Lemić

Nešto nisam baš presiguran, možda je 3 i 4 Hz Da ne ispadne da se ogrešim, ja sam bledoliki, ne znam suštinu al je razumem, dok Žare i zna i potpuno razume suštinsku problematiku. Ako misliš na Lin, slušao negde a gledao upravo kod Žareta. Lin je mislim prvi akcentirao uparenost ansambala, LP 12 baza, Itok ručka i Asak glava, sve vrhunsko. Bazu mnogi ne vole, meni neodoljivo liči na Torens, ako me memorija drži, oni su i radili. Thorens nikad nije imao ručku iole pristojnu, njihova baza je možda i prva koja je imala niz nekih rešenja koja su činkovita bez obzira na naopakost, niska cena u odnosu na tada malobrojnu konkurenciju, Lin je koštao barem duplo, a svi sledeći po nekoliko puta. Torens dobro zvuči i uz to lako može da se modifikuje, naročito u crnom finišu. Žare je modifikovao Torensa u "kabriolet", pa okretao oslanjanje da visi, vrlo zanimljive i zvučno dobre varijacije. Prepravka gramofona verovatno zaslužuje posebnu praktičnu temu. Mocart ručka je uronjena u ulje koje svakako i apsorbuje nus vibracije. Subšasiju je teško modifikovati a da ostane koncept isti, dodavanjem težine se spušta rezonanca zbog opterećenosti opruga, tim načinom je Torensu izmerena bolja performansa od Oraclove, a on ima izuzetno dobro rešene opruge. Dodaju se olovne dramlije, pored težine, sam taj metal ima odlično demfujuće dejstvo, pogotovu u razbijenoj formi. Bradačev i moj Thorens su bili uronjeni u još jednu kutiju punjenu peskom, na gornjoj strani te spoljune, zaviju se tanke i lepe lajsne odzgo da pređu preko baze ali da je ne dodiruju, ne vidi se ništa rogobatno spolja. Sledeće rešenje koje ja koristim je pnumastsko, vazdušni šlauf ispod drvene ploče police na kojoj stoji Žirodek oslanjajući se na 3 podešljiva šiljka. Kad je poklopac spušten, stoji polica ukrivo, kad se otvori, tad se baza gramofona podesi u radnu poziciju. Pokojni Laza Fozgen je držao kutiju sa peskom, pa šlauf pa onda gramofon na nju. Jedna od prvih lekcija koju sam naučio od Bradača je da se beton ne koristi za zvučne kutije, a ni mermer za policu zbog zvonjave, baci se novčić za ilustraciju, ko na staklo. Seizmičke stanice se oslanjaju na peščano kuparilo, time se odvaja od živećih vibracija, kamioni recimo, jednako važi i za gramofon, valja da se dekuplije od okruženja, a njegove pojavne vibracije koje se javljaju pri obrtanju, kupi neki radni demfer.

Niko se nije naučen rodio, neznanje nije odraz manjkavosti intelegencije. Moj prvi momački gramofon je bio DD Tehniks, neki plastikanac, već sledeći je bio Thorens, zahvaljujući što sam imao koga da pitam i da me poduči, privilegija poznanstva sa Bradačom čiji sam Thorens mogao da vidim, pipnem, slušam i da mi on objasni neka pravila, kasnije nadodato znanje od strane Ivana Jeličića. Danas nema takvih veličina, ostao je jedino još Gosn Maričić u zavidnim godinama, a ostala nas nekolicina smo samo bledi prepričavaoci. Bradač je kao tada već uvaženo ima dobio na poklon Koetsua od Mr. Sugana na početku njegovog proboja, otuda i moje kasnije opredeljenje, kupio sam čim sam sakupio novac. Bradač je imao modifikovanog Thorensa, tako da sam i ja uradio isto, ali malo pedantnije. Poenta je spustiti rezonancu baze, konkretan način je otežavenje samog diska i subšasije uz dampiranje gde god se može. Takav Thorens je meren u kavezu u Vinči, rezonanca 2Hz, dok čuveni Oracle Delfi je imao 3. Svi ti mekano ovešani gramofoni imaju relativno nisku rezonancu, ne možda tih 2 ili 3 herca ali 5-8 verovatno, što niže to bolje. Ručke budu uvek iznad tako da uz neku dobru bazu uparenost je kako treba. Relativno je prosto otkriti dal je dobar ansambl, ako nema sub titranja membrana zvučnika, doduše, kod FR drajvera to ne postoji inače. Za komplijanse moraju da se znaju podaci i tu nema mogućnosti da se vrši korekcija, mada Mocart i slične lake i mekano ovešane cevke koje su uronjene u fluid mogu preko njegove viskoznosti da se podese idealno, ne znam za magnetno levitirajuće, nikako da se odlučim da se time pozabavim. Priča o gramofonu je nepresušna, baš sam pre desetak dana sa Žarkom Ristićem razgovarao, on je verovatno najbolji poznavalac i teorije i prakse. Problem kod titrajućih gramofona je kako se dešava to oscilujuće kretanje, idealno bi bilo da ide apsolutno po vertikali, ali to ne postoji, tako da je sledeće rešenje čamac sa težištem negde u sredini, zato Oracle zvuči jako dobro. Problem Thorensa je što masa pliva na oprugama, umesto da visi, to čini sistem konstantno nestabilnim, mada u nisko spuštenoj rezonanci ne ispoljava nikakvu anomaliju i zvuči vrhunski zaista, a i serijane su dobre. Ja imam idejni nacrt od pre više decenija za vešajuće nožice koje imaju kočenje u ulju, što jeste princip amortizera, nađoh ga nedavno u nekoj fascikli, ko zna, možda mi dune da napravim, i onako razmišljam o novoj polici sa nekim rešenjima koje važe u gramofoniji.

