Lemić

Ti znaš da ja nisam zlonameran, pa tako i shvati moje "bezobraziluke". A koliko je glava izmenjano nije ni čudo da se ne sećam tačno, al znam da si kumiro barem jednu glavu.

Baš tako čak i kad su u pitanju Oraklove opruge. Skoro sam nao svoj idejni crtež nožice sa orugom ali inkapsulirane u cilindar sa uljem i sa dodatim stakovima, šajbnama za pretakanje, pojednostavljenim kako se nalaze u amortizerima, "dobro" si mi dao ideju, imam azot koji koristim zarad sprečavanja penušanja ulja.

Blanko izvinjenje, pa ga upisuj kad god ti treba. Kad se pojavila WTA ručka i klonovi, pa zanš li kolika je bila rasprostranjenost MC krutih glave, mahom MM mekane i masa ih je prosviravala na ovakvim ručkama, uostalom, lično si okačio AKG-a sa neke ručke na ovu, koliko se sećam, sa zadovoljstvom na bolje, to bi trebalo da je merodavnije kao lično čuvenje nego šta bilo ko da kaže, a nisi bio jedini i prvi sa tako sličnom glavom. Meni je to dovoljno i onda, sad i za u buduće jer su mi MM glave i igle uopšte van interesovanja već odavno, koliko puta sam ti isticao da nisam sagovornik na tu temu i upućivao na istu adresu sa napomenom da kompatibilnost ne zavisi od principa indukcije, MM Deca je tvrđa od mog Kuestsa koji je MC i pogodovalo bi joj još kruća ručka. Ponavljam, kompatibilnost kod ovakvog tipa pivota zavisi i od gustine ulja, koja je donja, meka, granica, ne znam nit me pa intersuje. Analogno punjenju srednje gustog ulja, sve glave koje sam ti montirao su se uklapale, da li idealno ili ne, to već bez pobe ne mogu da sudim, to samo Profa može da presudi sa velikom verovatnoćom, a lično nisam nalazio ni zamerke ni anomalije. Ovo št što se poslednji put desilo da neće da trkuje glava, pored već više puta dispoziconiranja zbog banalnog čišćenja, može da bude i moj neki kiks, jer sa istom glavom i izvornom iglom je bilo duži period bez greške.

Ma opruga je nus rešenje, gurtne su kako treba, masa ko masa, nekad i kontra produktivna. Igla treba da lebdi a ploča da se vrti u bestežinskom stanju, nepostojeći ideal.

Jel može izvinjenja ala kard. Fizička težina glave nema veze sa krutošću same igle, kantilevera, primer Deke, laka a tvrda po obe ose. Jeličić ručka spada u lake i meke za razliku od Orlandićeve kopije. A tvrdoća u smislu kompatibilnosti se određuje preko gustine ulja, gušće daje efekat krute, a retko suprotno. Naravno da sama fizička težina mase i dužina kraka, cevke, ima uticaja, gde je tačna granica, ne znam. Rađena je i tanja cevka upravo za meke MM glave ali je Iva to napustio i unificirao ovakvu kakvu jeste, a kompatibilnost rešio sa tri različite gradacije ulja, zaboravio si da je tvoj Kum morao da sipa naj ređe da bi mu proradio onaj AKG koji si i ti imao. Moj Kuetsu je krut i imam medasto ulje pa se nikad nisam bavio eksperimentisanjem, a rekao sam ti da bi mogli da probamo kod tebe jer predpostavljam da je srednja gustina nalivena i da samo probom može da se odredi, uostalom, raspitivao si se o mogućnosti nabavke. Naravno da Žarko iskustvenim montiranjem x broja glava jedini može da pruži verodostojnu informaciju o rasponu kompatibilnosti do kritične granice, osim načelnog, moj limit je usmeren na krute igle, moguće je da sam netačan iz tog razloga, ali svako sam te upoznao sa tom problematikom, makar indikativno. To što ti je Profa rekao smatraj tačnim, nije mali broj puta da sam te za baš dobre odgovore upućivao na njega, mene nikad nije sram da kažem da ne znam, a mnogo sam i naučio od Žareta.

