiofila i sa TNT-a (nadam se da ne griješim u vezi stranice?).Imam jedan sebičan prijedlog!Ako te ikada zatekne neko dosadno poslijepodne ili neizdrživa želja da napišeš pokoju misao o audio tehnici nemoj se ustručavati to napraviti u vidu bloga na našem malom diya. :)Ne možemo (bar ja ne mogu) ti nićim konkretnim uzvratiti, ali eto, da bar predložim.

Milovane, tehnika je tehnika, ona je prilično egzaktna, ili možeš da dokažeš svoje tvrdnje, ili ne možeš. Nema sredine. Prema tome, čim neko počne da mistifkuje stvari, odmah znaš da prekrviva svoje nedovoljno znanje. Istina, ne može se sve dokazati formulama, ali može ličnim primerom. Ako ti je neko sumnjiv, samo ga pitaj da ti pokaže šta je on lično napravio i odmah ćeš znati sve što treba.Onda tu ime i subjektivnosti. Neko smisli neku caku, i onda se stisne kao seoska mlada pred udaju, da ne daj bože neko drugi ne sazna. VRLO tipično svuda, a posebno u Srbiji. Pošto sam imao i imam podosta Internet poznanika, od kojih su neki žive legende (na žalost, James Bongiorno još jedva, dva puta je prevario rak, ali izgleda da ovaj treći put neće), imao sam prilike da se i lično uverim da su to ljudi koji na jasno pitanje odgovaraju što jasnije mogu, zbog čega ih i poštujem. Logika je jednostavna - ako ja, kao neki šatro poznavalac, spadam na to da krijem ovo ili ono, onda sam ja slaba veličina. Obrnuto, ako jesam neko ko nešto eto malo razbira, moja logika treba da bude: reci sve, jer dok tvoj učenik stigne do tvog nivoa znanja, pretpostavlja se da ćeš i ti u međuvremenu napredovati.Dobro, dosta filosofije. Da, zapremina igra određenu ulogu, i ne samo to, nego čak i oblik. Uveri se sam u to, pogledaj kataloge proizvođača, koji mahim nude istu vrednost u bar dve verzije, širi a niži, i uži a viši, i videćeš da najbolje prolaze oni uži a viši. Nisu to neke velike razlike, da se razumemo, ali de fakto postoje.Kada ti neku vrednost postigneš sa manju alu folije unutar elektrolita, onda znači da si nešto ozbiljno radio sa hemijom. Kada posle uporediš takav elektrolit sa nekim od onih masivnih, po definiciji će nominalne osobine onog većeg biti bolje. E sada, da li ta razlika opravdava razliku u ceni, a onaj veći će po definiciji biti skuplji, to je sada stvar lične procene. Po sistemu, ako umesto neke serijale staviš nešto što košta dva ili tri puta više, nećeš dobiti toliko bolji zvuk kolika je tazlika u ceni jer su elektroliti samo jedan deo sistema. Ako ti sada neko ponudi još skuplji i objektivno bolji elektrolit za 40% skuplji, imaj na umu da on više ne može da ti popravi zvuk više od 1 ili 2%. Za više, treba to celo novo i bolje kolo, odnosno proizvod.Nemaj iluzije, i projektanti ovo razmatrju jako ozbiljno. Nije svejedno, ali opet, nije ni tako kritična razlika. I nikada ne zaboravi da i tu, kao i svugde drugde, ima 99% marketinga i 1% istine, veoma nalik kablovima. Mitovi, magija i voodoo. Samo zato što je Elna zapakovana u sexy pakovanje je ne čini izuzetnom, pa čak i posebno dobrom. A samo čekam da Japanci strpaju kiseli kupus unutra i dožive audio nirvanu, već su trpali svilu (Elna - ???), bambus (Panasonic - ???), itd.

To Dejane, pricas pravim i razumljivim jezikom i za nas koji smo poluobrazovani o audiotehnickim pitanjima, mogao bi ladno da predajes na FTN.Nego samo jedno banalno pitanjce...Da li zapremina elektrolita u napajanju uz isti cap. igra ikakvu ulogu, npr. na 22000uF Siemens je 105 x 64 mm, a F&T 80 x 50 mm. Ili je to potpuno nevazno...