Pojava Koetsua osamdesetih je na neki način pokrenula razvoj, tako da kažem, gramofonskih glava, MC sa visokiom izlazom, kratkog i samim tvrdog kantilevera, šlif prilično majušan i uz relativno veliku gaznu silu. Black iz prve serije je bio najjeftiniji model, visoko korektan ali u senci modela Wood. Drugi Black je bio sa zlatnom crtom, Black Goldline i to je vanserijska glava, dosta različita od prve iako je ista postavka, kuriozitet je kantilever iz više slojeva kao što je samurajski mač, krut a elastičan u isto vreme, što je dandanas tehnološi pod velom tajne. Svaki gramofon je visoko sofisticirana sprava iako je čista mehanika i da bi reprodukovao zvuk kako treba, mora da mu se ugodi po svim parametrima. Geomatrija se sama po sebi podrazumevana, mada se većina vrteški sluša odokativno. Rezonance baze i ručke moraju da budu razdvojene i u niskom opsegu, to je uvek bilo problem i oslanjalo se mahom na preneto iskustvo. Svaka glava ima neku komlijansu, gruba podela na "meke i tvrde", isto važi i za ručice ali se tu razdel imenuje na "teške i lake". Staviti niskokomplijantnu glavu na visokokomplijantnu ručku, zvuk nema veze. Koetsu Black Goldline ima malu komplijansu, 10 i 8, jedino je Deca tvrđa i njoj su parametri jednaki po obe ose, vertikalno i hotizontalno, 8 i 8, ( izvinjavam se ako brojke nisu baš tačne). Takve glave traže izuzetno "teške" ručice a one si uz nekog razloga uvek bile osetno skuplje i po nekoliko puta iako nema nekog objektivnog razloga za to. MC igle traže adekvatan "prepre" i bez obzira na "high output", Koetsu ni približno ne radi dobro kao kad ima adekvatan prvi stepen. Neke uobičajene ulazne impedanse na MC predpojačalima i step up trafoima su recimo odprilike 8 do jedno pedesetak oma, a Koetsu pogoduje 100 iako je deklarisan za 60, promašaj čini zvuk neslušljivim u velikoj meri. MC glave po pravilu dobro ganjaju kapacitet kabla ali i tu Kuetsu pravi razliku, u samom ožičenju i kroz cevku i kao prvi interkonekt. Black Goldline važi za najbolju iglu po performansi od svih ostalih iz game, visoka dinamika, informacija, separacija kanala, prostornost, opseg, čvrst bas, malo istaknuti visoki, niska šumnost, kad je vinil nov i dobar, ne čuje se ništa ... a "nedostatak" je neimanje tona, zvuči potpuno hladno i neutralno, istinito surovo, dok drvenko za mene ima prelepu notu, ali kad je ploča malo tupa, Black izvuče malte ne i ono što nema, pa tako i obična RTB ploča zvuči sasvim, sasvim, kako treba, a na "jačem" modelu ne može da se sluša. Iz navedenog, jasno je da nešto može da zvuči vršno, ali može biti i debakl ako se ne obezbede preduslovi, jedan je i gazna sila od 2,1gr što traži dobru podešenost protivklizne sile inače ode slika u jedan zvučnik. I na kraju, Koetsu traži zagrevanje od par sati ako se ne sluša svaki dan, odnosno često. Kroz godine što slušanja, što poznanstva, nikad nisam imao želju za nekom drugom iglom bez obzira ne cenu, bilo para, jednostavno su ta dinamičnost i detaljnost tolko dominantni da čak ni Rosewood Gartoran nisam hteo da uzmem ni onda ni kroz kasnije godine, čak ni retip Nebojše Ristića za koga smatram da je možda dandanas najbolji u tom domenu, šteta što ne radi, njegov retipiran Koetsu zvuči dinamičnije od braće Gerot.

