Lemić

Hvala. Napisao sam kroz svoje dugogodišnje iskustvo u FR zvuku koji je manje više univerzalan po problematici, a ovo jedan od činioca i kako sam ga ja doživeo.

Pa imao si ih više,...

Odustah od namere da sačinim duži uvod kao neku ličnu referencu, pa "kraće", tako da neću postavljati linkove ka temama i postovima. Sa Lauterom sam već trinaest godina, još je pet predhodilo sa Fostex-om 167. Predpređašni zvučnik je bio hibrid sa elektreostaom, JansZen. Jako dugo sam ga slušao kod drugara pre nego je došao kod mene, međutim, čim je zasvirao u mom sistemu, osetio sam neko kao ošamućivanje, žalio sam se drugarima da mi se stalno nešto ljulja u mozgu, što su svi pripisali meni kako su već činili za što i šta. Dođe drugar da napravimo be-wiring i gle istinitosti, vod jednog visokotonca je na ploči skretnice bio okrenut u kontra fazu, pa je drugar prigušivao gornji spektar preko pota koji je postojao. Poznat mi je bio problem faze ali sam tek kasnije pročitao da je jedan mali broj ljudi iznimno osetljiv na odstupanje, a ja sam taj "sretnik". Pre prelaska na FR, obožavao sam Tanoy-e, HD 385 u Arden kabinetu, slušao sam ih i u znatno većim zapreminama. Znajući za svoju "anomaliju", Aca Ribon i Brana Hodalić su prekonstruisali i drajver i skretnicu, imala je 12 činioca u putu signala, umesto II reda, samo kalem na basu i kondiš na visokotoncu, drajveru podiguta osetljivost i spuštena rezinanca, malo tretirane membrane i korpa, potpuno nov i nesvakidašnji unikatni zvučnik, tačkasti izvor sa jako malim odstupanjem faza, praktično, predvorje Full Range zvuka. Dugo sam se opirao da čujem FR, ali na navaljivanje drugara, donese mi prcvoljke od kabineta, nakon tridesetak sekundi sam doneo odluku i nova epoha. Lauter je naišao kao prva ljubav, nisam imao smiraja dok ga nisam nabavio, Tersonic Integrum, ipak link, čisto zbog impresije koju sam tad dožoveo: https://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/6289-zvucnik-za-ceo-zivot/ Svaki FR je problematičan, Lowther je šampion, za razliku od Fostex-a koji je svirao i na B klasi, on ne. Zvučao je dobro sa mojom Hiragom, uz ćudi koje su se tolerisale i prihatale zarad drugih nenadmašnostima koje su meni prioritet u ukusu, analitičnost i prenos živog ambijenta, sve cevi su prošle kao poražene, počevši od 2A3 pa do VT4C, jedino je RCA 211 bila prilično blizu, dok je ruska Babuška bila prva cevka koja je podržala potencijal zvučnika bolje od mog pojačivača. Tek je GM 70 u stvari stavio Lautere pod svoje, zašto kako, je meni enigma kao i ljudima koji to neuporedivo bolje znaju. Slušano je još nešto egzotike, ali ostaće to cevka za ceo život, dal u ovom uređaju ili u nekom drugom, videćemo. Diter Kirkof prodaje Lautere kao AT Special, po njegovom zahtevu mu Lowther radi mislim desetak modifikacija, slušao ali ne komparativno, drugari rekoše da vredi svaku paru, tako da je smerokaz postojao i pre nego sam ih imao. Prva modifikacija je bila prisilna, spržen kalem pri drndanju sa kablovima, fabrika neda kalem već ceo rikon kit, ok. Neša iz radia ih napravi nove, umesto AlCu žice, stavi