Lemić

Uha, kakav doručak:

Jeste vala. Bio je opšti trend menjanja "bubica" i uvek je bilo, "sečeš uši, krpiš dupe", imam još uvek par komada nekih, dok zaista, sa Philps-om sam prestao da se majem jer pomenuti čipovi naj analognije zvuče ipak. Samu digitaliju su razvili ljudi sa analognim ušima i naravno da su se trudili da bude što bliža verodostojnosti, što se dalje išlo, sve je više vodilo u stranputicu, nisu bezveze vinili ponovo postali aktuelni i danas ima puno preobraćenih pravovernika. Nećemo, pisali smo o I/V konverziji putem transformatora, Rogićev DAC je potpuno diskretan, više nego dovoljan je tvoj sud, izneo sam ono što natrčah na netu za modele D50. Iščito sam mnogo u kratkom perioudu, pa em nisam znalac, em samo po sebi je sve to običan pregršt informacija bez razuemevanja suštinski, tako da tek sad ništa ne znam. Ti si pisao o "non overesempling-u", jer može D10 da radi u tom režimu?

Verujem, tako uostalom i zvuči u nedirnutoj postavci, analogija može da bude mlitava, bez dinamike, da nema bas ili visoke itd. al nema ništa da smeta i to je osnovni problem digtalije, barem za mene. Na prvi ton sam osetio obećavajuće, zato sam se uostalom i zakačio na forum, da isteram još više. Ovde su čipovi koje spomenuh: " Instead of going for 3 x OPA1612 like they did on D50, newest one has only two of them and a DIP8 socketed LME49720 op-amp – I know this chip pretty well, this is basically an updated LM4562 that everybody hailed as among the most detailed op-amp on the market. It seems that this change impacted the channel cross-talk quite a lot, it sits now at an impressive -130 db compared to just -116 on D50. "

Ima razlike. Binarno gledano. No cujno je zanemarljivo Sinoć sam po prvi put mogao da čujem, sušao imidž komprimovani fajl, pa raspakovao i izdelio numere, tako uvek režem, na prvo uvo uočih razliku, al onda naizmenično i il se zaludeh il AIMP pušto isto pošto povlači iz memorije. Danas sam brdo loslesa trijažirao i kreirao sopstvene samplere, možda pod saznanjem da postoji ta, binarna, razlika, al svako uporedno slušanje mi je to potvrđivalo, mala ali osetna razlika bez da mogu da opišem, jednostavo prirodnije, slušljivije. Mislio sam na šemu Toppinga D10. Aa što se tiče napajanja, danas malo teoretisasmo Šolaja i ja, uvek imam neke idejne fantazije, al ovaj put prođoh bez podsmeha. Ideja je generisanje 50Hz, pa se četvrtka pegla u sinusoidu, to je radio kondišima a sad razmišlja o procesoru, videće se. Šema koji si postavio, meni je ko slikarska grafika. Čitao sam il ovde i na drugom forumu, tvoje ili nečije izlaganje. Imao sam i sam nedoumicu šta uzeti pa uzeh D10, a u međuvremenu ubih par noći čitajući net. D50 ima isti D/A čip ali druge operacione, koje si mi podario, a 50S ima dupli isti koverterski čip, što ne mora da zvuči bolje automatski, a kolko sam i video, operacioni su neki sa brojem 4 i za koje kažu da su još bolji, plus obe pedesetice koriste neko spoljno napajanje. Svi procenjuju pozitivni pomak, čak i D50S u odnosu na D50, međutim, nisam zaključio da je uzeto u obzir napajanje i operacioni, pa je pitanje ravnopravnosti, D10 sa eksternim napajanjem i istim čipovima. Tester je na pitanje nekog, da li da zameni D10 za 50-ticu, odgovorio, ako je srećan sa D10, da ne menja, meni je to odgovor između redova. Čitajući, nađoh da be pedesetice mogu da imaju problem sa koaksijalnim priključivanjem, na tom ulazu ne podržavaju DSD 512, što je prednost u odnosu na D10, da ne debatujemo o tom formatu i njegovoj dostupnosti. D50S ima blututh, daljinac i može da se veže Dndroid telefon, oba imaju digitalnu kontrou jačine, za kvalitetan zvuk je preporučeno da se blututh isključi a volume na maks. Generalno su pedesetice DAC Preamp sa priključkom i za sluške, S možda je možda i kvazi strimer. U suštini su uređajčići koji teže da zadovolje neki komfor i izbacivanje Preampa, što je verovatno mnogima prihvatljivo, pogotovu što je i zvuk unapređen, ali po meni to nije čist audofilski pristup, nebitno što se radi o skromnoj sumi para. Ja sam za čistokrvni DAC i to je D10, bilo bi odlično da ima i koaks ulaz zarad kačenja CDP-a. Desetka košta više nego duplo manje i za u razliku sigiurno može da se napravi školski ozbiljan uređaj, bez pomenute komfornosti koja samo može da kvari zvuk @Mikrosit-voleo bi da čujem tvoje mišljenje, a naravno i ostalih, hvala uz izvinjenje za uvek "krako" postovanje.