Ne sežem toliko daleko. Bavim se motorciklima čije vešanje je vrlo značajno, pogotovu prednjeg kraja i pokojkni Laza Fozgen je napravio nosač glave po uzoru na to. Sad se jasno zna kako izgleda deformacija opruge i strogo se vodi računa o pozicioniranju pri ugradnji na motor, bar se ja pridržavam te anomalije. Sabijene opruge teže da smaknu u stranu teret, a razvučena ga pa vuku ka rezultujćem nekom centru, dobro projketovane su smera ka težištu i vrlo malo gramofona akcentira taj čionioc.

Ovo si ti napisao, a ne ja. Naravno da jesam, pa? Šta je tu ružno, što sam zaključio na osnovu postavljenih slika u tematskom celokupnom sistemu, znajući da imaš želju za drugim gramofonom. Pošto ti znači, javno se izvinjavam zbog svoje umešanosti i navoda. Naravno da je nepotrebno to što jeste, bar se u tome slažemo i razumemo posle toliko godina.

Ne bavim se špekulacijama bilo koje vrste, i ja sam jedan od skromnijih učesnika u izradi i svojeručnom sklapanju Jeličić ručke, ima nekoliko detalja usvojenih mojom sugestijom, a da si me uputio na nekog doktora i da razumem, na Žarka Ristića svakako ne, a to što ti je on objasnio je samo delić o poznavanju gramofona i pomenute ručke, nedovoljno da bi bilo razumljivo. Meni je uvek drago šta god da sebi čovek izbere jer ga to čini srećnim, nebitno što mislim suprotno, tako da me u krajnjoj liniji ni ne zanima ni šta ni na čemu slušaš, bitno je da si ti zadovoljan, bez mog ikakvog koristoljublja uvek bilo i biće. Samo mi je krivo što si mene našao kao razlog i opravdanje da batališ Jeličićevu ručku zbog par sati pomeranja termina iz objektivno opravdanih razloga. Ne, ne razumem pišanje po koprivama kao ni o čemu se zapravo radi, no, nije ni potrebno.

Da, zaboravih iako sam ga seciro i slušo. Torens je radio za njih taj model koliko znam i upečatljivo se vidi sličnost koja se plaćala barem duplo kolko se sećam, mada je uglađeniji na oko što nije bitno zvučno. Međutim, Lin je prvi ozbiljno pristupio parenju komponenti celog sistema, i čitavu slavu je taj gramofon dobio kao kompakt gotov uređaj, odlična ručka Itok i MC glava Asak na kojoj sam čuo jedan od naj lepših basova i to sve zajedno je dobro zvučeće i bez razmišljanja o kompatibilnosti komplijansi i rezonanci svake stvari ponaosob. To je poenta cele priče i u odnosu na jeftini Thorens i one njihove ručkice sa Stentonima je car. Zbog tog idejnog principa jako cenim tu firmu, Lin Izobarik takođe spada u nekoliko zapamćenih zvučnika po bas reprodukciji i bez malo da je tačno da samo sa njihovim pojačivačem zvuči naj bolje.

