Lemić

SMD kondiši koji su dodati u Teradak napajanju su uz diode, tako da je Vladd sasvim u pravu. Meni samo nije jasno što se pri izvornom projektovanju baš toliko mora štedeti, da li nekih 5% više cene zbog bolje, ili kompletnije izrade, igra nekakvu ulogu u smislu konkurentnosti pa će prodaja i zarada biti manji, pre će biti da je pohlepa u pitanju. Nego Mikorist, pošto sam ja bolji od dunđera daltoniste samo po tome što razlikujem boje, zamolio bih da postaviš originalnu šemu od D10, jesi objavljivao niz fotki, al ko što rekoh,..., pa da ne čitam sve izpočetka.

Mikanov Zmaj DAC je kolko sam video, ozbiljno prepravljen uređaj, praktično nov model, a za moj, kom sam samo priveo neko napajanjce i malo ga čačnuo, kaže da nije daleko od njegovog, mora da se šalio.To me nešto asociralo da naipšem to što jesam, da se našalim. Igrom slučaja sam primoran da se bavim mehanikom pod stare dane, neke segmente krijem od svih, tako da razumem sve. Ja sam svojevremeno Philpsovu elektroniku celu prešo šel lakom, ima razlike. Vosak isto doprinosi umanjenu mikro vibracija, hladnjak ovde služi da se podhladi. Zamena klasičnim elkosima umesto SMD ima smisla, to je poenta.

"Nemoj da si Vladd", to sam pročitao u nekom postu, diplomatski odgovor. Tvoj Zmaj i ovo su prilično daleki. Žička stigla, poklonio mi metar Gluv_i_udaren, (nije ni jedno ni drugo, naprotiv), hvala i za to i za lep razgovor i preneta iskustva: https://www.diyaudio.rs/topic/9574-transformator-kao-analogni-izlazni-stepen-dac/?do=findComment&comment=377890 Što se tiče konektora, malo sam prečešljo net, sve je to mesing ili bronza, lošiji su gvozdeni. Dalje, na Aliju ima svega pa i WBT-a, dal se u prvoj smeni rade za Nemce a u drugoj za sebe, ko će ga znati. Na CMC sajtu stoji da se njihovi konektori prodaju na Aliju i stavili sliku sa razlikama. Nije problem izostaviti kupovinu na Aliju, veći je kupiti bilo gde pa i ovde, kako ustanoviti da li se radi o originalu ili lošoj kopiji. Sutra ide D10 na kanal, odma se amputira ta diodica. Ovu sliku sam prezentovao svom mentoru: Valja hladnjak da se stavi, neće to poboljšati performansu već radni vek. Svi ubačeni elkosi imaju i te kako smisla, ali bi to onda verovatno moralo u drugu kutiju, već smo pričali apropo ove fotke. Kad bi se bavio analognim delom, bilo bi to isključivo preko trafoa odmah nakon D/A čipa, pričasmo isto u temi. Da uređajčić ima koaksijalni ulaz, verovatno bi se upustio u dublju modifikaciju jer zaista zvuči milo, što je rekost za digitaliju. Iako mi je odnos rezanih u odnosu na originalne diskove 10:1 otprilike, prelaskom na PC kao izvor, CDP praktično ostaje kao relikvija, ipak bih hteo da mogu da ga slušam preko DAC-a, zato sam i imao ideju koja me nije napustila, o Toppingu E30, koji bi verovatno isto valjalo da se modifikuje.

Teradak napajanje je više nego korektno urađeno, jako brze diode, Ničikon elkosi deluju da su fabrički ugrađeni, a prodavac kazao da ih je on ugradio, praktično je ostalo malo za doradu koja se svela na dodavanje 6 plus 6 za bajpas keramičkih SMD kondiša od 0,1mf i doteranim napon na trimeru. Ta minorna modifikacija je donela neočekivano poboljšanje, bas se spustio, više tranzijenata, bolji atak i nekako je zvuk dobio začin slastvenosti. Očigledno da je proizvođač namerno izostavio te kondiše koji ne koštaju ništa, da bi napravio neku razliku u jačem i skupljem modelu napajanja koji izrađuju. Slede zahvati na samom DAC-u, Mikan je Komandant Sava, ali sumnjam da ću ići toliko duboko kao sa svojim Zamajem. Generalno, sve što je napisao o D10 se poklapa sa mojim čuvenjem, iako sam predaleko od njegovog rezultata, od mene, hvala, dođem barem 5 ćevapa kod Doka i mene u kraju.

