dvv

Moje iskustvo sa Yamaha pojačavačima je ograničeno na jedan model, AX 592, iz srednjine 90ih. Nominalno 2x100W/8 Oma. Ima jedan trafo, sa glavnim osiguračem od 2.5A, sa preklopnikom za izbor ulaznog napona na 220V. Dakle, 2,5x220 daje 550 VA. Pod navedenim uslovima, isporučivao je 2x110W/8 Oma, ali i 190W/4 Oma (ta specifikacija nije bila fabrički navedena). Sa IEC test signalom (t=20 mS), uspeo je da izbaci 2x270W u 2 Oma. Nisam probao, ali verujem da bi sa većim elektrolitima (serijski 2x15.000 uF) dao i više na pomenutih 2 Oma. Ja to ne bih nazvao manjkom, možda nije idealan odnos za konstantan napon, ali teško da je manjkavo. Zato ne razumem zašto Yamahu svrstavaš u red manjkavih, mada ponavljam, ne znam kako su napravljeni drugi manji modeli.

Baš bi me zanimalo da čujem kako objašnjavate da Krell intergalac nudi nominalno 2x150/300W u 8/4 Oma sa trafoom koji je deklarisan na 400 VA? Na svim testovima koje sam ja video on je stvarno i davao tu snagu. Pa i više.

Ne, ja hoću da kažem da su na klasičnim napajanjima, sa klasičnim trafoom, postoje veći gubitci nego na prekidačkom napajanju. Kada se kod klasičnih zameni recimo trafo, pa se umesto običnog jezgra stavi recimo torusno jezgro ali ne od limova kako se to najčešće radi, nego od sinterovanih materijala, porast efikasnosti bitno raste, ili obrnuto, za istu snagu biće dovoljan i formalno manji trafo. Polemika o ovoj temi je veoma rasprostranjena, neki brane ovo, a neki ono napajanje, ali ko je pročitao test nekog Chord pojačavača snage sa prekidačkim napajanjem negde krajem 90-ih godina po britanskim časopisima mogao je samo da krsti na nominalnu snagu napajanja i izlaznu snagu pojačavača (inače klasične AB klase). Odnos snage ispravljača i izlazne snage nije bio uobičajenih 2 ili 3:1, čak ni 2...1,5:1, nego recimo 1.15:1 (snaga napajanja prema izlaznoj snazi). Ja ne znam kako je taj Technics napravljen iznutra, a još manje kako mu je rešeno napajanje, sem da je prekidačko, što se nabacuje u tekstu. Dok to ne saznam, biću jako radoznao, a Technics ne bih baš olako odbacio, jer je njegova matična firma, Matsushita, takođe vlasnik bivših firmi kao što su JVC, Akai i par drugih. To je impozantna koncentracija znanja, pitanje je samo da li je ono primereno upotreblljeno i da li primenjeni kompromisi dobro odabrani ili ne. Aludiram primarno na problem koji jako muči prekidačka napajanja a to je uklanjanje switching-a na 20 kHz ili više, koji su mičili recimo Sony-ja krajem 70-ih.

Pa ovde vidim ne važi Omov zakon, ovde je dovoljno da imaš cevi i sve je odmah u redu. Dobro, možda onaj Nelson Pass nešto mota i mrsi, mada džaba je i on krečio, kad nema lampe. Nema problema, samo ti sanjaj i dalje. Samo ne zaboravi da taj Technics kako oni kažu ima prekidačko napajanje, a njihova najveća prednost u odnosu na klasična jeste izutzetan stepen efikasnosti, jer su gibitni ca trafou svedeni na minimum. Ona se ne mogu razmatrati na isti način kao i klasična napajanja, isto kao što pojačavači sa impulsnim radom, tzv, digitalni pojačavači, traže daleko manje hladnjake od klasičnih pojačavača u klasi AB i neuporedivo manje of čiste klase A.

Na osnovu slike, ti već znaš da je to "šarena japanska laža"? Aferim majstore! Ja vidiš ne znam, ja još uvek moram prvo da ih poslušam da bih stekao nekakvo mišljenje.