Nisam fetišista, iako razumem, brandoman i idolopoklonik. Thorens 12x jeste kao kompakt model odličan, al za neko poboljšanje su bolji jednostavniji modeli. Iz Thorensa sam izašao neko 85-te, šeste godine i prešao na Žirodek uzevši ga od drugara i prvog vlasnika, tada i stavljam Jeličićevu ručku, ne sećam se ni svog Torensa BC 160, kog sam video pre neku godinu u tuđem posedu, a kamoli ostalih modela. Thorens ima naopako vešanje, izuzimam kasnije rešenje sa gibnjevima kolko se sećam, TD 3xx. Subšasija sabija opruge umesto da ih isteže, težište je više a same opruge pri sabijanju se vitopere i teže da se izbace u stranu i praktično dolazi do titranja ansambla po horizontalnoj osi. Terećenjem tanjira kao primarnom modifikacijom ka snižavanju rezonance, opruge se sabijaju što više i moment smicanja umanji, tako da se uveliko eliminiše ta pojava nestabilnosti. Sledeći problem je što opruga pri sabijanju akumulira energiju koju teži stalno da emituje kao povratni izbačaj, kod istezanja je ta pojava znatno manja i pitomija. Osim Thorensa, ne mogu da se setim ima li drugih gramofona sa tim rešenjem, svi su ovešani na opruge, ali uprkos tome, Torens jako lepo zvuči, košta skromno, jedino mnogima izgleda rogobatno. Bio je jedan primerak, ne sećam se modela, koji je pretvoren u kabriolet, nema kućište, svojvremeno mi je bio ponuđen na poklon al ga nisam prihvatio i to je vrlo i lepo, zanimljivo i neobično rešenje. Uradio ga je Profa, pomenuti Žarko Ristić sa kojim drugujem gotovo 4 decenije i među nama nema tajni, tako da Doktorova opaska o pojašnjenju Jeličić ručke, ili bilo čega je blago rečeno smešna. Znam da mnogi, uključujući i Doktora, vrlo negativno konotiraju Žarka Ristića, mi imamo drugojačiji odnos, ekstremno pozitivan. Sa idlerom nemam iskustva, jesam držao u ruci, ono što znam je da je uvek prisutan šum trenja prenosnih koturova i mikro vibracija usled zazora u ležajevima istih, a i oscilacije samog motora su izražajnije kroz direktniji prenos nego što je kaiš. Ne mogu da sudim o kvalitetu reprodukcije, ali tehnički, dobar belt bi trebao da ima manje neželjenosti, al u praksi ne mora tako da bude samo po sebi, sve zavisi od konkretnog rešenja. Dugo sam van hifi sfere, ove zime me nešto i zasvrbelo a i mnoštvo drugara iniciralo pokušavajući pod stare dane da nadoknade propušteno. Nameće mi se zaključak da se priča vratila skroz u prošlost. Diskutujemo o Jeličić ručki, Thorensu, pre neki dan sam sa zaprepašćenjem video zvučnike od niškog HSR-a 48 kao pomoćni par uz mnogooo ozbiljan sistem, Mekintoš pojačivač međ ostalima, bavimo se stvarima kojih jednostavno više nema i kojima je mesto u muzeju. O kakvom kvalitetu ili samoproglašenim referencama se radi kad je sve staro pod epitetom vintage, tehnički neispravno, pa nijedan elektrolit, ili bar neki, nije posle toliko godina starosti u nazivnom potencijalu. Kad pričamo o gramofonu, jel ko gleda potrošenost samog ležaja, jel ko menja ulje čiji je vek vrlo limitiran osim kod posebnih. Kod ručki su ležajevi od krucijalnog uticaja, sva priča o kompatibilnosti sa glavom kroz komplijansu koju spomenu Doktor, je besmislena, a o tehničkim parametrima i kvalitetu da ne pričamo. Ležaj ima svoj radni vek, neće da se pohaba ali ima uticaj sama atmosferija kroz oksidaciju samog metala i lepljenje masnih naslaga koje svaki životni prostor ima. Svaki otpor u ležajevima je kontra produktivan po zvuk, radi se o mikrogramima kad je ležaj nov, a pitaj Boga koliki je kad se koči usled neminovne prljavštine. Dosta ležajeva se nabija u ležišta preko neke meke gumene navlake radi dekuplovanja vibracija, guma se vremenom kruti i raspada i prenos vibracija ode na iglu. Mast za podmazivanje ima neki rok trajanja od 5 godina, specifične ala silikonska više, za ulje isto važi, a fluidni podmazivač vremenom pobegne sa mazajućih površina ako nema rotacije 360° i dolazi do rada na suvo, čak se i mast istisne kod ograničenog hoda kao što je u pivotu ručke. Po meni, svaka višedecenijska ručka bi trebala da se servisira pa da se priča o rezultatu. Davnih dana sam batalio kruto spojene ručke preko mikro lagera, danas ima ležajeva od polimera i keramike, ultra preciznih sa manjim otporom nego pre x godina. Jesu vintage stvari solidno i školski rađene, ali tehnički napredak je nesporan bez obzira što je u elektronici sve davno uspostavljeno. Sad se setih da sam video njišuće tegiće kao kontra teg i za korekciju antiskejting sile. Klatno kao takvo je vrlo nestabilno, minorna sila ga inicijalizuje a relativno sporo se vraća u ravnotežni položaj, kod ručke je stalno inicirano usled očitavajućeg titranja same igle i praktično se teg se klati u neartikulisanim smerovima i svojom masom ima povratni uticaj na ručku koji jede zvuk i unosi neki svoj. Dosta je čest kod kompenzacije klizne sile, mnogo bolje rešenje je tegić preko poluge. Držao sam nedavno u ruci kopiju Šredera, ne znam čija je izrada, antiskejting je dobro rešen, kod Jeličića je teoretski bolji ali u praksi nije i vrlo se nezgodno podešava jer utiče na ostale parametre, ali ko zna, nije problem uz malo pažnje i vremena. Čim ugrabim vremena, okačiću Šredra, možda i obe srpske kopije, u svakom slučaju zavređuje pažnju iako imam nedoumice po pitanju svrstavanja, u krutu spregu, koja se jasno čuje kao loša, ili mekanu ala sajlice. @Doktore-iz izloženog možeš da zaključiš zašto su neke ručke "stabilne" a neke ne, obrnuto proporcionalno zvučno, tebi razumljivo, mikro hirurg i mesar.

