Lemić

Jedino uiverzalno zadovoljstvo je sranje, sve ostalo je lično poimanje, gde spada i kolecinarstvo i to što si navo za sebe ili bilo koja druga pasija. Čim se pojavio CD, te godine sam ga već slušao kod drugara, provodeći po više večeri nedeljno kod njega slušajući i snimajući na TDK-MA-R kaste i Nakamičiju ZX 9 i ko zna kad bi kupio CDP da mi ga on nije poklonio 90 i neke godine. Tih, pandemijskoh CD godina, ja sam na berzi kupovao ploče, a ti CD izdanja, Thorens 160 je modifikvan po Bradaču još 1982, a Žirodek, Kuetsu i Mocart su zasvirali 1987, čim je izašla prva 180gr ploča, ja sam je kupio. To je moja lična istorija. Tako je, zato i pričamo, da bi podelili i došli na neki način zajedno kao forum. Ja nemam, nisam ni ikad imao nameru da se bavim profi iz ove oblasti, što ne znači da neću podržati bilo koga koga ko je nameran, ustalom Aca i Šolaja su svojvremeno bili dobrano, čak smo se Dragan i ja posvađali zbog nekog projekta koji mu je kasnije bio značajan stepenik na vrh. Jednako i sada Branku, "imaš blanko za bilo šta sa Lauterima", a usput će se naći nešto i za mene, a već jeste i to iz prvog hica. Uh, drastični priraštaj budalaština kroz godine, džaba što uvek potkrepim nekim primerom i rečju i slikom, čak i kad je opasno po glavu, ljudi teraju svoje. Nije kudelja al jeste traka, sad je "Bizmark" preporučio, stiska motorcanglama kočiona creva pri ventiliranju, još daje opis kako ta klješta treba da izgledaju. Sve je to "Googletrend University", sramno je postalo spomenuti svoju diplomu, čak i za bilo šta, uključujući i medicinu. Branko i ja smo se videli 5 puta, a pričamo ko da smo zajno rasli, to je suštinska vrednost. Merak nema cenu, plaće se dokle može i to je jedini limit.

Spremio sam projekat modifikacije još pre par godina. Odpustila se ručka u pivotu i mrzelo me da podešavam, jednostavno nemam vremena od posla, ovih dana računam da ću ga imati prisilno. Drugo, izbor vinila mi je tolki kolki, dok je flac-a more, a kvalitet PC Topping zadovoljavajući i komfor umesto ritualnosti.

Uprostio sam kao ohrabrenje i podršku polazeći od boldovanog, pa kad se pogleda na diyaudio.com Project Ryu, ne bi trebalo to da košta para bubrega. Ima izvedbi sa Lowtherom, zakačen FC i tad je cena udesetostručena recimo. Kad je celokupna izrada kreacija sa ekstremnim čistunstvom po svemu, tad prihvatam da to može i treba da košta. Ja ti rekoh, al ajd. U HI-FI-ju, ulazim u ravno 40-tu godinu aktivnog iskustva, računam da sam tad upoznao Bradača pa redom, predhodilo je zagrevanje, tačno znam da sam docimo Quda-405 i Luxman-a MQ 3600 1977 godine "Magic bus"-om, slušo kao znatiželjac i Ardene i Qvadove elektrostate, ne zanajući ništa osim da je skupo, tako sam i vrednovao. Kad je motor u pitanju, pubertetlija pod stare dane, desetak godina, profi mehanika dosta kraće, ali je imam kao takmičar automobilista, ali je prevashodan stav i pristup. Popraviti šta je redovno pokvareno je manji problem, veći je šta sve ljudi rade ubeđeni da znaju i to mi je ala enigma, moj mozak ne može da uklaviri šta sve ruke mogu da skrše. Član sam BJB foruma, ide sad neka tema o kočnicama, frapiran sam, Bože me sakloni, uzržavam se da komentarišem jer će me pojesti. I banalna zamena kočione tčnosti ima svoja pravila, kad bi napisao, ja mislim da bi me uvaljali u katran i perje, a i inače malo dajem savete jer recimo, od 5 radnji po redosledu, izostavi se ili preskoči, pa onda budem kriv. LM, Lowther je potpuno drugi zvučnik, uz bolju esenciju originalnosti, po tome bi trebao sad da košta pitaj Boga koliko, al kad bi Branko reko recimo 500€, nikom ne bi palo na pamet da uračuna njegovih 3 decenije iskustva i znanja, a na osnovu čega je on napravio to što sam izneo, slika deluje smešno iako su milenijumi civilizacije prošli dok homosapiens nije izmislio točak.

