Lemić

Fuchs je Rols među uljima, ali malo poznat, moto program, Silkolene, je retko koje može da idrži visoke radne temparature ko što je na BMW-u. Koristim i njihove masti, vodo otporne i visoko temperaturne sa EP karakteristikom, jako su kliske i bez efekta lepljivosti sapuna. Ima čiča na Buvljaku, grafirna, bakarna,...po par stotki kilo. Da, trebalo bi da može s tim da se vodi računa o rastvraču da ne reaguje sa bronzom. Slučajno sam video temu i pošto sam ja zamenio ulje svojvremeno umešah se dobronamerno. Ko se odluči za ovaj recept, može uvek da ga dobije kod mene u par desetina ml, imam ga uvek umiksovanog. Da dopunim izlaganje, gusto ulje drži stalno napet motor tako da je vrtnja stabilnija, pogrešno je da tanjir treba da se okreće na dašak vetra, zato se i prave teški al motor mora da ima snage.

Jesu male brzine ali dugotrajne, plus radijalni pritisak jer je žiroskopska sila stabilnosti mala upravo zbog tolickih obrtaja, rambl neizbežan a mast istiskujuća. Gusto ulje to sve ublažuje, a donjem osloncu kakav god da je oblika, prija molibden. Graftna mast nije uopšte zašta se misli, ja je ne koristim od pitaj Boga od kada, može da bude ordinarna tovatna mast, kolomaz, sa umešanim crnilom pa da se smatra dobrom a nije, sem toga, podložna je vremenom zgrušavanju i tad je pogubna. Kako god, mast ne ide na sinter bronzane ležajeve, navedenioni činioci su samo odlažući. Fuchs i Silkolene, konkretno Titan Supergear 85w140, tebi za tvoju klimu 80w90 za diferencijal, za menjač pola pola bi bilo sasvim dovoljno, plus LM gear oil aditiv 2% zamešan predhodno u ulje.

Po rečima inženjera tehnologa, Amsoli su dobra ulja ali im je status isforsiran. Kao serviser BMW motora pomno pratim iskustva u USA, kod pojedinih sintetskih ulja za menjače se javlja povišenenje uljnih para koje izbiju mast u zatvorenim ležajevima i dolazi do crkvanja getriba. BMW menjač se obrće na uljnim ležajevima i samo balansiraju se sklopovi, nakon što tuđih što svojih iskustva, opredelio sam se za jednog Nemačkog proizvođača koji snabndeva mazivima Airbus flotu. U predmetni gramofon je sipano menjačko mineralno ulje 85-140, projktovano za teške uslove rada sa dodatkom od 2% molibdena i to se pokazalo superiorono u motorciklima ma šta predhono korišćeno. Sinter bronza je samopodmazujući materijal usled mikro kanala koji upiju ulje, nanošenjem čvrstog maziva dolazi do sprečavanja mazajućeg svojstva i dolazi do praktično rada na suvo, a diskatiblno je da li se takav ležaj može naknadno otpušiti i povratiti punu tehničku sposobnost. Ne radi se o nikakvom tavanisanju već običnim tehničkim stvarima.

To što je bilo u ležaju je ulje sa zamešanim tečnim molibdendisulfatom, zato je crno, predhodno je samo alkoholom i špricom isprano. Vidim mast na kojoj piše grafit, ta mast i bilo kaja, ne ide na ležajeve, biksne, od sinter bronze jer vremenom dolazi do zaribavanja. Inače dlično urađen servis.

Nitro razređivači nisu čisti, čak šta više su i prljavi, alkohol je izbor za kalofonijum, a premaz je vodootporan i ne agresivan.

Mene očigledno služi tek tolko da se prisetim da je bio neko naš, zaboravio sam priču koju mi je Viktor ispričao kad mi je pokazao glavu sa podpisom Sugana što je za mene bila neviđena čast, on je bio paranoično zatvoren. Preamp beše tanak za ono vreme i jedini rad, barem značajajniji?