Ma Thorens je prvi pravi gramofon, sledeći korak je sam vrh, ostalo između je manje više estetika i ukus. Imao sam diy prerađenog po uzoru na Bradačev i po njegovim instrukcijama, tek tad je ozbiljan pogon. A ovo je prilčno davno urađen za drugara, pun orah sa Orlandićevom kopijom WTA i nekom glavicom

Sad sam video da si definitivno pazario brandiranu mašinu, zaista čestitam, ostalo je bespredmetno.

Nisi bio „zavisan“ proteklih četvrt veka skoro, za razliku od mnogih drugih zato što si Doktor, ponajmanje od mene. Ni sam ne znam koliko puta sam ti selio ručku sa gramofona na gramofon, koliko glava namontirao, izrađivao i dorađivao potrebno za montažu, servisirao http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/7073-srevis-gramofona-stabi/ , za prijatelje se to ne broji, ali se broji svega par sati mog zakašnjenja uz tvoje pomeranje termina toga dana kao i nekoliko predhodnih za kad tebi odgovara. Tačno je da je nešto lakše podesiti krute ručku, tako i zvuče zato, a iz raznoraznih razloga može da se desi da ne bude nikad idealno za razliku od Jeličića sa kojim glava uvek može biti u tačnoj poziciji, objašnjavao sam ti više puta, ima i obrazloženo na forumima, kao i o samoj kompatibilnosti ručke i igle. Šta god da ručka i gramofon imaju na sebi, određivanje geometrije bez alata je jednako kao merenje temperature šakom po čelu, za svaku je potreban sav pribor koji si imao isto toliko prilika da vidiš na delu, mogao si da pročitaš i naučiš iz moje tehničke dokumentacije teoretski sve, a praktikum u ovoj temi je bio namenjen tebi na neki način http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/7384-odrzavanje-i-podesevanje-gramofona-gyrodec/& . Pre dvadesetak godina Doktor je dobio mojim posredovanjem ovu ručku tada višestruko skupljom u zameni za prč od nekog SME-a glavu za glavu. To je bila demo ručka i zato je ugrađen robustan kabl sa PVC izolacijom koja se posle ovoliko godina dodatno skrutila. Svaka ručka je osetljiva na fleksibilnost kablića čak i kad je prag visok usled neizbežnog relativno velikog otpora ležajeva a kamoli kod ultra prefinjenog rešenja kao što je Jeličić, dogovarali smo se unazad da se uradi zamena, dogovoreno tokom ove zime, kad meni opadne egzstencijalnio posao, i da ujedno se motor izesrvisira. Sem toga, novo namontirana glava se tereti sa svega 1,2 grama i samim tim je protiv klizna sila dosta mala i već sam položaj prekrutog kabla je kritičan, već je bilo više puta intervecinja zbog upredanja pri čišćenju prašine iako sam od početka izričito naglašavao, a tako i radili. Podesi se geometrija pod libelom u radnoj ravni, identično postavi i podesi na poziciju na polici, podigne gramofon u vis da se kablovi iz ručke ispruže prirodno i tako uštekaju bez upredanja i oštrih preloma. Znači, ne radi se ni o kakvim kosmičkim silama već o običnom šlagvortu, razlogu da se uzme "brend", Mocart je ipak "no name" koji mnogi ne vole i kritijuju ga a to Doktoru ne prija, al u redu. Imao sam nameru da predložim u tvom imidžu vintage zvuka povratku na tvoj početak, Thorens TP 14, ili uznapređeni TA10, možda Grace G707 koja je bila proglašena naj boljom ručkom, al u svojoj klasi. Sve se one lako podešavaju i imaju visok prag neosetljivosti svakojakog uticaja ala diy dust cleaning. Šteta što Quad nikad nije pravio ručke, inače bi i to moglo da se samoproglasi kao mrak. Cenim Torensa, 160 je po meni bolji, ako se dobro sećam, imao si neki 12x iz doba cedefilije, pa proveri da li ima kuglicu u ležaju tanjira, da ne bude da češe o šasiju ko onda. Uprkos prozivci, stojim na raspolaganju i dalje.

