Lemić

Nekako je tema vrlo brzo otišla u akcentovanje logistike a ovo je suština i koja leži u samom hardveru. Hvala na preporuci, verujem da si pažljivo izanilizirao zbor, nema veze što si ga podveo pod SS, srpsku sirotinju, verovatno ću joj se pridružiti. Instalirao sam neki app na mobilni, "Sound meter", nivo šuma u mom ambijentu je 30-35 db, tako da postojeći PC se čuje ali ne smeta, pogotovu ne na zvučnom pritisku između 70-80db, pikovi 85, kolko mi je uobičajena slušna glasnost. No, poželjno je da kućište bude tiše, vidim da postoje neka koja su dodatno dampirana, što bi uz tiše ventilatore verovatno snizilo nivo buke. Neki predlog, rešenje,...?

Sa sadašnjim PC-ijem, koji je star preko 12 godina, sasvim sam zadovoljan zvučnim rezultatom uprkos svim navedenim nedostacima ilustovanim mobilnim telefonom. Nikad nisam pridavao značaj digitaliji, slušam je iz moranja i delom zbog komfora, da ne širim temu, tako da nemam nameru da pravim ultimativni audio PC, već običan korisnički, za poslovnu upotrebu, pri čemu zabeležim više stotina fotki i po neki video klip, zato treba veći HDD i za bleju po netu. Ako se pravi nova komfiguracija, da se pokuša napraviti kolko tolko adekvatan izbor za audio upotrebu, bez previše folozofiranja i nekog sumanitog trošenja para. Igrao sam neke jednostavne igrice kad se pojavio PC, voleo sam Doker Sokobana recimo, ali ništa više od toga.

Iščitao sam celu temu i osim postova u početku i koji su već stari 10 godina, nisam na dalje nešto našao osnovnu suštinu, a to je hardver. Prošle sezone sam prešao na PC kao izvor, prevashodno što je CDP otkazao i ko zna da li ću i kad ga vaskrsnuti, a zvuk koji trenutno imam sa USB DAC-om me sasvim zadovoljava i uz to pruža šorok komfor. Računar mi je star 12 godina, integrisana ploča i AMD procesor iz tog doba, kućište najobičnije, napajanje neko polovno, hard od 2Tb mlađi ali sa znakovima koji ukazuju da ga treba zameniti, znači, potreban je nov PC. Nisam kompjuteraš, imam drugara kpji je to bio, ali je već godinama van tematike, a hifilističarski pristup mu je totalno stran i već se neslažemo oko nekih stvari. Zato bih molio za pomoć da skockam novu mašinu za sveukupnu upotrebu, sa napomenom da ne igram igrice već samo net i skladištenje podataka, kad ukucam HTPC u gugle, obično se pojavljuju gejmerski računari koji meni ne treba ni malo. Znači, sasvim skromna mašina, može i generacijski stara par godina, bilo da može da se nađe kao nova ili polovna. 1-Vertikalno kućište visine maks. 47cm, poželjno sa filterima za prašinu i sa bar nekim usb ulazom sa prednje ili bočne strane, stajaće u dnevnoj sobi uz sam muzički stub, znači, da bude kolko tolko prigušeno. 2-Napajanje, lepo bi bilo da bude pasivno, ali tihi Noctua ventilator meže da prođe, zanimljiva je ideja sa početka teme, 2 napajanja, ima li nekih iskustava, makat i sa neta: https://www.diyaudio.rs/topic/1044-pc-kao-izvor-zvuka-tema-mk-ii/page/2/?tab=comments#comment-23563 3-Procesor sve jedno, mada izgleda da AMD Ryzen drži primat. Tu ima 2 opcije, surovo jak ili smireniji i sa spuštanjem kloka, dj.nik je pisao o tome, sa integrisanom grafičkom svakako. 4-MB isto nebitno, možda samo sa Realtek čipovima, kako reče Mikorist, mislim da sam video da neke ploče imaju posvećenu pažnju USB-u baš sa aspekta audia. 5-Memorija, verovatno potrebno 16 gb u nekoj frekvenciji. 6-2 HDD-a po 4Gb zbog veze Raidu radi sigurnosti očuvanja podataka. 7-Imam Samsung SSD od 120GB, možda još jedan veći. Nemam privilegovan izvor kupovine, znači, bilo gde i od bilo koga, ko što rekoh, može i polovno. Hvala.