Vidim ja vrlo dobro i ono što nije napisano, Korato ima moje zaista duboko poštovanje za profesionalizam i to još od samog početka, al ništa više, svojvremeno sam i slušao Tanoje u kućnom izdanju kod jednog od njih, možda i pre nego sam uzeo zvučnike. Pomenuo si Lotara, većina ga je smatrala trgovcem sa ružnim epitetima koji takve ljude bije, nikad nisam nikakav trnage frange imao osim što sam prevashodno zavaljujući tebi mogao da izaberem neki disk ili vinil nakon odslušavanja. On je bio muzičar, rok solista, a sa druge strane je imao enormno brojno poznavanje hifi uređaja i umeo je da spozna potrebu i ukus klijenata i vrlo uspešno je uspevao da im skocka sistem ili nadomesti neadekvatnu komponentu i time ih usrećivao, mnogi su ljudi godinama gradili i uznapređivali svoje sisteme zavaljujući njemu i njegovim sugestijama na osnovu poznavanja i muzike uređaja, novac je kolateralan. Brana Hodalić je vrh poznavanja zvučnika, jako dobro opšte tehnički podkovan, bavio se i još uvek, aktivno duhovnm muzikom i ume da prepozna emociju u izvođenju. Sa jedne strane zna šta treba da dobije, sa druge, kako i sa čim, a uz korekciju između egzaktnih parametara i subjektivne percepcije, kompromisna ravnoteža je uvek zlatna sredina. O tom undergrondu govorim jer takvih osoba je uvek malo i teško im je pristupiti u toj nekoj dubini, da se pije kafa i rakija može uvek. Uvek se nameće po mom shvatanju cinično pitanje, zašto um ala Hodalić nije uspeo mereno po nekim uslovno prizemnim kriterijumima, odgovor je vrlo prost, ni Tesla nije uspeo ovde. Ispričaću činjenicu za Bradača, kao vrhunski inženjer primljen je u Tandberg koji je tada bio jedna od vodećih svetskih hifi firmi i u nekom trenutku je izvršio modifikaciju nekog zvučnika i postavio ga u demo salon u Beogradu sa dobrom namerom za firmu a ne sebe, momentalno je dobio otkaz i nastavio samostalno karijeru konstruktora sa uvažavanjem. Zanimljivo je da je od Gospodina Sugana dobio na poklon drvenog Kuetsua iko je Viktor hteo da kupi glavu, ne znam kako je uopšte čuo za Bradača i na osnovu čega ga je toliko udostojio jer tada se komunikacija odvijala golubovima pismonošama, mislim da je Viktor poslao neki članak u Audio Amater koji je objavljen. (Baš mi prija ovih dana ovo forumsko zanimanje, da neće zima da bude duga i ladna, ne znam dal se cepaju drva, pa se spremamo da prezimimo.)

Nemo mene trpaš u isti koš, KKK-lan," Korato Kuma Klan", ja nikad Korato uređaje nisam ni imao ni slušao osim kod tebe, sad za ostalo, pa nisam se baš majo... Bilo je puno ljudi iz ove sfere ali u andergraundu ne, danas još i manje ima takvih poznavalaca po mom nekom procenjivanju ili ih ja ne pre-poznajem.

Da, nisam ni ja prepostavljao da će 4,5 inčni televizorski zvučnk da zameni tada reinkarniranu 15-ticu, Tanoj je tih godina bio špic zvučnik baš u WR-u. Jednostavno je FR izvor više prijao nekom mom opredeljenje u smislu ukusa i osetljivosti na fazne pomake uprkos nespornim nedostacima po pitanju basa, ali tek me je Lauterova magičnost navela da trajno otuđim Tanoja. Da, mističnost je vrlo intrigantna i lepa, kao mehos pod stare dane, BMW Boksera, ne firam svoje forica kako iz motorcikla izvučem više performansi u svim aspektima, na stranu neke baš specifičnosti. Iz drajvera je izvučeno više fikasnosti za 0,5db zahvaljujući pomenutom trijumviratu, nešto niža rezonanca i dublji ravan opseg, dok je skretnica praktično kao eliminisana i to zahvaljujući mojoj navalentnosti i Branimirovom razumevanju i mene i problematike, jednostavno je našao rezultat gde ga inače ne bi tražio. Membrana od 15 cola mora da ima lom ako se pusti da titra visoko, jasno se vidi na voblingu iako zvučno ne smeta. HPD 385 ima prilično jaka ukrućenja membrane, za razliku od GM koji ih uopšte nema, ali nisu dovoljna i da bi prigušio brejkap nisam hteo da tretiram membranu uobičajenim krutim premazima i otežavam je još više, uz to, bilo je vizuenog šareniša usled starosti što mi je više smetalo nego čujnost, pa sam se setio čuvenog članka "Dr. Bone doctor" i lepo nastrugao grafitni prah od obične drvene olovke i utrljao ga, em na oko vrlo lep izled em su se ton i zvučna slika popravili da je bilo zaista milo i slatko za slušanje, citiraću reč dragog ali pokojnog prjatelja Lotketa kada ih je čuo u punom izadanju, "pitko". To je bio jedan od tretmana, a naravno, motor coili su tačno postavljeni jer je to moguće kod HPD-a uraditi i oba drajvera praktično ujednačena po tim karakteristikama. WR prednja horna je 400hz ako se dobro sećam, ne znam kako je sečena skretica ali je vrlo moguće da je nisko prigušen bas zbog tandrkanja membrane a taj opseg odsvirava visokotonac preko njenog konusa koji jeste produžetak visokotske hornice uz drveni deo kabineta koji to još pospešuje, ono što smo mi, tj. trojka, uradili je suprotno i to složivši se slušnim rezultatom koji je potpuno suprotan izmerenim karakteristikama gde krlje samo izleću ali veoma uskih frekventnih pikova koji ne bodu uši pa ko šiša osciloskop. Ko hoće da se bavi izradom WR-a, mislim da bi trebalo da obrati pažnju na nešto od ovga što sam izneo bez obzira što je akustičko pojačanje kratke horne malo.

