Lemić

I mlinarski, vodenički kamen melje li melje.

Radni vek ležajeva određuje niz faktora, neko koji bi trebali da traju 200 i kusur hiljada, geknu na dvadesetak. Da bi ležaj radio deklarisano, mora da vrti pune krugove u rasponu brzine minimum do maksimum. Uslov je i da bude stegnut, sila koja je potrebna se određuje šumom, ne znam tačan opis, pa se prevodi u radionički podatak momenta sile pritezanja, majstorski se to na drugi način radi. Svaki ležaj ima neki radni zazor koji se popunjava mašću, ako nije tečno podmazivanje, unutar zatvorenog kućišta, zapremina nije potpuno napunjena mašću, koja čini i neki otpor rotaciji. Kod pivot ležaja, koji se kreću oscilatorno, napred-nazad za neki ugao, dolazi do istiskivanja masti u zoni pritiska bez obzira koliki je. Za takvu namenu se koriste posebne masti, ali one pružaju osetno veći otpor. Cevka može da bude ovakva i onakva, a ležajevi su tu koji su glavni problem i to se redovno naglašavalo, ultra precizni, specijalno podešeni itd. i šta god da se meri, uvek ostaje nešto, tako da je studoznost pristupa usmerena na pogrešno mesto, da se izrazim tako. Svojvremeno su mislim Grace i Hedkok imalr unipivot ruče, nataknute na trn, idealno ali praktično ne, jer igla nikad nije gazila vertikalno gledano spreda, uvek se nakrivljivalo na neku stranu jer težište teži da se uspostavi, zato je obrnuto rešenje kako treba, Mocart se uvek sam uravnoteži na neki način. Kako god, ja sam izneo tehnički kvantitet, a njegova promena uzrokuje i kvalitet, mast nakon 50 godina je iživela svojih 10 deklarisanih života, šta se još od nus pojava javilo, zavisi opet od brojnosti upotrebe. Ne znam šta može da se uzme novo za 1.000€, ali predpostavljam da bi trebalo da ima neki izbor, prastere bez generalnog remonta po meni nisu rešenje iz navedenog, to što su pojedine kao nove onda bile mrak, za polovne se ne važi, nije to vino, što starije to bolje. Ja ne znam da li iko radi reparaciju, ja sam se davnih dana zezao rasturanjem iz znatiželje, ako ležajevi nemaju mogućnost finog podešavanja, sizifof posao, tako ja gledam na stvari po ovom pitanju, a šta će ko, njegovo je svakako.

Da ne citiram već ovako u hodu. Nekad su se karoserije automobila kalajisale i nikad nije bilo truljenja, al su bili teški ko olovo. Kad su nekad prelazili preko 100k bez generalke, bilo mašala, a danas kad se kupe sa 200, 300 iljada, ko novi.No, istina da su bili kvalitetniji materijali sami po sebi, ali tehnologija je to što jest, inače bi Ford T bio i dalje vozilo a ne istorija. " Shelf life" za masti je 5 godine, posle počinje lagana razgradnja, nekad dođe i do grumuljanja ili mase nalik na sapun, izraz u žargonu. Lager, da bi se podmazivao i trajao, mora da se vrti, ako radi oscilatorno u nekom otklonu, dolazi do istiskivanja masti na opteretnom mestu i kuglice ili rolnice, rade na suvo, vremenom dođe do pohabanosti i zazora. Automobil generiše stotine konjskih snaga a gramofonska igla minornu u odnosu na otpore ležaja. Pajo, ručke su van mog interesovanja od kad sam prešao na labavu vezu, otprilke kad je SME V smatrana vršnom i upšte ne pratim šta se dešava, osim što znam da se prave neke egozotike sa mekanim kuplovanjem što ja smatram dobrim rešenjem, boljim od pivota sa lagerima bez obzira o kako precizni bili i rešeni. Lin je svojevremeno pravilno pristupio vrtešci, možda i prvi, prilagodio je sve 3 komponente, znači upario, što u toj nekoj klasi nije bilo uobičajeno u to vreme, nisam imao al gledo i slušo.

