Lemić

Ima kako se vezuju kabllići da se dobije mono veza.

Da, ja sam prvi 180g vinil platio devedeset i neke 50DM, plus poštarinu unutar Nemače 25, pa mi brat doneo, znači 75DM. Kad sam čuo ploču, shvatio sam koliko takvo tehnološko reizdanje zvuči i da ja ne mogu to sebi da priuštim, a niži nivo više nisam hteo. Nešto što imam direktno rezanih je nešto malo lošije zvučno, standardna izdanja su takotako, a domaća nisu vredna pomena osim za kolekciju. Prihvatam da nekog radi šum i pucketanje, al šije mi ga Đura, kad nije bilo CDa, svi su se ježili tim lošim pojavama. A sad se svaki i vinil i gramofon i glava proglašavaju božanskim, e nije nego. No, svako nađe uživanjciju po sebi, da ne kvarimo.

Da, izgleda da je uopšte suštinska vrednost, bilo čega, zamenjena svima jasno merljivim, "što je skupo, mora da je i dobro".

To su budalaštine, 9 soma cena, ajd molim te. Ne bih da polemišem, sinoć sam ovlaš poredio dva ista snimka sa trakera, jedan standardni SACD, drugi sa vinila i još većoj rezoluciji i više mi se sviđa čist digitalni, ovaj sa vinila nema tu dinamiku malčice je plići dole. Dinamika je uvek bila problem za glave, ne znam danas. Kouetsu koji ja imam, Black Goldline je imao naj veću od cele game iako prvi model, koštao je nov 1.500$, ne znam kolko košta danas u izdanju sina. Deca Gold je isto imala punu dinamiku, ali plitak bas, tek je Gerotirana zvučala kompletno. Ali je sve to bilo nekako jeftino, osim tih nekih rariteta, Ortofon je samo jednu glavu imao koja je bila nešto skuplja, konkord MC 200 sa crvenom tačkom, japansko izdanje, al ništa spektakularno, očigledno da su se namazali pa udri.

Moram da se pre svega izvinim. Naime, pri zameni elka jedna žica se odvojila od ploče koja snabdeva male cevi. To je inače napravljeno tako da nije uopšte lako servisibilno i pri vraćanju je učinjen kiks i došlo je do pomeranja radne tačke drajverske cevi. Uređaj je posle nekog vremena povremeno tiho pucketao, dans pregledano i ispravljenja omaška. Sve što sam napisao važi, izuzev da je sada balans sasvim kako treba, samim tim su prostornost i rezolucija još bolji. Ali, stoji da nije Mundorf, jednostavno je sve tu i nema zamerki, zanatski sve zvuči kao da tako treba, ali mi fali malčice neke slasti. Imam destek dana pre nego odlučim oću li uzeti Mundorfe, ili ću se navići na ovakav doživljaj.

Ja sam u godinama, kao i moji savremenici, kada je verovatno poslednja mogućnost da se dosegne još nešto. Dovoljno sam stekao iskustva i sumnjam da bi me malo šta zanimalo. Po mom shvatanju, zvučnik je stub sistema i njemu se podređuje sve: Zvucnik za ceo zivot - Hi-Fi audio - HiFi forumi WWW.HI-FILES.COM Nakon niza godinja lutanja i 5 godina siroko pojasnog zvuka, konacno do vrha, Lowther ili popularno... Pojačivač koji sada imam apsolutno zadovoljavajuće zvuči u paru sa kabinetima, lampu GM70 smatram među vršnim uopšte. Sve ovo što radim je u jako visokoj zoni, može se posmatrati kao nepotrebnim, ali je zadovoljstvo u bavljenju pikanterijom, sistem je toliko rezolutan da malte ne oseti kad ga pogledam. Čovek sve radi zarad zadovoljstva, meni je ovo, a ko što reče moj drugar Profa, "merak nema cenu".