WR su bili na stendbju a slušali se Ardeni sa već poboljšanim drajverima i eliminisanom fabričkom skretnicom kad sam čuo Fostekse 167 uporedno i od tad su Tanoji bili na slušnom čuvanju kod drugara narednih nekoliko godina dok nisam čuo Lautere kod Ecija u Hedlundu i tek tad su otišli u njegove ruke zajedno sa planovima za WR koje je i uradio, bili Doktor i ja na promociji.

,pa i nije neko iskustvo pošto nisu napravljeni, a zašto nisu zaista ne znam, pogotovu što ih moj pomenuti drugar stolar nije sebi uradio a karijeru je odpočeo kao momčić upravo radeći kabinete za Tanoje krajem sedamdesetih koji su se tad mogli kupiti u kitu. Ardena se napravio ni sam ne zna broja i po praviu su svirali bolje nego originalne kutije, tada je standard omogućavao da se kupi svako zadovoljstvo. Inače je verovatno napravio hiljade kabineta i sad kad uđem u radionicu ili kuću uvek se motaju neki zvučnici bilo za izradu bilo za prepravku, a sam je u nekom trenutku slušao 4 Tanoja, da ne pričam o moru drugih za razliku od mene koji sam vremenom gradio i sužavao ukus i kriterijum i tu sam de sam. Zanimljivo je da sada ima par BIB-ovih kabineta sa prčom od drajvera, sad je tek skapirao magiju FR zvuka smatrajući male membrane čirevima, al ne znam oće li se zadržati mada je već prošlo skoro 2 godine kako ih sluša uz još 2 para potpuno različitih zvučnika, a uveo me je i u muziku i hifi i naučio drvodeljstvu a čistom slučajnošću sam mu utrpo te kabinete i bas mi je drago da ih sluša i to doživljavam kao neko svoje uzvraćanje za sve što je učinio za mene. Ma pusti Doktora, on ima zamrznute snove, hladna klima na Ontariu. Da, posle Bradača, Hodalić je po mom mišljenju bio tada jedini kompletni pznavalac zvučnika bez prvrženosti bilo kom stilu, odnosno konstrukciji, znajući jako dobro prednosti i mane svakog principa rada drajvera i velika je šteta što nije ostvario neki projekat, mada se njegov uticaj prelio u mnoge na neki način. Zahvaljujući prvenstveno njemu i njegovoj ličnoj dobroti i spremnosti da se upustio u bilo koji problem, izašao je u susret mom navaljivanju da se pozabavi Tanojima i mislim da je to prva i jedina modifikacija uopšte po mom saznanju. Danima smo mi voblovali, slušali, rčunali, i proveli ko zna koliko sati razgovarajući, u stvari, ja zapitkivao lupajući sve i svašta a on razložno objašnjavao, al na kraju je taj koncept Tanoja zaista bio neuporediv, zato je i dugo čuvan sve dok kod Ecija nisam čuo Lautera. Nema načem, mada mislim da danas je jako teško doći do vrednosti uprks netu koji onda nije postojao i za sve je bilo potrebno lično poznanstvo i prijateljstvo. Buba je naj prodavaniji auto u istoriji i tako će da ostane, projktovana u aerodinamičnom tunelu, inženjerski, zanatski i tehnološki je školsko remek delo, ceo automobil nema ni jednu jednu feder šajbnu niti tredloker i to govori o izuzetnosti kreacije. Bila su dva brata koja su ih restaurirali, nadživljeni je nastavio al bio prevarant, tako da sam započeti projekat kod njega odradio sam ali u nekom trenutku mi se smučilo i prodao sam bud zašto pri kraju i dao kamaru dokumentacije, fala al nikad više. Obratite se Eciju, on je izradio par WR zaista beskopromisno u svakom pogledu, ja sa ove vremenske distance ne mogu mnogo da kažem, sećam se da smo danima predkrajali šper i uopšte nemam prestavu za koje vreme mogu da se izrade. Osim spoljašnosti, ima niz detalja koji se ne vide a utiču na zvuk, od običnog načina spajanja pa do furniranja. Recimo, naj bolje je na feder i nut, znači bez dodatnih veznih elemenata ala tipla ili keksić, tutkalo umesto belog lepka itd. i to zaista iziskuje puno zanatske veštine. Furnirane jeste zahtevno al ne nešto naročito ali je značajno kao konačan izgled i za to se svi hvataju pri vrednovanju. Efektnije je kabinete oblžiti punim drvetom i onda je završna forma puno nagašenija i vešt stolar mže da učini kabinet kao da je izrađen od jedno komada drveta, moj drugar često primenjuje takav način izrade što omogućava poseban dizajn i verovato lepšu refleksiju zvuka jer nema tankog staklastog sloja furnira. Ima tu mali milion caka i kad je u pitanju složen i veliki kabinet gotovo da nije moguće primeniti ih osim ako budžet nije limitaran, zato pojedini zvučnici i koštaju papreno.