Pa, predpostavljam da si čitao i pratio temu kako se odvijala i možda si sačuvao nešto. Na prvoj strani čovek navodi da je koristio čelik 1010, na sledećim je usporedio sa permanetnim magnetima čisto tehnički, tako da je neka početna nit uhvaćena. Obratiću se Aci svakako, nego hoću da stvorim neku predstavu u glavi, da ne budem ko telac na livadi. Danas sam dobio od drugog uvaženog potvrdu da je e. magnet kao princip malte ne zakon, što mi je i te kako bitno. Beše neki svetski hit nekog FR-a svojevremeno, zaboravih ime, skup ko bubreg, baš mi Aca pričao da je izuzetno obećavajući, kad prođe malo, laž i prevara, kasnije i Dabić potvrdio. Ja uvek malo širim priču, ima jako skupih naprava, poštujem uložen trud i razvoj, al što je mnogo, mnogo je. FR sa field coil magnetima koštaju bezobrazno, nema tu nekog ne znam kakvog razvoja, čitava filmska industrija je to prežvakala, samo primeniti uz neke korekcije. Par desetina kila gvožđušije i žice, drebang i ende, napajanje ko napajanje, svako pliva, pa ako je princip bolji, to neko cepidlačenje je u pozadinskom planu. Spomenuo sam Hiragu u šper ploči, bila kod mog drugara Odića, a u sistemu Krel KSA 50, mislim da je bio jedno 5 soma maraka a Hiragica 600, otkačim ga i zakopčam šperku, omazala pod Krelcem, od tad, nikad ga više nisam cenio a slušo sam ih ja mislim sve baš kod njega kroz godine. Da, setih se tadašnjih njegovih kutija, Proac, al ne znam model, bas kakav sam jedinio još čuo na pomenutim Nestorovićima, ko je gledo kako je Cormier mlatnuo Miočića na UFC-u, pesnicom ko da ga pomilovo a ovaj pade ko sveća. Ima tih zabluda kolko hoćeš, ubaciš lovu u 6moons il enjoy the music, ima još takvih, proglasiće bilo šta božanskim.

Zen je ovde, imao učešće u linkovanoj temi.

Interesantna tema koju sam odavno listao, sad malo detaljnije, projekat počeo sa 1010, a nađoh da možda ima 1008 i kod nas: https://www.diyaudio.com/forums/multi-way/212953-project-ryu-diy-field-coil-loudspeaker.html

A ja javno, Serbonu FR WC FC FS- ___

Nemam nameru da se nešto iscimavam, ovo sada kako zvuči je više i od očekavanja a i od željenog, neka merica mora da postoji, nisam tip nezadovoljnika već samo volim da guram, al ne baš ko Sizif. Nadam se da ću naći neko rešenje, sa Brankom naravno, par furdi će da natrči, ali bih voleo dostupno rešenje i bez ograničenja u pogledu veličine. Potrudiću se da nađem dovoljno saznanja o tehničkoj suštini, mislio sam da će to biti lakše i brže, prevashodno, koji su neki okviri prihvatljivog u pogledu kakvoće materijala i u kojim komercijalno gotovim prozvodima su sadržani, ala zvonce sa batom, možda je gvožđe za kovane ograde nešto tako krajnje banalno. Hvala na svakoj informaciji koje se u već iznete.

Dao si mi šlagvort. Unazad već neki niz godina, sve više se sužava neko radno polje u ovom nekom day smislu, nema zantalija, o kvalitetu da ne pričam, nekih potrepština takođe je sve manje a za neke stvari koje su banalne i bile uobičajene, danas se nema pojma šta je. Moj kraj je zanatski, basen Rakovice, ma nisam mogao da nađem skoro iole bravara da mi popravi metalna vrata, a ranije, da se tuku da ih zovnem, u svakoj lameli garaža se nešto dešavalo. Trpi i moja rabota, molim Boga da nemam potrebu za tuđom uslugom, a i batalio sam neke poslove upravo zbog te neke nemoći. Svakako, nije to ne znam šta, al kad se ne zna, onda jeste, čudi me da se već nije javio.

Nem pojma, ne poznajem materiju. Ono što bi trebalo je gvožđe koje ne može da se namagnetiše trajno, ili u što manjem obimu barem. Nemam sagovornika, net je jedini izvor koji imam, ovi ostalo je tek informativno. Izlisto sam nešto neta površno, al nisam obraćao pažnju šta bi bilo celishodno, svaka informacija jako vredna.