Nema veze koje je vrste pogon, radi se o dobroj simetričnosti levig i desnog kanala. Što se tiče kablaže, koristim cevi kao interkonekt vodove, mnogi kažu da to nije dobro rešenje sa aspekta impedanse, ali za moje uši to je odlično, pre svega zbog doživljenog utiska približnoj vernosti živoj akustici.

Proleteše naizmenice više leta i zima, 7 godina i dođe vreme da se amp izservisira. Nakon generalnog "remonta", kad je ova tema nastala, pojačivač je zvučao drugojačije, što je okarkterisano kao bolje u odnosu na ranije, ali se relativno brzo pojavilo zapažanje da nešto ipak fali u vazduhu. Jedina promena koja bi mogla značajnije da utiče u odnosu na pređašnje je skok visokok napona na izlaznim cevima i samim tim, pomeraja radne tačke, ali je po dati ispravno podešen prednapon. Igrao sam se sa procepom na izlaznim trafoima dok nisam dobio dobar tonski utisak u slušanju, potom pomerao prednapon i smanjivao struju, što je učinilo osetan boljitak. Istovremeno, počinje Philips CD postepeno da gubi dah, pa se to pripisalo degradiranju zvuka, uključuje se serijski isti Philps koji nije ni do kolena tom mom modifikovanom by Peđa Rogić. Slušam samo tokom zime, prođoše nekoliko i ove sezone se javi nezadovoljavajući slušni zaključak. Rešio sam ili ili, kanta ili će se dovesti u punu performansu, zahvaljujući dugogodišnjim prijateljstvima amp na sto. Obe ulazne cevi, TFK ecc81, nisu baš totalno dunule al nisu merno u adekvatnoj performansi, drjverku jednu razbismo, al što bi ruska 6N6P pa bila dugotrajnija, izlazna jedna krivila četvrtku samo tako, kondiši visokog napona izlaznih cevi su kontrolisani pri reviziji, bili dobri ali ne punog kapaciteta, sad su se naduvali, ostali sumnjivi. Imam još 3 para rezervnih GM70, naručih 6N6P kao i sve elektrolite, zamenjeno, podešen ponovo prednapon na osciloskop, zabodene niške ecc81, drugi uređaj, nikad bolji. Zamena kondiša, Gosn Neša, znamo se 39 godina: Novi kondiši, svi novi, stari su ko zna kakvog stanja ugrađeni još pri izradi pojačivača, Kenjalov rad: Stari, nadošli, jasno se vidi kupast oblik: Svih 14 komada: Ima tema, "Srpski sirotinjaski Ongaku", https://www.diyaudio.rs/topic/7896-srpski-sirotinjski-ongaku/#comments tačno, preslušava se nekoliko para ulaznih cevi uz sirotinjsku konzumaciju vina, nikad nisam pio, sad smeračim čašu dve svako veče, zvuk zvuči baš masno: Zvuk nikad bolji, ni kad sam ga uzeo svijevremeno suočivši ga sa svojom obožavanom unikatnom Hiragom by Vuktor Bradač, nije zvučao ovako dobro. Sad se čuje u punom svetlu rezultat BIN-ovog rada: https://www.diyaudio.rs/topic/9799-lowther-modifikacija-zvučnika-6c/#comments kome svakako doprinosi dobar izvor: https://www.diyaudio.rs/topic/9536-koji-24bit-dac-split-iz-sissysit/page/65/?tab=comments#comment-369595 Svojevremeno sam slušno došao do zaključka da TQWT Teresonic bolje zvuči bez unutrašnjeg punjenja u intenzitetu basa i volumenu celog spektra uopšte, sada basa ima previše, za nepoverovati da svira FR zvučnički par. Imao sam zamerke na prostor apropo Topping DAC-a, sa trećim parom ulaznih cevi se stage jednostavno pojavio, naročito po visini, što je bio primarni nedostatak, a na momente imam utisak da se zvuk rasprostire izvan teoretski mogućeg, van bočnih granica kutija i ispred prednje linije, a to sam imao nekad u boljem slušnom prostoru i sa Tanoyima. Rezime, svaki uređaj mora da se održava, jer kondišu traju ograničeno, osim PIO kolko ja znam, tranzistori menjaju karakteristiku a kamoli cevi. Uređaji traže i egzaktno merenje i adekvatno podešavanje, sa teškim i glomaznim to nije ni malo lako, a rukovođenje datama nije garancija da će uređaj raditi kako treba. Dodatni problem sa lampama je što retko kad ima novih i neotpakovanih, ili uzetih sa garantovanim poreklom, nema mnogo testera a i pitanje je koliko su tačni. Sam izbor cevi je vrlo uticajan, da ne kažem, presudan. Recimo, niška lampa lepo radi dok se ne čuje druga, jednako je i sa zvučnijim imenima, tako da izbor mora da bude veoma pažljiv jer zamena novim može da bude preskupa. Uskoro ću dobiti amp sa izlaznim cevima koje koštaju 1.500€, kome to treba. Svega ovog ne bi bilo da nije ličnog entuzijazma, u prevodu, uporne tvrdoglavosti, uz spremnost na džentlmenski revanš naravno. Inače će amp imati još nekih sitnijih intervencija, igru sa otpornicima recimo, pa drugi, bolji, selektor, možda bude još nešto, hifi nije graničan nikad.