Pojavom digitalije, ja sam već imao vrhunsku vrtešku, možda postoje 4 baze urađene kao moja. Moj drugar je odmah kupio CDP, istovremeno imavši Mikro Seiki uz raritetno i skupo sve ostalo u sistemu. Dok su se ostali igrali frizbija vinilima u toj dekadi, ja sam ostao analogan uz napredovanje i pitanje je dal bi i kad kupio CDP, dobio sam ga na poklon od pomenutog drugara. Otprilike od tada Doktor i ja drugujemo, ko srpska braća smo, ne može bez "peckanja", a dali bi život jedan za drugog. Naravno, primio sam se i ja na digital marketing i u jednom trenutku potrošio finu svotu na transport i DAC, što se ispostavilo bačenom parom. Na sreću, imao sam prilike da preslušam brdo sistema i vrhunske digitalne naprave od po više hiljada ondašnjih DM-a, praktično sve što se smatralo vrhom, no nikad zadovoljan. Čuvši 14-to bitni Philips u NOS modu, prelomio sam jer je to po muzikalnosti bilo naj približnije ploči, ali sa nizom nedostataka u performansi koje su drugi oblici imali, ali obrnutim reciprotiteom. Philps-a 304 MK II sa TDA 1541, nije bilo ni za lek, a taj čip je uz nešto umanjenu muzikalnost pružao priličnu karakteristiku. Natrči Kembridž CD 3 kod jednog uglednog i trgovca i audiofia, odem da pazarim i tad sam u odličnom ostalom sistemu izvršio poređenje sa Wadia CDP-om, drugi od vrha po ceni, negde oko 6-7.000 DM, ali po zvuku najbolje referisanim uopšte, nije imo digitalnu kontrolu glasnoće kao skuplji model i to je degradiralo zvuk, jednako ko što softeverski plejeri bolje zvuče sa ASIO drajverom i direktno, po uputstvu se klizač kontrole podešava na maksimum. Sa smehom, CD 3 je lepše zvučao. No, izdržale su ga moje uši ravno mesec dana i ode jednom prijatelju u ruke. Jednostavno mi je stalno nešto smetalo, a između minornog žuljanja i velikog dobitka, minus uvek preteže kod mene. TDA 1541 može da radi u NOS modu, to su inženjeri i predvideli od samog početka, taj primerak je bio klasičan overesempling, međutim, u CD 3 su dva TDA 1541 koja rade u PP spoju i pre će biti da mi je to smetalo, spadam u malu grupu ljudi kojima izrazito smetaju fazni otkloni a takva veza mora da ih čini, tako da Dok, ni malo mi nije žao što nisam taj primerak sačuvao. Inače neuporedivo manje vrednujem digitaliju, osim ta 2 izleta u trošak, nikad nisam, niti ću dati iole neki novac, moja kolekcija originalnih CD-ova je od par desetina, za razliku od tebe. Doktor inače ima velelepnu kolekciju CD izdanja koja se danas ne mogu naći ni na torentima, a veli broj je nakupio na vinilu i uvek tražem nih da čujem, svaka čast generalno, pa kad i preteraš, nije za uzimanje. Philips CD 304 MK 2 je po mngo čemu vanserijski, kao osnova, možda najbolji plejer ikad napravljen. Kad sam konačno došao do primerka za skroman novac, Rogić i ja se upoznajemo, upravo preko ideje konstruisanja analognog dela i I/V konverzije putem trafoa. Već je radio na DAC "Model"-u, moj CDP je poslužio kao eksperimentalni nosač zvuka, razdvojeni konverter uvek unosi neku anomaliju a unutar plejera se to skoro potpuno eliminiše i hteo je da postigne referencu, a kasnije je konverter uspeo da napravi da malte ne bude kao monolit sa transportom. Da sam hteo, "The Model" bi bio i u mojoj polici, ovako je u šasiji Tristačetvorke i nije koštao skoro ništa para. Mislim da sam postvljao link ka temi koju je vlasnik arhivirao nakon bana i autobana, nema fotki: https://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/9746-digitalni-zvuk-analognog-prizvuka/ ------------------- Ovo sam istupio jer sam "no name" na ovom forumu a i uopšte, već deceniju i kusur sam van audio žiže, ali nisam ni baš vezara, barem tako mislim. Posle jako dugo vremena, unazad par dana jedva čekam da kresnem sistem, skratio sam danas rabotu da bi proveo vreme sam i poslušao sa PC-a zvuk, a radim po ceo dan i čak vikendom, viosko obrazovan a klasičan mehos, radim BMW bokser motore, malo više strasti pa zato i preterujem. Topping se usvirao, dobio je ručno rađen interkonekt, njemu treba barem dan da prozvrči, kopija "Anti cable". Ono što sam istakao kao lično vrednovanje, nema ničega da mi smeta i to je ono što me fascinira, jednako tako i zvuči Rogićev TDA 1541, nepritisakajuće. Nemam još uvek direktno poređenje, ali na osnovu memorije, veliko sam pamtilo u oba predznaka, Kinez radi tako, a ima i sve atribute, kako sam već naveo, nisam ubeđen u Doktorovu predpostavku, možda. Slušam sad Stockfisch samplere, one "nabudžene" snimke, utisak je žive akustičke bliskosti, nisam siguran da je ovako zvučalo na CDP-u. Ne znam u čemu je štos, ovde su verovatno low cost svi elementi, za taj novac ne može biti ništa drugo, šema ko šema, možda je štos u D/A čipu, to je jedino logično objašnjenje i tu vidim možda napredak tehnologije koji uspeva da nadomesti nedostatak digitalnog zapisa, iluzija ali lepa, ne veruje se očima, prcvoljak običan al zvuči .ater mu. Hvala, hoću naravno, mada ja potpuno drugojačije gledam na ožičenje, davno sam preseko i moja "kablaža" vredi možda ukupno desetinu €, konektori vrede više a i oni su đubrad da kažem, vašarski. Treba dobijem još neke egzotične. Mene zanima da spakujem nešto, predpostavljam da se radi o nisko zahtevnom energetskom prenosu, a sa što većom brzinom, nešto slično kao kod MC gramofonskih glava? Naravno, struja i signal ne idu zajedno načelno, zato je razdvojeno vođenje verovatno bolje, nađoh već takav pristup, ko tramvajska šina. Da, ko što priupitah, šta i ko. Ja nisam elktroničar, mogu da napravim kutiju, da gnjavim i platim, tolko od moje sposobnosti diy po ovom pitanju. Setio sam se davnašnjeg projekta, uradio je Šolaja generator struje preko oscilatornog kristala, zakucana hercaža i potpuno razdvajanje od 220 mreže, pojačivač i upeglan napon, mini elektrana. Bacio danas oko na fotku pločice, imalo bi tu da se izmenjaju kondiši itd. Jel ima neko šemu uređaja? A ti si čovek, bio od presudnog uticaja za izbor, tako da sam dužnik, čisto da znaš. Povuče AIMP neke barokne gudače, ne znam odakle mi, zvuči ko da i ja učestvujem, fala drugari, udariste mi infuziju veruj te mi. Nego, još jedna nepoznata, meni. Jel ima razlike ako se sluša iz losless formata i kad se raspakuje u pun ? Sve što sam rezao, uvek sam prvo raspakivao pa tako rezao, iako Nero može direktno to fa radi prilikom prženja.