Slušao sam Teresonic 2a3 sa Magusima u upravo ta mikrodinamika, znači preciznost i rezolucija uopšteno, je pobdiula razmišljanje o biamplifikaciji tog časa, Arden Tanoj je izašao iz kuće prepustivši tron majušnom Fosteksu, to je moj subjektivni prioritet o kome sam pisao kao presudnom za odabir koncepta sistema i tako treba da bude. 300b bolje gura Ingeniume, Integrum nešto drugojačije zvuči, zato sam ga i izabrao, a dva vrhunska 2a3 su prošla kroz moju sobu, ipak daleko od SE Ajona a o GM-u70 da ne pričam. Ko je imao prilike da sluša samo za sebe neki sub bas sečen ispod 100Hz, čuo je verovatno nešto nalik na buretanje, neko nerazgovetno mumlanje, ne može da se sluša za razliku od običnog visokotonca ala spikerfon u mobilnom telefonu. No, bas u celokupnom nekom prezentovanom spektru nosi lavovski deo energije, to prija i svako voli da ga čuje fizičkim osećajem i to je to što se doživljava kao gubitak ili boljitak, zaboravio sam podatak, možda i 60% energije a destak% na visoke a ostalo na srednji opseg, dok po broju informacija sredina nosi bez malo sve. Voleo bih da čujem u živo akustički kontrabas koji će da trese tepih, vokal ili činelu od kojih pucaju čaše a da nije reklama. Problem izdizanja nekog dela srednjeg spektra je karakteristika FR zvučnika, ta dreka potiče od interakcije wizer membrane sa nosećom, kad je drajver nov pogotovu a jako dugo mu treba da se izlomi i primiri ali nikad ne nestane. Zato se rade raznorazni trikovi, zna i Gosn Dabić al za komercijalu naravno da ne dira nove drajvere. Ja sam moje zapeglao, ponekad mi se čini i previše sada sa GM70. Pod to podpada i fazno prostorno odstupanje, al svaki zvučnici traže da im se nađe optimalana pozicija u slušaonici, a to u većini slučajeva nije moguće. Merenja ko i svaka mera nepobitna. Puno ima Tanojaša i simpatizara takvog zvuka, smatram se na neki način merodavnim iako bivšim. Merno je DC 15" katastrofa i kratkog opsega gore, niz krlja i faznih odstupanja, pogotvu bez skretnice, bas izdignut ko što sam naveo, pa niko ne spominje ni super visokotonac a kamoli da utiša bas. Uprkos tome lepo zvuči, zato sam ga i dosta dugo obožavao, sad je lepa uspomena. Svaka kutija je daleko od idealnog izvora koji postoji samo teoretski. Za čistokrvni FR je TQWT naj bolji izbor po mom ubeđenju, moji kabineti su nulti Teresonici, međutim, sa korekcijom zvuče i bolje i šire, nema nedostaka basa i ima rezoluciju, al naravno da ne ljulja prozore ko +db na Tanoju. Jeste sporadično falilo fundamenta ako je materijal tanak, sa Ruskinjama ni čak tad i nemam uopšte želju za Tonajovskim basom koji jeste prijatan i lep al po meni daleko od nekoliko zvučnika koje sam slušavao, možda poželim ponekad da čujem tako nešto, ako ništa drugo, ono za podsećanje. (@S.Krstić, jesi ti Novičin?)