Težina jeste problem, naročito kog opružnog vešanja na sabijanje, već kod istežućeg principa i nije, čak naprotiv, može rezonanca da siđe niže. Nemački "Steroplay" je iz tog doba, 80-tih, bio jako rasprostranjen i samim tim njegov uticaj, pa otuda i prevashodno obožavanje. Njihovo rangiranje od "konzum" klase pa do "apslutešpicen" je ne retko sadržavao nebuloze. Zahvaljući tom nasedanju ju je moj drugar kupio tih godina, zajedno sa glavom, Karat Rubi, il tako nekako, ja izvadio iz kutije i montirao na neki Mikroseiki, slušali, slušali,...dok nismo čuli bolju i ćaos, mislim da mu je ostala u vitrini kao eksponat. Tih godina je bilo relativno malo ručki, uglavnom su se nalazile serijske, ala Torensova TP 16, valjda, sve su bila manje više poslične, a ova ideja se pojavila kao napredna avangarda ponudivši rešenje problema koja ni do danas nisu rešena jer to jednostavno nije moguće. Osnovno je umanjenje kretne mase, što jeste postignuto zglobnom vezom, međutim, zbog malog kraka, to je previše labavo, a uz to, svi delovi blizu igle i svakako da nisu bez uticaja. Svaka igla ima neku komplijansu po obe ose, ima nekih kod kojih su jednake, recimo, moj Kuetsu ima minornu razliku, Deca mislim da je egal, tako da kočenje same ručke ima i te kako uticaja i mora se pariti po tim parametrima sa glavom. Zanimljivo je da je jako velika preokupiranost tim nekom arhaik tvorevinama, dok od ovog DV-a ili Grace 707, SME 3009,... ima niz boljih rešenja danas, da ne računam starost tih komponenti, pa nijedna žica nije više provodna ko kad je bila nova, tad se ožičavalo luster kablićima pretežno, a gde su ležajevi u kojima je danas sapun a ne mast. Ovo je novi vek.

Ručka bi idealistički trebalo da bude monolitna, što nije moguće, a DV je potpuno suprotno. Kamara delova i delića, sve to tandrče i jako teško se podešava, zato je i ocenjena kako jeste i potpuno se slažem.

Na žalost, nisam bio u mogućnosti ni da zvirnem u projekat a kamoli nešto više, otvorih jutros temu i mora na tanane da je iščitam jer ovakav poduhvat to više nego da zaslužije. Prvi ozbiljan koncept, za koji ja znam, je Jeličićev "Red Acoustoc", bas drajver je celokupno projektovan i svi delovi izrađivani, ništa nije pozajmljeno što inače nije ništa neuobičajeno ili loše, naprotiv. Veliki problem je bila membrana, "Kurt Miller" se na neki način opirao takvoj postavci ali je ispunio zahtev konstruktora, sve ostalo je izrađeno ovde.

Da, postoje spojke kod pojedinih motora, to može da strada, ali se obično čuje preskakanje dok tanjir ne postigne brzinu. Kaiševa je uvek bilo neadekvatnih kao novih, pogotovu danas, imaj to u vidu, Ali je čudo.

Svakom beltašu treba pomoći da zavrti tanjir, ostovremeno, jednom rukom zavrteti tanjir, drugom startati motor, to čuva kaiš, možda on proklizava, a možda i sam motor.

Relativan pojam, šta je dobro. A Thorens se radi od vajkada.

Nisam pričao o radnom ulju, već za proveru stanja, da se ne nabija baš na suvo usovina u ležište. Teoretski, skoro svo opterećenje tanjira nosi dno ležišta, bočni oslonci, čaure itd. trpe vrlo malo opterećenja i trenja, bude to neka sinter bronza, polimer il nešto samopodmazujuće itd, zato traje jako dugo, javi se blago ulegnuće zbog same prirode pogona na remen a i zbog odstupanja od verikale u neku stranu. To je jako malo i gušće ulje sasvim dobro prepokrije i priguši neko klaćenje, naravo, ne može da nadomesti upropašćeno. Tanjir na mom Džirodeku se sleže po 2 dana. Opšta postavka jer je oslonac sa kuglicom uobičajeno rešenje. Relativan pojam, kroz godine su pravili niz varijanti, pa i sa kuglicom.