Nisam znao tehnologiju, a verovatno je nabavljivost problema, kome treba čisto Fe. Našo na netu da je neko čuo da može standard 1010, al je ostao bez potvrde. Meko gvožđe je i betonska armatura, sad, kolko je čisto gvožđe, nem pojma. Danas ću da zovem neke metalce, bar za neku smernicu. Izguglo sam i to. Videh da Šveđani imaju i navode tehničke podatke, al je suludo, ima košta prevoz ko da je zlato.

Svako voli, il da se ljulja il da se žulja, a potonuće je izvesno kako god, pa i u slušanju.

Barem nisu krplje za sneg, ko se dobro saviješ, dobro se i pokriješ, TQWT.

Sve su zvučnici, samo je jedan FR.

Kod zemljaka na brdu, dobar jorgut

3 u 1, klak.

Vala, kako zvuči, vredi i više.

Znači, vruć kompir meni u šake, ako. Neću ja tu mnogo da mudrujem, 25v na akumulator, dao Bog, uvek imam po neki BMW pored mog, to su po 15Ah baterije i mogu jdno 10 sati da se prazne na po 0,5A struje, to sam našao kao neku ideju, a posle otompotom.

Zen! "Ne laje kera zbog sebe, neg zbog sela", niko te nije tuko po ušima da pričaš, sad si popio Lemicovid-C6, pa ti vidi šta ćeš, inkubacija traje dok se ne čuje. Za elektromagnet je potrebmo čisto gvožđe, znači odlivak po topljenju rude, bez obogaćivanja ugljenikom, u takovoj kakvoći se ne može učiniti trajno megnetnim. Naziva se "mekim gvožđem", moguće da se ono koristi pri kovanju, nemam nikakva saznanja, neki tačniji naziv je i "Armco gvožđe". Može da se iskoristi i korpus od zvučnika, znači od furde. Ako neko ima ideju,

Časno je odati poštovanje onima koji su nam oplemenili život. Ne pratiš na času, a i u glavi ti uvek... Napisah gore da sam slušavao skuplje modele, a takođe sam već negde napisao, a sasvim sigurno i tebi besedio onda, al očito da je magnestatsko polje bilo jače. Pošto sam bio privilegovan, dok sam slušao kod njega, Dabić mi je izneo sve Lowther drajvere na sto, cene različite ali ne i nedohvatljive, nisam naravno hteo "retku zemlju". Zamolio sam za preporuku, "Prva ljubav, zaborava nema, sa 6C sam počeo, najlepše zvuči i sa njim ćeš imati naj manje problema", ima i epilog ali zalazi u poslovnu intimu pa ko da ne postoji. Što je zvučnik osetljiviji, to je i suvlji zvučno, preko neke mere i previše, a ja sam ipak imao poprilično masan i kolorisan tonrep sa Tanojima. Dalje, neka ranija mišljenja su da Alnico zvuče manje prijatno od keramike, neovisno od jačine magnetnog polja. Tanoj HPD 385 je imao Alnico, ne nešto preterano snažan, bez obizira na obožavanost, uvek mi je smetao neki ton koji sam ja pripisivao aluminijumu, membrana viokotonca i žica su takva, kao i njegova hornica koju sam tretirao, uvek je bio taj tonić prisutan i zato sam ga se na kraju i odrekao. Hteo sam da zamenim magnet sa Acom Ribonom, znao je on ljude u pogonu, ali nisu mogli da garantuju simetriju samo jednog para, sam čin da se angažovao je u prilog iznetom, a da li je to baš tako, nemam empiriju. To što sam nameran da uđem u "field coil", nema poentu u samoj snazi polja koja se može podešavati i time i tonski uticati u nekom balansu, što je dodatna dobit, već u dejstvu i učinku samog polja, kod elektromagneta je to bolje, ali je problem napajanja i samog grejanja, prvi Lowther je bio tako pogonjen, a današnje varijacije koštaju ko bubreg, što je čist kriminal.

Bile su sa Kefovima i Hecom, posle sa dva niška, pa sa 2 Daynaudio, relativno lako bi mogao da dođem do nečeg, al bi mi to poremetilo životni prostor i koncept koji gradim dugo, a možda bih se i razočarao, ovako je velikan i biće dokle god se pominjao, hvala što slušam danas.