čistu bakarnu uz ispunjenje tehnički potrebnih parametara, primetan bolljitak u zvuku, tamo gde je svaki FR kritičan, tanak u donjem volumenu i drekav u gornjoj sredini. Tada sam preslušavao EX i DX drajvere, nisu me dojmili, pogotovu kad sam dobio svoje nazad, jeste izražajniji gornji deo, al i agresivno, pliće dole. Drugi korak je bio tretiranje samo wizer membrane, preporuka pokojnog Dabića, to je baš fino prigušilo samo te neke krlje gore, a nije ni malo oduzelo od bilo čega. To je jedan Kosoki radio, razređena damar smola u čistom terpentinu, slikarski. Treće srća, tako će ispasti, odradilo vešanje svoj radni vek, probila supruga jedan prstom slučajno, ja oćuto mudro i ispadoh dobar muž, mislim da ne zna ni sad da su bili zreli za generalku. Odem ja do Branka, tad smo se i upoznali, ne znam kako mi se provukao jer poznajem sve koji su značajniji u ovoj materiji. Uradi remont perfektno, ko me poznaje, zna da od mene kompliment, pre ću bubreg da dam. Potpuno nov zvuk, ne kao ispravan i ne, već baš u punom značenju zaključka. Neposredno posle, Buca Maričić je malo poboljšavao moj amp i to je tek bio zavidan ugođaj: Prođe godina i kreće zimska slušna sezona, čini mi se da jedan drajver malo zaostaje povremeno, okrenem Branka, reko, da donesem na kontrolu i kafu, nismo se dugo ni videli a znam da je radio drvenu membranu koju žarko želim da čujem. Ulego draver minorno u razradi, 5 minuta posla uz priču. Reč po reč i nađosmo zajedničko, stalnu potrebu za pomakom u bilo čemu, provuče mi nešto što sam ja samo video, a on već zagazio, tako da se "zeznuo", "morao" je da se lati mojih drajvera. Branko je pristupio pravljenju zvučnika od početka u svom Serbona projektu, primenjujući intelegentna rešenja, rupa na saksiji je davno izmišljenja. Izradio je drugojačiji centrator a ja sam bio voljan da zagazimo u eksperiment na mojim drajverima, rezultat je ko što napisah, Nad Lowther. Ja sam privrženik, ono, "na prvu loptu", ako čovek ne zna odakle ga je promašio metak, od drugog će da izgine, često se u svojoj raboti time rukovodim i postižem valjan zaključak. Ovo je što sam mu napisao u noći nakon prvog uveta, sirovo i spontano kako mi naviralo dok sam kuckao na Viber: "Mikro detalj, mikro dinamika, volumen ili ti body donjeg spektra, kamara nekih prizvuka, timbera, energetski drajf, svaki ton je bez osećaja graničnosti, veliki i širok zvuk, titraju vibracije na krvetu, osećaj sub basa. Ono na šta sam se ja svikao, doza agresivnosti, sada je nema a umesto nje se čuje snaga i moć, recimo, usna harmonika koja se drala, sad je tonski moćna i bogata. Trebalo mi jedno 4 numere da se transformišem, pomenuto sviknuto smetanje je sada enegertski izbačaj prezensa, znači tačno, ili, tačnije reprodukovano, doživljeno kao pravo a ranije bilo lažno. Neuporedivo živo zvuči sve, a bez anomalija koje su se u stvari pripisivala kvalitativno u tom smislu, sve je tu, ništa nije prepokriveno, naprotiv, ali potpuno zaokruženo i bez ispada, drugim rečima, nad Lauter. Ne fali skok rezonance, čak sad mi neobičan taj donji spektar, gore, ne fali ni to, mada