Dobro de, tu sam. WR je bila velika neostvarena želja, ali za kojom ne žalim, bilo je potrebno svojevremeno trdesetak sekundi slušanja FR zvučnika da Tanoji postanu i ostanu jedna jako lepa uspomena danas. Kloniran je kabinet inženjerskim postupkom i napravljen radionički plan na osnovu koga je kasnije Eci Lazar izradio vrhunski kabinet. Kasnije sam mislim dobio orginalni nacrt i možda ga imam negde, u suštini je to modifikovani Autograf dizajniran da bude komad nameštaja, uostalom, ima ključ za zaključavanje mrežice jednak kao na starim vitrinama, nesporno lep. HPD 385 je izuzetno izrađen u zanatskom smislu, rikon kit postoji i dan danas verovatno dok recimo za GM nema i to praktično ukazuje da je današnji WR drajver u stvari taj stari DC ali u drugoj korpi i sa drugim viskotoncem. Moji drajveri su bili prilično poboljšani zahvaljujući ondašnjoj audio trojki, Aci Ribonu, Brani Hodaliću i Životi i sasvim je moguće napraviti poboljšanje fabričkog, bavim se BMW motorciklima sada i nije problem da se čačne i ide osetno bolje recimo. Ovo je tačno sve, dva drugara su mi stolari i sam vrlo vešto radim drvo, jedan je i doajen hifija ali ne uradismo WR iako smo svojevremeno predkrojili celukpan materijal za 2 para kabineta koji je kasnije završio u nameštaju. Otprilke kad je bio WR aktuelan, restaurirao sam istog Wagena, premašeno je ukpuno nekih 12K DM, lično sam stavljao dihtung između šasije i školjke i dodano nailvao tečnom gumom. A prošao sam jednako, verovatno kod istih prevaranata.

Prevideo si boldovanu reč i možda nisi dovoljno dobro uočio poentu, nema isključivog načina čišćenja uopšteno i da treba koristiti sve mogu će raspoložive metode. Ultrazvučnim čišćenjem se srećem ceo život malte ne kao i sa raznoraznim hemijama, odličan način ali ne i apsolutan i jedini. Primerice, brizgaljke na pojedinim agregatima su toliko sitne da se zapušavaju od lebdeće prašine od ispitnog stola pa do vozila, čiste se kombinovano, hemijom u ultra zvučnom kabinetu ali nekad mora druga metoda. Ultra zvuk nekad ne može uopšte da razbije nečistoću uprkos dodatoj hemiji, mora i mehanički, nekad rasloji ali ne dođe do fizičkog odvajanja od neke površine, obično u džepovima , uglovima, vrtačama i nedostupno kritičnim mestima čak i u izvrnutom položaju, pored grebalice,jedino usisivač podsisom može da odigne prljavštinu i u tom smislu je on naj efikasniji. Nema potrebe porediti +/-. Jedan način kako se špara vrlo skupa tečnost za pranje, možda bi ideja mogla da se primeni i na vinile, stavi se deo za čišćenje sa hemijom u mali sud, teglu : ubaci u kabinet: u koji se nalije jeftin medijum za prenos ultrasoničnih vibracija: i prljavština rastvorena u tečnosti koja se baca, ušteda je više litara po jednom ciklusu: Nisam čistio vinile na ovaj način ali je problematika u suštini ista, uređaj sa slike vrlo snažan i košta još nekoliko nula u odnosu na aliexpres, iglu jesam tretirao ultrazvučnim klinerom.