Još jedan upgrade postojećeg pojačivača, činim da bih lično čuo razliku i sabrao ideje za novi. Nakon izuzetno zadovljan rezultatom sa jednim Mundorf elektrolitom, zamenjeni su sprežni kondiši kupljeni kod Audiophonica. Kod njih nema loše robe, sve se može smatrati dobrim. Mudorfi vršnog ranga su 44€ komad plus dostava, to mi se učinilo baš mnogo i uzeh ove sa slike. Čitao sam neku test recenziju, spadaju pod krajnje neutralne a koštaju razumnih 8,50€ komad. Ugrađeni danas na mesto nekih poloikarbonata. Prostorno i po rezoluciji su Jantzeni nešto bolji, čitav spektar je malo čvršći, srednji i visoki su nešto izraženiji i na granici sviđanja, ovi stari su bili skoro pa taman, ali nešto punijeg basa i uopšte neke prezentovane energije, dok Jantzeni zvuče sa lakoćom, kao da muzičari sviraju sasvim odmorni a ne kao na kraju svadbarskog dana, ne mogu da kažem šta je bolje i tačnije. Međutim, ton nije to što sam očekivao, ono što mi je Mundorf doneo, sad se izgubilo. Doživljaj mi je takav kao da izvođači muziciraju sami za sebe u nekom studiju, ono, slušalice i zanatski što bolje za master, bez da imaju komunikaciju sa slušaocem i prenosa emocija, čest izraz u opisu Laze Fozgena. Stari kondiš je to imao, pogotovu sa Mundorfom, tako da ću za desetak dana ipak morati da se otvorim za njih, čim drugar ode za Beč. ( Usput je nađen jedan Kendail u visokom naponu da se blago naduo, on nije izlože nikakvom naprezanju, radi ispod 300v a deklarisan je na 450v. Od tih 5 komada eto jedan je ili star, ili je problem što nije formiran, što valja da se radi kad se meću novi. U buduće će sve morati da se kondicionira pre ugradnje, mora da se napravi elektronika i za cevi i kondiše.)

Ja sam svoj klamp poklonio jer nije bio na navoj, već na stezanje i moralo sa dve ruke da se manipuliše. Produžio osovinu i narezo navoj, al nikad nisam napravio drugi.

Teg mora da ima težinu da bi ima funkciju, a tad se vrši povećan pritisak na ležaj, što nije dobro, povećava se habanje i može se javiti šum. Bolje je da se pritisak na vinil vrši zatezanjem, uobičajeno putem navoja, ili ko što Sota ima, na prekret. Oracle ima odlično rešenje, ispod vinila ide jedna konusna podloška i kad se klemp zavije, praktično kao da blago prelomi ploču i tako je ispravi. Nešto što nisam probao, a imam više komada je "anti klemp", opet ideja Ive Jeličića. Ispod ploče se mete podloška veličine papira u srcu i ona lebdi iznad diska. Debljinom i vrstom materijala se traži najbolji slušni utisak, ali je to zezanje jer mora da se podiže ručka, na Mocartu je to lako. Za ovo tek treba klemp, da umiri eventualno klaćenje ploče.

Gosn Nebojša Maričić je doajen hifija generacije Viktora Bradača, Mila Nestorivića, Ive jeličića, elektro inženjer i školovani operski pevač sa karijerom u Bečkoj operi. Aktivan je čitav život u svim značajnijim projektima kod nas, počevši od Mocarta pa do Teresonica uz Mila Dabića. Uživa moje veliko poštovanje, kao profesionalni umetnik je dosta uticao na moje poimanje onoga što čujem, jer on muziku zna u živo iz prve ruke. Što se tiče Mundorf elektrolita, jedan od retkih sa naponom od 550v, ko što je već rečeno, radi ih isto nemački brend, nije to ništa ni novo ni neuobičajeno, jesu visoko cenjeni. Prodaje ih francuski Audiophonic, a kod njih je sve u ponudi dobro i probrano i šta god da se uzme, neće biti loše. Primer, nisam mogao da se odlučim šta da izaberem od Caig sredstva za čišćenje jer imaju preširoku paletu, natrčim kod njih i imaju svega tri artikla i to je to, pravi izbor.

Slike su kao primer kako ne treba da bude, bez obzira kako dobro zvuči. Zadnja slika upravo to i ilustruje, Mundorf je nešto višlji i nije mogao da stane na napajačku ploču i onda bukvalno nabudžen. Ja inače nisam od onih koji kao "svaki Cigo svoga konja hvali", no dobro a i nema viš svrhe, već viđeno, mislim na uređaj. Što se tiče postavke odgovora veštačke intelegencije, to je još jedan korak u zatupljivanje jer se sopstveno razmišljanje potiskuje kao gubitak vremena. Naravno da znam i Maričićeve i Šolajine "trikove", obojica razrađuju elektroniku, iako sam uvek čuo manji ili veću razliku kad se ubacu nešto novo, ovo je bilo malo neočekivano. Mundorf je kupljen pre desetak dana kod Audiophiksa, sasvim sigurno nije star ne znam koliko, a koliko je tehnološki mator, nemam pojma.