Uzgred, veličina kondenzatora u napajanju je prilično stabilan zahvat koji odlično radi i retrospektivno.Na primer, imate neki integralac star recimo 20 godina. Recimo da on ima u sebi elektrolite od 8.200 uF. Ako ih naprosto zamenite, pa još stavite nešto pošteno (tipa Fischer+Tausche, Siemens, BC Components, itd), trenutno ćete imati bolji zvuk. Ali, ako pored zamene nečim poštenim usput i stavite veće elektrolite, dobićete još bolji zvuk - garantovano!Objašnjenje je i očigledno i očekivano. Veći elektroliti će naprosto dozvoliti i veću raspoloživu energiju, i bolje filtriranje.Sada ostaje jedino pitanje koliko veći. Naime, i tu je moguće preterati, pa staviti neki mamutski elektrolit koji će brzo da spali ispravljač, koji je bio korektno dimenzioniran za 8.200 uF, ali ne i za recimo 22.000 uF, gotovo tri puta više.Kao neko opšte pravilo, do 50% veća vrednost elektrolita ne bi smela da bude problem. Ako ispravljač ipak crkne, onda znajte da je već bio načet i samo čekao priliku. Može i do 100% više, ali uz razumevanje da je tada lakše moguće da dođe do problema. Ako je preko 100%, pametno biste uradili da zamenite i ispravljač, odnosno idpravljačke diode ako je diskretan.Sa druge strane, ako 8.200 uF zamenite sa 22.000 uF, prebacićete sva preostala ograničenja pojačavača, a pre svega njegovog izlaznog dela, na samo pojačavačko kolo - što je UVEK dobar postupak. Dobićete i čujno povećan stepen kontrolisanosti basa, koji će biti jasniji, čistiji i pod većom kontrolom. Najzad, pošto u vrednosti Damping faktora učestvuje i ispravljač, i pošto veći elektroliti imaju prirodno manju izlaznu otpornost, dobićete i bolji damping faktor. Ovo čisto za sujetu, jer sve preko 20 dB, odnosno 10:1, više nije bitno, sve što pojačavač ima da uradi sa kontrolom Q faktora zvučnika on obavi do 20 dB, posle toga sve je samom zvučniku. Upravo zato i dobro projektovani cevni pojačavači sa nominalno 10W/8 Oma umeju da poseduju i vrlo lepo kontrolisan bas, čiji kvalitet iznenađuje.

Nema frke, reći ću ti šta mislim.Moja poenta je bila da ilustrujem da je potrebna ENERGIJA proizvod dve stvari. Iako zaista ne radim sa lampama, ipak bih sebi dozvolio dva komentara, od kojih se jedan neposredno odnosi na tvoje pitanje.
Većina nas je imala prilike da se susretne sa cevnim pojačavačima, obično sa gotovo smešnim specifikacijama snage, ali, samo naizgled suprotno logici, i sa tako malom snagom oni ponekada umeju da zvuče stvarno božanstveno. Tvoje pitanje je i te kako na mestu, ono što impliciraš njime sasvim stoji. Viđao si i veće vrednosti - i te kako jesi, 100 uF je sasvim očekivana vrednost. Evo, ja ću sada u cevnu verziju pojačavača za slušalice, koju je projektovao moj kolega Oli sa kojim radim, da stavim Nichicon kondenzatore od 100 uF/400V. Ako se dobro sećam, napon je 270V, pa bi, upotrebom prethodno navedenih formula, time dobio vrednost od oko 7.3 Džula. Kada se uzme u obzir da je realna snaga disipacije mala, recimo 1W, vrednost koju ugrađujem je bar 3 puta veća od najveće moguće potrebne.
Pošto je pojačavač za slušalice mala snaga, i pošto u propisnim pojačavačima snage imaš i one kondenzatore od 330 uF, nije teško zaključiti prostim poređenjem da cevni uređaji po definiciji žive lakši život od trazistorskih, i to zato što se od trazistorskih očekuju daleko veće snage.
Drugi elemenat jeste činjenica da ogromna većina cevnih uređaja ima ne samo to, nego i potpuno stabilisane linije napajanja. To je tek melem na ranu za audio, jer kada se to uradi, i kada se radna tačka uređaja dobro podesi, onda on tu ostaje kao ekserima/čavlima zakucan, ne mrda. Vreme odziva na tranzijente i vreme smirivanja nakon njih se - biram reči - DRASTIČNO popravljaju.
To su dva konstrukciona elementa koji jasno i glasno daju prednost cevnim uređajima, a njihove mane, te vrline i mane tranzistorskih i dalje ostaju.
Odatle, sasvim logično sledi pitanje - šta bi bilo ako bismo sada iste te metode primenili na tranizstorske uređaje?
Iz iskustva od preko 25 godina mogu da kažem - njihov zvuk bi se radikalno popravio, a razlika između tranzistorskih i cevnih uređaja bi se radikalno smanjila u kontekstu kvaliteta zvuka.
Na primer, od mene nije izašao niti jedan pojačavač snage koji nije imao razdvojena napajanja za naponski i strujni deo. Ono za naponski je po definiciji elektronski stabilisano i nekih 5V je iznad onoga za strujni deo. Time izlaz može da bude na 5V manjem napajanju i stoga ima više struje, a ma šta on radio, naponski deo nema pojma o tome jer živi svoj život. Stabilnost je uveliko poboljšana, a zvučna pozornica je nešto sasvim drugo no inače, ima i širinu, i dubinu, i visinu.
Ako je cena bitna, onda strujni deo ide pod elektrolite, recimo paralelno dva od po 10.000uF i jedan od 4.700uF. Ako cena nije bitna, onda i strujni deo ide pod punu elektronsku stabilizaciju. I dešava se očekivano. Nominalno 70/140W u 8/4 oma počne da zvuči kao komercijala od 150W/8 Oma. Nije on ništa glasniji, ali je čvrst, definisan i subjektivno deluje kao da ima neizmerne rezerve snage (naravno, to je samo iluzija, nema toga pojačavača koji se ne može preopteretiti).
Iako možda ne dostiže najbolje cevne uređaje, svakako im prilazi blizu, ali zadržava sve prednosti tranzistora - veća snaga, manja izobličenja, mogućnost ultra male povratne sprege, enormne brzine uspona i smirivanja, veliki propusni opsezi, itd. I sve to sa standardnim, off-the-shelf, tranzistorima, dakle ništa specijalno, ništa skupo.
Zato ih se i držim.