Svako veče zalegnem i pred spavanje izlistavam YT klipove, praktično mnogo toga što nikad ne bi video a imam il na vinilu il na CD-u. Kad je snimak relativno skorašnji, dekada ili 2 protekle, zvuk je priličan, mada ni stari snimci ne zaostaju mnogo, skoro sam gledao Santanu na Wudstoku sa velikim uživanjem. Da nije YT-a, ja nebi otkrio niz grčkih muzičara niti znao sa kakvih instrumenata potiče zvuk. Ovo je numera simboličnog naslova koji svi sada živimo u koroni:

A ovo su galerije ispod, kadice su zavarene za stubove a ploča od medijapana ima samo napred lajsnu: Kad legne šlauf preko onoh ukrštenih orebrenja, praktično se izdeli kao na 4 komore jer sam duvao tek toliko da medijapan ploča pliva. Ovo je krajnje jednostavno a visoko efikasno rešenje, uz to, ne remeti izgled, jedino gramofon stoji nagnut ka napred sa spuštenim poklopcem, kad se podigne, bude izravnat. Koristio sam 7 šlaufa, dva su ispod zvučnika, jedan košta oko 20€. Kupio bi ih sada, ali nešto nisam više voljan da se bavim pumpanjem tako često. Koliko sam informisan, dugi niz godina su na tržištu medicinske opreme ovde bili prisutni šlaufi iz uvoza tih devedesetih, znači stari i reklamirani.

Teško je isterati "mak na konac", različito teže komponente u sistemu, ali dekuniti imaju pljosnatu formu i rastegljiva je guma relativno visoko pa se količinom vazduha dotera da sve ljuljka poslično. No, sad ću ići na neko rešenje po uzoru ko što pomenuh i linkovah.

Pročito članak u časopisu, igrom slučaja dobio dekubite na poklon još 1996-te, slušo dok nisam i rezervne upotrebio i kad je ispuštanje postalo prečesto, ostavio ne naduvane i sad tražim drugo rešenje. Probao sam pomunte unutrašnje, ispod pojačivača, iznad 30kg, jednostavno se vidi da nema te neke mekoće kad se inicira rukom amp. Sad ovako izgleda ispod kabineta:

Da, zato sam i naveo da unutrašnje gume od bicikla mi se ne sviđaju, premalo vazduha u odnosu na dekubit šlauf, sa druge strane, unutrašnje od građevinskih kolica i skutera sa pa predebele i osetno manje elastične od medicinskih. Možda bi dečij i novogodišnji balon, onaj puniji, bio dobar, pitanje samo kolko je porozan.