Usisivač je naj efikasniji način da se izvuče odvojena prljavština iz brazde, podsis vazduha ide preko četki tako da je neko nabacivanje truna svedeno na minimum a i ako uđe biće verovatno povučen pri sledećim okretima ploče. Nije moja naprava, ne znam dal ima mogućnost napred -nazad, al se ručnom četkom i hemojom tako dejstvuje, al preneću tvoje zapažanje koje vrlo smisleno.

Izneo sam svoj lični utisak, naglasio da neće biti komercijalizacije, da li će je biti, ne znam i nije na meni da odlučujem. Pružio sam dovoljno informacija o čistaču , elementima i postupku čišćenja, svoje zapažanje rezultata, a i moje skromno sagledavanje problematike uopšteno. Intrigantnost i vekovnu zagonetku hemije ne mogu da rešim jer je ne znam, a i kad je budem saznao sigurno je neću obnarodovati bez saglasnosti tvoritelja, što sam takođe naglasio. Radi se praktično o privatnoj zoni koja se ne remeti već poštuje, uz potpuno razumevanje znatiželje ili bilo čega drugog.

@Vladd-stigo mi aber, da ti se sviđa napisano. Čišćenje ploča je staro kolko i sama ploča, kad sam kupio prvu iglu neke 81. godine, uh što beše to prevara pod uticajem nemačkog Steropleja, uzeo sam suvi i mokri čistač, Lenco, koji uzgred uopšte nije loše hemije, tako mi objašnjeno, al sam ga tek na par ploča isprobao i stoji mi negde puna boca još uvek valjda. Tebe sam shvatio kao veoma visoko opšte podkovanim i to što ti pričaš je vrlo zanimljivo. Zaista ne znam ništa o hemiji koja mi je demnstrirana, možda neću ni saznati, al jeste moj zaključak da je ona krucijalna bez obzira na nužne preduslove, bar sam se njih što naslušo, što dobio tuđa iskustva. Mislim da ću danas moći malo da prodžakam pa ću preneti ishod. Hvala na komplimentu.

Naravno da treba koristiti sva raspoloživa sredstva. Svojvremeno sam hteo da uzmem ultra zvučnu kadicu ali iz svoje druge sfere znam da nije tako delotvorna ko što se misli pa sam odustao. Pri čišćenju specifičnih delova motora uprkos vrlo agresivnoj hemiji mora da se upotrebi četka, greblica pa čak i pesak, a kod nedostupnih i nevidljivih, postupak se ponavlja više puta da bi se tek na test stolu evidentirao rezultat. Kod tretiranja aluminijuma koristim odmašćivače i aktivatore koji galvanski reaguju, ponek na ravnoj površini ostane nešto što neće da se odvoji dok se ne takne ovlaš, a pomislio bi da je nečim čvrsto zalepljeno. U ćoškovima i kanalima se ostvaruje neverovatna stabilnost i mora mehanički da se odvoji, a rilna je praktično takva. Problem je što se ne vidi, ili jako teško, rezultat čišćenja je uvek čujan uz zadovoljstvo, al dal je potpun i dal može bolje, to je uvek upitno. Mislim da je usisavač neophodan. Ne znam o čemu se radi, možda sam se i susreo al nisam obratio pažnju, pa molim za neki vid preporuke. Za čišćenje vizira kacige koristim neku preporučenu krpu, izmenjao sam ih više i posle par pranja u veš mašini ih bacam. Uprkos jako tvrdom sloju deklarisanom da je imun na grebanje, zaključio sam da mikro fiber krpe ipak prave mikro riseve koji nisu baš od prašine i njenog uklanjana hemijom u prvom prevlačenju preko vizira. Čistači ala Knosti postoje iha od kada, meni to vrlo nepraktično al stvar ličnog izbora. VPI i još neke naprave dosta niže cene me nikad nisu ubedile iako su principijelno odlične i proces čišćenja je elegantan i brz. Nije problem, bar bio, u ceni, vičan sam i da napravim skalameriju, jednostavno nikad nisam čuo dovoljnu muzikalnu razliku a to što manje šušti i pucketa mi nije od značaja i to se uglavnom i gleda, odnosno čuje. Ovo sad što sam čuo je iznenađenje ma koliko nisam podložan i sklon tome. Što se tiče komercalizacije, preliminarno mislim da je neće biti i da će ostati u kuloarskom krugu.