Iako ovo nije direktno povezano sa temom, ima veze - mala digresija.Pametan projektant pravi pojačavač snage tako što počinje sa odnosom izlaznog stepena i napajanja. Osnovna misao-vodilja je ste ona definicija idealnog pojačavača snage - prava žica sa pojačanjem (Straight wire with a gain).
Zaboravite vate i ampere, gledajte napon. Idealan pojačavač je izvor konstanog napona, bez obzira na radno opterećenje, što i jeste vaš cilj. Vi želite da imate recimo 20Vrms u 8, ali i u 4, u mom slučaju i u 2 Oma. Omov zakon kaže da svaki put kada se uz isti napon vrednost radnog opterećenja prepolovi, potrebna struja se udvostruči. Na žalost, naše radno opterećenje je zvučna kutija a ne laboratorijski otpornik, što znači da ta kutija nema impedansu, nego ima modulus impedanse, koji će varirati od 16 do 3 Oma bez problema. Njegov PROSEK je 8 oma, ako i toliko.
Umesto posmatranja niza izolovanih vrednosti, potsetimo se da nas ne zanima struja odvojeno od napona, nego i jedno i drugo. Dakle, nas zanima potrebna i raspoloživa ENERGIJA, iskazana u Džulima (Joule). Ako vam se sada ovo čini kao neka teška komplikacija, odmah ću vam demosntrirati da ne samo što nije komplikacija, nego je naprotiv veliko olakšanje.
Recimo da želite da napravite pojačabač snage sa nominalno 100W/8 Oma. To je i više nego dovoljno za bilo kakvo kućno slušanje, ali pod uslovom da zadovoljava neke kriterijume. Uzmimo i da ste već veteran DIY osoba i da vam je dosta lutanja, nego da hoćete pošten uređaj sa kojim ćete staviti tačku na tu temu (bar dok vas ne uhvate pundravci da opet neto lemite). Razmotrićemo tri mogućnosti.
Zajedničke postavke za sve tri mogućnosti su da imate simetrično napajanje koje hranite adekvatno velikim toruson, koji ima male padove napona u rasponu od 3% (tačan podatak za one od 500 pa naviše VA). Uzmimo da radite sa 20% rezerve, što će reći da vam treba 40V napona u 8 Oma za željenu snagu, odnosno, sa rezervom, 51V (što znači da trafo treba da daje 36-0-36V pri maksimalnom opterećenju, odnosno 37-037V u "leru"). Pošto ćete na predriver-ima, driver-ima i izlaznim tranzistorima imati (0,65+0,65+0,65, ili 2V prirodnog pada napona, TAMAN ste na 20% razlike kako i treba).
Praksa je pokazala da nam za svakih disipiranih 10W snage treba između 1 i 2 Džula energije, sada nam ostaje da izračunamo kakvi su nam elektroliti potrebni da bismo to i postigli. Umesto da kao komercijala posmatramo zvučnik kao otpornik, mi ćemo ga posmatrati kao realno opterećenje koje nije linearno, nego je naprotiv veoma kompleksno, ne zaboravite da zavrtanje faze od -60% zatheva tačno DUPLO veću struju!!!).
Praksa je pokazala da sledeća formula funkcioniše savršeno: Džul = (V+)2 x Farad. Ništa nam više ne treba.
Slučaj 1 - štedim, zanima me samo čistih 100W/8 Oma
Dakle, ovo je optimistički pogled na svet, koga zanima samo 8 Oma (koji ne postoje) i to kao šisto opterećenje, dakle 1 Džul za svakih 10W disipirane snage.
100W/8 Oma = 10 Džula
10 = (50 x 50) x Farada
10 = 2.500x0,004, odnosno 4.000 uF, odnosno 4.700 uF kao najbliža standardna vrednost. Ovo je Bob Carver uživo.
Odavde lako i golim okom možemo videti da nam za čistih 40V/8 Oma treba duplo više kapaciteta, odnosno 8.200 uF.
Slučaj 2 - isto kao i pod 1, ali ne samo na 8, nego i na 4 Oma
40V na 4 Oma daje 200W/4 Oma. Dakle:
200W = 20...40 Džula, pa koliko smo optimisti. Da budemo realni, recimo 1,5 Džula/10W, odnosno 30 Džula ukupno.
30 = (50x50)xFarada
30 = (2.500) 0,012
odnosno 12.000 uF po grani, po kanalu.
Slučaj 3 - Put The Pedal To The Metal! Gas do daske!
Ja hoću idealan naponski izvor, znam koja su g***a zvučne kutije, idemo na 2 Džula/10W sve do 2 Oma. Dakle, 400W sa po 2 Džula/10W daje 80 Džula. Alal vera na majstori!
80 = 2.500 x 0,032, odnosno 32.000 uF po grani po kanalu, ili 64.000 uF po kanalu, odnosno 128.000 uF za stereo pojačavač. Čista Krell klasa!
Eto kako Krell i slični izvlače takve snage, da i ne spominjem koliko tranzistora snage naguraju na izlaz. Neki Levinsoni imaju po 32 tranzistora snage, svaki od po 250W, PO KANALU!
Nadam se da je jasno da gornje vrednosti treba RACIONALNO modifikovati prema snazi izlaznog stepena. Veoma je poželjno da imate punu elektronsku zaštitu, jer ovde sada pričamo o desetinama ampera, koji veoma lako mogu spaliti ceo pojačavač u deliću sekunde. I veoma je jasno da ako imate dobro projektovanu zaštitu, možete se provući sa ispunjenom funkcijom i sa manje tranzistora zahvaljujući očiglednoj činjenici da nikada nećete sedeti i sluašti sinusoide pri punom gasu. To znači da morate ostaviti bar plovinu snage kao minimalnu rezervu za slučaj nekog tranzijenta, a i to je baš onako bedno malo.
Poenta - daleko više od napona, napajanje određuje i kvantitet, i kvalitet zvuka koji čujemo.