Dal ovde, dal na "onom" forumu, pisao sam svoju istoriju i vodilju kroz ovu problematiku. Prvi put sam se susreo sam ozbiljnim kablom 1977 godine, bio je to Monster, licnasti i velikog preseka, tako da je morao da se tanji da bi mogao da se kopča na federaste konektore, što je bio standard tada. Naime, smatralo se da je žica jednostavno žica i da je potrebno samo zadovoljiti energetski činioc, pa se uglavnom koristio "luster" kabl, beli duplo spojeni PVC od po 0,75mm kupovan u običnim prodavnicama, na jednom vodu su se vezivali čvorovi da se zna šta je plus a šta minus, mada se ni na to nije obraćala pažnja, bitno je da svira, a interkonkti su bili ono što se obavezno dobijalo uz svaku komponentu, čuvam Nakamiči plastikajnere, što je danas potpuno neprihvatljivo. Ubrzo ulazim u ozbiljan krug tadašnjih aktera, opet je Bradač bio mentor, pričao mi je o kablovima, voleo je Nojmen i RG kablove za režijske stolove. Tu i tamo se pojavljivalo ponešto o ožićenju, u stranim prodavnicama se mogao naći tek skroman izbor. Početkom devedesetih se pojavio Kimber kod nas, prodavao ga je Žare Kimber uz niz ekstravagntnih stvari tada, Krel, Apože, .... Interkonekt KC AG 1 je bio isporučivan u plišanoj ambalaži kao Cartier ogrlica, a tako je i izgledao sa rodijim konektorima i to je bio moj ulazak u ovu sferu, zajedno sa zvučničkim TC AG, ( valjda, onim debljim). Ubrzo su počeli da se pojavljuju mnogi proizvođači i bum je nastao koji traje do danas. Po Beogradu je onda bila pomama za slušanjem ožičenja, nezaboravno vreme lepog druženja. Nekih 6 godina sam preslušavao sve i svašta i došao do zaključka, da "bez kabla ne može", Šćepina emisija ima simboličan naziv sa pravom. Spremio sam nekih 3.500 DM za komplet ožičenje, ali bukvalno dan pred kupovinu dođe Mile Dabić u posetu i donese svoje kablove, sa njim i Laza Fozgen, donevši mi par brojeva Sterofila. Naravno, akcenat večeri je bio na kablaži, odustanem od kupovine čuvši njegove kablove koji su suštinski bili preteča kasnijih u okviru Teresonic-a. Iščitam članak koji sam kao neznalica svojevremeno prenabrego u nekom časopisu koji mi je dobacivao kolega iz USA i to je bilo presudno: https://www.stereophile.com/reference/1095cable Uzeo sam bakarne cevke spoljneg prečnika 8mm, zid debljine 0,7 ili 0,8mm, izolovo krep farbarskom trakom a na krajeve zavario snop lak žica i na njih bakarne stopice, ili omče, isekavši ih u formu znaka pitanja, Bradačeva ideja. Danas slušam prečnik 6mm, na pojačivaču su napravljene bakarne kleme koje imaju izbušenu rupu prečnika 6+mm da cevka uđe direktno, a odozgo je urezan navoj za šraf koji pritiska. Kraj za zvučnike se spoljošti i polako zakrivi isto u oblik upitnika, može i da se raseče i otvori cevka pa zaravni isečak i na njemu napravi bilo omča bilo ?, tako da nema među spoja. Spolja se cev ispolira pa premaže šel lakom, iznutra se isto napuni cev pa ostavi ukošeno da iscuri sve par dana dok ne polimerizuje lak. Za interkonekte koristim "kapilare" cevčice od mislim 1,5mm spolja, zid oko 0,35mm, ne sećam se. Imam neku količinu RCA činčeva koji su kopija jednog WBT-a koji je upravo izbačen iz proizvodnje. Na njemu su sva tri spoja na šraf, signal, masa i širm, savijem plus cevku stranu i razmaknem vodove, krajeve zašrafim pomenutim šrafčićima, ne koristim širm. Nemam nešto slika, al ću napraviti jednom. Isporedio sam cevke još onda sa više kablova, između i sa onim koje sam hteo da kupim, bolje su zvučale od svega i praktično sam potpuno van interesovanja. Tad sam imao CDP i DAC, napravih "koaksijalac" spolja cev a unutra lakiruša, sviralo uh. U izlaganju Doktora Malkoma, ima pri kraju zaključak, "treba probati cevi ili trake", Roger Skoffov članak koji je objavljen u istom časopisu širi priču na samu geometriju i izbor provodnika : https://www.stereophile.com/content/what-difference-wire-makes-further-reading Nema tog članka na netu, ja imam požutelu kopiju pa kolko može da se pročita. Na strani 101, u gornjem desnom pasosu ima navod u pogledu srebra i bakra, levo objšnjava fenomem diodonog efekta između neizolovanih licni. Lično, nisam nikad bio impresioniran srebrom, bilo jedno vreme manija da se tope escajzi i izvlače žice i stavljaju u teflon, meni je bakarna lak žica odlično zvučala i kao interkonekt. Nisam elkronac, ali svaki provodnok i konkecije imaju R,L,C i impedansu kao čionice, po mojoj zamisli, što jednostavnije i sa što manje zavrzlama, peglanje krive Drine ne uspeva, a može samo da dođe do još veće zapetljanosti. No, interes očito postoji, ne bih se uključivo u temu i tražio kablove za ožićenje međutrafoa iza DAC-a. Ruda bakra sadrži niz elemenata, zlato je jedan od njih i zato se vrši prečišćavanje da bi se ono izdvojilo, a ne da bi sam bakar bio čistunac. Priča o ne znam kolko N, gubi pomalo smisao kad naiđe na konkciju, svi konkteori se rade od mesinga, oni što kažu da je od pravog bakra, prikrivaju dodatak cinka. Po podacima sa neta, mesing ima svega 28% provodljivosti bakra. Pozlata bakra uvek traži među sloj nikla ili cinka, sve je to čist gubitak u provodljivosti ma kolko bila tanka prevlaka. Neka kazivanja navode "crveni" bakar, to je priličan oksid, zatim telirijum, belirijum i rodijum kao dobar nanos preko bakra, mada i ako neko navodi isključivo čistu bakarnu izradu, nije sigurno da je tako. Ja sam pravio ženske konketore od bakra sa drvenom izolacijiom, kad sam prvi par ugradio na mesto običnih pozlaćenih, izljibi me drugar Profa koji ih je menjao. Spolja zaštićeni šel lakom, može i kalfonijumom, a kontakti u spoju ostanu nekako čisti. Muške nisam ni pokušavao, ima jedna ideja komplet drvenih, slično kao što je Simplicius pravio, sad mi dao gas. Nisam skeptik, naprotiv, kablaža i te kako utiče, samo je pitanje koliko i šta je od toga dobro, a šta loše. U svom sistemu osetim svaku razlikicu, primerice: https://www.diyaudio.rs/topic/9574-transformator-kao-analogni-izlazni-stepen-dac/?do=findComment&comment=377872 To na neki način ukazuje na dobru provodljivost vodova, da nije tako, ne bih uočio razliku, dovoljno sam iskusan da me oči ne uvuku u zabludu.