Novi elko je odradio oko 15 sati, treće paljenje danas, zvuk je još bolji. Pričam sa Gosn Maričićem i pitam ga jel može da bolje radi kako se više puta pali i prolazi vreme, jer to sam već primetio inače. Čula razgovor moja supruga, ona inače odlično čuje i pitala veštačku intelegenciju i prosledila mi odgovor: "Kada govorimo o formiranju ili razradi kondenzatora u hi-fi pojačalu, mislimo na proces koji omogućava elektrolitskim kondenzatorima da postignu optimalne performanse i dugovečnost. To je posebno važno kod novih ili dugo nekorišćenih kondenzatora. Zašto je potrebno formiranje kondenzatora? Elektrolitski kondenzatori imaju unutrašnju dielektričnu oksidnu barijeru koja se može degradirati tokom vremena ako uređaj nije bio u upotrebi. Formiranje (ili “razrada”) pomaže u obnavljanju ove oksidne slojeve kako bi se sprečilo curenje struje i poboljšale performanse uređaja. Postupak formiranja kondenzatora 1. Metoda sa postepenim povećanjem napona: • Isključite pojačalo iz mreže i otvorite kućište kako biste imali pristup napajanju. • Koristite varijabilni ispravljač (regulisani izvor napona) kako biste polako povećavali napon na kondenzatorima. • Počnite sa naponom od oko 10-20% od nazivnog napona kondenzatora. • Povećavajte napon postepeno (npr. svakih sat vremena dodajte 10% napona), dok ne dostignete puni nazivni napon kondenzatora. • Ostavite napon na maksimalnoj vrednosti nekoliko sati kako bi se dielektrik regenerisao. 2. Postupno uključivanje pojačala: • Ako nemate mogućnost korišćenja eksternog izvora napona, uređaj možete priključiti na mrežu preko serijske sijalice od 40-100 W (kao zaštitni otpornik). • Ostavite uređaj da radi na niskom naponu neko vreme (npr. sat ili dva), zatim uklonite sijalicu i pustite uređaj da radi normalno. 3. Dugotrajno korišćenje na nižoj snazi: • Koristite pojačalo na nižem nivou glasnoće tokom nekoliko sati pre nego što ga opteretite punom snagom. • Ovaj metod je lakši i praktičniji, ali manje efikasan za ozbiljno degradirane kondenzatore. Saveti i preporuke: • Ako su kondenzatori previše stari ili pokazuju znakove fizičkog oštećenja (npr. curenje elektrolita, ispupčenja), bolje ih je zameniti nego pokušavati formiranje. • Proverite specifikacije kondenzatora pre nego što primenite formiranje, jer neki moderni elektrolitski kondenzatori ne zahtevaju ovaj proces. • Koristite multimetar za merenje curenja struje i kapacitivnosti pre i posle formiranja kako biste procenili rezultate. Ako niste sigurni u postupak, najbolje je da se posavetujete sa stručnjakom za audio elektroniku." Sledeći uređaj će imati sve Mundorfe, ili samo neke papire u ulju. Kad je juče Gosn Maričić čuo uređaj, diskretno mi provuče da se zamene svi elektroliti i kondiši i metu Šotki diode, umesto novog uređaja. I to je opcija, ali da se uradi druga veća šasija. Sad slušam neki klavir, ma čik da nije u sobi, ovo pojačalo ima neku magiju definitivno, kud ga onda nisam prekutijao.

Sad slušam Gary Karra, Albinoni, bas i orgulje, znači dosta niskih tonova velike energije, što je uvek peoblem za zvučnike, pogotovu za FR, ja mislim da ni Lowther ne zna kako dobro mogu njihovi drajveri da zvuče. Nikad nisam ljubio orgulje, al ovo sad zvuči prelepo i ranije je bilo odlično ali je ovaj Mundorf dodao nešto što daje šmek, nije badava što ga hvale i koriste oni kojima je doživljaj prevashodan.