Neko voli da se žulja, neko da se žulja.

Nem pojma oko toga, al vidim da bi to bilo relativno lako moglo da se uradi, ima tema na diy.com, al nisam stigao da se više upoznam. A ako si voljan da sugerišeš, izrada i načini su bez limita, može sve i raspoložen sam u svaku komplikaciju da se upustim. No, mislim da bi možda mogli da otvorimo neku slobodnu temu i da ne ofujemo Stradijevu, malo smo ga preterali i to nije u redu na neki način. Problem je što ja nemam kapaciteta da otvaram novu temu, uvek je lakše biti padobranac ofer.

Kvantitet na uštrb kvaliteta, a oba kretanja mogu da idu i u degnerativnom smeru.

Tako je, kad se pogledaju stare fotke, pa jasno se vidi koliko je to staro bilo bolje i izrađeno i mnogo više pažnje ugrađeno u neki proizvod. Danas se sve potura ko kukavičije jaje, novo=dobro, a bubac, pa sve je već izmišljeno pre jednog veka. Nego, svojvremeno sam hteo nešto da drndam sa megnitima na nekom hibridnom i jako retkom zvučniku, dole bas a gore elektrostat, nije bilo nešto posebno da se uradi u avali na Batajničkom putu i uopšte ne znam zašto sad toliko navijaju cene za retku zemlju i slične varijacije kad postoji ovo na slici: Još dvnih dana sam imao ideju za elktro magnetom, al bilo neumesno pored tek masovnije pojave neodijuma. Prelistao sam malo net, vrlo zanimljivo i nije neka muka da se napravi, dobra strugarska obrada i solidno motanje špulne. Neki komentari čak navode da ni napajanje nije nešto kritično i čini mi se sve u svemu kao lak zalogaj, barem za diy. Sam drajver uvek valja da bude podrprt sa zadnje strane nekako, sa izduženjem je to još lakše, a inače valja i sam magnet da bude kapsuliran, ima jedan Lauter sa takvim kućištem, a uostalom, i sam Tanoj DC fabrički ima poklopac preko magneta i to je dobro, čak se modifikacijom može uticati na zvuk visokotonca.

Jutro, Zvučnik što je stariji, to bolje zvuči, plus alniko, mada po nekom mom saznanju, keramika je naj, ali manji pa to mana, zato se sad ponovo veličaju elektro magneti, ko što su nekada i bili, to je sad tema za diy. I mislim da je i stara korpa bolja.