I te kako znam, al neću tako i ako moram, ali ne mogu da oćutim barem, pogotovu što pamtim i znam za bolja vremena u istom ovom mestu koje je danas verovatno iza pomenutih gradova kao i mnogih drugih, zato ću nastojati svoje ćere da usmerim negde drugde. Nego, da zatvorimo zaludan of i vrenem u temu. Tražih juče USB kabl, onaj A na B, ništa što bi valjalo a da je kraće, svi 1,8m a meni dosta ispod jednog metra. Šta se može naći uključujući i pravljenje, imam par od profi štampača koje ću da probam, pravim razliku između žica, mada ne sa ovom vrstom? Ima li ko šemu uređajćića, šta se sve tu da apgrejdovati osim operacionih? Napajanje iz PC-a je svakako najgrđa tačka, to bi trebalo da se eliminiše, neko gotovo ili pravljenjo, nisam vičan elektronici i moj diy je prevashodno želja koju neko mora da realizuje, tako da sam otvoren za saradnju. Sinoć sam uspeo uz pomoć drugara da pustim DSD, to nešto nije ferceralo nit mi se sviđalo sa AIMP plejerom. Uz Topping dolazi podrška za JRiver i Foobar, ASIO drajver, Album Plejer i Fubar nismo uspeli da pokrenemo, očigledno da je i za ovo potrebno angažovanje i znanje koje nemam, no, snaći ću se, zašta služe drugari uostalom. Sinoć je drugar malo poslušao, nije audiofil ai je uočio razliku između nedirnutog Philipsa 1541 i Kineza, sve na strani Toppinga. Taj CDP je možda samo prebačen u NOS mod, rezervni primerak i dobio je laser koji je pravio probleme, pa je moguće da je to degradiralo zvuk vremenom. Ja sam jako dugo na TDA 1541, drugi CDP je kompletno svojevremeno uradio Rogić ubacivši u šasiju Model DAC, kad ga budem uskoro revitalizovao, napraviću direktnu komparaciju, mada po sećanju, Kineza smatram u naj manju ruku ravnopravnim.