Danas je zamenjen onaj elektrolit u visokom naponu i koji je crkavao, umesto nekog Nipona od 390mikra i 550v, metut je vrhunski Mundorf od 470nf i 550v. Čim sam bio stavio Nipon umesto Kendaila, na prvi ton mi se nije dopao zvuk i jedino pismen izbor je bio Mundorf. Skup je, razlika jeste mala ali čujna, voluminozniji bas, bolji prostor, više i akustike, sve nekako zvuči glatko i celokupan ton je dopadljiv. Za uređaj su uzeta još dva sprežna kondiša, ali će biti zamenjeni za par dana, nisu danas da bi imao iskustvenu referencu šta koliko čini. Mundorf je malo višlji i nije mogao da stane na napajčku ploču, pa je metut na bok kutije, na slici gore desno. I, uskoro je kraj drndanju sa ovim pojačivačem, red je da se krene u novi.

(Što se tiče iskustva sa hlađenjem cevi, izneto verovatno mnogima deluje kao blago rečeno neverovatno. Ko je gramofondžija i ima slušnog iskustva sa pravilnim podešavanjem glave i ručke, verovatno zna da antiskejting utiče na zvučnu sliku, ako igla nejednako pristiska obe strane brazde i to čini da sve bude pomereno u neku stranu i to se u glavnom ne primeti osim kad se mete test ploča ili neka koja ima zapis koji se čuje iz sredine. Iz mog iskustva, velika većina gramofona nije podešena tačno.) Po mom mišljenju a i po savetu, konkretna izrada pojačivača valja da se počne od kraja, znači, od izlaznog trafoa. Da bi se on definisao, potrebno se opredeliti za snagu pojačivača, visoki napon i impedansu. GM70 kako sada zvuči mi je sasvim zadovoljavajuće, iako su izlazni trafoi relativno maleni i krajnje prosto namotani, jedan primar i dva sekundara i predpostavljam, bez ikakvih vratolomija kad je u pitanju način motanja, standardnog dinamo lima debljine 0,50mm. U Saund Praktisu ima jedan dobar članak gde ćovek objašnjava zašto ne treba preterivati sa sendvičiranjem već ići na dva primara i tri sekundara, takođe i bez odabira specijalnih legura, već se odlučiti na klasičan hipersil. O izboru lima isto ima dilema, EI, torus i C, ja sam se opredelio za C jezgra i koja su po pravilu umerene debljine, 0,30-0,35mm uobičajeno, ustalom imam ih, davno sam uspeo da ih navučem. Snaga, kojom se konstruktori listom hvale je kako su izvukli maksimum, meni nije primarna, jer slušam Lowthere u Teresonic TQWT kabinetima i čija osetljivost prelazi 100db. GM70 može da radi od nekih 600v, ima onih kojima se sviđa kako zvuči na tom naponu, dok neki perferiraju preko 1.000v i kad čovek čita, teško da može da se opredeli. Dosta ih radi na inad 800v pa do 950v i to ne bih prelazo iz čisto praktičnih razloga, ali gde ići niže je pitanje, slušam ga sada na skoro 1.000v, ali sam ga i slušao na znatno nižem naponu i nemam po tom činiocu stav. Imperadnsa sadašnjih trafoa ne znam koja je, jesu rađeni za 211, ali čisto sumnjam da su i izrađeni adekvatno za tu cev. GM70 može da radi od već 5K pa do 10, isto nema opšte usvojenog zaključka, ali nekako većina se vrti izmeđi 6 i 8 Koma. Veličina trafoa takođe varira, ja imam dupla C jezgra od nepunih 16 kvadrata, nešto op 24, što je dosta više od sadašnjih EI. Ono što sam našao, Lundahl LL1688 je dosta veliko C jezgro, ali mislim da je to da bi se dobio podatak o najnižoj frekvenci od 5Hz -3db što je potpuno besmisleno, pogotovu za FR drajver. Odluku o izboru veličine ću morati da donesem tek nakon dobrog obrazloženja i u koje su sadržani pomenuti činioci, znači, moram od više Gurua da dobijem mišljenje. Listajući net, natrčao sam na ovaj interesantan link koji upravo polazi od izlaznog trafoa: (new adventures in) ultra‑fi: coppatone GM70 /2 ULTRA-FI.BLOGSPOT.COM I had no idea… jc sent me above image after I published part one , where I coined the coppatone name. I must admit that sunscreen lotion wa...