Iskreno - kada je TV mehanika u pitanju nemam neka posebna iskustva sa ugradnjom Sikoirel klase Elka u TV set - ove , mislim da su takvi elkovi tu nepotrebni u vecini slucajeva , opet za neku Audio primenu ih licno nisam koristio . SAMWHA Elkovi mi jesu dostupni i nisu uopste preterano skupi ali jesu srednjeg kvaliteta izrade i za ozbiljne pozicije bilo u TV - setovima ili Audio uredjajima ih licno izbegavam zato sto su mi po istoj ceni dostupni mnogo bolji Elkovi tipa Rubycon , Panasonic , Floryt , Iskra itd , ali ih ponekada ugradjujem u neke manje kriticne pozicije i tu odradjuju posao 100 % OK . Ono sto bih voleo da istaknem jeste ipak sledece : Dobar kvalitet Elka kao i njegova ocekivana dugotrajnost se lako prepoznaje ipak na vrednostima ispod 10uF , recimo jedna izuzetna kriticna vrednost kod mog posla jeste Elko 1uF / 50 V ili 2u2 /50 V ili 4u7/50V ....(SMPS / Chopper - primarna strana kola ) , tu ne boze bas svaki Elko da polozi moj strogi test Unimerom Iskra 3 ali ga Rubycon prolazi ladno , Iskra jos lakse - bez mane , Frolyt takodje a i poneki Panasonic se provuce nekako ,`` Kinezi`` nemaju nikakve sanse na tim manjim vrednostima , i tu ne pravim Nikada Nikakav kompromis jer ako TV- SMPS `` podivlja``musteriji nakon godinu dana rada zbog loseg( rasusenog i razgacenog ) malog Elka ..... `` ode zacas mas` u propas`` i eto nepotrebnog posla i nepotrebne glavobolje .Ovo su moja licna iskustva sa tim Elektrolitskim kondenzatorskim elementima u zadnjih 30 god rada i drzeci se ovih pravila koje su me naucili stari majstori ovog posla nemam nikakvih problema , cenim da za Audio primenu vaze ista pravila , mozda za neke pozicije u Audio Hi - End uredjajima jos i stroza .