Nisi sasvim u pravu. Pogledaj pažljivo kakve sve RCA Cinch utičnice postoje - ima ih međusobno vrlo različitih, Uporedi recimo one na reVox uređajima sa svim drugim - koliko znam, niko sem njih ne koristi tako duboke utičnice, a takvi su i njihovi vezni kablovi. Sem toga, to su i dielektrički kriterijumi - metal na metal, u idealnom slučaju treba da budu isti da bi se minimizirali efekti prelaznih fenomena, ali često nije tako. To možda nisu kritične varijable kada se radi o CD čitaču, kod koga je po Red Book standardima nominali izlaz 2V, ali gramofon ima 40-50 mV pri najvećoj brzini trekinga, tipično i manj, i povrh toga ima oblik RIAA krive. Dakle, pojačanje je kudikamo veće, i još specifičnog oblika, logično je da će i manja razlika uticati više na njih nego na CD. da i ne spominjemo to što je pikup za CD nekontaktnog tipa, a phono zvučnica je kontaktnog tipa, pa je prirodno osetljivija na varijacije stanja same igle. A smem da se kladim da bar 50% svih gramofona danas nema dobro pogođene ni vertikalne, ni horizontalne uglove trekinga - a to će samo po sebi povećati varijacije među njima. Neće ljudi da plate €15 za kalibracioni protraktor, prodaje ga onaj lik iz Kruševca odmah ovde kod nas.

Stereo Power Amplifier SE-R1 | Reference Class R1 Series | Technics UK Evo rešenja - ovaj pojačavač snage će da reši sve vaše probleme sa svime, a posebno CD čitačima.

Ne reče pošto je?

Shavija, postavi sebi jedno prosto pitanje - da li su ti prodavci, po tebi, uopšte sposobni da razaznaju da li je nešto popravljano ili nije? Nisu baš svi šloseri, poneko popravi ponešto jako dobro da ti treba ili poznavanje tog uređaja iznutra, ili jako oštro oko da primetiš da nešto ipak jeste rađeno. Najzad, oni su mahom preprodavci koji su kupili opremu koja je prošla kroz ko zna koliko ruku, kako mogu da znaju da nije popravljano? Meni je jedan lik iz Kragujevca proadao H/K Citation 24 pojačavač snage kao nediran. Ja ga otvorim i imam šta da vidim, jedna pločica napukla - kako je to postignuto ostaje misterija. Levi kanal sastavljen od 2SC970 tranzistora, kako i treba d abude po servisnoj šemi, a drugi na istom mestiu ma 2N5551, totalno drugi proizvođač, totalno druga serija tranzistora, a trebalo je da budu 2SC2240, niskošumni tranzistori. Srećom, uz malo lemljenja i dosta odbira, vratio sam to na original. Toliko o "nediranim" uređajima. Neko će reći, pa šta, radilo je - jeste radilo, ali pojam "nediranog" je jako ekskluzivan, isključuje sve sem onoga što je nacrtano u servisnoj šemi. Laž će zauvek biti laž. I ako je na jednom mestu drugačije, ko zna kako je lako moguće na drugim mestima.

Stereo Power Amplifier SE-R1 | Reference Class R1 Series | Technics UK Evo, neka cevi budu bolje od ovoga. Ako je granica snage nekog, bilo kog od bilo čega, pojačavača recimo 50W, objasni mi kako će to da se poredi u kontekstu raspoložive dinamike sa nečim drugim koje ima recimo 170W. Ti brkaš dve različite stavri. Jedno je apsolutni dinamički opseg, koje je funkcija raspoloživog izlaznog napona, a kvalitet zvuka je nešto drugo. Čuo sam par pojačavača snage od nominalno 10W koji su, bar meni, radili lepše i detljaije, od drugih komercijalnih pojačavača koji su imali 200W/8. Kvalitet je jedno, a prost kvantitet je definisan nezavisno od kvaliteta. Ako tu nomianlnu snagu sada prevedemo na dBW, 50W/8 je 17 dBW, 170W/8 je 22 dBW, i tu nema bilo kakve diskusije. Ovaj drugi ima rezervu snage 5 dBW nego onaj prvi i to je to. Kvalitet i subjektivni doživljaj su već nešto drugo. Sedi pa napravi primerak čivenog Otala/Lohstroh pojačavača sa nominalno 25/50 W 8/4 i biće ti odmah jasno zašto se on smatra jednim od najboljih pojačavača snage ikada, bez obzira na to što mu je dinamički opseg skromnih 14 dBW. Kvantitet i kvalitet su dve uglavnom nezavisne funkcije.