( Dužan sam izvinjenje i pojašnjenje, Iva Jeličić je uspostavio "Neptun" fabriku pojačivača, Svrljig je radio Philips a gluvu sobu niški fakultet.) Što se tiče hlađenja cevi, Gosn Maričić mi je pojasnio, kad se hladi balon, jednakomernije je opstrujavanje elektrona na anodi i ta cev bude dominantnija u odnosu na vreliju, kaže da je to opšte poznato, objašnjavajući al ja to neću da pamtim. Večeras sam slušao, sa različitim temperaturama je slika blago u levo, rambl koji mi je bio reper, za nekih recimo tridesetak cm pomeren, kad sam vratio hladnjak i poravnala se temperatura, tačno u sredini. Buca je takođe primetio da postoji razlika iako nije direktno slušao, već po memoriji. (Da podsetim, on je profi operski pevač i sva svoja izvođenja je uvek znao napamet, ima godina ali još uvek ume da čuje.) Iz navedenog, hladnije staklo je dobitno, sinoć je bila sluška do iza ponoći, sve lepše zvuči.

Tako mi se čini, leva lampa na oko 200, desna preko 300, imam Teresonic demo materijal, na jednoj numeri se čuje nešto kao rambl, sa leva, kad sam navuko hladnjak i na desnu cev i sačekao da se podladi i premerio, taj prizvuk je bio u sredini. I posle tokom večernjeg slušanja mi je prostor bio nekako bolji, više 3D u sredini. Sad, možda tripujem. Izmerenih 332*C mi se nikako nije svidelo, a slušam ga tako od prvog dana, nije mi palo na pamet da se time bavim dok nisam dobio hladnjake i guglajući dođoh do nečijih navoda da dve cevi rade na 200*c, sad su GM70 na 205-211*C, preko sto stepeni ladnije, predpostavljam da to može da utiče na emisiju i da se čuje, što da ne. Ko što rekoh, Jeličić i Maričić su pravili hladnjake, Iva je verovatnije bio inicijator, a on je bio izuzetan um, mislim da je Svrljig on utemeljio.

Stavih i na desnu cevku hladnjak, ali malo pomeren višlje nego na levoj, za par stepeni je viša temperatura, praktično treba oko 1cm od gornje ploče uređaja, umesto 2cm. Ha, mislim da je prostor vukao u levo sa različitim temperaturama cevi, sad kad su obe poravnate, nešto što je dolazolo odatle je sada u sredini i uopšte mi se čini da je cela slika bolja nego ovih predhonih dana sa stotinak stepeni razlike. Ne znam da li se iz ovoga može uopšte nešto zaključiti vezano za uticaj temperature? Sledi još jedno čuljenje ušiju pod obavezno.

Izostavih suštinu, vezanu za "početke". Vukošić je radeći uređaje, došao do Audio Note trafoa i bilo ih je tri u ponudi, sa srebrnom žicom, preskupi, standardni skupi i treći po prihvatljivoj ceni. On je bio praktičar, sve je merio i zaključio i slušno da ti naj jeftiniji trafoi nisu bili dobri. Onda je ovde našao nekog da mota i ispostavilo se da su ti naj jeftiniji bili motani Afričkom žicom i čiji bakar nije bio dovoljno dobar i kad su premotan bili su sasvim u redu i to je bilo praktično zeleno svetlo da se otpočne sa pravljenjem u domaćoj izvedbi. Kenjalo je inače na trafo gledao pojednostavljeno, njegov krajnje uprošćen proračun trafoa se pokazao tačnim, veličina takođe jer prevelik trafo ima gubitke bez obzira na širok frekventni opseg. Trafo za moj preamp, motao je neki motač iz tadsšnjeg "Rotora", na" divlje", znači bez striktnog slaganja žice, uređaj nije imao gornji spektar. Šolaja ga nešto popravio i na kraju napravismo ručnu motalicu i vozi Miško, bauk zvani trafo je srušen.

Ovako, rezultat merenja koliko god bio upotrebljiv ili ne, pokazuje razliku sa i bez hladnjaka. Da li treba stavljati hladnjak uopšte, je pitanje za sebe, ovaj par cevi radi u istom ovom režimu već više godina, ne znam koliko je to bilo sati, ni da li su u punoj performansi, rekao bi da jesu zbog merenja na osciloskopu a i slušno. Nisam našao egzaktan i podatak o radnoj temperaturi, niti gde se meri, ostaje samo da slušno i donesem neki zaključak, a za to još nisam spreman. Soklovi za fono su namontirani, stavljeni sa tim pripadajućim zaslonima, imaju federe u sebi i uošte nedodiruju nigde cev da bi bili hladnjaci, već su izgleda samo štitnici smetnji i protiv mikrofonije. Na line cevima mi nikad nije palo na pamet da ih stavim, sad kad pričamo, probaću.