Četka jeste bitna al nije svemoguća, sa poda nikad ne može da pokupi prašinu, sa zida bolje, sa plafona još bolje, zato usisivač u šake i vozi Miško. Ne može četka da izvadi ni dohvati sa dna rilne sve, mora da se podsisa i skine predhodno elektrostatički naboj koji praktično drži nečistoću.

Mašina je po uzoru na VPI čistač, ručno izrađena ali po izgledu nikad ne bih rekao. Motor za okretanje i usisivač nešto višlje snage sa posebnim prekidačima. Fiksira se ploča preko steznog klampa, uključi rotacija i poprska tečnost atmizerom sa par stiska, potom se ručnom četkom razvuče za vreme nekoliko obrtaja po celoj površini, uključi se usisivač i ruka sa usisavajućom četkom spusti na ploču i opet nekoliko krugova. Nije bilo večeras prilike za precizno merenje utrošenog vremena, ali je to oko 3 minuta i ploča odmah može na gramofon, nema nekog dodatnog vremena za sušenje. Kroz godine su probana kojekuda sve moguće i nemoguće hemije uključujući i one koje prodaju proizvođači čistač mašina. Hifi je filozofska disciplina, forumski postovi to i potvrđuju. Inače, šel lak, koji je organskog porekla, nema ništa zajedničko sa polimerom plastike, nije otporan na vodu i rastvara se u alkoholu munjevito, verovatno se oslojavaju prirodnim voskom kojih ima relativno otpornih na vodu. Imao sam prilke da držim ploče u ruci ali nit sam slušao, nit imam ikakva saznanja. Rilna se dobro vidi na sajdžijskom okularu.

Čišćenje ploče je zahtevnije nego prozora u kući ili šoferšajbne u automobilu, plus je riskantnije po sam vinil. Praktično se radi o istoj zaprljanosti, prašina i mikro prašina slepljena masnoćom iz životne atmosfere koja se i elektrostatski lepi na konusno brazdavu površinu. Vetrobran u autu kolko god izgledao čist gotovo je nemoguće a da ne prelama svtetlost noću. Recept za to mi je davno kazao jedan pokojni lakirer, krpa navlažena vodom i malo nitro razređivača pa posle Politika, novina. Naravno da to nije za ploče. Polimeri plastike sadrže sastojke koji im daju elastičnost i sprečavaju krućenje, verovatno i prave zavešnu glazuru, raznorazne hemije mogu da erodiraju površinu mikronski. Amonijak se smatra dosta bezopasnim sredstvom, spada u ekološki prihvatljive zato što prilikom spajanja sa vodonik peroksidom uz burnu reakciju pravi vodu i oslobađa čist azot koji je sastav vazduha, tad čisti uz pojavu temperature, jako dobro otklanja organski materijal, jede prste. Voda rastvara sve ali su potrebne godine, deminiralizovana i jonizovana voda mogu da sadrže nečistoće, zaboravio sam detalje, plus je rizik da se u radnji dobije tek malo filtrirana česmovača. Karbonska četka je uobičajena, ona izvadi deo prašine a deo razvuče po brazdi i čak utisne još više u dubinu, usled trenja doda malo i elektrostatički naboj, ima ih i sa kablićem za uzemljenje. Lepljivi valjci i smese ala lepak za drvo, izvuku kolko mogu da zalepe ali je to samo u plitkoj zoni brazde. Tečnost rastvori ali ne može da razbije sasvim, u kombinaciji sa ultra zvukom je delotvornija ali i dalje se ne postiže puna čistoća. Očigledno je potrebno koristiti sva moguća srestva, zato ozbiljne sprave imaju jak usisivač. Problem je što se u malom kanalu masna nečistoća drži između bočnih zidova i uz to elektrostatski vezana i to je na neki način cementirano, čuje se praktično ko pucketanje koje je delom usled mehaničkog prelaza same igle, ali i od elektrostatskog varničenja koje igla prenosi. Sve u svemu, igla ne kliže po samom vinilu već i drlja po nekim naslagama a verovatno i levitira usled elektrostatike. Moje saznanje je bilo da je ubrzanje na igli nekoliko G, sada mi je objašnjeno da ide i na 20 G što je enormno mnogo, radi se o mili vremenu i male snage i tu je muzika, razlika između muzikalnog i manje takvog kroz lični doživljaj. Osnovna informacija je manje više uvek prisutna, pitanje je koliko je izraženo bogatsvo tona, ustalom, čitav raspon cena igala je opravdan kroz očitavanje dela bezgraničnog, ne mora uvek da se čuje ali se doživljava, čovek je prefinjeno analogan. Ne znam šta je hemija, znam samo da je utkano filozofsko, empirijsko i labaratorijsko kroz godine, nisam ni pitao ali ću dobiti odgovor ako ga zatražim, obnarodovanje nije do mene i bez odobrenja ga nikad neću nikom izreći. Utvrđena je bezbednost po ploče, nije potrebno slušanje na mokro što se dešava kod pojedinih sredstava nakon već jedne upotrebe, koliko znam, trenutno se utvrđuje efikasnost u pogledu trajanja, posle koliko slušanja je potrebno ponovno puno čišćenje, za sada je to posle iznenađujećeg broja i to bi zadovoljilo, osim ako se ne vrti jedna te ista ploča danima. Komercijalizacija je delom u dilemi, za efikasno čišćenje sa punim rezultatom kakvog sam ja čuo i osetio, potreban je profi čistač koji nije jeftin i vrlo malo ljudi ga ima, hemija i četka su verovatno samo polovični, nije bilo reči o tome. Možda se pruži uslužno čišćenje, čak i diy, uz predhodnu demonstraciju iz lične kolekcije donosioca. Zaista ne znam, relacija je kao da je moje pa nisam zainteresovan u tom pogledu. Nešto će svakako desiti, šunjaču se andergarundom ovih dana nekim drugim "poslom". Gramofondžija sam po duši iako mi vrteška stoji više za ukras, skromna kolekcija probranih ploča, a dotur cd izdanja je bez limita. Ne skupljam ploče kao poštanske marke ili značke, neću da slušam zvučno loša izdanja, za 200 gramske a ni obične vinile nemam novaca tako da mi je analogija praktično postala neodrživa. Protiv argument je bio da nisam čuo to što imam na pločama, sad sam sklon da je tako, a kolekcija od par stotina je dovoljna za istinsku muziku a ne za brojanje komada. (Molim da se ovo ne protumači kao propagandno prodavanje magle i način sticanja lične koristi, takođe se izvinjavam što nisam i što možda neću izneti detalje iz razumljivih razloga.)