Nema na čemu, stvarno, pa ovde i jesmo da bi smo se pomagali. Sem toga, lako je odgovoriti na jasno postavljeno pitanje, problemi nastaju kada onaj koji pita ne ume to jasno da izrazi.

Naravno da se ununtrasnji raspad nekoriscenog Elektrolita (deteoracija , dekompozicija ) ne dogadja brzo tj preko noci ! za to treba ipak odredjeno duze vreme . Isto se slazem sa tobom da dugostojece nekoriscene Elko -ve treba ``oziveti `` na neki nacin , taj tvoj opisani metod nije los . Isto bih i napomenuo da direktno na zivotni vek Elka ima uticaja naglo strujno punjenje i naglo praznjenje istog , tako da kada su u pitanju SS Amp - vi sa Elko filterima ogromnog kapaciteta spregnuti sa strujno izuzetno jakim Mreznim Trafoima / SS ispravljacima treba Obavezno primeniti neki `` Soft Start `` sklop . Isto puno uticaja na radni vek ima i izbor nominalnog radnog napona Elka u odnosu na vrsni napon linije u koji je ukljucen , i taj radni napon Elka treba da bude bar za 1/3 veci od napona specificne `` linije`` u koju je ukljucen , i nikada ne na samoj granici ! Jamico(n) elektroliti jesu prosecnog kvaliteta i obicno dolaze iz Kine . isto vazi i za Elna elkove - nista posebno . Eto par tipova vezano za proveru i ocenu kvaliteta Elektrolitskih kondezatora iz moje dugododisnje TV Mehanicarske prakse gde otkaz elektrolitskih Kondo-va cini preko 80 % izazvanih kvarova u TV setovima: 1) - Proba sa omanjim stalnim magnetom : Kod manjih Elka sa radijalnim izvodima prineti stalan magnet pinovima (izvodima ) pa ako se ti pinovi zalepe za magnet znaci da su izvodi napravljeni od kalajisane gvozdene zice radi pojeftinjenja procesa proizvodnje i kao takve ih ne treba ugradivati Nigde jer su loseg kvaliteta bez obzira na napisani brend proizvodjaca . Jedan od pokazatelja dobrog Elka jeste i da su izvodi napravljeni od nemagnetske bakarne kalajisane ili posrebene zice ! (Bakar jeste plemenit i skup metal - gvozdje to nije )2 ) - Proba instrumentom - Za ozbiljnu probu Elka Ne upotrebljavam nikada digitalni istrument nego uvek Analogni instrument ! U tu svrhu uvek koristim stari Iskra unimer 3 mereci na odredjenom ohmskom podrucju ` curenje` Elka polarisuci isti u oba smera , pogotovu gledam sta se desava pri Inverzoj polarizaciji Elka - Dobri Elkovi imaju nemerljivo malo `` curenje `` cak i kada su Instrumentom inverzno polarisani ! 3 ) Neka moja iskustva vezana za ponudu kvalitetnih i dugotrajnih Elka na nasem realnom domacem trzistu : Ako bih pravio neku rang listu ponude i kvaliteta i postojanosti Elka to bi bilo ovako kada je dobar kvalitet u pitanju : Rubycon (Japan ) , Iskra (Kranj ) , Frolyt (Poland ), Panasonic (Japan ) , Siemens ( Germany ), Nichicon (Japan ) Samsung ( Korea ). Svi navedeni brendovi jesu vrlo dobrog do odlicnog kvaliteta - pogotovu `` Photoflash `` varijante istih kada su u pitanju Elkovi veceg kapaciteta namenjeni za filtreska kola linearnih ispravljaca za SS ili Tube Ampo - ve . Posebno bih hteo da istaknem neprevazidjen visok kvalitet Iskra Elektroliskih kondenzatora iza kojej stoji fabricka tajna u procesu proizvodnje istih koju je otkrila i primenila nekada davno u proizvodnji jedna njihova dugogodisnja zaposlena zena ( Inzinjer ) . Isto tako je nekada davno proizvodila vrhunske Elkove i nasa domaca EI - Nis fabrika . 4 ) Losi elektroliti - Mahom skoro svi koji dolaze iz Kine - Rec , Elyte , RubyOOn , Sham- Wa , itd , sa ovim elkovima nema pravljenja ozbilnog uredjaja pa ni Audio Hi - End -a ! 5 ) Vrh trenutne svetske ponude vrhunskog kvaliteta jeste Cornell Dubilier - USA - Avionics grade Capacitors , Nekada rezervisani samo za USAF Army elektronske Aplikacije a od skoro dostupni svima preko Mauzer kataloga , sa 50 god Garantovanog rada Elka ali i izuzetno visokih cena za iste : Cornell Dubilier - Ultra long life Capacitors