Pošto se tama malo izofila, ajd i ja kao diy-er a ne diy-bayer ili diy-neter. Na slici od pre 10 godina je većina ručnog rada, tek kupljeni Lauteri, pored su Audio Nirvane u BR kutiji i Fostex 167,(sa ili bez E, ne sećam se), u TQWT kabinetu po nekoj Hiraginoj kreaciji. Apropo gornje iznetih komentara o radijem kupovanju drugih zvučnika i uopšte o lošem zvučenju Lautera i FR zvučnika uopšte, moram da se složim barem na prvu loptu. Mali Fosteks je bukvalno nakon pola minuta zamenio dugo obožavani Tanoj DC čiju skretnicu su Aca i Brana totalno ispeglali i time njegov zvuk podigli na vrlo zavidan nivo, recimo, bliskom FR-u. Fostexi su slušani ne znam ni ja sa čime sve, a raznorazne Fostexe i kutije sam imao prilike da slušam i uvek su zvučali pitomo jednom rečju. Nakon dužeg preslušavanja tri para kutija dođe moranje da se oslobodi prostor i postavim oglas. Dođoše dva momka i donesoše svoj pojačivač uz predhodnu moju saglasnost. Radilo se o B klasi solidne snage, ne pamtim kad sam slušao nešto a da nije bila A. Fosteksi umilni, Nirvana tako tako, a Lautere bi bacio kroz prozor koliko ni našta nisu ličili. Sa mojim pojačivačem je slika bila obrnuta ali i dalje je Fosteks imao nešto što bi većini više prijalo, a i meni i da drajveri nisu bili skroz novi i da nisam znao kako zvuče usvirani, možda bi tog časa drugojačija odluka bila. Ostali su Fostexi još dugo u mom posedu, vremenom, dugim, su se Lauteri primirili i na kraju su Japanci otuđeni, sad mi je žao jer bi savršeno legli kao drugi par uz TV.( ako neko ima da ponudi, nek izvoli). Kad me neko priupita za preporuku, predložim Fostex, bilo koji, Monakor kao jeftinu varijantu primerice, napominjuči da Lauter nije za svakoga i ne za svaki sistem, prevashodno pojačivač i potpuno razumem tuđa pogrdna iskustva. To je jednostavno tako i ima sigurno više zvučnika koji nisu toliko kočoperno kritični i ko nije spreman da se izbori sa njima, bolje da ih zaobiđe. Odluka o prelasku na Lauter je bila zahvaljujući celokupnom uživanju na Hedlundu kod Eci Lazara. Na prezentaciji kod tvorca Teresonic-a, Gosn. Dabića sam shvatio pun kapacitet ali sa njihovim SE 300b koji nisam mogao da si priuštim. Naravno, zvuk je bio više nego zadovoljavajući ali je stalno postojala potreba za još nečim, možda tu i leži zec u ovoj, Stradijevoj potrebi. Izređalo se niz SE pojačivača klase 2A3/300b i to je po mom sudu nužan izbor, jednak svima po svetu kao dobar pogon za FR uopšte. Nije tako za Fostekse i niz drugih drajvera tog tipa, ali za Lauter apsolutno jeste. Slušao sam 845, il neku osmicu, Y10, možda još nešto, ali nije celokupno prolazilo jer samo tonski karakter mi nije bio dovoljan. Ruska Babuška u Ajonu je tek Lauteru udahnula punu performansu, no, ne volim tu cev pa Bog, inače se lako da napraviti SE sa njom. Put je logički navodio na 211, prošlo ih je više kreacija i prepravki, tek sa RCA cevima bi mogao da kažem da je knap. I na kraju natrči GM70 i posle minuta je uređaj ostao u sistemu iznenadivši Miroslava Petrovića koji je svedok više od dvadestak godina odolevanju mog predhodnog pojačivača, nikada nije mogao da me prevesla da ga zamenim do tada šta god da je bilo poređeno, a nije on jedini. Po mom definitivnom zaključku, Lauteri su izuzetno zahtevni bez obzira na kabinet, slušao sam ne nešto mnogo jer ih jednostavno ni nema kod nas, ali dovoljno, Akademija, Bicor,Mau, pomenuti Hedlund i visoki Teresonic. Tako da sve komentare negativne konotacije mogu da propratim konstatacijom ili pitanjem, sa čim slušano, bez da ih sporim, kao sa klasom B. Ne znam šta je po sredi, klasa 2A3 zaista lepo zvuči menje više jednako bez obzira čije je pojačivač, al fali doza prezensa, što Aca Ribon recimo dosta potencira, VT4C je pa presuva i teška, potrebao joj je karakter 300b, to sam još davnih dana zaključio i na običnijim zvučnicima. GM70 se jednostavno uklopio, cevka ima sabrano 2A3 i 211 i još više odlika po oba karaktera , a karakteristični "shoot" koji ima svaki FR, a Lauter naročito, zato se i rade drugojačiji fazni nastavci, neću da kažem da ga nema, već jednostavno ne smeta, čak, ako je vokal milozvučan i prija. Naravno, živ čovek se privikne na gotovo sve i sklon je samoidealizovanju, tako da subjektivizam uvek postoji, ali čuju i druge uši i ono što ubrzo shvate bez obzira na lični ukus, je velika bliskost živom izvođenju, a to je meni prevashodnije od energetskog doživljaja na koji većina stavlja imperativ. Stradi i ja se ne znamo, mislim da imamo zajedničke poznanike i prijatelje, možda smo i suprostavljeni po nečem drugom, al zato delimo istovetnost Lowther-a.

