Lemić

Gledano isključivo tehnički, jeste, međutim, moje iskustvo je suprotno, svaki oklop nekako degaradira zvuk pa radije prihvatam neke nus pojave.

Ovo je konektor, drugi je po istom principu, zalemljena 3 voda, a ovi metalni delovi koji imaju krimp opciju za širm, nisu praktično spojeni meuđsobno, dal to ima nekog uticaja, nemam pojma.

Objavih već, Gujina Omega, eksterno digtron napajjanje preko injektorskog konektora.

Napravih kablić od priručnog, za datu lak žica 0,32, imam neki high speed kabl od 28AWG pa ko velim može, masa 0,7mm, nema četvrte žice za napajanje. Rezultantno, zvuk je dobio moć, čistinu i mirnoću, naročito je izražen utisak akustike, vrlo živo dočaravanje. Međutim, problem, u samom Windowsu i AIMP plejeru, ne postoji opcija 384 samplinga, maksimum 32/96, juče mi je došlo i do gašenja Toppinga tokom slušanja i sam AIMP nije hteo da krene, morao restart računara, isto mi se desilo pri gledanju YT serije preko DAc-a. Prekontrolisani polovi više puta po nekoj slici sa neta, zalemljeno dobro, jedino što još stoji je kapacitivnost na koju mi je Guja ukazao, žice nisu upredane već slobodno talasaju, nema nikakve dodatne izolacije ili širma. Ostaje da ih upredem, al bih voleo mišljenje stručnih i iskustvenijih.

Slika prikazuje neku šemu snimanja, a svakako da u TBM produkciji ima mnogo disonantnog, na kraju krajeva, muzika je stvar ličnog ukusa a hifilogija nastrana pasija, mada ima daleko nastranijih strasti.

Imam prilično narezane TBM producije, naravno i to, HDD mi je pun i nema mesta dok se ne trijažira, ljut snimak.

Tsuyoshi Yamamoto - Autumn In Seattle, TBM, dugo nism slušao i skinem DSD, po prvi put preko PC-a. To se tačno čuje prostorno, možda atipično da udaraljke budu izrazito napred a bas desno iza. Na garfici se vidi raspored mikrofona, slušajući bez ove fotke, prelazi zvuk klavira povremeno na desni izvor, pomalo deluje isilovano, al kad sam otvorio šemu, jasno je da ta dva mikrofona uz bas, hvataju i klavir. Čuje se to resko pikovanje gornjih tonova što je karkteristično za ceo opus ovog muzičara, to mi je referenca klavira koju mnogo volim, a on je na ovom snimku predominantan instrument: No, stoji i dalje ta neka razlikica koju ću nastojati da izvučem, S umesto Š, ili obrnuto, stigli konektori pa će Lemi da lemi, nisam vičan al ajd i to, uzeo i rezervni par:

U hifiblesimetriji, nikad neće da bude, to je jednostavno tako, pa i u kafani kad se muzika zovne za sto pa odsviraju nešto, kad se traži ponovo, al za dušu, drugojačije bude. Tako treba, da bi se znalo šta je pojedinačni uticaj, to upravo sada i činim, po horizontali na neki način. Pošto je tolki kolki jeste rezonator, snima se sa više pecaljki koje treba da prenesu na 2 uva, ni malo jednostavno da se dočara životnost, pa svaki pokret izvođača se odražava kroz tonalitet. Kad sam čuo Keln Koncert na Luterima kod jednog od braće Zoltan, zvuk mi je napravio i sliku u glavi i odma sam kupio Teresonic, pre toga sam već bo na FR-u, ali Lautere nisam vario do tad. Spadam u malobrojnu grupu ljudi kojima jako puno smetaju fazni pomaci, a oni praktično rasipaju gornji spektar dovodeći u zabludu slušaoca svojom izvrnutošću, a kablići to čine zaista, ono, otvorili se visoki a činela velika ko leteći tanjir. Često sam ga kristio za usviravanje, volim da čujem baš dobar, al nije često snimljen. faznih pomaka koje čine sami drajveri, presipanja harmoika itd. jasnoća ali nemilosrdna, ne retko do neprijatnog, no da ne širimo u of. Fala, fala, treba napenalim nekog od porodice da uzme par džekića u Mikroprincu, pa da spletem, samo mora nađem instrukcije gde koji pin itd. Teflon ne prija mojim ušima, takođe ni srebro, a ima i tehničko utemeljenje, tek cena. Bila davno pomama, pa kao, staro srebro bolje nego novo, svi escajzi odoše u topljenje a pare ostadoše po raznoraznim buvljacima, da Lujevi znaju de im završiše varjače, prevrtali bi se u grobu. Žice su sad na redu, pa idemo dalje, ne mogu nikako sam.