*van ReitzJa ne znam šta si ti video, ali znam da velike fabrike to u principu ne rade. Dozvoljavam da će uvek biti serija nekih posebnih elektrolita kod kojih će i to biti urađeno, iako ja ne znam ni za jednu. To je jednostavno preskupo za velikoserijske proizvode. To što si ti video na slici lako može biti poligon za kontrolu kvaliteta, kada po principu slučajnog uzorka izvade xx komada iz tekuće serije i bace ih na inkviziciju.Nikada ne zaboravi onu staru izreku - pretpostavka je majka svi z*j*ba! Oko toga da i nominalno jeftini elektroliti iz popularnih klasa umeju da iznenade, potpuno se slažem. Kao i sa time da proizvodi veoma poznatih i cenjenih firmi umeju lepo da podbace, čak toliko da se kupac oseti prevarenim.Ne slažem se sa tobom da DIY osoba prebacuje kupovinom dobrih elektrolita. To je problem ekonomije i ničega više. Isti ti čuveni Elna, Nichicon, itd elektroliti nisu ništa posebno skupi recimo u SAD. Sa druge strane, Evropa je ta koja nabija cene, i to ludački. Japanski elektroliti su u Evropi dosta retki, i samim tim, dosta skupi. Ali, potpuno isto važi i za američke proizvode - na primer, AD 826 AN u Evropi ume da košta i 20 eura komad, a na sajtu AD-a ih plaćaš US$ 2,79, što sa poštarinom, carinom i PDV-om izađe oko 3 eura. Pa ti vidi šta se isplati.Istina, to pretpostavlja da znaš za dobre izvore delova po dobrim cenama, ali tu je Internet da te podrži. I pitaj, neko će već znati.

Dobro, nije sve baš tako dramatično, ne ide preko noći. Imajmo u vidu da je današnji Low ESR elektrolit neuporedivo bolji od svoga dedice od pre 30 godina. Ako sednete da merite današnje elektrolite, recimo Jamico (koga većina smatra "shit" elektrolitom i firmom), verujem da ćete se jako iznenaditi koliko su dobri i apsolutno, a kamo li u odnosu na one od ranije. Koliko su trajni ne znam, ali onako odoka, verujem da su trajniji od starijih predaka.Lek za mnogo toga jeste formiranje elektrolita. Za one koji ne znaju šta je to, odmah da kažem, ništa posebno komplikovano. Jeste malo zametno na ličnom nivou, ali verujte, vredi truda, bar dugoročno.Treba vam jedan mali sklop, koji ima dva regulatora, 7805 i 7815, svaki sa jednim malo jačim trazistorom koji je dobro hlađen, recimo BD 139. Elektrolit se prvo POLAKO (tj. recimo 1...2 minuta) napuni na +5V i ostavi na tom naponu desetak minuta. Potom se uz pomoć otpornika veće snage (bar 5W) isprazni, pa se cela procedura ponovi na +15V. I to je to. Ali, posle tog tretmana, pismeno ću garantovati da će taj elektrolit da traje bar 33% duže od drugog istog tipa koji nije bio formiran.