Zaptivne bakarne podloške se zarad ponovne upotrebe žare brenerčićem na plin i na taj način omeknu, "otpuste". Lak žica spada pod mekano zbog nužno potrebnog savijanja pri motanju. U prodaji postoje cevi od bakra, tvrde, koje su mahom prave i meke u koturovima, koriste se za podno grejanje, u klimatizaciji itd. gde je poptrebno lako savijanje. Postoji valjaonica bakra u Sevojnu, predvorje Užica, a Andrej je iz tog mesta. Da li se ovim postupkom izrade dobija kolateralno " dug kristal", ne znam, al ja koristim i cevčice i lakiruše za ožičenje.

Tuđi skutijani trafoi imaju mogućnost bajpasa zbog nevernih Toma, ja slušam trafoe iza CD-a već više od 2 decenije, nema govora ni o kakvom bajpasovanju, čisto sam naveo svoj slušni zaključak i moguće činioce koji utiču na razliku. Gde ima te dve žice da se kupe?

Hvala, išao bih možda radije na golu žicu pa naneo svoju izolaciju, pereferiram bakar, no, možda je red da okusim srebro.

Ne ulazim baš previše u tuđi izbor i ukus, moji će da se upakuju u drvenu kutiju. Za činčeve će se videti, verovatno WBT, a žica je posebna priča. Ovo što je na slici, moguće da je vojna, ja bih ipak uzeo nešto egzotično čisto, mada ne dajem ni 5 para za kablažu, no, nekad valja napraviti izuzetak, neki predlog?

Mislim da nisi pažljivo pročitao, to u kutiji je tuđe, moji su na pleksiglasu. Ti ćeš tek da dođeš na tapet, em si me podmašio, em to činiš i dalje, ima tema o DAC-u pa da je ja bar ne širim ovde, mada se dopunjuju. Imam ja još trafuljaka, a dobići ih još:

Stigli su moji "interstage", međustepeni, trafoi. Dobio sam info, 1Kom su, 1:1,4 odnos. Limovi se vide da su tanki. Transformatori koje sam slušao, u kutiji i ove koje sam dobio na pleksi pločici su identični, međutim, moji zvuče za nijansicu bolje. Razliku verovatno pravi nešto što se vidi okom, PVC kutija, taster za bapas, žice su verovatno iste, konektori ni na mojim nisu ništa pa posebno. Kutija nije metalna niti magnetna, ali sigurno pravi elektristaski plašt, tako da ću moje da skutijam u staro, dobro i provereno, drvo.

Ako se ne varam, svaki D/A konverter je na izlazu naponski izvor, tu i leži problem. D/A čip može da bude čist strujni i zato iza njega mora da ide IV konverzija, kad ima naponski izlaz, onda već u sebi ima operacioni. Bolji Dakovi zato vrše konverziju na neki način bez operacionog čipa, ala Rogićev The Model koji ima Doktor i kako je moj Philips prerađen, ali ja nisam slušao, niti znam koji koverter ima IV konverziju direktno putem transformatora. Peđa Rogić i ja smo se i upoznali i družili upravo preko tog idejnog rešenja, u tom periodu je i razvijen The Model i sledeći korak bi verovatno bio trafo IV pretvaračem, ne znam šta je on dalje radio, ali je sigurno napravio dobar uređaj, možda skup al Bože moj. Neću da se uplićem u tehničku elaboraciju šta trafo u ovoj izlaznoj kombinatorici radi jer ne znam, ali da popravi zvuk je evidentno i to vredi i kroz neki novac i kao trud da se napravi i pozabavi njime.