Dobar deo toga što se ovde naziva "brutalnim" uopšte ne mora da bude jako, ima naporno zvučnih pojačavača i u ekonomskoj klasi. A ono što se podrazumeva pod tim nazivom su mahom pojačavači koji imaju više do dosta više snage od klasične kućne klase, recimo 50-70W/8 Oma. Taj višak snage im omogućava da se ponašaju veoma opušteno pri normalnim uslovima upotrebe, ali i da mirne duše poteraju čak i veoma teške za pogon kutije. To je efekat povećane dinamike, koji nikakve lampe ne mogu da izvedu jer jednostavno nemaju sbage za to. Stvarno kvalitetni pojačavači od recimo 150+W/8 Oma po kanalu neće zvučati naporno pod bilo kojim kućnim uslovima, računajući i kompleksna opterećenja, sve do najmanje recimo 85% nominalne snage (zavisi od modela do modela). Većina onoga što se kod nas naziva digitalnim su zapravo potpuno anaogni uređaji, jer primaju ulazni analogni signal, a izlaz im je takođe analogni, svodi se na to kako pojačavaju, to su u stvari impulsni pojačavači. Digatlni su samo onda kada na ulazu uzimaju potpuno digitalni signal, dakle sve do izlaza rade u digitalnom domenu. Moje iskustvo sa njima do sada je da imaju obično jako dobar bas, ali ne stoje baš najbolje sa srednjim i visokim tonovima. Mislim da danas u smislu kvaliteta zvuka klasični pojačavači u klasi AB još uvek rade najbolje, bar neki od njih.

Majke ti, pošto je ta šatro Nemačka, a stvarno kineska roba? Ako ima ugrađenu fono/RIAA sekciju, eto ti mesta za prvi upgrade.

Peđa, tvoj komentar o razlici u slušanji je po meni tipičan. Jako linearne i neutralne stvari se retko kada dopadnu na prvo slušanje, nisu tako napravljene da te odmah obore sa nogu. Takve stvari te možda obore sa nogu na 5 minuta slušanja, ali posle sat vremena, počinješ da primećuješ šta sve nije tu, ili ako jeste, da to ne zvuči baš neutralno. Linearno ti se uvuče pod kože polako, da i ne primetiš, ali kada jednom zagrizeš, nema nazad.

Možda, ali ostaje nepoznato da li je to zato što je ona bolja od drugih, ili zato što su drugi bitno lošiji od nje. Mene je recimo neprijatno iznenadio Marantz od pre godinu dana, mislim da je model 6005 ili tako nekako. Lepo izgleda, a zvuk - mrtav, beživotan, anemičan. Bar meni je tako zvučao, a hteo ne hteo, moja refernca je moj NAD C 565BEE, koji je za njega akademik. Ipak je Marantz ostavio iza sebe niz jako dobrih CD čitača, mahom u skpljem segmentu, ali je i za neke normalne pare bilo odličnih modela, na primer 63. Hajde za Yamahu 993, ona je bar bila duplo skuplja onda pa se i očekivalo da će biti dobra, tada je bila njihov top model, ali moj NAD je direktan konkurent ovom čitaču, i cene su im bile na +/- €10 jedan od drugog. Kako bih pogrešio da sam naslepo kupio tog Marantz-a, svom srećom pa nisam.

Nije ništa novo što se statistički gledano najveći broj grešaka dešava u samom DAC-u (na primer dithering) i u servisnom delu DAC-a (na primer, na oscilatoru, jitter). Dok se to ne sanira, ne vidim smisao bilo kakvih daljih radova jer ma šta posle uradili, to će samo malo prekriti već postojeće greške. Pa makar i lampe, jer i one će dobijati jednko lošiji ulaz, te stoga ni one, kao ni bilo koji deo (FET, tranzistori), ne mogu da rade onoliko dobro kako bi mogle da je ulaz bolji. Oko toga kako treba uraditi izlazni stepen, mišljenja su podeljena baš kao i oko predpojačavača i pojačavača. Neko voli lampe, neko bipolarne tranzistore, neko FET/MOSFET-ove, itd. Ako je dobro projektovan, radiće u čistoj klasi A, a verovali ili ne, ima dosta slučajeva kada je ta klasa A dosta sumnjiva čak i na objektivno High End opremi. Lično volim da koristim hibridna kola, FET na ulazu, ostalo bipolarci, ali to je potpuno lični stav.