Problem je u tome, što moj sistem ofirava i najmanju razliku ili učinjenu promenu na njemu, primer, slušanje komparativno po prvi put losless Flac i to isto, ali Wav, znači raspakovan fajl, nema dve numere da zvuče isto, pa čak i na istom albumu se čuje neka razlika između snimaka, diferencija ide dotle da sve zvuči isto a nije jednako, pa nek je to i psihoakustika ali raznolika. Nisam muzičar i nisam školovano obrazovan, za razliku od tebe, Doktor je inače osvedočeni klavijaturista a ćerka vrsna pijanistkinja, tako da ne baratam pojmovno stručno. Ono, desna strana dirki, što skoro uvek bude problematično kod digitalne reprodukcije. Navkao sam da je čujem i kod Rogićevog DAC-a, ali u benignom izražaju, uz fini neki agresivni pik koji inicira izvođač, prenoseći nešto svoje, naj više volim da čujem kako to čini Tsuvoshi Yamamoto recimo, album "Autmn in Satle", omiljeni, večeras ima da Torentujem. Moj sistem je visoko efikasan, to je po meni jedan od preduslova visokoj rezoluciji, cena je ta što FR zvučnici ne mogu da proizvedu toliki zvučni pritisak koji bi putem vazduha zaljuljao prozore, ali se to nadomešćuje harmonijskim odzivom koji u suštini čini muziku ili muzikalnost. Juče je moj dragi i mlađi prijatelj iz moto sfere bio na slušnju, godinama pokušavam da ga uvučem, darivo sam mu konačno jedan odličan pojačivač koji sam svojevremeo rasklopio sa namerom da ga okutijam. Inače je IT-ovac i on je zaslužan za sve oko mog PC-a već godinama. Slušali smo od prvog uključivanja Toppinga, on je instalirao drajver pa redom i imao je prilike da čuje sve promene u proteklom ovom periodu. Ja sa strane, on u žiži, slušamo neki moj skoro sabran sampler od stotinak numera po mom ukusu redom, učinim komentar kad nešto uočim, šta kako treba da zvuči po mom, ukažem na razliku u snimku itd. jer ukus i vernost često nemaju zajedničko, perferiram verodostojnost i tome sam podredio sistem. Naleti neka numera koja je dobra, al samo ceo klavir nekako tunjav, naročito je bolo uši to što sam napisao, što se nametnulo kao zaključak tokom slušanja inače meni, a on isto primetio i složio, da nije bilo tako. Decenijama slušam izlazni trafo 1:1 iza CD-a, ima duge izvode i praktično je to interkonekt. Posustajanjem Rogićevog Philps-a, biće inače rapariran, sa nedirnutim istim CD-om, to nešto nije zvučalo kako treba, pa sam zakačio kineski prč od kabla, dugačak i liči na oko, služi za rezervu ili kad nešto hoću da "testiram", on "zvuči" nekako prljavo i šuplje zujkavo i sa njim je bio konektovan D10. Zaostao mi jedan interkonekt, pravio ga neki od Šolajinih poznanika pa donet da se čujne. To je kopija "Anti Cable", signal je solid core sa obmotanom spiralom kao masom, to je urađeno od oka, a trebalo bi da postoji neki odnos između te dve žice. Ta izvedba nekako primiri zvuk, ostane volumen a digitalno vrištanje potisne, čip TDA 1541 ima malo te vriske, ali više nego prihvatljive, no, nisam ipak tu vezu koristio čak ni za Pre-Amp. Zaboden na D10 sa uštekanom GS Omegom u običnu utičnicu, to je bilo onako-onako, mekše ali sa dozom prigušenja, zanemarljivo. U subotu smo prebacili komplet PC na levu stranu sistema, zabodem napajanje na odvojni trafo i rezultat je kakav sam napisao, poboljšanje u svemu, osim te neke degradacije apropo klavira koju najviše zapažam kao značajnost, ali i bilo koji taj deo spektar ima tu neku manjkavost. Odvojni trafo nesumnjivo doprinosi napajanju, kad ono nije dobro, zvrčka zvuk, sada kao čistije, to je umanjeno i uz takav neki tupast kabl, rezultat je negativno izražajniji. Prvobitna neka reskost, koja mi sada fali, je u stvari krlja poreklom, ali uprkos tome se doživljava kao nedostatak. Veoma dobro znam da žica ne svira, ali ima svoj uticaj i to čistom degradacijom zbog gubitka u manjoj ili većoj meri, plus LCR, skin efekt i raznorazna snake oils trovanja, no, mora mu se posvetiti pažnja kako god. Neko će da se raduje, a neko će da kune..