Ovako Mikone, pomenuti prizvuk visokotonca nije merljiv jer se radi jedostavno o tonu koji emituje sama kakvoća aluminijuma i meni je to počelo da smeta. Predhodno sa imao elektrostat, sve mi je zvučalo kao staniol od cigaret kutije, to su neizbežne stvari, čak i papir ima svoj ton, doduše, on se smatra neutralnim, verovatno što je prihvatljiviji ljudskom uhu. Bas, iako od papirne membrane, ima takođe svoju tonsku zašećerenost, zato ga mnogi i vole, ja sam ga obožavao izvesno vreme, no, prigušio sam mu karakter utrljavanjem grafita u samu membranu. Aca Ribon je uspeo svojim vešanjem i majstorijom da izvuče ješ 1db efikasnosti, što se čulo kao lepo. Dalje, postoje dva tipa visokotonaca, jedan ima manji omski otpor, taj bolje zvuči po mojoj oceni, on je išao u Gold model. Što se tiče skretnice, ako i dok ne nađem šemu, na viskotoncu samo 2 mikra, ( uh, možda 1), slušao sam PIO kondiš koji malo neutrališe metalni ton, na basu velik i debeložični kalem, ne sećam se koje induktivnosti, ali može da ide bas bez ičega i tad radi možda najbolje. Merno, javljaju se pikovi od oba drajvera, ali su oni skroz uskog spektra i sa velikom razdelu pa ih praktično uvo toleriše, odnosno, čujni boljitak je veći nego što je prisustvo krlja koje skretnica guši, gušeči i kolateralno. Posle HPD 385 , ide serija sa četvrtastom korpom, tad ih je moj drugar Odić batalio, a on ih se napravo samo tako. Ja sam ih slušao u svojoj eri Tanojisanja nekoliko puta i nisu mi se dopali, naročito viskotonac, drugojačija trubica. Zanimljivo je da se samnom složio i vlasnik koji je bio blizak tadašnjim zastupništvu za ovo područje. Koliko sam bio u toku, rikon kit postoji za HPD 385 samo, to je zato što se verovatno ugrađuje u današnju 15-ticu. (Zen, prebaci sve ovo u neku temu o Tanojima. )

Ko što rekoh, HPD 385 sam slušao u kabinetima od 100 pa do 800l kolko po programskim simulacijama mu odgovaraju. Možda sam sačuvao merenja koja je Aca svojvremeno radio, javlja se pik na nekih 60hz i praktično se grafikon izdiže dosta više frekventno. To doprinosi da se uvek čuje neki, ili neka količina basa, praktično nema numere a da ga iole nema, što je dopadljivo naravno, zato sam ga i voleo svojevremeno uostalom. Drugi atribut je ton gornjeg spektra, aliminijmska membrana visokotonca kao i sama njegova horna uvek daju taj neki prizvuk, to nikako nisam uspeo da neutralušem u dovoljnoj meri. U temi o DAC-u, naveo sam da sam tek sada dobio zvučnu sliku koja izlazi van teoretski mogućeg a koju sam upravo imao svojevremeno na Tanojima i sa trafoom iz CD plajera, znači, pun hologram. Nije to sporno već tonska neutralnost, zato sam se opredelio za FR.

Ajd da ofujemo. Dvojica pomenutih velikana za zvučnike su na moju gnjavažu napravili sasvim drugojačiji koncept i nikad više u narednih desetak godina nisam zakačio fabričku skretnicu koja sadrži mislim 12 elemenata u signalnom putu. Slušni doživljaj odličan, merno na prvi pogled nije dobro, al kad se rezonski razmisli, to je to. Ja Acu znam jako dugo, nije znao svakakona na početku što zna danas, ali je odmah razumeo problematku i zhvaljujući tome je postigao što jeste danas. Devedesetih, HPD 385 i SE VT4C su odredile moj današnji put. Inače su predmetni trafoi slušani i na njima svo vreme dok sam ih imao. Uh, kud pomenu Tanoje ovde.

Vidi, naslušao sam se Tanoya još iz vremena sedamdesetih, pa onda devedesetih, od Berklija pa do kutija sa 800l zapremine, pa sa po dva drajvera u kutiji uz niz kombinovanja. Moji primrci su unikatno bili urađeni, Aca Ribon i Brana Hodalić, skretnica skroz simplifikovana, jednostavno vanserijsko po svemu. Amp je bio Hiraga by Viktor Bradač, preamp pomenuti singl Euridice. Obožavao sam Tanoje ali sam ih se odrekao bukvalno nakon tridesetak sekundi slušanja FR Fostexa od 6 cola, završili su u Royal kabinetima u Budimpešti. Nema tu ništa kontradiktorno, promenio se ukus, ili mi se dopalo ovo drugo više. No, da ne ofujemo temu.