Ja sam hteo da kupim HSR 48, prvi masovni stereo risiver kad se pojavio, pre toga sam slušao tranzistor, Trubadur gramofon i Unuitra mono kasetofon. Majka nije dala i 1981 mi jedan Turčin prošvercuje Tehniks liniju. Htih nekih godina upoznajem Bradača, Maričića, Jeličića, oni su bili vodeći u ovoj pasiji. Vreme Kefa, Daynaudia, lenjih zvučnika i koje su terali tranzistorski pojačivači, ala Krell. O cevnom pojačalima niko nije ne pričao, nije ih ni pominjao. Kad mi je došao L Audophile pod ruku, tad sam prvi put video Hiragin L 300B, kog god sam pitao, ko da sam pitao za lanjski sneg. Početak devedesetih je bio vrhu nac lenjih zvučnika na čelu sa Apožeom. Istovremeno se tu i tamo pojavljivao neki cevni PP, OTL, a prvi pravi SE 211 je mislim 96. napravio Vukošić za promociju Nestorivićevih zvučnika koje je spakovao Rade, elektroničar iz Pančeva. Manifestacija je bila u Hayatu, gostovali su svi a bil je i pevačica Viktorija. Ja sam to slušao kod Jeličića predhodno, on je imao salon dug oko 12m i to je bio prvi ozbiljan uređaj i od koga je sve počelo. Potom radi Kenjalo svoj Ongaku i onda ova tada mlađa, današnja generacija počinje da kreira i sad su u vrhu i imaju zavidne rezultate više napolju, nego ovde. Sa mnogima sam prošao i u priči i u sluški dosta toga od samog početka. Aca i ja pijemo kafu, on previja trake i non stop mi objašnjava, a ja samo klimam glavom bez da ga razumem, Brana vobluje, a Života mota kalemove. @Dumus, sitno mnogo na telefonu, možda da izneseš siže?

Mislio sam na početke motanja trafoa za cevna pojačala, a i uopšte reinkarnaciju lampi, Vukošić i Kenjalo su bili pioniri tada. Bradač je dobio otkaz u Tandbegu jer je prepravio neki risiver i javno pokazivao da tad bolje radi, tako je na nesreću od pamtiveka pa do dana današnjeg. Kad je Leonardo 1480. nacrto helikopter, da nije bio to što jeste, zatvorili bi ga u ludnicu sa gvozdenom maskom. Uvek je bilo i biće, lucidnih ljudi na ovome svetu, ali je mnogo više onih drugih na žalost. Što se tiče očitane temperature, meni je isto rezultat neverovatan, mada sam čitao da laser koriste i još neki audiofili. Imam negde sa sondom, ali ne znam koliki opseg ima. Ovaj merač koristim u mehanici za neke operacije, uvek ga usmerim u pod i to mi je provera tačnosti, često ga koristim na svetlo srebrnoj plastifikovanoj površini i tačano pokazuje, ali i dalje imam skepsu prema očitanih 332C*. Hiraga je rađena po Bradačevom uputstvu, bakarisan gvozdeni lim kao zaštita od RF smetnji, mada je mu metal za to. Uređaj podeljen prečkom preko pola da se ne mešaju kanali, odvojeni pregradama trafoi, napajanje i elektronska ploča, tako se eliminišu što je moguće više uticaji. Preamp je potpuno suprotno rađen. Od tih nekih godina ja slušam bakarne cevke kao interkonektno ožičenje, poveden člankom "Essex eho". Kad je čuo Kenjalo, nije mogao da veruje da ne preslušavam radio amatere i raznorazne smetnje i morao je da dođe da se uveri, on je kao inženjer bio krajnje prizeman. Pored otvaranja Hirage, otvoren je Philips CD 304 sa obe strane, skinuti svi oklopi sa činč konektora i za sve je bilo promene na bolje, malo ali evidentno. Iza digitalije još od tada imam trafo 1:1, pošto sam nezgodno otkinuo žicu, zatražim od jednog drugara neke i uspem da dobijem iz istog izvora jedan par i on je radio bolje, razlog je što ih je on sppakovao u plastičnu kutiju a moji su samo na ploči. Pričao sam sa tipom koji mi ih je dao, kaže da su identični ali da kutija pravi elektrostatsko polje i utiče. Svojevremeno je Džon Atkinson ili neko u američkom "Stereu" napisao članak o kablovima i šta je to što mi slušaoci čujemo i pravimo razliku. Zaključak je da je to elektrostatsko polje koje čini svaki omotač i njegova kakvoća, pored samih provodnika naravno. Međutim, problem bez oklopa ne mora da se čuje, neke smetnje jednostavno "jedu" signal i informaciju, a da nema nikakvih uočljivih smetnji i čovek misli da je sve super, a nije.