Davno prošlo a i bilo lepo, sa velikm poštovanjem i srećom sam imao čast da upoznam gotovo sve od značaja u ovoj sferi, da dobijem odgovor više na svako pitanje, da čujem i naučim da slušam živo, verodostojno. Ko zna koiliko života provedoh u druženju uz slušanje, to se danas svelo na ovu i ovakvu virtuelnost, na žalost po mom kriterijumu.

Nekoj od prvih poseta Bradaču još kao momčić, nacrtao mi je šemu skretnice sa Lauderom kao srednjotoncem, on je voleo višestazne zvučnike izrazito fazno doterane i svi njegovi radovi su zaista impozantno zvučali, neka dva kabineta još uvek stoje u memoriji među nekoliko koje ću pamtiti čitav život. Lautera sam čuo mnogo godina kasnije u dobrom sistemu, ali je trebalo još decenija da dođem do njih, do harmonije i niza razloga koje navodiš. Moji Tanoji, a i svaki, su imali kolko se sećam +6db na merenih pedesetak herca, rezonanca oko 20hz, meni je više smešno nego nekulturno da me neko ubeđuje šta je bolje za moje uši, a slušao sam kao da su moji, sistem sa bas sekcijom od 8 HPD-a 385 plus jedno 12 raznoraznih drajvera, čitav zid. Ovo navodim kao čistu informaciju a ne kao argument, bilo za bilo protiv.

Tako je Zen, krajnje subjektivna prevaga u nekoj vršnij sferi jer mora da postoji elemetarna verodostojnost reprodukcije, lični efenitet začinu je ipak konačan. Zanimljivo je što uvek postoje dušebrižnici, u subotu sam bio u poseti drugaru bratu posle duge pauze, doajenu hifija, njegovi, pa moji pa sad opet njegovi zvučnici stoje u slušaonici uz Nestoroviće, svojvremeno mi bilo muka kad sam morao da ih priključim za kontrolu pokojnom Lotketu na prodaju, mogao bi za njih i za kamaru priznatih zvučnika da kažem koju negativnu činjenicu. Ne, svako ima svoju percepciju i shodno tome odabira šta će da sluša. Pomenuti drugar i ja smo imali nekad različit ukus u muzici a isti po pitanju zvučnika i sistema uopšte, danas imamo mnogo identičnih diskova a potpuno različite koncepcije sistema, a inače vrlo lepo i razložno analiziramo i muziku i to šta i na čemu čujemo.

Da, opet se priča pokreće ka navođenju šta je bolje za nečije uši, ili ukus, a nema ni potrebe da se bilo šta argumentuje, sve sam to već sam sebi odavno izargumentovao bez intencija ka ikome.

Teoretski, u praksi ni dva drajvera napravljena jedan za drugim nisu blizanci, a kamoli šuma komponenti i činioca.