Silikon i vazduh su različiti, celokupan sistem na pneumatici i bez, su fino različiti, to je moje iskustvo.

Da ilustrujem svoje rešenje. Jedan šip prevrnute kadice sa orebrenjem da ne bi došlo do potonuća u pesku: Postavljena kadica na, ili u, policu, noge su punjenje prosejanim i ispečenim peskom: Kadica ima ukrućena: Prvobitna ideja je bila de se sve kadice napune peskom, ali se kasnije pojavila ideja pnumatskog oslanjanja na vazdušni jastuk, dekubit šlauf: Odozgo ide poloča od 10mm medijapana oivičena jesenovinom radi lepšeg izgleda ali i čvrstoće: Iscentrira se vazdušni jastuk, potom se gramofon u svirajućem položaju fino izniveliše preko štelujućih spajkova ručne izrade: Sve komponente leže na polici na isti način, dok se zvučnici ovlaš oslanjaju sa zadnje strane na 2 štelujuća oslonca a prednji kraj, odnosno, većina tereta pritiska pnumatski šlauf koji je na samom podu. Problem je što su dekubiti postali porozni i ispuštaju vazduh prebrzo, mada i kao novi su zahtevali u nekom periodu naduvavanje. Unutrašnje gume od bicikla i slično, jednostavno su predebele i ne daju ovkvu mekoću kao anti dekubitus gume. Ne koštaju malo iako su kineske, tako da će ubrzo biti neko drugo rešenje.

Dobar, čim je poslao.

Zahvaljujem, kupih kod Jelenka novih 5 i 5, plus dve cevi, ekspeditivno i povoljno, uskoro GM 70 na kanal:

Malo se igramo, Miraudio crveni kabl, hteo sam odmah da skinem al znam da mora žica da se opruž, mic po mic i nakon jedno sat proradi ljudski. Nisam kabloman, na vreme sam prekiuo dok sam bio još mlađi, al ovaj zvuči za sve pare, nije jeftin a ni skup, šta znam, sivi je neko iz SLO, doći će na red i on. I DAC istog konstruktora. Ne znam tehničke podatke, al da moćno zvuči, to sam se uverio zajedno sa mladim drugarom koji sigurno bolje čuje od mene, možda ne razaznaje šta i gde, al ume da zapazi jako dobro. Volumen cele slike je impozantan, detalja mnoštvo, dubina i čvrstina niskih tonova je ekstremno dobra, da nije moj sistem, reko bih da iza FR zvučničića stoje još neki drajveri. Skuplji je od Toppinga D10 neuporedivo, a sa druge strane, da je sa ino tržišta, koštao bi barem 3-4 puta više nego što je redovna domaća cena, neću da kazujem cifre. D10 je slušan sa crvenim kablom, osetno poboljšanje u zvuku u odnosu a mog pravišu. Neću da kažem da nisu za poređenje ova dva DAC-a baš, Topping nema tih parametara, ali ne brojčano puta manje kolko je ovaj skuplji, no to je uvek tako u hifilogiji, mali pomak se plaća nesrazmerno. D10 zvuči zaista slušljivo lepo, pitko, kako je govorio pokojni Lotke kad bi mu se nešto dopalo nenadno i nije bilo trange frange po sredi.