https://audiokarma.org/forums/index.php?threads/vacuum-tube-operating-temperatures.921607/page-2 Ovo je ono što sam izguglao i gde se navode neke temperature. Još jedanput sam merio i definitivno je razlika temperature između cevi sa i bez hladnjaka ko što sam uslikao. Definitvno ću staviti i na drugu cev i onda tražiti neku poziciju pomeranjem po vertikali. Ovi hladnjaci su inače pravljeni za 300b Vrševice koje su malo izdužene. Pošto uređaj zvuči bolje zbog poboljšanja grejanja, potrebno mi je neko vreme da se naviknem, pa tek onda ću moći da pokušam da uočim razliku sa i bez hladnjaka. I nađoh u nekoj dati da cevka može da radi u spoljnoj temperaturi od -60C° do +70°, očito je jako robusna. Ovo je drugi moj diy iz negde 1996, po uzoru na Hiragu. Alen Rajt je u svojim izlaganjima kazao da svi metalni oklopi degradiraju zvuk. I jeste tako, pročitavši ga, skinuo sam poklopac Hirage i jeste bolji zvuk, od tada, sve slušam otvoreno. Umesto čečične i bakarisane kutije, ovaj preamp je urađen od punog drveta, dno je šper. Bio je projektovan za Mulard niske ispravljačice i ima svoj poklopac, ali nikad nije stavljen jer je sa Visokim Čatam ispravljačicama bio neuporediv zvuk. Ovo je SE preamp "Euridice", Ciro Marcio, dual mono, jedna cevka sa izlaznim trafoom i laderom kao potenciometrom. Grejanje ispravljačice i izlazne cevi je naizmenično, visoki napon se znači ispravlja cevno i filtrira se LCLC, prigušnice i papiri u ullju. U uređaju je postavljeno sve za LCR riju, ali nije nikad realizovano, možda jednom bude. Sve što je u kutiji je oslonjeno na gumene podloške i stegnuto isto preko njih. Elektroniku je uradio Šolaja, uređaj nije imao nikad ni bruma ni šuma, sada se pojavio tek malko zujke na jednom kanalu i zato je izvučen iz police, što nije ni malo lako, dubok i težak oko 36 kila, jedan trafo je blago popustio. Novi amp će biti po ovom uzoru, naravno uz sve ono što se naučilo za više decenija, elementarno da ne bude izložen ovolikoj prašini. Svi trafoi su motani ovde, to su bili i počeci u Srbiji, sve su dupla C jezgra. Ožićenje je s lak žica. Šolajin prestižni Grande Ekscelense je praktično pristeko iz ove kreacije, suštinski je umesto autenuatora ubačen TVC, što ću i ja u nekom periodu učiniti.