Nije tako, moj je izbor slobodan, a ispada da nužno nije i to nije dobro. Zatim, nemam ja vremena za šetkanje, radim svojim rukama i čim se bavim nečim drugim, uključujući i ovo kuckanje, ne zarađujem, brzom poštom naručujem trebovanje iz grada do mene jer mi je čista danguba trošiti vreme na gradske gužve, to nije nkakav komformizam već racionalna efikasnost, radi ne radio, svira mi radio, to kod mene odavno nije održivo. Dalje, nebulozno je praviti dodatne troškove zbog ugrožene sigurnosti, dostava bilo koje pošiljke treba da bude sigurna u procesu dostave, zamisli koliki bi bili troškovi kad bi neka firma kamaru koverata slala kurirskom dostavom umesto poštanskom markom. Šta god da rade, ne mogu ko da je to njihovo, mora neki elementarni red da postoji. Selotejp nakon otvaranja koverte i pečat da je vršena kontrola, sve u redu, ovako, nije. Inače, na temu, skoro sam uplaćivao postnetom novac, htela je šalteruša da me zapali, ne seća se da sam joj dao novac minut ranije, pa je brojana kasa, frapiran sam bio. No, da ne idemo u of, ima šta drugo da pišemo, lepše.

Nije ni malo šaljivo, ovo ilustruje totalnu nesigurnost. Razumem da postoji nužna kontrola, ali ako se već proverava pošiljka, onda treba to da bude i jasno, prepakovano u drug koverat uz napomenu da je vršena kontrola. Šta ovako znači, može i prazan koverat.

Nova tastatura pa još nisam naviko, " odnosu". Što se tiče loženja, znaš odlično šta imam i od kada još, iz prošlog veka, mislim prvenstveno na gramofon. Na žalost, nemam iluzija, nemam novaca za ploče, a ni za diskove, da ubeđujem sebe da PGP, Jugoton, Suzi,... vinil zvuči dobro, jednako kao i gro vinila, tek 180+gr ploče zvuče kako bi ja hteo, kao i direkt kat, sve skupe i preskupe, a ne nalazim da šum i pucketanje čini šarm, tih nekoliko primeraka je bešumno i to se smatra vrhunskim dostignućem u analognom domenu, na žalost nedostižno i suženog izbora, mada sada dosta produkcija radi dvojna izdanja, no, ne bi bila oba bubrega dovoljna. Tako da zaludna priča, deljenje moje impresije je čisto kolegijalno, u smislu da za mnogo malo para može da se dobije prihvatljivo audio zadovoljenje uz istovremeno gotovo neograničan izbor muzike, dugo nisam skidao ništa a imam preko tera i po losles materijala koji će se sada trijažirati pa idem dalje. Kad sam rešio da zakačim PC, nakon spoznaje komfora i zaključka o minimalnom pragu kaliteta zvuka, potražio sam naokolo šta mogu da dobijem od DAC-ova, kad sam čuo krajnje prijateljske cene, jdnostavno sam odbio i da čujem, a čitajući komentare po netu napravio izbor i nisam pogrešio, a takođe ne smatram da je iko grešan što sluša ili ima nešto što ja recimo nikad ne bi.