moram natanane da se izjasnim, možda uši, možda ukus, mada je bogat sav taj viši deo, a kad je tako, obično se podvede kao nedostajući jer nema škrtih šiljaka, nemam nimalo utisak tamnoće, već, to je to. Svaka čast i hvala na poduhvatu, ne samo majstorskom radu. Sad bi trebo da slušam i slušam, pa onda tek da pametujem, ovog časa je svega apsolutno premnogo. Čujemo se, nemo ti supruga džepari pod izgovorom pranja." Odslušah danas kompilacije pravljene po svom izboru i ukusu, jedna malo više u audifilskom smislu, preko 200 numera, sve i svašta. Pročito sam što sam kopiro sa Vibera, mogu da dodam samo da nema neke razlike između tihog i glasnog slušanja, FR obično mora malo da se nagari da bi eksponiro krajeve, tako zvuči i dosta višestaznih zvučnika, laudnes nužnost. Dremko sam u polusnu, kad prebcim imaginaciju u zvuk, zakleo bi se da su muzičari tu i da mi mi sviraju uspavanku, verno i živo do bola. Naravno, ima i tankih nekih numera i dalje su takve ali sad zvuče prihvatljivije. Neki drekaviji vokali, to se moglo pripisati pevačkoj anomaliji, sad su samo sa energetskim pikovima zaokruženi bojom tona. Ko što rekoh, ovog časa nemam ama baš nikakvu višlju želju, nirvana. Pri generalci, Branko se odlučio na nešto mekši harmonika centrator, sa čime sam se i saglasio, to je dalo ozbiljan pomak. Ovo sad je ipak bio zakorak u nepoznato, mada sam ja izjavio blanko i insistirao čak. Neće svako da dozvoli da se vrši eksperiment, pogotovu na nečemu što se smatra kultnim, kako Doktor reče. "Šije mi ga Đura, tesno mi ga nano skroji", ništa nije konačno ni dobro da ne može bolje, ovo je po ko zna koji put da je to tako i nikako drugojačije. Nebrojeno puta sam se smejao kako ručno pravljene ili prepravljene komponente zvuče bolje od takvih, a za neuporedivo manje para. Ovo je očit primer, ne samo u tom pogledu, nego i u filozofskom. Ovo rešenje je verovatno od kad postoji zvučnik, trajno i nepromenljivo, ili tek malo ima promenu komplijanse. Mi svi mislimo da je svaki proizvođač audiofil i ljubitelj hi-fi-a, a u stvari, samo je po sredi ljubljene para. Kad se tako gleda, jasno je što je taj centrator danas takav, propada vremenom i drastično gubi na komplijansi, pogrešno se uvrežilo, što stariji, to mekši, to bolji, kod onih koji ne trunu, al oni potpuno gube snagu, ali se čovek privikava ton po ton, to treba neko da poravi, napravi itd. a to je novac. Ja se ne bih usudio da pričam o tehničkim aspektima previše, Branko će se uključiti i postaviti fotografije uz neko pojašnjenje. Jesmo diskutovali i nastavićemo dalje, mogućnosti su praktično ograničene samo praktičnošću, nije sve jednostavno izvesti, što mozak smisli. Meni je iznenađujuće da tako nešto centrator može da učini, takođe i neke nelogičnosti u dobijenom, reko bi da to nije moguće, a jeste nepobitno. Ima niz primera ovog rešenja, decenijama su primenjivana, šta svaka forma i oblik čini, pitaj Boga, znaju se neke potrebne smernice, al kako ih učiniti činjenicama je problem, svaka izmena je mali Sizif. Svakako da će biti još eksperimentisanja, svaki savet ili mišljenje dobrodošli.