Linerano napajanje kome je predhodni vlasnik zamenio kondiše kvalitetnijim, injektorski kablić valjda zasebno kupljen, knap u davnašnju policu: LM, priča je malo šira pa skraćeno. Sad sam potražio temu reparacije svog GM70 pojačala, "umalo se ne šlogirah", bilo pre 6 i kusur godinaaa, al vreme leti. Prekjuče je amp išao na intervalni servis, pobedio je moj "audiofilski" glas, podešena radna tačka izlazne cevi posle višegodišnjeg protestvovanja i zemenjena sva 3 para cevi, jednu razbili, druge van parnosti, treća izgubila performansu, sad, umesto Telefukena Ei kao privremeno rešenje na ulazu. Iznosio sam neka zapažanja na račun DAC-a, pa u odnosu na modifikaciju drajvera, međutim, čitav splet istovremenih okolnosti je bio praktično. Philips CD 304 Mk2 by PeđaRogić je kopnio nekoliko sezona pre nego je pre par godina potpuno otkazao, stavljen serijski koji radi kako radi i sav nedostatak u zvuku je praktično pripisivan tome. Topping je uneo boljitak ali nije bilo direktne reference za poređenje osim iz memorije, cevi se topile i nezadovoljstvo raslo uz osećaj nemoći zbog tihe i postepene degradacije. Uključen amp sa starim cevima, zvuk se vratio sa podsećanjem na stare dobre dane, par po par novih cevi uz među preslušavanje, to je to, potom D10, serijski CD 304 nije za usporedbu, na kraju LPS i sve ukupno je rezultat odličan. Za nepoverovati je kako ova mala spravica radi. Amp nije u punoj performansi, popustili su elkosi u visokom naponu, ali pruža vosoku performansu da može da se čuje i razluči. Moj reper je zvuk Philpsovih čipova TDA 1540 i 1541, uvek ih navodim zajedno. 1540 je najlepši u nekoj približnosti analogiji, 1541 je po performansi bolji ali uz blagi gubitak analogičnosti vinila čak i NOS modu, no, po mom ukusu najbolji kompromis. Po memorijskom poređenju u odnosu na pomenuti "bojni brod", D10 radi bez zamerke, analogno oblo uz digitalnu performansu, pun stage i volumen, a nadasve je uvek prisutna neka akustika ambijenta snimanja što daje osećaj žive svirke i doprinosi osećaju prisutnosti. Javlja se želja da se sluša glasno, iako ne slušam tako, a ukućani ne opiru iako malo šta vole da čuju od mog izbora. Poenta je što nema izobličenja koja paraju uši i čine zvuk agresivnim i pritiskajućim, tako da sam nivo glasnosti lepog signala može da bude prihvatljivo všii nego kad ima distorzije, a digitalni supstitut uvek ima neku devijantnost u većoj ili manjoj meri. Kroz tamo neke godine intenzivnog zanimanja za hifilogiju, naučio sam da sve što se više nastoji ispraviti krivu Drinu, ona sve krivlja, jednako i u digitaliji i otud moja opredeljenost ka pomenutim čipovima i to samo u singl modu, znači jedan čip za 2 kanala. Šta je u ovom Toppingu doprinelo nekom mom zadovoljenju, nemam pojma. Prema onome šta je Mikorist iznosio nije da sam imao nevericu, već mi se činilo nekako nestvarnim i nedostižnim, sad se u potpunusti slažem. Napravio sam par svojih semplera od po 170 i kusur numera, šta god da slušam po žanru, moram da cupkam, da se klatim, zapevušim, viknem uh bo te,... Digresija, tako sam uzeo Ongaku sa GM 70, kad sam ga prvi put čuo, zacupkale noge posle tridesetak sekundi. Radi se o nekom ličnom spontanom meraku izazvanim suštinskom pobudom čula, a ne racionalisanjem u bilo kom vidu. Juče i pogotvu večeras, me je ovaj DAC baš pogodio u žicu. Sve protekle godine nopodaštavam kinesku populaciju iako traju neprekidno ko zna kolko, svaka čast za ovaj uređaj.