https://www.diyaudio.rs/topic/7737-ultrasonic-cleaning-record-machine/ https://www.diyaudio.rs/topic/7451-čistač-gramofonskih-ploča/ Navedene teme su sasvim u redu, kroz gramofnski staž sam se susreo sa svim mogućim načinima čišćenja ploča. Laza Milutinović je imao VPI mašinu i probao je sva moguća srestva koja su mogla da se nabave, na kraju je ušao u svoje recepture i to se završilo debaklom. Slušao sam kod njega dosta od tih hemija, svaki put je bila nova i epohalna, međutim, slušni rezultati nisu nikad bili toliki da bih nabavio sebi čistač tog ranga. Neko vreme se ovde zaplela priča i vršena su "ispitivanja", pre par meseci konačno završeno, ali zbog svog iskustvenog skepticizma nisam nešto pridavao značaju. Pre neki dan sam pristupio demonstraciji. Izvadio sam iz bunta ploča slučajno neki Windham Hill, A&M presing, za ono i ovo doba, jako dobro urađeno. Ploča na oko besprekorna, nova praktično, stavljena direktno iz korica, očišćena zajedno sa iglom standardnom karbonskom četkom, zvuči lepo, ima malo pucketanja. Sledi čišćenje, kvašenje hemijom i trljanje posebno izrađenom četkom, potom usisavanje na mašini, igla očišćena hemijom i moj komentar je bio, " jel Vi ovo mene zajebavate". Ajd što nema ni da šušne, nego je zvuk druga dimenzija da sam reko da mora da su predhodno zamazali ploču nečim a sad šatro očistili. Onda sam tražio neku ploču domaćeg presovanja, nađosmo nekog Rej Brauna, šušti, puca i ima oštećenje ko da igla prelazi preko šmirgle, zvuk tanjušan ko sa džepnog tranzistora, ne bi je ni na zid zakuco kolko je to loše. Sledi tretman i ja zabezeknut, ploča zvuči kao stndardni original, nema škripe a to oštećenje, koje se vidi i okom, jeste prisutno ali neuporedivo manje i ne smeta slušanju. Sledi već očišćena ploča i bez čišćenja igle, Pablo, Jo Jones i "Oči čarne", standardni preseraj a zvuk je kao na retkim vrhunskim izadnjima, ili boljim 180 gr vinilima. Isto ali sad sa čišćenjem igle, mislim da vinil nije ponovno pran, rezultat je kao da je vrhunski direktno rezano izvođenje. Sistem za demonstraciju, ja ga ne bi uneo u gražu, mašina je neka dobra, a ceo trik je praktično u hemiji. Površina ploče i sama igla se statički isprazne, sva masnoća i mikro prašina doboko iz rilne izvuku a klizanje šlifa pospeši do savršenstva i praktično se iskopaju zlatni mikro zapisi duboko pohranjeni, na nekim pločama se čuo rambl samog rezača jer nisu svi bili dovoljno dobro seizmički izolovani. Ceo život se susrećem sa " drastičnim, frapantnim, neviđenim", itd. poboljšanjima, a u stvari se radi o minornim boljicima, međutim, ovo je oborilo i mene i moj realni skepticizam u vrednovanju pomaka koji svi prenaglašavamo. Pored tehničkih detalja, dobit u muzici je tolika da sad razumem kad mi je rečeno da to nikad nisam čuo, tačno je tako. U nekom trenutku će moja skromna kolekcija biti celokupno tretirana u mojim uslovima, pa će biti još nekih zapažanja. Ne znam šta će se dalje dešavati sa ovim, da li će se ići u neki vid komercijalne dostupnosti. Par slika koje nisu reprezentativne ni malo, za razliku od zaključka, ne utiska.