Matori, pa hvala, lepo od tebe pročitati ovako nešto, mogo bi to češće da činiš, bolje ti stoji veruj mi. Znaš i sam da je jako teško ispravljati krivu Drinu, a ustalom, Ajnštajnova teorija relativiteta se zasniva na zakrivljensti, brem kolko sam je "razumeo". Sve što se radi je za lično zadovoljstvo, čak je i plata jednaka indirektno, radi se nešto što se ne voli, a kompenzuje kroz zadovoljenje u nečemu drugom. Kad se subjektivizam usvoji kao cilj, naravno, u širim ili užim okvirima, onda ga je lakše i lepše ostvariti. Nešto nad je ne naturati po svaku cenu svakome i svaki put, nešto svoje. Kad je u pitanju FR, obično i za barem prvi put, odvaraćam iako teško da ću ikad da se vratim na vušestazni zvučnik. Volim da čujnem ponekad bilo šta drugo, relativno skoro sam slušao Nestorovićeve kabinete, baš mi se dopalo, nisam studiozno slušao ali nisam primetio fazne otklone, doduše behu još dva para na brzoj sluški. Drugar ko nizmatičar, stalno mu se vuče kamara zvučnetina po kući, moj stav je da se treba okačiti o zvučnik kao stub, nakon nekog predhodnog odabira koncepta, pa onda mu tražiti prehranu.

Slušao sam sve što je napravio, imao sam privilegiju od svega nas nekoliko, da čujem u njegovoj sobi, mnogo me je usmerio, kak klinac, nisam kapirao, ali to što mi je danas primarno mi je on posadio. Istovremeno me je upoznao sa Bucim Maričićem koji me je kao vrhunski operski pevač i ETF inženjer od dara, oblikovao a ujedno i prostro putanju kompromisa. Posle jednog slušanja, u autu mi je figurativno sve objasnio, "šta je hi-fi, cipela a rukavica". Bil su Bradačeve kutije kod mene, poslednji njegov projekat, rađen za mene, je ostao izgubljen, bilo je to osamdesetih. Možda misliš na Zorana Odića koji je imao verovatno par među najboljim tvorevinama Bradača još neke 76 godine. Bradač je bio veliki um, jedan od retkih koji je i na budalasto pitanje davao razložan odgovor, slatko se smejao mojim takvim pitalicama. Znao je suštinu, ali je kao i svaki konstruktor sa težnjom inovacije, imao neku uskost u pristupu. Još tad mi je na papiriću nacrtao šemu za Lauter, čuvam je dan danas, ali jednostavno je voleo inženjersku doteranost i umeo je istina da izvuče dobar zvuk iz takve postavke, što je retkost, takav je i Hiraga, kao i Mati Otala recimo. Obično to inženjersko zakeranje biva kontra produktivno, primer je Brumaster, izmerna izobličenja na nivou merne greške, a zvuk debakl, koštalo ko kajgana Svetog Petra. Bradač je podcenjivao cevi, "danas jedno, sutra drugo", što jeste tačno, ali isto tako se i mi sami menjamo i to je neumitno. Moj primerak Hirage je on konstruisao a ja napravio blesimetriju, jeste tukla sve živo i neživo i sa svim zvučnicima koje sam u tom periodu imao, ali je otišla drugaru u ruke nakon minut slušanja GM 70, koji je spakovan da Bože me sačuvaj, to samo Kenjalo može, savim sigurno ne bi zadovoljio merni Bradačev kriterijum, on je nastojao da uređaj ide preko 100Khz, a SE cevaš kad prebaci 20Khz je car, ali zvuči prirodno i sa znatno niže, to on nije mogao da prelomi u glavi, iako je sve što me ju uputio u muzici baš tako. Kao običan slušalac, ne obazirem se previše na merenje, zvučnik ima jako veliku distorziju, više procenata, svoj neki kolorit, proizvodi niz nus neizbežnih efekata u pogledu interference bukvalno sa svime našta talas nailazi, znači, krajnje nesavršena sprava i utopija je tražiti i očekivati ideal, tako da je lično jedino moguće. Zato sam i istakao Bucu Maričića, on je jedan od rekih koji čuje sa obe strane, "poslednji Mohikanac", Bog da ga poživi, a i da napravimo nešto o čemu smo pričali pre dve godine, jednu kraciju kutije koju je i Dabić imao nameru, isto iskorak u nepoznato, kao i jedan spartanski ali beskompromisni amp, on jedan od retkih koji razume magnetizam a ne samo da ga zna, takav je bio Nestorović, Tango i Tamura su mala deca.