Hvala, al nema potrebne mi vrednosti.

Potrebni su mi za napajanje visokog napona za GM70, 5 komada po 470mf i 400-500v, šta valja a da može da se nađe veoma brzo? Hvala.

Glavna prednost E30 je koaksijalni ulaz. Što se tiče modifikacije, na žalost, vremena su se promenila i nema više toliko ljudi koji su o uvoj priči i bez obzira na prijateljstvo i poštovanje sve je teže i teže. Recimo, preliminarno sam pričo oko izrade LPS za D10, upravo se spremam da odem da kupim gotov polovan. Za Philipsa sam bio voljan da platim pozamašnu svotu, da se od 2 napravi jedan, ne ide i otuda kompas ka gotovom uređaju. Poznavao sam četu mladih ljudi sa znanjem i elanom u ovoj sferi, nestali su a ostali malobrojni poslednji Mohikanci, koji se dobrim delom bore za svakdnevnicu i nemaju vremena za marifetluke.

To smo elaborilali, al kad se vrari film u nazad, serijski D10 bez OPA i injetorskog napajanja je drugi, lošiji, uređajčić, što ne bi bilo i sa E30.

Evo forke, pročito sam da već ima OPA 1612, tako da Mikorist nema trošak za poštanske marke.

Pa šta sam ja napisao: Znači, Topping D10 zvuči jednako analogno dobro ko što zvuče Philipsovi TDA 1540/1541, mada 1541 u nekim varijantama ume da bude blago agresivan. Rogićev Model One je po meni naj bolje što sam slušao, živo bi me intersovalo kako zvuči današnji model isto sa 1541 i koji sampluje sve kao što to čine sadašnji DAC-ovi, no nismo već dugo ni u kakvoj relaciji.

Upravo sam dogovorio kupovinu Teradac LPS, valjda će da učini neki pomak u odnosu sadašnji Gujin "digitron" AC izvor, koji je samo pozajnmljen i treba da se vrati.

Davno nisam slušo digitaliju sem Philipsovih čipova, preseko sam slušavši top Wadiu, ili model ispod, paralelno sa Cambridge CD 3, ko što ti imaš, sa 1541, jednostavno sve to zvuči na neki način koji nije prirodan, a to opterećuje, uprkos dobrim detaljima, dinamici, energiji itd. Topping je nakon mnogo godina meni lego kao slušljiv, nemam podsvesnu potrebu da želim da prekinem slušanje sa njim, a kad ugasim, nema osećaja relaksa, drugim rečima, ništa ne vuče za uvo ko što možda većina digitalije čini.

Pošto mi je Philips CD 304 MK2 by Peđa Rogić geknuo i nemam nikog za opravku, verovatno servo čip, prinuđen sam da slušam drugi isti plejer ali serijski, ideja je staviti DAC. Topping D10 nema mogućnost priključenja van USB-a, novo izašli model od proletos, Topping E30 ima sve ulaze, lepe su recenzije, upravo čitam temu, ima li ga ko, slušo, čito itd. Mikorist ćuti ko zaliven? D10 zvuči nepritiskajuće kao što zvuče Philipsovi 1540 / 1541, što je meni primarno, kolko sam video, E30 ima drugi čip a meni je celo digitalno polje potpuna nepoznanica jako dugo zbog pomenutih Philipsa.

Abart je postao sinonim za uspešne modifikacije u tehnici, dandanas na bilo čemu kad nešto uznapredim, kažem da sam ga abartovao. Upalih sistem iz prve, slušam nove materijale koje sam torentovao u predhodnom periodu, dobro radi, naročito kad se čovek zaželi, ili se pak Top DAC još više razradio pošto se svaki dan pali uz PC. Pošto je brat iz centrogradskog kraja dobrano odmako u abartovanju, večeras će da popije pp.