Stigli operacioni, još jedno veliko hala, koverta bila skroz odlepljena, da se zna i to. Konačno preslušavam što se sakupilo, raznorazni materijali, snimci i produkcije, definitivno nema nečega što bi me odbijalo, ne postoji neki predominantni karakter zvuka u bilo kom delu spektra, vrlo jasna različitost od snimka do snimka uz izražavanje doza emocija koje muzičari uvek unose dok muziciraju. Digitalija je iluzija u adnosu na analogni prenos, no, ova spravica vrlo lepo laže u smislu verodostojnosti, zaista je nadmašeno očekivanje u svakom pogledu, jednostavno pobuđuje žeđ sa slušanjem, čak i za povećanjem glasnosti što mi nije inače svojstveno. Sad će bude malo kabloblesavljenje, pa redom, al svakako u razumnom okviru i uz pomoć "stare garde", sve mora bude DIY, to se uvek pokazalo zvučno naj bolje.

Blagodaram, ako nekad budem u prilici, revanširaću se. Jesu oni kao "solid", al tolke godine, vreme je inače za zamenu cele mašine, ta integruša zapinje na punoj HD rezoluciji, pa je to dodatni zahtev, al i trošak.

Ja danas po prvi put, vodio sam mladog prijatelja koji ima nadprosečna čula, ali nije audiofil još uvek. Nisam naravno obišao sve pa je zaključak nevažeć. Šolaja kao i uvek, kompletno zavidno visok zvuk, uz malu drugarsku kritiku iz domenu ličnog ukusa ili kao kako već čuje i doživljava. Drugi njegov sistem sa predhodnim parnjakom, nešto manjkakv, naime, bas izlazi iz okvira, što vidim da je opšta primedba kod svih manje više, tačno je da mali gabarit sobnog rezoatora proizvodi overload pri glasnom slušanju, a svuda je bilo dosta glasno, to na kraju i mora kad uđe više ljudi u prostor. Spomenuti su gosti iz Makedonije, "Teoharov", kad sam ušao, bilo je prepuno, što mi je drago, odlično izbalansiran tonalitet. Slušane su male i velike kutije na istoj numeri i to je baš poslužilo za ilustraciju drugaru, dvosistemac nedvosmisleno jasno definisan, dok multistazni zvuči pomalo zamućeno, što je danak takvom pristupu, mnogo elemenata. I bilo je izlagača za čije prezentovanje smatram da je sramotno loše zvučalo.

Da dodam malo, danas sam bio po prvi put na HI-FI sajmu kod nas, greška u koracima, prvo kod goga znam da uvek zvuči, pa posle sve bi ga. Bilo je izloženog da sam se prekrstivši zapitao kako ih nije sramota da tako nešto uopšte mogu da donesu, tako da YT kako ga sad ja doživljavam je High End. Nego, da ne oživjavam još jednu zamrlu temu, imam problem, ne mogu da dobijem stabilnu sliku na radnom monitoru, pvremeno kao da pada u sleep mod, guram ga sa 15m HDMI kablom koji je širmovan i ima ferite na oba kraja, ide jedna strana preko adaptera na DVI ulaz, kad zakačim na laptop, sve je uredno, dal može da integrisana grafika nema snage il je oslabila, 11-to godina?

YT unazad jedno 2 godine je osetno popravio kvalitet zvuka i slike, a takođe mu se diskotka uvećava, može da se vidi i čuje ono što verovatno nikad nebih, recimo ova numera čiji singl se uek vrteo na žurkama i obavezna je bila jedna ploča u rezervi, lepo je videti nekad i sad, istorija: Zato vredi YT i uz malo truda, mislim na PC DAC kao izvor, je vrlo prihvatljivo, a ima niz svirki koje ne postoje ili nisu dostupne, za ovo sam davo 5 ćevapa, ko mi nađe na torentu.

Javljam . Nego, da istaknem, YT jako dobro zvuči, kad se zagasi TV, reko bi da se radi o vrlo dobrom muzičkom materijalu, kad se gleda okom, sve zvuči dobro, vid potisne čulo sluha.