Poučen iskustvom, za nešto tuđe volim konsultaciju predhodno. Svojim mušterijama takođe ograničavam, bez obzira što je hvala u pitanju.

Lowther je Paul Voight, juče smo Branko i ja pričali baš o filozofskom pristupu generalno. Mogu da otvorim temu i da napišem u destak rečenica svoje slušne utiske, dalje nit znam niz umem, mora Branko uz sve konsekvence, možda sam ja istrčo ko tele pred rudu, nisam mu ja ništa napomenuo već nehotice, živnuh ovu temu o DAC-u pa uzgred pomenuh činoce radi razgraničenja, a i da malo odganam koronu iz mozga svima kolko tolko.

Šta znam, zagazilo se u skroz nepoznatu sferu, prvi put čujem, mada znam da postoji kao rešenje. Branko ima već postignute rezultate, ne znam da li su oni u nekom internom krugu kao eksperiment, a moji drajveri kao prvom konzumentu, znamo se tek od skora. Morao bi da popričam sa njim, impresija valja da bude raščlanjena i sa stručnog aspekta, a ja kao slušač nisam merodavan nit pa znam.

To bi bilo uputnije u temama o njima, al ajd "ukratko", ugrađen je centrator od fibera.

Sinoć D10 ko sa lanca posle tolike pauze, jeste bio uključivan svakodnevno uz PC, al nije svirao. Drajeveri su apgrejdovani, Branko Bin Serbona je napravio Nad Lautere. Topping je došao sada do punog izražaja, možda je i svakodnevni napon učinio pomak, ko što Mirko kaže. Zna se neki pomak u drajverima, ali oni ne bi reprodukovali ono čega nema, a sada je sve tu, zaokruženo i nadasve, živo, za moj ukus i trenutnu prvu loptu slušanja, ne osećam potrebu za bilo čim dalje.

Ja bih samo jednom rečju opisao skup, PRIJATELJI. Što se tiče zvuka, ja cenim kad nema ničeg spektakularnog, u jednom momentu u sred razgovora, ustao sam jer sam čuo trubu i hteo sam da vidim ko ju je uzeo da svira, toliko. No, nije moj uski ukus, 2 + 2 bas drajvera nekako nisu dovoljno skladno prijala mojim ušima, ali korektno. Tehnički besprekorno, bez ikakvog bzz, sve što bi više kazao, bilo bi subjektivno pozitivno.

Ovo je i post i odgovor, a ne varjabilno okruglo pa na ćoše, kakvih redovno ima. Dopuniću, za određeni pritisak u nekoj zapremini, potreban je ubačaj zapremine, u ovom slučaju, zapremina koju određena membrana pogura kao proizvod svog hoda i prečnika. Otuda i "fenomem" slušalica, pošto se radi o maloj zapremini unutar ušne školjke, titraj i onih običnih bubica može inicirati niske frekvence visoke glasnoće, odnosno pritiska. Ja stalno potenciram ovaj, opet "fenomen", top kad opali, oseti se udarac, al kad se radi o uobičajenim muzičkim instrumentima, kad dođe Ciga za sto u kafani sa mečkom, ne trese se stolnjak. Naravno, električni bas preko pojačala i zvučnika, može da proizvede udar, ali je to već produkt elektronskog porekla a ne akustičkog, tj. žica, al dobro i to treba da se reprodukuje u krajnjoj liniji u nekim slušnim uslovima.

Zato služe bežične slušaluce, pa dokle WI-FI dobaci, može i od,kod komšije.