Fiat 750 - Fića je mladost i istorija za mnoge u svakodnevnom životu, a vrlo značajan u auto sportu. Inženjer Karlo Abart ga je pretvorio u rasni takmičarski bolid, 1000TC je imao oko 125 konja što je za ono vreme bilo ko spejs šatl. Postojala je i slabija verzija od 850 kubuka i praktično su ta dva modela uspostavila takmičarske klase koje su omasovile trkanje generalno. Kod nas je bila "Nacionalna klsa 785", brzinska trka na beogradskom Ušću, "Letnja liga Beograda", četiri trke vikendima za redom, prijavljivalo se preko 100 takmičara samo u toj klasi. Nestankom Fiće je postepeno iščezo sportski automobilizam u celoj exYu i danas je na nivou entuzijazma, ja nisam godinama išao da gledam neku trku iako sam svojvremeno bio akter. Ugrađivan je motor od Alfe sa oko 165 konja, danas tu i tamo se ubacuju agregati od motorcikala, mislim da imaju blizu 200 konja, što za težinu od oko 600 kila i tako malenu šasiju je prilično. Inače se Fića vozi identično kao Porše, upravlja se i prednjim i zadnjim točkovima. Kod mene mogu audiofili pelene da ponesu rezervne kad pustim YouTube... Trbaće im.... Toliko dobro svira... Čak sam skidao sa youtube-dl skriptom da vidim o čemu se radi https://github.com/ytdl-org/youtube-dl/blob/master/README.md#readme kad se prebaci u pure WAV - ispada da kače snimke i po 24bit - 192khz.... Nikakve razlike nema dal pustio sa YouTube ili DSD Iščitah zaostalo štivo, danas imam nameru da palim sistem posle letnjeg sna, imam trafoe 1:1 za izlaz iza digitalije, ima probam i to sa Topingom, iza Philipsa nije pasovao na TVC preamp pa sam potpuno potisnuo tu kombinaciju.

Imam ja jednu Ortofonovu a imao sam prilike da se sretnem sa nizom nekih ovakvih izdanja. Posedujem ceo potreban pribor a kroz niz godina mi je Nebojša Ristić kontroliso iglu pod mikroskopom, prevashodno jednakost poliranja obeju kanala, tako da je i iskustveno potvrđena valjanost pristupa.

@Lemić će već da se javi. Na Kumino ćoše bb. Menjo sa glavu na vrtešci jednom poznaniku, nisam hteo da naplatim naravno, a on navro, novac, pa ploču, ja odbio oboje, pa poreko, imam kom ću da darujem od srca i prihvatih je, jednom slušana samo jedna strana. Na ovu temu, antiskejting polje vrlo brzo dobije rilne i nije za upotrebu, tako da se koristi staklena ploča i tad ručka valja blago da klizi ka spolja jer nema centripetalnog povlačenja koje čine rilne, tako da takva podešenost čini rezultujuću nulu na ploči. Video sam da ima "traking angle eror", verovatno je to VTA ugao, ne znam kako su napravili test animaciju da se to prepozna. I nema "gemetry eror", praktično se projektuje kao preslušavanje kanala, kad je tačna geometrija i kad se okrene faza, potire se signal, možda je to na ploči broj 3, "phase", no, analogna tematika.

Čovek mora bude malo na svoju ruku, da bi nešto kreirao, to je takva crta ličnosti. Listam neku kućevnu grupu, pa malte ne običan šraf je diy. Kod nas nešto nema takvog nekog stvaralaštva i inventivnosti, a nema ni neke poletnosti, volje,...Nisam elektroničar da bi mogao da procenjujem ovaj diy, možda brisanje prašine potpada, ali moto forume mogu, frapiran sam trendom konstantne degradacije, svi kao nešto rade, nude neka rešenja, a sve jako malo vredi, da ne kažem baš ništa, a najgređe je to što se teži dekadenciji, da se po svaku cenu izmiali nešto samo da ne bude kako je Bog rekao, sad je čovek recimo izjavio da fantastično pere motor CocaColom. Mingova FB grupa je primer za primer, sve tamo je školski, kako principijelno jedan zvučnik izgleda, a svi proizvođači koji imaju istoriju, su ih nekad tako pravili, počevši od fiber centratora i elektromagneta. Pokojni Iva Jeličić je tvrdio da je field coil pravo rešenje, svima nama koji smo mu bili bliski i kojima je uvek prenosio sve što je znao, a jeste enermno mnogo, jednostavno nam je promaklo nezapaženo i danas nema sagovornika znalca u tom segmentu. Zato je Ming Tata, sve što mu padne na um, odma i realizuje bez palamuđenja, a ja ne mogu nađem isto to gvožđe od kog se pravi betonska armatura, malo me sramota kad vidim FB.