Odlična ideja, mislim da ima ploča ili kartica sa tim ulazom. Uzeh i ja bežočnu malu tastaturu sa tačpadom i bežičmi, mišem, velika je ko za osrednji laptop, tanka, sad šetam od PC stočića do stola uz trosed, namestio rezoluciju na plazmi i to vrlo komforno fercera. Juče malo ozbiljnije slušah sa drugarom kom sam konačno uvalio jedan odličan vintage amp, on je početnik ali nadaren čulima, obojica primetismo da klaviru u nekom gornjem spektru fali jasnoća i agresivnost, tako da mora apgrejd, za početak od neke žice.

Da je kupus dobar, zec bi bio ko slon, tolko o salati. Nego, konstruktivci kreativci, po ne znam koji put, može li se na D10 ubudžiti SPDIF ulaz. Sinoć skockam PC uz sistem, PONEKAD treba poslušati suprugu,. Sa te strane mi je odvojni trafo na koji bio uključen CD, sad je Omega GS tu utaknuta, nisam poredio odmah, prođe neko vreme u razgovoru uz muziku, ali se danas čini da je opet pomak. Dobar prostor i akustika, tačno doživljavam muzičare u nekom ambijentu, živo, studijsko ili binsko izviđenje, još punoće, mekoće i izražajnosti, ne verujem u Deda Mraza, al neko će morati da bude Božić Bata.

Kuku lele, kaka lepa salata, još samo ko da je smeša, tj. izlemi. Lepo je videti ljudske, debele elemente, ko punačkog "mladića". Ti SMD prcoljci su verovto i nižeg ranga i samo služe imperativu male kutije. D10 je poprimo koherntno zvučno polje u smislu prostornosti i akustike i još malo poboljšao diferenciju između dobrog i lošeg snimka. Sad neki Neimovi zvuče krajnje tupavo, možda su iz Mp3 podignuti, oma delete, prednost ovakvog izvora.

Kolko se ja razumem, lep mu je harmonijski raspored, zato i tako lepo zvuči. Pošto je napajanje apsolvirano, ko što napomenuh nekoliko puta, nedostatak D10 je neimanje koaksijalnog ulaza, pa jopet pitanje za znalce, može li mu se na neki način otvoriti taj ulaz?

Da je bar bilo jednom, nego sam dvaput seo i više nikad do sad, nisam hteo da čujem za DAC.