Da ovo što pričam o napajanjima nije puka priča, evo pa sami pročitajte samo jedan rad na tu temu da vam bude jasnije da je trpanje samo cevi puko pokrivanje loše podloge. ESR_Requirements.pdf

Jednostavnije nije nužno i bolje. Nisam čitao ceo članak jer me ne zanima šta je on radio i na čemu, ipak je to materija vezana za jedan specifičan model i ne treba je slepo kopirati, već treba dobro razmisliti o svom uređaju, pa praviti da njemu bode bolje. Dobar deo života sam radio sa napajanjima raznih vrsta, jer sam ih oduvek smatrao ključnim za rezultate u SVIM uređajima, pa sam se nagledao svega i svačega, a ponajviše raznih lutanja koja se u praksi baš i nisu pokazala (govorim uopšte). Zbog toga sam jako probirljiv šta i kako ću ja to da uradim, a za postojeće se uglavnom drži logike "ne diraj suštinu, sredi podršku". A da li postoji bolje, uvek i svuda, mada ostaju i pitanja a pošto to masjtore i gde ti to misliš da smestiš..

Nislim da sam bio sasvim jasan - verujem, na osnovu ličnog iskustva, u poboljšavanje SVAKOG napajanja. Ili bar velike većine njih. Lamipzator ima svoju logiku i to je sasvim u redu, on tako misli, a ja se ne slažem, i to je to. Nema tu pametnih i glupih, to su naprosto dva pristupa. Njegov mi se ne sviđa jer se po mojoj logici svodi na maskiranje problema lampama,iako priznajem da su lampe odličan izbor za tu funkciju, mahom je sve u naponu i veoma malo struje, što je njihova slaba tačka, koja ovde realno nije faktor. Vrati se nekoliko poruka unazad i pročitaj spisak koji je naveo Impuls - rekao je ama baš sve što bih i ja rekao. Po mome iskustvu, DAC je taj koji je, njega se stvarno ne bih usudio da menjam. PO meni, problemi počinju u napajanju tog DAC-a, koje je dosta često manjkavo, ili ako hoćeš, može to i mnogo bolje. Sledi rešenje I/V konvertera, zatim bafer (ako ga ima kao posebnog dela) i izlaznog pojačavača. Po mome iskustvu, ako se radi o Marantz ili Philips čitačima 1990-2000, rešenje je poznato - zameniti najčešće neke NJR op ampove sa OP 275. Vremenom se taj pokazao kao u celini najbolje rešenje, neki su bolji u ovome ili onome, ali u celini to je taj. ko se oni zamene, i dodatno poboljša napajanje, njihov nivo kvaliteta zvuka može da poraste bar za dve klase. Konkretno, na mojoj staroj Yamahi CDX 993 zamenio sam samo I/V konverter jer je to bio jedini op amp na putu signala, počto su kod nje bafer i izlazni pojačavač rešeni u diskretnoj tehnici, kojoj nemam šta da zamerim. A ni sa napajanjem se nisam mučio, neko tamo je napravio dva napačka bloka, za mehaniku, displej i tome slično i drugi za elektroniku. U oba su bez pardona stavili 2+2 elektrolita od po 6,800 uF, plus naknadna filtracija oko stabilizatora. Ne verujem da bi dalje povećanje tih elektrolita dovelo do povećanja kvaliteta, mada joj je sada već vreme za osvežavanje.

Lično ne verujem u tzv. lampizaciju, ali lično jako verujem u poboljšana napajanja. Jako retko sam nailazio na uređaje kod kojih je napajanje bilo takvo da stvarno nije imalo šta mu se doda. iako i mali zhvati ovde umeju da daju dosta lako čujne pozitivne razlike, od prostog postavljanja malih poliproliena u paralelu sa elektrolitima, ili proste zamene nekog elektrolita sa 47uF na recimo 220 uF. Proizvođači CD čitača često zamute stvari tako što navedu da unutra ima recimo 5 ili 7 zasebnih regulisanih linija napajanja, što jeste tačno, ali to ne znači da su one i izvedene kako treba, ili da jednostavno može i bolje.