Ne, ne,ne, nemam utisak, ili, ne žalim se na donje lage, samo sam izneo komparativni slušni doživljaj između dva uređaja, možda pa Petrović DAC malo pumpa dole. Slušam danas ceo dan, potaman mi sve, napravio je trafo dobru izbalansiranost, zvuk je onkav kakav mi je falio zbog izbacivanja pređašnjih transformatora. Čitao sam malo forum pa naiđoh na Vladdov neki komentar, "reskost", to je u stvari adekvatan naziv za ono što pruža ovaj trafo, meni izletela reč agresivnost. Kad sad prođe i Pravoslavna Nova Godina, Topping i ovo napajanjce će na sto, hvala za ukazivanje na diodu. Ja sam dugo slušo Tanoy-a HPD 15, on uvek izbacuje bas i kad ga ima i kad ne, problem je FR navesti da zvuči kao velika membrana, a to se uspelo: https://www.diyaudio.rs/topic/9799-lowther-modifikacija-zvučnika-6c/?do=findComment&comment=376972 HI-FI je kompleksan i ne može se posmatrati segmentno i pojedinačnim stvarima rešavati kriva Drina jer sve utiče uzajamnom povezanošću.

Da se ne izgubi povezanost:

Da nastavim temu, paralelna povezanost : Spominjao sam trafoe koji sam godinama koristio iza CD plejera, ostavljeni su duži izvodi na koje su stavljeni konektori tako da je to bio ujedno i interkonekt. Ovo je namotano na "divlje", čisto za probu, al ostade dugo u upotrebi, primar pa sekundar, ne sećam se više, ali je bio relativno kratak gore što i nije loše za CD jer se trafo ponaša kao filter. Projektovan je kao 1:1, 300 : 300 Oma. Zamenom aktivnog predpojačivača, Eridice, singl sa jednom cevkom i izlaznim trafoom, šema iz talijanskog časopisa, školski rad elektroske cevi, za TVC, trafoi se nisu uklopili iz nekog razloga i izbacio sam ih iz sistema. Kad sam uzeo Topping D10, hteo sam da probam trafoe, ali su se pokidali izvodi uz same primare i praktično ih nije moguće popraviti bez razmotavanja: Prijatelj i mušterija iz moto priče, bubnjar i sa odličnim sistemom, "Voice of the teatar" kabinetima recimo, koristi neke transformatore sa velikim zadovoljstvom, ja mu slao DAC na slušanje, a on meni kad je vratio, te trafoe, skutijane i sa ulznim i izlaznim konektorima. Ne znaju se tehnički podaci, ali na osnovu sluške, trebalo bi da su 1:1 jer nema razlike u glasnosti: Ovo "čudo" zaista doprinosi zvuku, možda ne baš kako mi je on predstavio, ali za nepoverovati, znatno više nego moji predhodni i što je bitno, uklopili su se u sistem. ( Upravo mi je javio da je iz istog izvora uspeo da mi obrzbedi par, priča je stara više od 10 godina, dobiću ih za par dana. ) Miraudio DAC, koji je bio na slušanju kod mene, iznenada je otpremljen vlasniiku u SLO, tako da nisam uspeo njega da čujem sa umetnutim trafoima, ali se nadam da ću uskoro isti, ali pooljšani DAC, imati na preslušavanju. Topping D10, nakon Miraudia zvuči i dalje milo ali premekano. Nema tu performansu, bas se oseća da je plići, što ne smeta generalno, manja je dinamika i sama voluminoznost u doživljaju energije, ali ko što rekoh, izuzetno je slušljiv i ti neki "nedostaci" se uopšte ne doživljavaju kao takvi. Ubacivanjem trafoa, došla je neka doza agresivnosti, a to mi je falilo od prvog dana, ( poboljšano sa posebnim napajanjem ), takođe je sam karakter zvuka dobio za nijansu svetliji ton, ( ne zbog tišeg basa ), što mi je isto bila zamerka od prvog slušanja. Svetliji ton sam dobijao sa različitim ulaznim cevima u pojačivaču, tema https://www.diyaudio.rs/topic/6496-motalica-regulacija-brzine/?do=findComment&comment=372313 ,ali to je ono, "sečeš uši, krpiš stražnjicu". Pre bih taj karakter nazavo svežinom, tako nekako zvuči, orno i veselo, analagno mehanici, signal ima bolje ubrzanje, tromost nije vesela odlika. Separacija kanala je takođe izraženija, samim tim i prostor, svaki prizvuk je celokupniji, čistiji, ima svoj i početak i kraj bez zamućenja, uopšteno bi sve podveo pod tačnost, sve se doživljava mnogo prirodnije što je suština sa mog aspekta slušanja. Trafo ima svoju gubiozu svakako, jednako unosi neku svoju notu kao i bilo koja komponenta u sistemu, po mom iskustvu, gde je i sada ovo, uvek napravi boljitak na klackalici kompromisa koji je neizbežan.