Moro sam malo da se našalim, Dok je prevelik domaćin, a meni uvek bude zadovoljstvo kad nešto džarnemo na bolje i on se ozari. Lager se pregleda, izvuče se osovina, sve opere i namasti ovlaš retkim uljem, pa se pod rukom oseti koliki je zazor, uglavnom to nije kritično, ne propada to lako a i gušćom uljem se prilično neutrališe zazor i oformi uljni ležaj, tako da se izrazim. Već za motor, mora da se čuje kako radi i pod prstima oseti njegova snaga, dakako i zazori u mini ležajevima u kojima se rotor vrti. Valja obratiti pažnju na kuglicu koja dođe ispod osovine tanjira, u dnu ležaja, desi se da ispadne neprimetno i često to ostane tako, tanjir bude prenisko, naročito kod Torensa to može da bude. Kaiš ko kaiš, brzina se meri baterijskom lampom i šrafiranim poljima, kad je brzina dobra, kockice su jasne i ne pomeraju se, strogoskop efekat. Ručka, šta znam, ima i ona lagere, osim ako nije egzotična, kakvih ima sve više. Oseti se pod prstima kako rotira po obe ose, dal se nešto drma, često bude umetaka od gume i tad se malo teže primećuju mikro zazori, ako pak ide tvrdo ili ima zapinjanja, neki lagerčić nije dobar il je neko prčkao. Osnost, ili upravnost, se ne vidi lako, to je najčešća deformacija koja se odražava na upadni ugao šlifa glave, pa se dere i on i brazda ploče, pojačano i asimetrično, pritiv klizna sila nije dobra i bude promenljiva, može da se potrefi da na početku ploče sve bude idealno a da tamo dalje dolazi do anomalije koje se može i videti i čuti, degradira se zvučna slika, obično i kolekcija ploča bude erodirana kad nešto nije od navedenog u redu, mada i sama podešenost geometrije utiče na nepravilnu i bržu pohabanost, obično se nešto što se konstantno javlja, pripisuje akističkom prostoru, malo ko ima dobar i simetričan rezonator, odnosnu slušnu sobu. Ukratko i za "dž". je to od mene, "prozvanog" ni krivog ni dužnog, valjda će prođe štucavica.

Samo ako supruga, svog drugara ugosti.

Ma svira žena, za dve, tj. nema takve medalje Pukla sofa u rasklopljenom stanju, nema slušanja već neki period, ne pitaj.

Novi Sad, Novi Banovci,...praznici, a u suštini borba za opstanak, radih 31 do 14h, samo prvi januar i na Božić ne radih, pun gas da ruke bole, jurim 2025. pre vremena. Zeznula mi se sofa ležaj pa nema slušane već neko vreme, trijažiram što sam skinuo pa se naslušam na Microlabovima. Obećo Grozni da će donese dobar USB konekt, al omanu. To što sam islušo, jeste nekako svaki put drugojačije, na bolje, iznenađen sam tim zaključkom sa nevericom, sad i ti potvrđuješ isto. Neverovatno da toliko traje usviravanje, voleo bi da neko to malo pojasni, trebalo bi da se već svuda oformila strukturna rešetka il šta već. Jedino mi pada na pamet da ima matorih delova kojima treba vreme da se razbude, nije to zvučnik pa da bolje svira što duže radi, čak i tu ima neki ograničen period. Kad rezimiram, dostigao je neki nivo slušnog kvaliteta koji me zadovoljava da ne moram da jurim pomak iz sve snage. Nisam ni Gujka čuo već ohoho, a preliminarno za napajanje. Drugo, postavio sam pitanje u predhodnom postu, nije bilo odgovora, pa reko da ne smetam, otuđujemo se sve više, na žalost.

" A escrava Isaura ", no, valjda sam pročitao po sistemu, "što je babi milo, to joj se snilo". Kod diferencijalnog "tipa", risivier očitava razliku u elektromagnetnom polju vodova, kad su oni razmaknuti ono slabi i bubac, šta će izmeri. Kod upredenog to nije problem, ali se javlja " delays " koji može kriviti video signal, pa što ne bi i audio, a tako sam ga i na površno uvo i procenio. Nepoznata materija, otprilike, što neki snimak koji je recimo formata 24/96, propuštati kroz nešto što se može podesiti na 32/384 ili više, godnama sam slušao na Philipsu ono, 16/44,1, pa je sve što je dobro tako je i zvučalo, bez obzira u kom formatu date je izvorno. Neki link, objašnjenje,...da ne bude tupljenje račun bez računa.

Crveno je, kad ga sam sebi upalim, a to vrlo retko.

Rešio sam danas da ne radim, sad pravim neke svoje frljoke, a ovo za samo 2 žice, nisam znao, ima Lemi lemilicu.

Gledano isključivo tehnički, jeste, međutim, moje iskustvo je suprotno, svaki oklop nekako degaradira zvuk pa radije prihvatam neke nus pojave.