Dosta davno, muški sam platio jedan DAC tih nekih gabarita koji bio visoko kotiran, a čim sam ga čuo, skapiro sam da sam se zeznuo, a danas kao polovan tu i tamo, vredi solidno, a zvučno nije ni T od Toppinga, tako da je tačno to što si konstatovao.

Naravno, D50 košta 2 i više puta a koštanje izrade ne. Postoji i opcija "downgrade", fakovanje je jedan od modusa, no nebitno, sa novim operacionim je uređajčić odličan, da ga je neki brend napravio, koštao bi pozamašno.

Ako je Guja izneo podatak o 20-to godišnjem prestanku BB proizvodnje, pa onda slike zatečenih, onda je to više nego indikativno.

Listajući net naletim na prepisku sa Kinezom iz Topping-a D10, postavljeno mu je pitanje oko zamene operacionih. Kinez je odgovorio da je OPA 1612 bolji nego 2134, ali da ga nisu probali, tako da to može da se shvati između redova, da je fake. Otuda verovatno 1612 u D50, ali za više negu duplu cenu, uz nravno dodatni komfor koji u suštini nije neophodan. Mana D10 je što nema koaksijalni ulaz i ne može se prikačiti na CDP, verovtno bi to moglo da se ubudži, al to bi već neko ko zna morao da odgovori.

Odbio dsam da čujem DAC od 1.600€ sa cevnim izlazom, u nekoj kit varijanti 600€, drugarski i sa punom podrškom. Naravno, uvek ima dalje, bolje, male razlike se plaćaju na kub više, a budžet nije beskonačan. U načelu imam svoj ukus i neki prag zadovoljenja i kad uskočim, odnosno, čujem to što mi je od značaja, ne talasam previše. Ovo sad kako zvuči je nadmašilo očekivanja, razmatrao sam D50 ali zbog nepotrebnih džidža sam ga odbacio, ne trebaju mi slušalice, pot itd. to sve može da kvari i komplikuje, D10 je arijevac u tom pogledu, no videćemo, deceniju se nisam bavio digitalijom, imam Philps CD 304 MK 2 sa punom prepravkom Peđe Rogića, sad sam na sledećem početku, ali ko što ni onda nisam hteo da uzmem zaseban DAC, tako ni sada neću ne znam koji novac da dajem, digitalija traži razumnu meru ipak, a i diy ima svoju veliki uticaj bez obzira što ne uzimam lemilicu u ruke.

Vidim da je poplava raznoraznih DAC-ova, ko bi se snašao, ovo bilo preporučeno od strane Mirka, dostupno odmah i sad svira. Sve drugo bi bilo istovetno, morao bi da pogledam recenzije, ne bilo čije naravno, net je prepun gluposti. Preslušavam svoj sampler, ne znam nešto numere al prepoznajem generalno opšti boljitak u odnosu na juče. Minorityclean utiče na matematčke procese u samom procesoru, koliki je udeo razrade od još nekoliko sati po operacione i celi DAC, ili program čini, ne znam, uprkos razdelu iz nekoliko puta od jednog minuta iste numere. Ovo sad zvuči bezobraznije, u pozitivnom smislu, baš mi se sviđa i to sve više i više, glavudža samo klima, ne čujem suprugu, što je dodatni bonus.

Svi mi radimo da bi živeli, preživeli, često i ono što nam je mrsko, potrebna je s vremena na vreme neka inventivna inekcija, napraviti nešto novo i bolje, zato je blanko po svim pitanjima, nadam se obostranom zadovoljenju, a 2 gasa do Guje, no ništa nije lako, hteti i napraviti, dug je put.