Nakon dužeg perioda što slušanja što letnje pauze, juče samostalno, a večeras sa Brankom je bilo poređenje mojih modifikovanih Lautera sa parom nedirnutih. Juče, preslušanih nekolko numera, pa zamena drajvera, utisak na prvi ton da je zvuk svetliji i "glasniji". Prva osećajna potreba je da se utiša , pomeram klizač na Aimp plejeru, još i još i još i skapiram da sam utišao previše a da je i dalje prisutna potreba za stišavanjem. No, jadac nije u glasnosti već u prisutnoj dozi agresivnosti, ( koju ima svaki FR sistem u manjoj ili većoj meri ). Kod modifikovanih drajvera je to potisnuto, da ne kažem baš, eliminisano, praktično nema dreke i može da se sluša prilično glasno, čak se to i želi, nikad nisam slušao ovako glasno još od momačkih disco dana. Jednostavno sam se potpuno odvikao na tu vrstu i dozu agresivnosti i čim sam čuo prvi ton, odma odbrambena reakcija u vidu nagona za utišavanjem. Hteo sam odmah da ih raskopčam, al reko, nek prenoće, pa poslušah sinoć malo na silu, dok danas po podne je sve zvučalo normalno, adaprira se čovek na sve i da nije pamćenja i iskustva, diferecijacija bi se brzo izgubila. Poboljšani drajveri, pored mirnoće i mekoće u zvuku, silaze frekventno niže, bolja je kontrola svakog tona, više detalja i osećaja žive prisutnosti. Ono što je meni možda primarno primetno je neki osećaj moći i veličine u zvuku, oseća se energija u celom tonalitetu, ali u basu tu izražajnost sam okarkterisao kao višak. Taj zaključak deluje potpuno imaginarno, besmisleno, da FR zvučnik ima premnogo basa, al meni supruga donela iz šteka i sintetičku i prirodnu vunu da udemfujem kabinete , pošto sam ih svojvremeno potpuno ispraznio da bi dobio te niske lage i voluminoznost. Branku sam ispuštao nekoliko numera sa fabričkim Lauterima, za jednu, gde akustična gitara dominira, reče Branko da ne leže Lauterima, al kad je čuo posle svoje drajvere, promenio mišljenje, "ko da nije Lauter". Naravno, pojačivač je poprilično uznapređen, ali je možda sam DAC najzaslužniji za performansu, sa CD plejerom zvuk je nešto nežniji, da nekažem, mlitaviji. Isti je karakter zvuka, al ko da jedan pevač peva u dva različita ambijenta, jedan akustičan a drugi ne, ili je manje lepe zvučnosti. Da, drajveri fabričkog stanja imaju skroman premaz wizer membrane damar lakom, to je bio specijalitet Teresonica, mada je to uspostavio jedan Japanac poodavno, moj par je za nijansu temeljnije tretiran, tako da se celukupna razlika može pripisati isključivo Brankovim Binisanjem, žući su moj par, duvanilo se godinama:

Mi se vladamo po nebeskim smernicama, a ne po ovozemaljskim, na hrvatskom diy forumu imaju dve ozbiljne teme o izradi GM70 pojačivača i sa dosta teoretisanja, šta, kako zašto, skidam im kapu. Obe predhodne cevi nisu dirane, kolko sam informisan, mogu klizno da rade, jel tako il ne, nem pojma. Mi se svi držimo nečeg, makar i pogrešnog, ko pijani plota. Moje jedino pitanje koje sam imao nakon remonta pojačivača je bilo, "šta konkretan skok visokog napona čini pa da uređaj ne zvuči kako jeste pre kuršlusa mrežnog trafoa". Veruj mi da sam bio i grđen što sam uopšte radio pregoreli uređaj. Jesam pomerao prednapon do kraja opsega trimera, Šolaja menjo otpornike da mogu još, što sam i činio ali ne dovoljno kako je sada tek merno utvrđeno. Svi su se pozivali na data grafikone i po njima to ne valja, a slušno je bivalo suprotno, pa prođoše godine i cevi se topile dok nisam rešio il kanta il će da prosvira. Šolaja jeste merio uređaj, najmanji problem da donese opremu kod mene, mi drugujemo više decenija, ne svakodnevno al se baš lepo izdružimo uvek, no, promašismo nekako. Osciloskop ne laže, jasno se vidi četvrtka i to se poklapa sa slušnim utiskom. Šolaja je svojvremeno merio performansu, 18Hz -1,5db, 20Hz je 0, negde na 27 kila je rezonantni pik, kolko se sećam, ne vidim gde mi je zabeleška. Taj frekventni odziv je više nego odličan za bilo koji zvučnik a kamoli širokopojasni. To nije nikakvo merilo, ili garancija, da će subjektivni diživljaj basa biti zadovoljavajući. Moj bivši dugogodišnji pojačivač, Hiraga po Bradačevoj šemi, dva mono bloka u jednoj šasiji sa komponentama ko u ogledalu simetričnim, imala je slabije basove na Lauterima nego kako ih sad GM 70 izbacuje, a sigurno je merno inferiorniji kao uostalom bilo koji SE cevaš. Naravno, drajveri su modifikovani što sigurno doprinosi, postoji tema o tome, imam još dva para nedirnutih Lautera, nego nikako da ih pustim u pogon. Razmišljo jesam o drugim izlaznim trafoima, međutim, ovog časa je ta ideja potisnuta na mesto 13-tog praseta. Neka lagana opcija je da se zamene limčići, tanji i bolje legure, "hipersil", ali ovde mrkosava a da jurim preko, pa baš neću, dovoljno mi lepo ovo zvuči. Ova tema je otvorena čisto radi praktične pomoći, sad sam je živno da bi izneo celokupnu važnost svih činjenica, odnosno, činioca koji i kako mogu da utiču na zvuk u rasponu, od kante za smeće pa do visokog uživanja. Ko što sam već napisao, cevaš može beskonačno da se dorađuje i menja, ograničavajući faktori su novac i prostor. Ovaj amp je gusto spakovan, jeste to majstorski al... Recimo, nadogradio bi izdvojene trafoe za sva grejanja, knap bi stalo, zatim, dodao soft start za grejanje svih cevi, pa posebno dodavanje visokih napona, to baš ne znam kako bi ubudžio a da liči pristojno. Zato se sve više mota po glavi ideja da se radi nov uređaj. Ovaj amp je urađen kao integrarac, ima selektor sa više ulaza i pot za glasnoću, zato je trostepeni, tako ga je Audio Note kreirao, a Gosn Đoka Kenjalo transformisao u SS verštarker, "sirotinjski srpski" pojačivač, moj je pa dodatno da bi se koristile lako nabavive i jeftine cevi, GM70 je plačena 20€ komad svojevremeno, 6n6p je 5€, ecc81 isto je jeftina, Telefunken doduše nije, posebno ne ecc801S, ali nije ko da je od zlata. Sledeći amp će biti dvostepeni, pošto neću da se odreknem predpojačivača, TVC Šolaja, može samo lično namotan i sa većim pojačanjem. Ideja je ispred 6sn7 ili pa opet 6n6p i međustepeni trafo 1:2, ili recimo tetroda, 6ep5, to sam iščito da mnogo lepo zvuči, PIO kondiš za kuplovanje i "vozi Miško". I, želja je gasno ispravljanje, davnih dana smo Vuja i ja pričali o tome, e, čuj mene, slušo sam ga. Na žalost ode i on, sve je manje ljudi koji nešto znače, gubimo supstancu generalno, još par ovih Poslednjih Mohikanaca, gde i sam sebe svrstavam, po godinama, ne po znanju iz ove oblasti. Zato mi je baš drago Sergej što si se uključio, nadam se da ću brzo da te upoznam, živ nam bio i ti.