Izniveliše se iz par puta, pomeri se šlauf u stranu, imam i par peščanih kutijica kao tegovi, a ne mora da bude sve pod libelu, sem gramone naravno. Napravili Poljaci dobro, lepo i jednostavno rešenje: http://proaudiobono.pl/?lang=en https://www.lotushifi.co.uk/pro-audio-bono/ a Žarko mi pitaj Boga još kad provuko kroz uši vešajući hifi sistem, al dekubit šlaufi mi bili taman sve dok nisu satrulili. Koristio sam ih četvrt veka, počevši od Tanoya nekih devedesetih. Bili mi u poseti pokojni Gosn Dabić i Laza, stariji od mene ohoho tad,zatraži Fozgen jastuče, reko oće pod stražnjicu da mete, dam mu perjani kad on, idi meti pod preamp, beše neki Claseaudio, ja se zabezeknuo napredkom. Bio u nekom časopisu prikaz pnumetske police, Brightstar il tako nekako, ima ih i danas, ne znam kako mi padoše dekubiti na pamet, dobih od prijatelja gomilu. Tad je Aca Ribon bio na početku svog uspešnog puta i kad je vido gume ispod Tanoya koje su mi on i Brandža skockali, uz Životu još, "svi mi kažu da sam blesav što tvrdim da treba zvučnik da pliva". Spominjo sam Koetsua kog imam, Black Goldline, on je onako, hladno tačan, kad se sluša na pnumatskom osloncu, dobije se neka toplina ali bez ofarbanosti. Ovde sam dao prikaz, al nešto nisu fotke vidljive: https://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/11396-audio-polica/ Pro Bono ideja je odlična jer se teži da težište bude ispod oslonca, a to je ideal gramofona, u tački oslonca tanjira, što nije moguće praktično, ili barem teško, mnogo smo diskutovali Jeličić i ja na tu temu. Težište uvek teži da se stabiliše a i sve vibracije gravitiraju tom centru, nije isto ako je nešto poduprto ili viseće. Kažu Poljaci da su svašta probali i da je naj pamučni konac sa voskom, šta znam, nešto elastično meni nekako pogodnije deluje.

Ma jede se i sad, "zalutala" Honda kod mene u BMW serviciu, al ćevapi nisu, najbolji u gradu, kod Doktora, mene i ku... u kraju, kod Čačanna.

Moja Hiraga, Bradačeva jedinstvena kreacija, teška oko 40 kila, ko tuč, kad legne na pneumatiku, čik provali da je tranzistorac, to je ta neka razlika a zaista je to pojačalo nadsviravslo sve živo i neživo do GM70 Ongakua. On isto još moćnije zvuči na vazdušnoj podlozi.

Ne,nikako, ja sam vrlo teško ubedljiv, ali sam poslušan đak na kraju. Imao sam kolegu čiji je tast bio kamenorezac, znači da biram pločevinu gratis, ali me je Bibi odvratio zvonjavom kako sam ilustrovao. A logički jeste mermer il granit, ne sećam se zašta mi je reko da je gore. Pokojni Sreja je imao policu do plafona, 4 grede u koje je naš drugar useko ploče od jedno 5 i više možda cm crnog mermera, prelepo, Oracle, Vtl,...Meni sve leži na vazdušnim jastucima, tj. ležalo jer su šlaufi postali porozni, sad se razmišlja o vešalima bukvalno.

Nešto nisam baš presiguran, možda je 3 i 4 Hz Da ne ispadne da se ogrešim, ja sam bledoliki, ne znam suštinu al je razumem, dok Žare i zna i potpuno razume suštinsku problematiku. Ako misliš na Lin, slušao negde a gledao upravo kod Žareta. Lin je mislim prvi akcentirao uparenost ansambala, LP 12 baza, Itok ručka i Asak glava, sve vrhunsko. Bazu mnogi ne vole, meni neodoljivo liči na Torens, ako me memorija drži, oni su i radili. Thorens nikad nije imao ručku iole pristojnu, njihova baza je možda i prva koja je imala niz nekih rešenja koja su činkovita bez obzira na naopakost, niska cena u odnosu na tada malobrojnu konkurenciju, Lin je koštao barem duplo, a svi sledeći po nekoliko puta. Torens dobro zvuči i uz to lako može da se modifikuje, naročito u crnom finišu. Žare je modifikovao Torensa u "kabriolet", pa okretao oslanjanje da visi, vrlo zanimljive i zvučno dobre varijacije. Prepravka gramofona verovatno zaslužuje posebnu praktičnu temu. Mocart ručka je uronjena u ulje koje svakako i apsorbuje nus vibracije. Subšasiju je teško modifikovati a da ostane koncept isti, dodavanjem težine se spušta rezonanca zbog opterećenosti opruga, tim načinom je Torensu izmerena bolja performansa od Oraclove, a on ima izuzetno dobro rešene opruge. Dodaju se olovne dramlije, pored težine, sam taj metal ima odlično demfujuće dejstvo, pogotovu u razbijenoj formi. Bradačev i moj Thorens su bili uronjeni u još jednu kutiju punjenu peskom, na gornjoj strani te spoljune, zaviju se tanke i lepe lajsne odzgo da pređu preko baze ali da je ne dodiruju, ne vidi se ništa rogobatno spolja. Sledeće rešenje koje ja koristim je pnumastsko, vazdušni šlauf ispod drvene ploče police na kojoj stoji Žirodek oslanjajući se na 3 podešljiva šiljka. Kad je poklopac spušten, stoji polica ukrivo, kad se otvori, tad se baza gramofona podesi u radnu poziciju. Pokojni Laza Fozgen je držao kutiju sa peskom, pa šlauf pa onda gramofon na nju. Jedna od prvih lekcija koju sam naučio od Bradača je da se beton ne koristi za zvučne kutije, a ni mermer za policu zbog zvonjave, baci se novčić za ilustraciju, ko na staklo. Seizmičke stanice se oslanjaju na peščano kuparilo, time se odvaja od živećih vibracija, kamioni recimo, jednako važi i za gramofon, valja da se dekuplije od okruženja, a njegove pojavne vibracije koje se javljaju pri obrtanju, kupi neki radni demfer.