Prvo, nisam imao prilike da čujem tako nešto, sem u nekoliko predpojačavača. Moja impresija je bila da to ne nudi ništa novo u odnosu na stvarno dobro napravljeno napajanje, ali ovde je kljušna reč "impresija". Slušanje od čak i nekoliko sati ne može da obezbedi bilo šta više od impresije, da bih stvarno znao, moram to nešto da slušam bar 10 dana, i to kod mene, gde poznajem akustiku i imam sa čime da to uporedim.Drugo, sve što si rekao za baterije je tačno, ali si zaboravio ključni podatak da su one 3-4 puta SPORIJE od elektrolita. To ih čini nepoželjnim za velike potrošače, kao što su pojačavači snage, iako i dalje ostaju realno moguće rešenje za manje potrošače, recimo predpojačavače. A tu si i problemi sa nužno malim naponima, masom, problemom punjenja, itd. Doduše, mogu se koristiti i DC-AC konvertori, ali po meni, to upropašćava celu ideju jer prlja napon sa svim problemima konvertora. Kao i sve drugo, i oni mogu biti ovakvi ili onakvi, ali dok se složi neki stvarno dobar, odoše jako velike pare i mnogo prostora.Nagra koristi baterijsko napajanje, i nema sumnje da to jako dobro radi, ali pogledaj cenu.Moj lični stav je da ništa nije bolje od dobro spakovanog Shunt napajanja. Shunt mu dođe otprilike kao neko napajanje u čistoj klasi A, i sa njime nema šale. Ja ga koristim u dva moja modela pojačavača za slušalice/predpojačavača, i prezadovoljan sam. Onako lepo, zdravo se greje, jeste da traži propisne hladnjake (malo zezanja sa bušenjem rupa i montažom, ali ništa posebno strašno), ali brate, to radi samo tako, milina. Njegova mana je samo u tome što nije pogodno za velike potrošače, realtivno brzo postane kabasto. Njegova prednost je u brzini odziva - vreme reakcije je tačno nula. Bržeg nema.Ko ne veruje, neka sklopi onaj Shuntyy - ne verujem da ćete igde naći bolje, ono je toliko blizu savršenstvu da ja nemam reči. Autori su ovdašnji Admin Choky i moj kolega, saradnik i prijatelj Oliver Isailović, a ja im i ovom prilikom skidam kapu na tome što su ga bacili u javno vlasništvo i time ga učinili lako dostupnim svima. Svaka čast!Dobra alternativa Shunt napajanju je tzv. virtuelna baterija. Vrlo jednostavan i kompaktan sklop koji sjajno radi ako se sve dobro ugodi. Sve se vrti oko zenerke na gate-u nekog MOSFET-a, iza koga se opet nalazi jedan poveći elektrolit, plus eventualno još neke varijacije. Obzirom na veoma razumnu cenu IRF MOSFET-ova, čak i ekonomski gledano, to je odlično rešenje. Dodatna varijacija u sistemu može da bude ono što Admin Choky obožava, a to je predregulacija celog sistema na recimo +/- 24V, a onda lokalna regulacija na svakoj pločici na recimo +/- 15V, itd. Lično ne verujem da to doprinosi zvuku, ali to ostaje otvoreno pitanje. Sa druge strane, ideja da se koristi lokalna regulacija je, po meni, ispravna i dobra; sistem se pasivno isfiltrira velikodušnim elektrolitima, pa se onda lokalno stabiliše po pločicama. Time se preslušavanje svodi na gotovo nulu, ide u akademske brojke.Da ne gušim više, po meni, nikada ništa pametnije nećete uraditi za svoj audio nego da pojačavač snage stabilišete. Jeste skupo, nije lako za napraviti jer je to praktično drugi pojačavač snage, ali efekti mogu biti zaprepašćujući. Kao kada odjednom, ničim izazvan, neki tranzistorski pojačavač uleti u stado cevnih pojačavača sa čekićem. :-)))))))) Međutim, ovo je skroz van ove teme. Imam jedan zanimljiv rad izložen na jednom od AES konvencija na ovu temu. Ako nekoga zanima, neka mi se javi, nema problema da mu pošaljem tah PDF fajl. Ili, ako Admin tako želi, mogu ga poslati Admin-u, a on neka ga postavi ovde u neku Download sekciju, to je javni dokument, ako i niz drugih, recimo Hawksford-ovi radovi, riznica znanja iz koje bi mnogi od vas naučili štošta i koješta.