Gugl smatram nešto nalik Singiduduk i Megableja fakultetetima, listam i ja net ali pretežno da vidim kako nešto ne treba, a vrednih i tačnih informacija ima vrlo malo, na stranu što redovno iza stoji neki interes, tako da to internet kvazi znanje uopšte ne zarezujem. Malo ofa sad, skok visokog napona od cca 100 volti se desilo posledično zahvaljujući bolje izrađenom trafou, manjim gubicima, i kad se pogleda data grafikon, radna tačka je trebalo da bude još bolja na tih 1Kv +, međutim nije, slušno, uređaj nije zvučao dobro i lošije nego u prvoj postavci. Okolo naokolo sve pregledano i na kraju je morao pred napon da se koriguje što je zahtevalo prešemiranje jer je izlazilo van radnog opsega tamo nekog potenciometra. Trojica uvaženih drugara je smatralo da to tako ne bi trebalo, oslanjajući se na dostupne grafikone, al pošto mahom prihvatuju moje tvrdoglave impresije ma kako bile besmislene, jedan je "morao" da se žrtvuje i tri puta je pomeran pred napon dok nisam ja, odnosno oboje, Šolaja, dobili slušno zadovoljenje. Ne razumem se u elektroniku da bi objasnio, otprilike mi liči na Vladd-ove komentare generalno. Analogno SUS agregatu, ako mu se zadovolji glad za energentom u jasno primetnom opsegu, to ništa ne valja posle u celom.

Nem pojma, kupio sam uređaj za 960v, sad radi na 1.050v, mislio sam da što viši napon to veće naprezanje, neovisno o struji i pred naponu.

Bio je naslov teksta, "Zažarite Vaše lampe", i čim se on pročita, uši se već zacrvene, dok se čita, sve više se greju uši da počnu da svrbe, u jee, to je to,.... Slušo sam kineske 300b, to ni blizu, na stranu što su raspar i gotovo da nije moguće selekcionisanje sa razumnom količinom, na stranu otpad. Vrlo lukav način za zaradu, čuj, WE CD, sad će krenu testovi po časopisima, ne bi me čudilo da se spomene i Tesla. Prosto je neverovatno kako se stalno nešto protura kao novo i epohalno, ovo je sad izgleda staro epohalno, za vintage mušterije. Dobar ti pojam, "kaplje anoda", GM70 može da se isforsira na 1,5Kv, a može da radi i na "svega" 600v, nisam razmišljo u tom pravcu uopšte, no nije bitno, kad dođe vreme za nov pojačivač.

Tako je, ja sam pošprico svoje atenuatore nekim namenskim sprejom u koga mi se više drugara klelo, sve mi pozelenelo i muku sam imao da svučem to što se napravilo i stalno sam morao povremeno da kvasim kontakte jer se patina regenerisala. Caig je bukvalno svemirska tehnoligija, napravljen za Apolo letilice svojevremeno.