Ovo je konektor, drugi je po istom principu, zalemljena 3 voda, a ovi metalni delovi koji imaju krimp opciju za širm, nisu praktično spojeni meuđsobno, dal to ima nekog uticaja, nemam pojma.

Objavih već, Gujina Omega, eksterno digtron napajjanje preko injektorskog konektora.

Napravih kablić od priručnog, za datu lak žica 0,32, imam neki high speed kabl od 28AWG pa ko velim može, masa 0,7mm, nema četvrte žice za napajanje. Rezultantno, zvuk je dobio moć, čistinu i mirnoću, naročito je izražen utisak akustike, vrlo živo dočaravanje. Međutim, problem, u samom Windowsu i AIMP plejeru, ne postoji opcija 384 samplinga, maksimum 32/96, juče mi je došlo i do gašenja Toppinga tokom slušanja i sam AIMP nije hteo da krene, morao restart računara, isto mi se desilo pri gledanju YT serije preko DAc-a. Prekontrolisani polovi više puta po nekoj slici sa neta, zalemljeno dobro, jedino što još stoji je kapacitivnost na koju mi je Guja ukazao, žice nisu upredane već slobodno talasaju, nema nikakve dodatne izolacije ili širma. Ostaje da ih upredem, al bih voleo mišljenje stručnih i iskustvenijih.

Slika prikazuje neku šemu snimanja, a svakako da u TBM produkciji ima mnogo disonantnog, na kraju krajeva, muzika je stvar ličnog ukusa a hifilogija nastrana pasija, mada ima daleko nastranijih strasti.

Imam prilično narezane TBM producije, naravno i to, HDD mi je pun i nema mesta dok se ne trijažira, ljut snimak.

Tsuyoshi Yamamoto - Autumn In Seattle, TBM, dugo nism slušao i skinem DSD, po prvi put preko PC-a. To se tačno čuje prostorno, možda atipično da udaraljke budu izrazito napred a bas desno iza. Na garfici se vidi raspored mikrofona, slušajući bez ove fotke, prelazi zvuk klavira povremeno na desni izvor, pomalo deluje isilovano, al kad sam otvorio šemu, jasno je da ta dva mikrofona uz bas, hvataju i klavir. Čuje se to resko pikovanje gornjih tonova što je karkteristično za ceo opus ovog muzičara, to mi je referenca klavira koju mnogo volim, a on je na ovom snimku predominantan instrument: No, stoji i dalje ta neka razlikica koju ću nastojati da izvučem, S umesto Š, ili obrnuto, stigli konektori pa će Lemi da lemi, nisam vičan al ajd i to, uzeo i rezervni par:

U hifiblesimetriji, nikad neće da bude, to je jednostavno tako, pa i u kafani kad se muzika zovne za sto pa odsviraju nešto, kad se traži ponovo, al za dušu, drugojačije bude. Tako treba, da bi se znalo šta je pojedinačni uticaj, to upravo sada i činim, po horizontali na neki način. Pošto je tolki kolki jeste rezonator, snima se sa više pecaljki koje treba da prenesu na 2 uva, ni malo jednostavno da se dočara životnost, pa svaki pokret izvođača se odražava kroz tonalitet. Kad sam čuo Keln Koncert na Luterima kod jednog od braće Zoltan, zvuk mi je napravio i sliku u glavi i odma sam kupio Teresonic, pre toga sam već bo na FR-u, ali Lautere nisam vario do tad. Spadam u malobrojnu grupu ljudi kojima jako puno smetaju fazni pomaci, a oni praktično rasipaju gornji spektar dovodeći u zabludu slušaoca svojom izvrnutošću, a kablići to čine zaista, ono, otvorili se visoki a činela velika ko leteći tanjir. Često sam ga kristio za usviravanje, volim da čujem baš dobar, al nije često snimljen. faznih pomaka koje čine sami drajveri, presipanja harmoika itd. jasnoća ali nemilosrdna, ne retko do neprijatnog, no da ne širimo u of. Fala, fala, treba napenalim nekog od porodice da uzme par džekića u Mikroprincu, pa da spletem, samo mora nađem instrukcije gde koji pin itd. Teflon ne prija mojim ušima, takođe ni srebro, a ima i tehničko utemeljenje, tek cena. Bila davno pomama, pa kao, staro srebro bolje nego novo, svi escajzi odoše u topljenje a pare ostadoše po raznoraznim buvljacima, da Lujevi znaju de im završiše varjače, prevrtali bi se u grobu. Žice su sad na redu, pa idemo dalje, ne mogu nikako sam.