Ha, treba prvo na Win 10 da se sviknem, počevši od ikone i naziva "My Computer", sad je "This PC". Naravno, a što se tiče žice, tu ne zarezujem mnogo, biće neki diy, čim nađem kako to uopšte izgleda, totalni početnik u PC "HI-FI"-ju. Šalim se malo, odlično zvuči, bez neke teskobe, ili težine, ne pritiska ništa, klen što nisam ranije ovo uradio. Dakić će vrlo brzo na kanal, samo da iščitam malo, novi drugi elkosi i adekvatno napajanje za početak.

Uključen Topping D10, instaliran nov Win 10 na konfiguraciju staru 10 godina, AIMP sa ASIO drajverom, iznenađujuće kao dobro zvuči, puna rezolucija između snimaka, bez digitalne agresije koju Lauteri nemilosrdno razotkriva, donje lage izlaze da ne znam ni ja otkud, voliminoznost kroz ceo spektar, dinamika zavidna, obilje tačnih detalja, ...

Iščito sam temu i još malo naokolo, pa neko razmišljanje, Topping D10 ili D30, neko je ocenio da tridesetica nešto bolje zvuči, da ima veću mogućnost kopčanja zbog više ulaza, posebno napajanje što i nije nešto od zančaja suštinski, ima strujni prekidač, nema izlaz za sluške, sve je to nekako manje važno, D30 podržava DSD128 dok noviji D10 DSD256, ajd, lepo izgleda i displej. Razlika u ceni nije neka, a oba mogu da se dobiju odmah u Beogradu, što je bitno, nek i trgovci zarade neku kintu. Šta društvo misli o izboru početnog, ili polaznog, DAC-a za PC i eventualo običan CDP?

Da, zaboravih. Nisam elektroničar pa brkam i ne razdvajam pojmove, pod ovim sam mislio na ukupnu dobit i upravo je ta gubioza bila kamen spoticanja, Peđa je zato radio odličan analogni bafer sa trafoom na kraju, tvrdeći da je to najbolji mogući kompromis, nije sporio mogućnost ali nije ni favorizovao, bilo je tad DAC transformatora ali je to očigledno zapalo meni da realizujem i tako prođe. Ruku na srce, taj DAC zaista zvuči, u mom Philipsu imam isto to ali u ipak suženoj varijanti, zadovoljenje da nije bilo potrebno posezati ni za čim. Ako se ne varam, Torsten Loš je to raščlanjivao, bilo i nekih Talijana, sve iz doba 1541, posle naiđoše višebitni čipovi polako to sve ode u zaborav. Vidim ovde da se pominje Topping DAC, nisam u stanju da razumem materiju pošto sam nepismen, ali ako taj uređajčić može da prihvati ovakvu igrariju, što da ne.

Da, taj Savter je i onda bio u opciji, u Model- u je mislim prenosni.

Da, kolko ja shvatam i gledam na problematiku, glavna igra je iza konverter čipa i tu se prodaje magla i uzima novac, Lampizator je to što jeste prostekavši iz te postavke kolko se sećam. Pogon motalice sad služi za neke reparacije kod motrcikla, rad sam da uplićem prste, samo da neko isprojektuje trafo.

Opet me je malo uhvatila hifi groznica, pa se sporadično pojavim. Sila Boga ne moli, posle niza godina privrženosti CD plejeru, sutra bi trebao da uvrstim PC u sistem, nakon prošlonedeljne probe po prvi put u ličnom sistemu. Naravno, prvo oduševljenje prođe odmah i razmišljanje kreće u pravcu poboljšanja do nekog željenog i razumnog nivoa. Prviukao me je trafo u nazivu teme, a svojvremeno sam bio u prvim redovima kada se takv sklop omasovio u SE pojačivačima, prvi preamp sa njim je Šolaja konstruiso pod mojim pritiskom, a dok nije došao do čuvenog TVC-a, malte ne smo došli do svađe, a i prva LCR RIAA je takođe napravljena na moje uporno navaljivanje. U tom nekom periodu sam usput naprvio trafo za CD, 1:1 i to je zaista činkovito. Pre destak godina, Peđa Rogić je bio u velikom usponu u domenu digitalije, tada je već izašao iz čuvenog i zvučno odličnog Aja DAC-a i krenuo Model One, dobrim delom je taj uređaj uobličen na osnovu mojih ušiju i sugestija, mislim da je bilo možda i prvo ozbiljno slušanje trafoa na izlazu iz CD-a. Model One je vanserijski DAC, bez čipova u analognom delu, a trafo na izlazu je 1:1 ili 1:0,9, nebitno. Moje idejno pitanje njemu tada je bilo, da se izbaci sve iza TDA 1541 i ubaci trafo za I/V konverziju koji će imati dovoljno i pojačanje, potreban bi bio odnos 1:10 i to je bio problem, u to vreme nešto nije bilo takvih trafuljaka niti uopšte nešto tema po netu, razdružismo se banalno i to ostade tako. Videh u temi da ima nekoliko uređaja sa ovakvom konfiguracijom, što me je pozitivno iznenadilo. Jeste trafo kompleksan sklop, ali nije nemoguć, nešto slično već odavno postoji kod MC gramofonskih glava i za to imam neku kreaciju koja je perfektno zvučala iako namotano prosto da ne može prostačkije, kakav god bio kompromis bio štetan, ukupni rezultat sa trafoom je uvek dobar ako je iole korektno napravljen. Ako mi se definitivno dopadne PC kao izvor, sasvim sigurno će nekog pomaka biti, vidim da PRC uređaji daju već dobar zvuk kao gotovi, a kolko sam zaključio, osnova im je kvalitetno postavljena što omogućava nadogradnju u smislu o kom je i ova tema. Imam motalicu i sklon sam pednatnom radu, pa ako se sklope želje, rad sam da se angažujem i priključim.