Čestike Branku. Kao slušalac, izneo sam, Branko to nije slušao, kad bude čuo kod mene, izneće svoje zaključke. Ima tema o Lauterima, igranje sa supervisokotoncem i sa iznetim utisticima. Frekventno mereno, ne ide ni jedan FR ne znam kolko gore visoko, meni lično nit smeta nit fali, jednako ko što mi ne nedostaje bas koji ljulja prozore, stvar ukusa u krajnjol liniji. U toj temi se kao nus pojava pri dodavanju visokotonca na Lauter, javlja nešto slično što sam naveo u predhodnom postu, tako da je stvar ličnog izbora. Lično nisam nikad bio nešto voljan da probam, al to ne znači da neću, uz Brankovu inicijativu naravno, a i voli on to malo gore. Ja sam se povukao u svoj mikro svet, preslušo sam ako ne sve, ono sve reprezentativno po tipu, tako da davno kako nemam interesovanja, a i ne tangira me tuđe mišljenje, pogotovu što je FR koncept težak, ili nerazumljiv za većinu. Ja sam još pre četvrt veka kod prijatelja slušao Lautere sa dodatim sub basom i cevašima sa Tango trafoima, nije mi se dopalo ni malo, da bi se desetak godina kasnije zaljubio. Potrebno je vreme da se nešto usvoji i razume, da neko učini poduku i pritisak, moja je sreća što sam imao prilike, ko prvi put čuje FR, obično prođe kako sam i ja kad sam se prvi put susreo. Doduše, to onda i sada su dva sveta. Imao sam zadovoljstvo da slušam reprezentativnu Terosonc postavu, snagaš sa retkim SE 300B i specijalnom kablažom, rekao sam tad Dabiću uz smešak u njegovom ambijentu, da mora da dođe do mene, na žalost, ode a da nije čuo kako njegova kreacija može da zvuči, a ovo sad sa Brankom je tek daleko iznad. LM, nije sistem u punom potencijalu baš, iz raznoraznih sitnica, referentni CD ne radi, Topping DAC zvuči odlično, ali nemam potvrđen komparativ. Kad prođe ova udjurma, sredića Buca Philipsa pa onda, što da ne. (Kucam na tastauri kojoj su se izbrisala slova, "corona production", pa činim niz daktilo grešaka a vreme editovanja škrto, pa se izvinjavam, da ne ispadnem nepismen.)