Bocnuo si me ovim pitanjem i zatečen, nisam mogao da odgovorim, pre svega jer sam van dešavanja i zbog neimanja potrebe, ali sam i prevideo svoj stav i opredeljenje. Ne bi kupio ništa, već bih pravio il dao nekom da napravi, jer svo moje iskustvo je već odavno moj izbor u bilo čemu usmerilo u tom smeru. Bezbroj puta sam se uverio da dobar ručni, ili diy rad, zvuči bolje od neuporedivo skuplje brendirane komponente, kad je u pitanju ručka, prototip Mocarta je nadzvučao sve tada vršne ručke, između ostalih Zetu, SME 5 i Syrinx PU2, ("[New Latin, from Greek] : the vocal organ of birds"),koju sam ja tad imao, zamenivši je za Lin Itoka, slika sa neta: S vremena na vreme, prelistam diy kreacije i ovo je nekoliko od danas, VTA: Potpuno drvena varijanta, može da se zdelje iz zezanja, ne vidi se donja veza, moguće je da je magnetno polje izumeđu kalota: Ovo je isto vrlo dobro rešenje, princip žoroskopskog brodskog kompasa, nema ležajeve već pinove, šiljke, to se može podesiti da nema zazora a igličasti kontakt gotovo da nema otpor rotaciji, ne vidi se kompenzator protiv klizne sile, al se lako doda, jednostavna izrada: Primer, šta bi ja predložio, ko me dobro poznaje, zna vrlo dobro da će od mene pre da dobije bubreg, nego preporuku. Ferenc Lazar- Eci je svojvremeno napravio cevku za Mocart po nekim mojim smernicama, na žalost, još uvek je ostala eksponat a mi ni nemamo kontakt, ali po svemu je vrhunski rad, on je veliki poznavalac celukpne audio sfere, vrlo predan, pedantan i inovativan, možda bi on ili sigurno još neko, mogao da napravi ručku visokog zvučnog rezultata a za prihvatljiv novac:

Što se tiče HI-FI-a, od uvek mi je bio cilj i želja da postignem neko zadovoljstvo u svojim ušima, zato nisam podlegao brendomanji, to mi je inače i stav u životu, nisam se bavio trange frange uređajima, nisam ih ni pravio, tako da mi je pristup bio kod svakog moguć, recimo, u Bradačevu sobu smo mogli da uđemo svega nas četvorica, tako da sam ja mnogo sati proveo kao pažljiv slušalac i dobijao odgovore uvek na razložna pitanja. Jeličića sam posebno i uvažavao i voleo, on je bio svestrano širokouman i nikada nije bio stereotipan kao što mnogi jesu, recimo, Viktor nije voleo lampe, a Bobinson tranzistore, uz dužno i duboko uvažavanje svih, Šolaja je redak konstruktor koji ima tu širinu, sad sam ga pitao, koj će ti pa sad ovo, jer ja već imam usmerenje. Mnogo toga mi je preneto, al se i pozaboravilo, a i nema sagovornika, tako da je ova Brankova izjava pravo osveženje i podstrek, upravo ja vadim iz mozga neke frljoke na ovu temu. Dodaću uz Brankov odgvor Milošu, merak nema cenu, definicija Profe Žareta.

Da, video sam nešto što mi nije palo na pamet, a bode oči koliko je očigledno, al eto, ne vidi se dok neko ne bocne, a to si ti uradio, blagodaram. Zvučnik je predominatna koponenta u bilo kom sistemu, mogu da mu se ispred postave koje god komponente, uvek će on da da završni karakter. Takođe ima enormno veliki procenat izobličenja, meni je u glavi da je to oko 6%, tako da svi oni podaci aktivne elektronike gube smisao. Uprkos svemu i nesavršenosti, zvučnik uvek reprodukuje različitost koju primi na obradu, zasta vrlo enigmatična i zavodljiva komponenta. Spomenuo sam Ivu Jeličića i Red Akustik kao prvog domaćeg konstruktora, zatim Mile Nestorović, Viktor Bradač, Aca RAAl Ribon, Mile Dabić Teresonic, Siniša Sinevoice i Nenad Napijalo, jako mali broj ljudi koji su se mogli smatrati tvorcima od značaja, naravno, ima još mnogih ali koji nisu dovoljno izašli u etar. Iva i Aca su jedini koji su celokupno konstruisali i izradili zvučnike, ostali su kombinovali postojeće, što je jednako dobro rezultantno, a sada je Brankov projekat treći, kako ja to brojim, meni i najbliži i najdraži jer se radi o konceptu za koji sam se ja pre x godina odlučio kao konačnim. Sponuo je Dejanco32 upravo ono o čemu sam i razmišljao ovog jutra, odškrinuo je Branko Pandorinu kutiju, sad, nek mu Bog u pomoći.