Još od ovog posta sam hteo da ti se obratim jer je jedno vešanje supruga probušila, slovce nisam zucnuo jer sam očekivao neminovno, jesenas progledo drugi drajver, praktično su stari već 15 godina bili. Hdeoh sam još lane, sad ima setova za reparaciju i levo desno, odnesoh čoveku da ih izrenovira, kad čuda neviđena, raspali se i centratori. No, imaše čovek pored vešanja i centore, dva tipa, jedan kao originalni a drugi nešto mekši, ja bi kao drugi, on kao tvrđi, uradi ih ekspresno i po iskustvu je ugradio te mekanije. Savršeno urađena oba drajvera, nacentrirani kalemovi na tačnu startnu poziciju i naravno koncentričog zazora, besprekorni na oko, čik da neko vidi da su reparirani. Pravo oduševljenje je kad sam ih čuo, osetno poboljšanje u donjem spektru, volumenu, da je naprosto začuđujuće koliko velika slika sad izlazi, a tipična Lauterovska dreka koju nisam ni nešto pa imao sa GM-om, sad je, ajd neprimetna, možda i više nego što sam navikao. Prošle sezone sam nabudžio pojačivač, tj. Buca Maričić, ali tek sad je to došlo do izražaja. Kompliment od mene vrlo retko i teško, al ovaj put od sveg srca Branku Kašikoviću koga sam sada i sreo i saznao za njega, ne znam kako mi je promakao jer sve koji se bave zvučnicima uglavnom znam još od davnina. Hvala mu ikako je naravno usluga plaćena. Skroman klip snimljen mobilonim telefonom, ne znam ni da li je kvazi stereo:

"Grafitna" mast ne ide u ležajeve veća neka sa EP aditivima! Da, auto moto nik, Đunta, upravo potiče od ovog dela, uvek sam imao 2 zgloba, đunte, ispod sedišta bojeći se da mi ne crknu, nikad nisu al ostade nadimak kad mi ih je drugar izvadio iz auta na nekom treningu pred drugovima, budući suvozač i kum viknu đunta i hor zavika Đunta, Đunta,...

Fuchs ima mast koja ide u frikcioni spoj dva polimera ili polimera i nekog metala, uopšteno, plastike idu na suvo osim ako nije drugojačije navedeno, ulje uglavnom ne smeta osim kod hidroskopnih. Najbolji su trenutno ležajevi sa čeličnom košuljicom koja drži stabilnost, sloj sigurosne bronze i par mikrona teflona u raster obradi da bi se alternativno potrebno ulje zadržavalo u međuprostoru a frikciona površina minivalizovala, uz to je površina oslojena samo odvojvim teflonom i pri prvih nekoliko prolazaka se on svuče i uhvat na obrtni ili klizni pripadajući sklop i tako radi teflon na teflon praktično. Teflon je stišljiv i zato je ultra tanak sloj da ne bi došlo do povećanja zazora, radni može biti +0, praktično nemerljiv i određuje se na čist osećaj pri obradi i pasovanju. Ima teflona ojačanog staklenim vlaknima al nešto ne vidim primenu u finim sklopovima.