Niko se nije naučen rodio, neznanje nije odraz manjkavosti intelegencije. Moj prvi momački gramofon je bio DD Tehniks, neki plastikanac, već sledeći je bio Thorens, zahvaljujući što sam imao koga da pitam i da me poduči, privilegija poznanstva sa Bradačom čiji sam Thorens mogao da vidim, pipnem, slušam i da mi on objasni neka pravila, kasnije nadodato znanje od strane Ivana Jeličića. Danas nema takvih veličina, ostao je jedino još Gosn Maričić u zavidnim godinama, a ostala nas nekolicina smo samo bledi prepričavaoci. Bradač je kao tada već uvaženo ima dobio na poklon Koetsua od Mr. Sugana na početku njegovog proboja, otuda i moje kasnije opredeljenje, kupio sam čim sam sakupio novac. Bradač je imao modifikovanog Thorensa, tako da sam i ja uradio isto, ali malo pedantnije. Poenta je spustiti rezonancu baze, konkretan način je otežavenje samog diska i subšasije uz dampiranje gde god se može. Takav Thorens je meren u kavezu u Vinči, rezonanca 2Hz, dok čuveni Oracle Delfi je imao 3. Svi ti mekano ovešani gramofoni imaju relativno nisku rezonancu, ne možda tih 2 ili 3 herca ali 5-8 verovatno, što niže to bolje. Ručke budu uvek iznad tako da uz neku dobru bazu uparenost je kako treba. Relativno je prosto otkriti dal je dobar ansambl, ako nema sub titranja membrana zvučnika, doduše, kod FR drajvera to ne postoji inače. Za komplijanse moraju da se znaju podaci i tu nema mogućnosti da se vrši korekcija, mada Mocart i slične lake i mekano ovešane cevke koje su uronjene u fluid mogu preko njegove viskoznosti da se podese idealno, ne znam za magnetno levitirajuće, nikako da se odlučim da se time pozabavim. Priča o gramofonu je nepresušna, baš sam pre desetak dana sa Žarkom Ristićem razgovarao, on je verovatno najbolji poznavalac i teorije i prakse. Problem kod titrajućih gramofona je kako se dešava to oscilujuće kretanje, idealno bi bilo da ide apsolutno po vertikali, ali to ne postoji, tako da je sledeće rešenje čamac sa težištem negde u sredini, zato Oracle zvuči jako dobro. Problem Thorensa je što masa pliva na oprugama, umesto da visi, to čini sistem konstantno nestabilnim, mada u nisko spuštenoj rezonanci ne ispoljava nikakvu anomaliju i zvuči vrhunski zaista, a i serijane su dobre. Ja imam idejni nacrt od pre više decenija za vešajuće nožice koje imaju kočenje u ulju, što jeste princip amortizera, nađoh ga nedavno u nekoj fascikli, ko zna, možda mi dune da napravim, i onako razmišljam o novoj polici sa nekim rešenjima koje važe u gramofoniji.