To se meni desilo, uređaj radio lepo, nakon remonta loše, jasno se čulo. Ovo je uneverzalni princip. Kao nekadašnji automobilista, nisam voleo kružne trke već reli, upravo što je u krugu arčenje svega do granice pucanja uključujući i vozača, dok je reli multidisciplinarano takmičenje i auto je mogao da se koristi u svakodnevnici za razliku od brzinskog. Mislio sam da GM70 može da radi od 600v, međutim, može od 450 pa do 1.500v. Pomenuti uređaju od pokojnog Nidže, bili su napucavani do gornje granice, fascinirao je ljude snagom i tim graničnim vredostima. Da, Teresonice sam preuzeo iz sistema gde ih je pogonio Nikolin 845, uz svakako veliko poštovanje, nije me dojmio pojačivač tada, sa današnje distance tek ne bi. Moj amp je sada u dosta niskoj zoni sa aspekta struje, zvuči relaksirajuće, moderan izraz u ovo korona doba, doduše, nikad nije ni zvučao "teško", između ostalog, zato sam ga uzeo svojevremeno. Čitao sam neke komentare, 800v i dosta je 60mA. Ne razumem se, navodno postoji neka kriva gde se traži nekakva središna tačka za radnu, dok neki pak opet navode neke atipične režime zbog blabla ne znam čega, no da ne lupetam zašta nemam pojma.

Ja nisam elektroničar, samim tim ni neki znalac problematike, ali je elementarno porediti nešto u kolko je moguće istim uslovima. Ako skoči visoki napon zbog manjeg pada-gubitka, u ispravljaču, onda je svakako potrebno izvršti podešavanje radne tačke koja očigledno može da varira shodno opredeljenju tvorca šeme, odnosno, uređaja, da se ne porede babe i žabe. Na tu temu, ima zagovornika koji tvrde da cevi treba da se nagare kolko mogu i naponski i naročito strujno, dok neki pak tvrde suprotno i vica verse. Moj uređaj je prvobitno došao sa nižim naponom nego što je sada, takođe i brojčano nižim prednaponom izlazne cevi nego kako je sada podešen. Po nastanku ove teme i skoka napona usled boljeg mrežnog trafoa po načinu motanja i kvalitetu lima, stavljen je prednapon kako je i bio, nije valjalo, pomeran uz poboljšanje iako po dostupnim datama to nebi trebalo da bude ko što sam empirijski došao, barem tako su stručnjaci tvrdili. Počelo se sa mislim 83v, sada je 116v, pri 1.000v visokog napona. Do toga se došlo na neki način na moje insistiranje, opteretni otpor na izlaz, ton generator četvrtka i osciloskop, na trimeru se pomera voltaža da se dobije što bolja grafika na ekrančiću i to se posle pokazalo slušno kao dobitna kombinacija. Zašto je to tako, ne zanimama, recimo, ne može neki od trafoa da izdrži višu struju, mada po nekima je to optimum za GM70. Znači, kad bi poredio ispravljačicu, da je imam, držo bi se te radne tačke jer sve drugo bi bilo irelavantno, odnosno diskutabilno. Moj primer to i potvrđuje, sa 900v na 1.000v, svi su mi tvrdili da je viši bolji, i da proverim uši, a ja poznajem po zvuku kad prolazi motor koji sam ja ispodešavao, al džaba bila priča, svi se nešto pozivali na grafikone sa neta, dok eto, merenje nije pokazalo to što jeste i sa čim se moje uho poklopilo, još uvek me nije stigo slon.