Ja imam SE preamp line, znači, jedna trioda sa izlaznim trafoom po kanalu, sa kutijom bi to bilo teško 5-6 kila, a ceo uređaj ima 32 kila. Praktično je ispravljač jedno 25 kila, bez njega bi uređaj bio minran, prdavac u domenu cevne topologije. Jednako posmatram i ovaj dakić, veliki potencijal a u suštini vešto napravljen prč, da je u gabaritu gajbe za pivo, bilo bi ohoho. Napraviće se GS, ne BMW GS,(gelande štrase), već G-uja S-truja. On ima veliko poštovanje prema kompletnim uređajima, "da je jedan nedirnut a drugi za kasapljenje", dobio je od mene blanko da može da vršlja kolko mu volja, il dok mu ne dosadi-m.. Instaliro mi drugar onaj monorityrclean, task manager stop-start, ima pomaka, za neverovati, barem meni. Očito nije na odmet zaći u tu sferu, hendikepiran sam totalno i oslanjam se za 5 ćevapa, tako se drugar i ja prebijamo. Već juče, a sad još izražajnije, forimro se prostor, nije baš 3D ali neka razvučena elipsa, zanimljivo je da zvuk na momente stidljivo izlazi malčice van ravni drajvera ka napred u polje, u nekom drugom ambijentu sam imao i malo van spoljašnih granica kabineta, mislio sam da to nikad neće više biti moguće. Dubina je plitka ali zbog pozicije mislim da neće biti nešto dublja, po visini se prilično raširila slika ali još uvek nije dobro definisana, muzikalnost je sve prijatnija, epitet koji je Guja odlično upotrebio, tako da uživancija se uvećava iz dana u dan.

Svako sledeće uključivanje nosi neku različicu, a zanimljivo da i u toku jedne sesije ima oscilovanja, u nekom trenutku kao da zanemoća, a onda se razmaše. Peting za oboje. Čovek je inertan i svaku promenu može dvojako doživeti zbog toga, na bolje ili lošije, treba neko vreme za razgaživanje, zavisi kolko je trezven i šta još utiče, recimo, cena, skupo=dobro, jeftino=loše, a to kad je u pitanju HI-FI, ne retko ne važi itd.

Nešto vako? Postavio sam ti stranicu iza Acine slušalice, hit su u Americi. Nikad se nisam primio iako sam uz prvi sistem ih kupio i izmenjo nekoliko, davnih dana batalio. Sluške su neki poseban doživljaj i manje više, svake pružaju dobar rezultat. I one jesu primer kako se sa ultra malim drajverom može čuti nizak bas, bez ograničenja ambjenta, odnosno, sobe, što je inače kamen spoticanja realno, ali i razlog za uprošen rezon, da sve svira jednako i da se razlike ne čuju, te da nema rezona uzeti ne znam kakve sprave ili raditi ovo, ono, ala drndanje sa PRC DAC-om. Svaki drajver svira donji opseg, ali ne proizvodi dovoljan zvučni pritisak u velikoj kubaturi i razdaljini, plus, subjektivni doživljaj ima vrlo značajnu ulogu. Često se čuju komentari, tresu se prozori, udara me u grudi, čuje se bas kod komšije u prizemlju a ja na VI spratu recimo. Pa, jel treba komšija da čuje ili ja, jel slušam il se boksujem, otprilike tako gledam na stvar. Sistem reprodukuje harmonike osnovnog tona i na osnovu njih se praktično prepoznaje, dal ista frekvenca potiče od muzičkog instrumenta il tamo nekog bureta, jel muzika il škripa. Dovoljno dobar i širok, bogat, harmonijski prenos, dočarava granične frekvence. HI-FI je iluzija, kad čovek vidi vatru, ili da sija sunce kroz prozor, oseti toplinu iako termometar pokazuje da je hladno, jednako se doživljava 3D "prostor" između 2 zvučnika o kome pričamo, a stvarnost je neka polica, slika, zid, TV ...

Ma kakvi, . Šalu na stranu, Guja ima znanje i veštinu, a ja to vrednujem, lako se onda da uskladiti u svakom pogledu. Fantazije su jedno, a realno obrazloženje drugo, koliko ga znam, mislim da ume oba okvira da uklaviri.