Pre festum a ne post festum.

Potpuno se slažem i od mene, kao minornog člana, imaš punu podršku da sve ovako suzbiješ. Molim te da ti i svi primite i uvažite moje izvinjenje, ovo nije ni primereno ni meni svojstveno, saglasan sam da se sve pobriše i tema očisti.

Pošto je tema o Brankovom delu i on je izneo svoj stav, to je referenca kojoj sam se i ja pridružio, pozvavši i tebe da isto učiniš i uz to budeš počašćen simboličnim pićem na moj račun. A šti radiš,stavljaš sebi za pravo da ocenjuješ i tuđe reči i tuđe odnose i to ptpuno suprotno, praktično pokušavaš da prereferišeš nekom tvojom referencom iko nisi ni blizu referentne kompetentnosti. Kome je šta HI-FI, to je bre njegova stvar, meni je recimo oplemenio život prijateljevstvima, nekima je svakako i pijaca i tamo uživa onaj koji se dere da su njegova jaja najveća. Moj točak je najbolji na svetu,al kakve to ima sa audijem i sa pokrenutim manifestacijama, nikakave, kao što ni tvoj rad nema. Nepričamo o odnosima, ti si počeo da pričaš inputirajući "zlu krv", sa indiskretnim zanimanjem i zadiranjem u tuđu privatnost i ličnu intimu. Jel te zanima možda zašto sam sinoć bio kod Branka, šta smo radili, pričali, ko je još bio, šta je ko reakao, ko je zvao,...tu farmu nećeš da gledaš ni čuješ od mene barem. Svaki i svačiji HI-FI je lično uvek pravi i takvi ljudi su uvek pravi i bilo koji HI-FI je za njih pravi, a lični ukus je praviji, što ne znači opštu apsolutnost. Dizster, čuo sam, a što nisi pomogo, što to ne učiniš sada, imaš dalekometnu kameru pa bi možda mogo bez prisustva. A pravo na bezštetnu grršku, popravni, a u krajnjoj liniji, "Izđi na crtu" pa organizuj i priredi nešto slično, blanko dolazak sa moje strane.

To što ti misliš, ili želiš da je tako, potpuna je tvoja iluzija kao i tvoja ocena, irelavantna. Branko BIN je daleko,daleko,...iznad internet forumskih hilističara koji rade to što "rade", ja čitam tvoje komentare, ali nisam nigde pročitao da si bilo šta napravljeno obnarodovao, a Branko ima brdo iznad svoje glave, lično i gledo i slušo, a Serbona će mi tek biti upriličena, osim na slici, nisam video i zato nemam prava bilo šta da komentarišem, osim divljenja ideji i projektu. Kakve su relacije i odnosi između nekog, nije tvoja stvar niti briga kako će ih uređivati, a ni ocenjivati, pogotovu željenjom predpostavkom, potpuno suorotno konotaciji. To što ti sada pišeš, a i inače, mnogi smatraju nedobrim i nekolegijalnim, mogu tako i ja da shvatim i doživim jer se radi o mojim prijateljima i poštovanima, ali zaista bi voleo da ispijemo piće na manifestaciji u klubu. Na Branku je da odlučuje o onome što ga dotiče, nije maloletan ni malouman.

Svi smo mi sujetni, što i nije loše ako inicira pokret i progres, to je i svrha pomenute ideje: "Izađi na crtu", a ne kritizerovati, to uvek može i najlakše je jer idealno ne postoji osim umišljajem u svojoj glavi. Zato, ko misli da može, ume i hoće bolje, pa nek priredi nešto ovako, nebitno kako će da zvuči i kome će se dopasti, neki sledeći put isto, nekom će se svideti nekom ne, pa ne svđam se ni sam sebi al to ne znači da pljujem u ogledalo.