Pojava Koetsua osamdesetih je na neki način pokrenula razvoj, tako da kažem, gramofonskih glava, MC sa visokiom izlazom, kratkog i samim tvrdog kantilevera, šlif prilično majušan i uz relativno veliku gaznu silu. Black iz prve serije je bio najjeftiniji model, visoko korektan ali u senci modela Wood. Drugi Black je bio sa zlatnom crtom, Black Goldline i to je vanserijska glava, dosta različita od prve iako je ista postavka, kuriozitet je kantilever iz više slojeva kao što je samurajski mač, krut a elastičan u isto vreme, što je dandanas tehnološi pod velom tajne. Svaki gramofon je visoko sofisticirana sprava iako je čista mehanika i da bi reprodukovao zvuk kako treba, mora da mu se ugodi po svim parametrima. Geomatrija se sama po sebi podrazumevana, mada se većina vrteški sluša odokativno. Rezonance baze i ručke moraju da budu razdvojene i u niskom opsegu, to je uvek bilo problem i oslanjalo se mahom na preneto iskustvo. Svaka glava ima neku komlijansu, gruba podela na "meke i tvrde", isto važi i za ručice ali se tu razdel imenuje na "teške i lake". Staviti niskokomplijantnu glavu na visokokomplijantnu ručku, zvuk nema veze. Koetsu Black Goldline ima malu komplijansu, 10 i 8, jedino je Deca tvrđa i njoj su parametri jednaki po obe ose, vertikalno i hotizontalno, 8 i 8, ( izvinjavam se ako brojke nisu baš tačne). Takve glave traže izuzetno "teške" ručice a one si uz nekog razloga uvek bile osetno skuplje i po nekoliko puta iako nema nekog objektivnog razloga za to. MC igle traže adekvatan "prepre" i bez obzira na "high output", Koetsu ni približno ne radi dobro kao kad ima adekvatan prvi stepen. Neke uobičajene ulazne impedanse na MC predpojačalima i step up trafoima su recimo odprilike 8 do jedno pedesetak oma, a Koetsu pogoduje 100 iako je deklarisan za 60, promašaj čini zvuk neslušljivim u velikoj meri. MC glave po pravilu dobro ganjaju kapacitet kabla ali i tu Kuetsu pravi razliku, u samom ožičenju i kroz cevku i kao prvi interkonekt. Black Goldline važi za najbolju iglu po performansi od svih ostalih iz game, visoka dinamika, informacija, separacija kanala, prostornost, opseg, čvrst bas, malo istaknuti visoki, niska šumnost, kad je vinil nov i dobar, ne čuje se ništa ... a "nedostatak" je neimanje tona, zvuči potpuno hladno i neutralno, istinito surovo, dok drvenko za mene ima prelepu notu, ali kad je ploča malo tupa, Black izvuče malte ne i ono što nema, pa tako i obična RTB ploča zvuči sasvim, sasvim, kako treba, a na "jačem" modelu ne može da se sluša. Iz navedenog, jasno je da nešto može da zvuči vršno, ali može biti i debakl ako se ne obezbede preduslovi, jedan je i gazna sila od 2,1gr što traži dobru podešenost protivklizne sile inače ode slika u jedan zvučnik. I na kraju, Koetsu traži zagrevanje od par sati ako se ne sluša svaki dan, odnosno često. Kroz godine što slušanja, što poznanstva, nikad nisam imao želju za nekom drugom iglom bez obzira ne cenu, bilo para, jednostavno su ta dinamičnost i detaljnost tolko dominantni da čak ni Rosewood Gartoran nisam hteo da uzmem ni onda ni kroz kasnije godine, čak ni retip Nebojše Ristića za koga smatram da je možda dandanas najbolji u tom domenu, šteta što ne radi, njegov retipiran Koetsu zvuči dinamičnije od braće Gerot.