Sreća možda jedino utoliko što si ih ipak zamenio. Inače je to zdrava logika.Kapacitet elektrolita je samo jedan od čitavog spiska podataka o njima. Za dobar deo ni nema početnih podataka - na primer, koliki je gradijent promene napona (Voltage Slew Rate, ? V/uS), koliki je gradijent promene struje (Current Slew Rate, ? A/uS), unutrašnja otpornost, itd. Sve te osobine će se vremenom menjati i tu nema boga, zub vremena ne zaobilazi bilo koga ili bilo šta, samo je pitanje koliko. Prvo što u elektrolitima strada je upravo njihova brzina, koja polako degradira vremenom.Ko ima opremu i ne mrzi ga, neka proveri vrednosti elektrolita starog 10 godina u odnosu na specifikaciju koju mora da zadovolji pre nego što izađe iz fabrike. U većini podataka će biti promena nagore, a tačno koliko opet zavisi od niza elemenata. Ali, nema tog elektrolita, od bilo koga, za bilo koje pare, koji posle 10 godina rada ne degradira dovoljno da se zamenom odmah čuje razlika. Negde je to od kritičnog značaja, a negde nije, nisu svi jednako odgovorni za zvuk koji čujemo, ali ako ih imate na ulazu i u povratnoj sprezi, menjajte ih ne kasnije od 10 godina. Prvo što strada je brzina, drugo počinje da mu raste unutrašnja otpornost, i treće, počne da raste rezidualni induktivitet.Najzad, ne stare svi oni isto. Najbrže i najviše stare klasični elektroliti, folijski daleko sporije, a tantal i srebreni liskun gotovo da i ne stare. Najzad, višeslojni keramički praktično ni ne stare, degeneracija je ispod 0,1% godišnje, što i jeste razlog ozbiljnim cenama i teškoćama oko nabavke, jer nema boljih.

To je prosta šema, kako školski treba da radi lampa sa izlaznim trfoom, znači, selktor, pot, cevka i trafo, singl ended topologija. To je svojevremeno objabio Ćiro Marćio u Costruirehifiju, Euridice, sa par nekih egzotičnih cevi, a ja sam se ugledao na Đoku Kenjala čiji sam uređaj slušao početkom devedestih, on je metuo Ecc88 u paraleli, a kod mene radi čistunski samo jedna polovina po kanalu. Napajanje je LC dvostepeno, cevno ispravljanje, naizmenično grejanje cevi, dual mono simetrija, PIO kondiši, žičani otpornici, prednapon je bio baterijski, sad je preko led diode. Bile su VF žice, al mi Maričić zamenio srebrnim koje su se nekad radile u Svetozarevu za Boing avione. U drugom delu je sve predviđeno za LCR riju, ali tako ostade ne završeno. Da, sve je oslonjeno na gumenim osloncima mekano, težina je 32 ili možda 36 kila. Ja sam bio podstrekač, a glavni je bio Šolaja, deo ovoga je utkano u njegov Grande Excelence.

A ne!
VT4C, GM70, 845 i 211 su ulaznice u svijet mazohizma, a ima i opakijih lampi u bespućima audiofilije. 
Pravi frajeri koriste barem 833 sa oko 1,5 kV b+, a oni bez kompromisa su se odlučili za GM100 kojem je navodno maksimalan dozvoljeni anodni napon 5 kV.
Njima klima radi i u decembru.  

Sećate se sigurno (poneko možda niko možda neko) sredine-kraja devedesetih, beše popularni oni konfekcija Sony-Technics sistemi, zvali smo ga muzički stub, mi klinci ono balavili na to. Iz komponenti naravno, ne mislim na one plastične daleko bilo, nego ono što kao eto u nekom trenutku se zvalo Hi-Fi. Komšija baš imao Sony liniju, a ona bila fino i lepo spakovana u namensku, dakle kupovnu, Sony-evu, policu, koja je više izgledala kao mini ormarčić, sa staklenim vratima. Pusti se 'zika, vratanca zatvore, gledaš VU-metre, misliš da si dotakao zvezde čoveče Sony Sony e sila!
Poenta priče, nikad nije bilo prašine na tim kompoenantama.
Ovako nešto:

E sad, morebit jeres zatvarati staklo u staklo, al mi još veća jeres dođe da pokrivam hifu raznim zaveZama...
Generalno dobra tema, prašinčina bre ujeda za mozak pre svega, kad se nakupi, a nakuplja se non stop.

Medju vodećima :
http://www.shunmook.com/index.html
 
Objašnjenje sa merenjima :
HK-TN-0388- Shun Mook Mpingo Discs Acoustic Test -LH.pdf
 
Ima tu svega i svačega ( i za svakoga ).
http://www.shunmook.com/hifiproduct_1.html
http://www.shunmook.com/hifiproduct_2.html
http://www.shunmook.com/hifiproduct_3.html
 
Jedini problem za diy je doterati deblo iz Afrike, pa deljati, polirati, premazivati i praviti oblike po želji.
http://glamgrid.com/mpingo-is-the-most-expensive-hardwood-in-the-world/
 
Lično iskustvo - slušao Mpingo Disc ( x1 kom. , kao i x3 kom. ) na CD Player-u ( preamp-u ) svojevremeno.

Zaključak : skupa zabava.
Međutim, poštujem i one koji to kupuju i žele u svojim audio sistemima.