Ovo nije poziv ili priređivanje bliskim prijateljima, već prijateljima HI-Fi-a, i prijateljima ljudi. Podrška je manifestaciji kao takvoj, iz uske oblasti a opet raznolika, nije decidirano neorikosnivena samo za neku komponentu il nekoliko njih. Nemoj da misliš da se ja slažem sa Šolajim apsolutno u svemu, vodili smo mi silne debate i to baš zato što smo i drugari i uzajamni poštovaici i tako se sa svima mođe biti prijatelj, a najavljeni događaj to i omogučava i to na lep način. Uostalom, Branko BIN je jasno izneo svoj stav i dobronamernost, tvoje tumačenje njegovog je tvoj doživljaj. Ne znam da li poznaješ Branka lično, imao sam i zadovoljstvo i ličnu čast, to što je napisao je on, njegova ličnost u punoj svetlosti istine, ne može se prigušiti. Isto važi i za Šolaju, odakle ti da pomisliš da bi on bilo koga satiro, očigledno ne poznaješ, ili ga ne znaš, inače nebi napisao to što jesi.

Sve šti se napiše, može da se podvede pod komercujalni interes. I to što sam ja napisao takođe, može neko da protumači da je iz interesa. Šolaja i ja smo drugari jedno tries godina, a uređaj koji slušam trenutno sam kupio polovnim, ovde na forumu, nije mi ga Šolaja ni pravio ni poklonio. I nije pristojno porediti šustere sa ovakvim vrhunskim entuzijastima, da su proizvođači, ne bi se sigurno magarčili po beogradskoj kaldrmi. Što se tiče oštrog antagonizma, najlakše ga je ispoljiti na današnje vreme, nepoštujući drugog, pre svega je nepoštovanje prema samom sebi. Uostalom, kolko sam načuo, javlja se ideja, " Izađi na crtu", što je nešto drugo nego kritizerstvo koje svako za svakog i za sve može da protura. Ja nisam nikad bio u Ptici, a prošao sam sve davno prošle manifestacije ovog žanra, a bilo ih je 4, tako da je ovo posebno značajno posle tolikih godina apscinencije, prevashodno zbog uspostavljanja realnosti umesto internet virtuelnosti. Izvoli, bilo bi mi zadovoljstvo da te slušam u živo, jer čitanje ne pruža ni izbliza isto, naći će se neki Dinar za piće za račun časti.

Ne postoji samo jedan koncept, već beskonačan, kao ustalom što među nama nema dvoje sa identičnim sistemima, odnosno komponentama. Dobro je da postoji raznolikost, jednako i u predstavljanju kao što je najavljeno, normalno je da se nekom nešto dopadne a nekom ne, ukusi su različiti vidovi uživanja. Druženje je ono što bi svima trebalo da se dopadne i moje poštovanje i za ideju i trud da se virtuelno pretvori u stvarnost, tako da ću se svojim dolaskom pridružiti Branku Binu, a uživanje u Šolajinom i delom njegovom zvuku već imam kod kuće, ali nedostaju prijatelji.

Ovako, ja sam vam izneo čistu tehničku karakteristiku takvog sklopa, ne ulazeći u tipovanje koliko je radio, ali vreme čini svoje i neminovna je promena, a to šta kako misli ili čuje je krajnje subjektivno. Ja ne mislim i ne čujem, radi se o tehničkoj egzaktnosti, moguće je da postoje izuzeci, ima specijalnih i ležajeva i masti, ono što sam ja video na nekoliko ručki su obični lagerčići, a nisam ni čuo razliku jer nikad nisam imao matoru ručku tog tipa, a već dugo i potpuno bez lagera. Znači, čista praktika iz profesionalnog rada, muku mučim sa pivot lagerima kojima se i dešava izloženo. Tako da insinuacije vodeničkim kamenom su besmislene. Vladd, možemo da hipotetišemo u beskraj, ovo očemu pričam su prosti ležajevi, kuglični, jeftini, standardni.