Linerano napajanje kome je predhodni vlasnik zamenio kondiše kvalitetnijim, injektorski kablić valjda zasebno kupljen, knap u davnašnju policu: LM, priča je malo šira pa skraćeno. Sad sam potražio temu reparacije svog GM70 pojačala, "umalo se ne šlogirah", bilo pre 6 i kusur godinaaa, al vreme leti. Prekjuče je amp išao na intervalni servis, pobedio je moj "audiofilski" glas, podešena radna tačka izlazne cevi posle višegodišnjeg protestvovanja i zemenjena sva 3 para cevi, jednu razbili, druge van parnosti, treća izgubila performansu, sad, umesto Telefukena Ei kao privremeno rešenje na ulazu. Iznosio sam neka zapažanja na račun DAC-a, pa u odnosu na modifikaciju drajvera, međutim, čitav splet istovremenih okolnosti je bio praktično. Philips CD 304 Mk2 by PeđaRogić je kopnio nekoliko sezona pre nego je pre par godina potpuno otkazao, stavljen serijski koji radi kako radi i sav nedostatak u zvuku je praktično pripisivan tome. Topping je uneo boljitak ali nije bilo direktne reference za poređenje osim iz memorije, cevi se topile i nezadovoljstvo raslo uz osećaj nemoći zbog tihe i postepene degradacije. Uključen amp sa starim cevima, zvuk se vratio sa podsećanjem na stare dobre dane, par po par novih cevi uz među preslušavanje, to je to, potom D10, serijski CD 304 nije za usporedbu, na kraju LPS i sve ukupno je rezultat odličan. Za nepoverovati je kako ova mala spravica radi. Amp nije u punoj performansi, popustili su elkosi u visokom naponu, ali pruža vosoku performansu da može da se čuje i razluči. Moj reper je zvuk Philpsovih čipova TDA 1540 i 1541, uvek ih navodim zajedno. 1540 je najlepši u nekoj približnosti analogiji, 1541 je po performansi bolji ali uz blagi gubitak analogičnosti vinila čak i NOS modu, no, po mom ukusu najbolji kompromis. Po memorijskom poređenju u odnosu na pomenuti "bojni brod", D10 radi bez zamerke, analogno oblo uz digitalnu performansu, pun stage i volumen, a nadasve je uvek prisutna neka akustika ambijenta snimanja što daje osećaj žive svirke i doprinosi osećaju prisutnosti. Javlja se želja da se sluša glasno, iako ne slušam tako, a ukućani ne opiru iako malo šta vole da čuju od mog izbora. Poenta je što nema izobličenja koja paraju uši i čine zvuk agresivnim i pritiskajućim, tako da sam nivo glasnosti lepog signala može da bude prihvatljivo všii nego kad ima distorzije, a digitalni supstitut uvek ima neku devijantnost u većoj ili manjoj meri. Kroz tamo neke godine intenzivnog zanimanja za hifilogiju, naučio sam da sve što se više nastoji ispraviti krivu Drinu, ona sve krivlja, jednako i u digitaliji i otud moja opredeljenost ka pomenutim čipovima i to samo u singl modu, znači jedan čip za 2 kanala. Šta je u ovom Toppingu doprinelo nekom mom zadovoljenju, nemam pojma. Prema onome šta je Mikorist iznosio nije da sam imao nevericu, već mi se činilo nekako nestvarnim i nedostižnim, sad se u potpunusti slažem. Napravio sam par svojih semplera od po 170 i kusur numera, šta god da slušam po žanru, moram da cupkam, da se klatim, zapevušim, viknem uh bo te,... Digresija, tako sam uzeo Ongaku sa GM 70, kad sam ga prvi put čuo, zacupkale noge posle tridesetak sekundi. Radi se o nekom ličnom spontanom meraku izazvanim suštinskom pobudom čula, a ne racionalisanjem u bilo kom vidu. Juče i pogotvu večeras, me je ovaj DAC baš pogodio u žicu. Sve protekle godine nopodaštavam kinesku populaciju iako traju neprekidno ko zna kolko, svaka čast za ovaj uređaj.

Hvala, al nema potrebne mi vrednosti.

Potrebni su mi za napajanje visokog napona za GM70, 5 komada po 470mf i 400-500v, šta valja a da može da se nađe veoma brzo? Hvala.