Verovaću, al nešto mi poznato. Uzgred, imam BMW i servisiram ga, nemoj samo još i o motorima molim te. ...................... Pre nego sam uopšte ušao u svet muzike, osim diska, epoha Džon Travolte, imao sam neki kanal za dobavu muzikalija iz Londona, znao sam šta su skupi i dobri brendovi i već poznavao ondašnji beogradski krug, praktično me je on i uvukao u ovu pasiju i kroz godine, mnoga i divna prijateljstva. Zahvaljujući njima, vrlo brzo nakon uzimanja nekog običnog sistema, Tehniks, ušao sam u visok rang, a zanimljivo je da su prva ozbiljnija slušanja bila baš na Ardenima. LM, kupim ja komplet Elctrocomapaniet, tek izašo nov, dam na slušanje i u poređenju sa ručno pravljenom Hiragom u šper ploči, bleda slika, tada sam ja raskrstio sa brendomanijom, što se kroz godine x puta potvrdilo, zato perferiram i ručne radove i modifikacije, ceo sistem mi je takav uostalom. Moj Integrum je takozvani nulti, razlikuje se prednja ploča od kasnijih komercijalnih i nema sliku velikana džeza sa strane. Uzeo sam ih od momka koji je tada radio zanatski deo, slušao ih je na SE 845, rad Niklo Vukošića. Na kabinetima je bio filter koji pegla opseg opciono, kad sam ga stavio, odma sam ga i bacio i sad žica sa kalema služi da kačim delove za farbanje. Poravnava malo, ali tupi i muti zvuk, što je meni značajnije, često se sreće i preporučuje inače kod FR-a, merno je to bolje, slušno, kako kome. Konstrukcija kabineta je TQWT, to je smislio upravo Paul Voight, zato se i zove Voight pipe, praktično Lowther, jer je Voight bio suvlasnik. Mile Dabić je ugradio dodatno "helmholtzhelm rezonator" da bi izvukao donje lage. Osnovana je firma u USA na profi nivou po svim aspektima i Ingenium, uspravna cev i Integrum, isto to ali savijeno u kompakt, su doživeli hit i smatrani su najboljom izvedbom Lowthera do tada, nažalost, Miki i on su preminuli u proteklih godinu dana i to je kraj jedne lepe priče. Znam pomalo o talasovodu i toj konstrukciji, naravno, ing. Dabić mi je i dosta preneo. Konusna rezonantna cev se zapunjava vunom iza drajvera, time se pegla opseg i virtuelno povećava zapremina, uobičajen postupak kod kompresione kutije. Međutim, mene je to svrbelo, ako ništa drugo, hteo sam da zamenim veštačku vunu prirodnom, savet Bradača, nabavim belu očišćenu češljanu ovčju, pozajmim mernu opremu iz bliskog polja koja ide preko PC-a. Krenem i dođem u ćorsokak, mereno i čujno se ne poklapa, punjenje već zbrkano i ne mogah da ga vratim na prvobitno merno stanje, postoji neki sled i pravilo kako se pune slojevi. Nemajući kud, povadim sve napolje da bih krenuo ispočetka, pre merenja reko ajd da čujem prazne kabinete, to je imao u nečemu drugom pokojni Laza Fozgen, veštačka vuna je završila u kontejneru a ovčija u podrumu, ostali su zidovi obloženi krojačkom filcom. To je postulat, čak i kad je u pitanju velika ubeđenost, valja da se vrši. Merenje je krajnje tačna i egzaktna metoda, ali ne mora da bude usvojen i primenjen dobijen rezultat, ali on mora da se zna da bi se imali tačne koordinate, bez obzira što se subjektivno čulo opire, ko što sam i ja izneo. Sasvim sigurno su moji kabineti kao doneti, bili tačniji po merenju, ali svaki činoc, bez obzira koji, unosi neizbežno i nešto nus, nešto dodaje a nešto štipa, tako da mora da postoji neki kompromis, koji i kakav, zavisi od ličnog prioriteta. Meni je to detalj i živost, žrtvovaću neki herz i podneti krlje, neko pak voli nešto drugo, može to da bude i papir sa mernim podacima, pa čak i cena. Branko bi to mogao baš stručno da elaborira. Naime, kriva čujnosti ljudskog uva nije jedna te ista za svakog čoveka, postoji ona kao neki uprosečen grafikon, ali je svako uvo jedinstveno, sem toga, prag se menja tokom godina, čak i tokm dana, utiče mentalni pritisak koji svi imamo, rapoloženje i stres kao dve krajnosti recimo, zatim trenutni ukus itd. retko ko sluša jedno te isto šta god da je, tako da je to priča sama za sebe. BIN ima i takav pristup, idealno bi bilo izmerenu krivu uva preklopiti preko krive frekventnog odziva zvučnika i onda nastojati da se postigne zaravnjenje, naravno na zvučniku. Fenomen je da tehnički ravan zvučnik nije svima prihvatljiv, upravo što svako uvo ima neko odstupanje, a ukus je tu možda i presudan, tako da je idealna opcija napraviti ga baš po meri i ukusu slušaoca. Nismo on i ja pričali nešto mnogo u tom pravcu, ali nakon mog utiska na prvo uvo, ispade da nam se uši baš poklapaju, ujedno i ukus u pogledu poimanja šta je dobro. Napisah, rupa na saksiji već davno izmišljena, takav mi je i sistem, TVC preamp, SE lampaš, Voight pipe koji datira isto iz tridesetih godina prošlog veka, ima tu još šta bi, odnosno, šta će se uraditi da se vrati u prirodno stanje. Elektromagnet je o čemu već dugo razmišljam, prvi Lowther, PM 1, kao i kasniji i mnogi drugi, svi su to imali, dok nije permanetni komercijalizovan. Iva Jeličić je svojevremeno konstruisao bas jedinicu za Red Acoustic, monstruozni permanentni magnet i za današnje vreme, ali je uvek tvrdio da je to svircam onoj stvari da je elektromagnet prava stvar, inače je on uspostavio Ei fabriku u Svrljigu, što je tada bilo epohalno. Tako je, primer je sama membrana, prirodan materijal je najlepše zvučeći, a ovaj centrator potvrđuje ne teoriju, nego davno odbačenu praksu. Imam par nekih brošura koje sam smatrao samo istorijskim, međutim, zvučnik koji slušam je suštinski iz tog doba.