Žičani točak je puno izdržljiviji i bezbedniji od livenog, ali traži održavanje i estetsko i tehničko.

Mora se, a restrikcija vremena. Doduše, volim točak, ovaj od BMW-a mi je potpuno promenio život i odveo me gde nisam ni u bunilu mogao da predpostavim, omogućio mi je prihod i reputaciju, BMW mehanika, a sam točak radim najbolje na svetu, a inače nas ima malo koji razumemo problematiku. Stoji u pozadini gramofon, čim sam uzeo prvi koji nije u celosti fabrički, nabavio sam pomagala za podešavanje geometrije, tako da mi je prciznost pri podešavanju igle jako puno značila upravo za točak, eto kako neke banalnosti mogu uticati na život.

BMW "X" konstrukcija, za modele R1200/1250 GS LC prednji, naj jači, najskuplji i najproblematičniji za servisiranje, isto ko Lauter, "2 loša ubiše koronoša", mora se zarađuje za elektromagnete.

I kod mene vala Sluškanje i arbajtkanje:

Od No1, kad se pogleda istorija, Jeste Paul Voight uspostavio neke smernice. Sutra ću okačim tvoje telefon snimke, nisam vešt sa YT aplikacijom, poslušo snimak preko sistema, koklo god bilo neprikladno, oseća se potencijal i neki šarm. Znao sam ja Hartley-a, dans se izrazgovaram sa svojim dragim prijateljem i guruom, Profa Žaretom. Mark Levinson je napravio zvučnik, HQD, Hartley 24", Quad ESL i Deca ribon horna: U filmu Apokalipsa, ima scena gde se pušta muzika iz helikoptera, Hartley je korišćen za emitovanje zaglušujuće i neprijatne buke kojom su dodatno satirali Vijetnamce. Inače sam našao informaciju o "magnetnoj suspenziji", feritni prah na kraju kalema koji ga vuče nazad, opadajaća sila kako kalem ide ka napred, obrnuto kad se vraća na početnu poziciju, predpostavljam da taj otpor nema značaja na toliku masu, kod laganog FR-a bi verovatno bio kontra produktivan. Na ovu temu, Lowther ima opciju "Hi-feric", feritni prah unutar špulne, među žicom, kad protekne signal kroz nju, taj prah postane elektromagnet i praktično podigne efikasnost polja. Međutim, nađoh neki oglas, tip prodaj par takvih drajvera koji su posebno izrađeni bez ferita, nemaju tu detaljnost ali je veća dobit u pogledu milozvučnosti. Očito sve te pikanterije treba valjano izanilizirati, nije sve što leti tica.

Ovo je komentar čoveka ala Branko, koji je trenutno u vrhu Lautera, zapleo je temu oko field coil-a, vrlo jasan i pogledu Alocomax-a: Verovatno naj monstruozniji bas drajver je Hartley, 24 cola, patentirali su " magnetic suspension", koji omogućava jako brzi povrat špulne u početni položaj nakon izbačaja imulsnim signalom, naveden je podatak kod uobačajenog na 10Hz za 1/350 dela sekunde, sa njihovim za 1/1600 delića, skoro 5 puta brže. Pričali smo Bin i ja malo na ovu temu i kako bi ovaj neizbežan problem mogao možda da se reši ili ublaži preko fibera, a da se ne naruši neki željeni optimum parametara kretnog sistema drajvera. Još jedan crvčić.

Fiziolška potreba čini to zadovoljstvo nužnim, a sve ostalo je stvar poimanja, kulture, ukusa, uverenja, mode, zabluda itd. Tema je modifikacija nečeg, u duhu diy, čemu prozivka za gramofon i naturanje non stop. Kolko puta sam bio, dovoljno meni i ne videvši te, a toliki broj nisam u kafani svakako. Svet se okretao i pre mene, kao i što su se vrtele ploče, ja se ponosim svakim ko mi je oplenio život pa i onima koji su me uveli u muziku i birali ploče za mene, a ti si jedan od značajnijih. To što si skorašnji kolekcionar sa više hiljda ih, ne daje ti ni pravo ni kompetenciju brojanja od u nule, kao mišljenje naravno, al moj ukus i opredeljenje je samo moje. Kupio sam štampač u boji i štampao omote za CD, zadovoljstvo jednako tvom koricima vinila, što je pa tvoje veće od mojeg, ajd molim te.