Najzad malo da ugrabim vremena, što od rada što od hifija. Svako posle podne zapalim cevke i neda mi se da se odvojim od slušanja do u noć, novi kondiši i nove cevke, koje se još uvek izgleda razrađuju, pravilno podešen amp, to sve čini uređaj na neki način novim i samim tim je i želja takva. Naletim na oglas sa ponudom lampe 6n6p, mislio sam da postoji samo jedna jedina, kad ono, ima više ruskih proizvođača kao i samih izvedbi cevi. Zahvljujući Čika Brki, dođoh do para "Novosibisk", "Gold grid" i to je leglo u sistem samo tako da sam ostao bez teksta, ne prvo veče, nego sutradan. Isti doživljaj ko sa Telefunkenima, osećaj energije, moći, nešto pomalo nesvakidašnje. Ddefinitivno, uređaj kad sam ga uzeo sa ushićenjem pre deset i kusur godina je sada mnogo drugojačiji. OK, 300b i 2a3 važe za vršne cevi, dodao bi i 10y, preslušao sam ih sve i u nekoliko izvedbi, ne neznam kolko primeraka uređaja, sve one imaju nekako neki dominantan karakter, o VT4C tek da ne govorim, da pomenem i 6c33, 845 i 801 koje sam imao prilke i da čujem i slušam komentare. GM 70 pravi očitu razliku i na najmanju promenu, ko što je različit proizvođač cevi predhodnih stepena, a kurozitet je da se jasno čuje tonska razlika, ne sama glasnoća, koju čini promena otklona na potu od 100k oma. On je malo i šušnuo, razmatram kako da ubudžim nešto bolje pošto nema mesta. Ako je pad napona sa živinom ispravljačicom manji, znači da je manja gubioza i to se verovatno projektuje kao boljitak u doživljaju. Svjevremeno sam se zezao sa preampom, SE Eridice, jedna cevka samo i sa cevnim ispravljanjem, uređaj projektovan da može da se zatvori poklopcem, računajući da će ići neka niska ispravljačica. Preslušo sam ih bez malo desetak i kad sam zabo Čatamku koja je energetski potpuno besmislrno snažna za tu distribuciju, zvuk je postao neuporediv i uređaj osta otvoren. Tih nekih godina je Tatić bio još u početku, upravo se uverio donevši neki svoj uređaj da čujemo kod mene. @Dunavko, ako imaš cevi za distribuciju, imaj me u vidu. Varjak je crkao jer nije mogao da izdrži struju za koju se mislilo da može. Ponudio sam onda odmah obeštećenje, nisam ga nikad povukao, tako da...

Uha, svaka čast. Nisam elektroničar, al toliko znam, kad su pravljene cevi, gledalo se da ispune električne zahteve a ne zvučne, a svaki delić koji je unutra se drugojačije rezultuje, tako da ništa čudno da i kod iste serije se jave razlike, sad sam u 2 para našao jednu cevku koja je atipična slušno. To mi je inače poznato, Gosn Kenjalo je vanredan inženjer al dok je radio intenzivno, šta padne pod ruku, jedan otprnik ruski, drugi domaći, samo da im je ista vrednost. Kad sam servisirao amp, bio je različit broj limova u izlaznim trafoima, plus ih je falilo po neki komad, nije on to radio, ali je svoj stav prelio i na okruženje, takvo vreme bilo. Izbirko sam dva para TFK ecc801s i uzeo jedan i to zabo, nisu jeftine da bi mogao da si priuštim veći broj komada i slušno razvrstavam. Želja je da uradim nov GM70, dva mono bloka, sa cevnim ispravljanjem, imam dovoljno 5R4 Čatam, al bi voleo "parno" ispravljanje, kolko znam, živa u ispravljačici pređe u gasovito agregatno stanje. Šteta što nisi doterao do kraja. Zanimljivo je da sam ja kupio cevi GM70 unapred pre jedno 12 godina, ja 4 i drugar 4, samo na osnovu komentara na netu i doduše, Miroslav Petrović mi je mnogo kazivao o njima. Igrom slučaja je on nagovorio Kenjala da se preradi jedan njihov Ongaku sa VT4C na GM70 i taj primerak je ovaj moj. Uprkos entuzijazmu, niko od meni bliskih ljudi nije ušao u projekat sa ovom cevkom u protekloj dekadi, jeste pokojni Nidža davno i Dule sa Bulevara u Beogradu, sad jedan moj drugar iz HIFI senke treba da sklopi jedan primerak i to je sve. Očikavo sam da će Miroyu i Šolajaaudio da izbace uređaj, al ništa, izgleda da će moja malenkost morati da bude inicijator, pošto nisam ni elektroničar ni praviša, stekli su se neki uslovi.