Video sam da se hladnjaci rade od lima oblika zasečene piramide, ne valoviti kao što je ovaj moj i koji imaju perforaciju poprečnim kanalima u odnosu na vertikalu i koji su kao zakrivljeni ka spolja i na gore. Naravno, ne postoji izbušen dimnjak. Nađoh na netu da je neko napisao da KT88 radi na 200*C i da može da ide i na 250*C. Takođe sam pročitao da temperatura samog grejača, ne znam koje cevi, može biti i 1.400*C, katode 1.000*C. Takođe da pošto se radi u vakumu, temperatura se prenosi zračenjem i otuda ono što sam napisao da ne sme da se pokrije zona katode. Saša mi danas istakao i to jeste tačno. Da cevi trebaju da se hlade, imale bi neko hlađenje, ima i takvih cevi, ko što kaže Banat, ali me nisu zanimale. Dalje, navedeni podaci o cevima bi trebalo da podrazumevaju garantovane karakteristike i broj sati, pod maksimalnim opterećenjem i to bez cinculiranja, znači, zabodi, pali i gasi i do tog broja sati. Cevi su bile podređene vojnim standardima i to je amin, što znači da se radi o minimumu koji će cev da odradi, a one koje su kvalitetnije izrađene će raditi i duže. Pričao mi je Kenjalo da jedana cev 6n6p u Kostolcu radi više decenija svaki dan, verovatno je na donjem režimu rada i zato može. GM70 je vojna cev, znači da mora da radi na -55*C, gde oni imaju mesto koje je naj hladnije na planeti, a isto tako da mora da izdrži i pustinjsku vrelinu. Od predajničke cevi je tražena snaga, znači 1,5Kv i sve na maksimum. Kad pričamo o audio upotrebi, prvenstveno se traži zvučni kvalitet, trajnost je u drugom planu, barem ja tako gledam, tako da sam spremam da menjam cevi po isteku deklarisanih sati gorenja. Nikola Vukošić je voleo da prži cevi do koske recimo, Buca Maričić je gađao neki sinergijski optimum, predlaže mi oko 850v za GM70, a cev već lepo radi od 600 pa do 1.500v, druga je priča o zahtevnosti delova i svega za toliko visoki napon. Za grejanje sam našao da kažu da ispod 19v cev loše počinje da zvuči, preko 20v da se prebrzo troši, sad je na 19,53v, bila je možda i na 19,80v, sad je maknut otpor zbog umetanja prigušnice pa je tako ispalo. GM70 traži minimum pola sata da proradi dobro, a tek nakon dva sata dobije pun zvuk. Gore prikazana merenja su i bila nakon otprilike dva sata, ranije sam isto merio ali u kraćem vremenu od paljenja, ali nisam očitao nikad više od 270*C. To znači da je ovo pri put da sam izmerio tih 332*C i što se poklapa sa slušnim zaključkom kad amp zazvuči u punom bogatstvu. Stotinak stepeni na cevi sa hladnjakom je skoro trećina manje, to mi izgleda baš dosta, tehnički gledano, nije cev u uslovima gde je vrela atmosfrera, ili zatvorena u neko vojno vozilo pa da se pregreva. Viša temperatura grejača je brži protok elektrona i obratno, očigledno je da ipak zvuči bolje kad je brže, zato sam i rekao da ću morati da probam da zaključim nešto po ovom pitanju. Ovaj par cevi radi već više godina u sadašnjem režimu, sad kad je meren signal, prednapon je spušten sa 113v na 110v, što nije ništa, a i pitanje koliko je prvi put bilo pa tačno, u svakom slučaju joj ništa ne fali i smeta, a i imam ih dovoljno u šteku. Ali tražiću baš podatak o temperaturnom režimu rada.

Da, babuška trtoši na grejanje 6A struje recimo, soklovi gore. Pitanje jeste na kojim temperaturama svaka lampa treba da radi, nisu ove visoke temperature tek bezveze. Čuo sam da postoje, ili da bi trebali, podaci o radnim temperaturama od-do, nisam nikad natrčao na to, doduše ni ne čitam tehničke podatke, sad sledi potraga. Ovaj hladnjak je savijan oko runda od 6mm, toliko se meri. Kad se uhvati za staklo cevi, preuzima direktno toplotu na sebe i emituje je, a ovi valovi su praktično kao dimnjački kanali gde vazduh struji odozdo ka gore i tako dodatno izbacuje toplinu, tako da mislim da je ovo dobro rešenje, plus ima učinak na mikrofoniju. Temperaturna razlika između leve i desne izlazne cevi je oko 100C°, što uopšte nije malo, što znači da hladnjak i te kako funkcioniše. Plastifikacija nije dobar nanos za hladnjak, raster jeste, kao i crna boja, ali mislim da to nije od prevelikog uticaja već ukupna veličina, površina i efekat oddžaka. Bakar je bolji termo provodnik, lepši, može se tanko izlakirati da ne patinira. Ne mogah da nađem sliku gde stoje dva hladnjaka oko cevi, jedan dole, drugi pri vrhu i nacrtano kako zrak toplote zrači kroz staklo u predelu rešetke il čega već i da ta zona treba da bude otvorena, odnosno, bez hladnjaka. Ovako velike cevi vrlo lepo izgledaju kad sijaju, hladnjik bi i zbog toga trebao da bude od perforiranog lima, ako ništa, zumba i ručno se lagano izbuši, ceo ili samo vidljivi deo, možda i da taj deo cevi ka napred bude otvoren skroz, dovooljna je federna konstanta da drži hladnjak čvrsto uz staklo ako ga zahvati preko pola kruga, a može i da se nategne nekom oprugom, uljni semerinzi ih imaju od inoxa.