Da buded sasvim iskren, radovi su išli ovako: teorijska podloga kutija i projektni zadarak su moji, kutiju smo imali napravljenu za oko 12 dana uradio je 100% Mirko, skretnicu smo zajedno smišljali i pravili, ocenjivali na početku i jasnije sve proveravali i menjali unegled gotovo 6 meseci zajedno nakon ne znam ni sam koliko panela slušalaca, sve dok se većina nije izjasnila da je to TO, a mi se složili. Neobjašnjena misterija je ostala samo to kako nas Mirkova žena nije udavila, jer je tih 6 meseci imala obe kutije sa izvađenim skretnicama u dnevnoj sobi i gomile ludaka koje su malo-malo dolazile da slušaju to do besvesti - ali od srca, hvala joj. Na kraju smo šetali kutije malo po gradu, da vide sveta i da se čuju u raznim prostorima, mahom manjim i većim salama, iskilavismo se, svaka je teška zdravih 28 kg. Sve to smo uradili u ne maloj meri i zato što nismo ni sami verovali da baš tako dobro radi, pa da proverimo sebe. I napravismo serisjki broj 0001, to su ove moje. Ja se ispojavljah čitavom svetu, pa je jedan par odmah otišao za Italiju, drugi par je došao u Bg i lično pokupio čovek iz Belgije, pa mi je Bascom King kukako da ako ikada i jedna ode u SAD, da je prvo pošalejno njemu a on će ih posle preposlati vlasniku (što se, na žalost, nikada nije dogodilo), itd. Ja oduševljen, o Mirku da i ne pričam, naš dogovor je bio da on posle preuzme celu stvar oko serijske proizvodnje i prodaje, a meni da ostane prvi jubilarni par. I taman to krene, napravljeno je koliko znam 7 parova sve u svemu, a onda su tradiclonalne srpske svinjarije (laži, prevara i izdaja) potopile ne samo taj projekat, nego i ceklu firmu, raspade se B&M Acoustics. Mirko se potpuno povuče iz cele audio priče. Za plakati. Meni posebno, jer je raditi sa njim bio san snova, moj idealan projekat. Još je on tada bio generalni zatupnik firme Audax za Srbiju, pa smo imalo bogat izbor drajvera. Prodavao ih je za €1.270, tačno se sećam, tada, a to je bilo 2002. godine Tvrdim da je to i onda bilo maltene džabe za ono što si dobijao, taj zvuk tada nisi mogao da nađeš ni za deset puta toliko. Uostalom, eto mojih kutija, uvek se da lično porveriti taj moj stav. Meni je sve to toliko mnogo značilo zato što sam ja hteo da mi te kutije budu referentni stav za celi sistem. Hteo sam takve kutije koje će biti dovoljno dobre da se na osnovu njih i prema njima složi ceo sistem. Bio sam, a i sada sam, duboko uveren da je to pravi način da se to obavi kako treba, jer su po mome mišljenju zvučne kutije UVEK najuže grlo svakog dobro sastavljenog sistema - tako i treba da bude. Šta mi vredi sve ostalo dža-bu ako kutije to ne mogu verno da prikažu i pri snazi od 0.5W i pri snazi od 50W? A tonalitet ne sme da im se promeni ni za dlaku. Deluje jednostavno, ali to nije ni malo lako postići, ni kod pojačavača, a kamo li zvučnih kutija. A zadovoljstvo rada sa Mirkom mi je bio čist ćar. Referentni pojačavači su nam bili moj Karana KA-i180 integralac, nominalno 2x150W/8 Oma, i jedna P&K SET od, ako se dobro sećam, sx10W, ili tako nekako. Stali smo tek kada smo na oba dobili isti zvuk za isti prosečni izlazni napon. To je test koji čas posla obara mnoge legende. To o čemu ti govoriš određivanje onoga što se zove "voicing". ili davanje glasa nečemu, je inače dobra razvojna praksa u svemu, a ne samo zvučnicima. Sklopiti valjani električni šemu nečega je posao do 2-3 dana samo po sebi, ali dobajnje nijansi koje želiš traje malo duže, ja nikada nisam uspeo za manje od 2-3 meseca rada i dva uživo modela, jedan osnovni a drugi probni, u kome promeniš ovo ili ono i provervaš šta si uradio. Ujedno, za mene je to pravi izazov, to je onaj deo posla zbog koga se bavim time.

Impulse, potpisujem gornji tekst.

Evo, ja se slažem da mnogo zavisi i od lične percepcije linearnosti. U tome bar imam iskustva. Svako ko je čuo moje kutije je imao drugačije opažanje, sem dvojice veoma iskusnih audiofila, koji su jedini konstatotvali da su kutije neobično ispeglane po odzivu. Što i jesu, u kritičnom rasponu 40-18.000 Hz imaju odstupanja od najviše +/- 1,5 dB, što je tolerancija profesionalnih studijskih magnetofona. Ako se tolerancija poveća na +/-3 dB, kako to industrija radi, onda im je opseg 38-22.000 Hz. Po kometarima pojedinaca sam lepo prepoznao njihove ukuse u vezi zvuka prema kutijama koje oni imaju i na koje su se navikli. Na primer, jedan je konstatovao da mu nedostaje malo energije u gornjim opsezima, što me nije iznenadilo, jer njegove kutije po meni imaju malo istaknut opseg od otprilike 3 do oko 10 kHz, pa meni ponkada malo "vrište". Zato uvek kažem, može slušanje mojih kutija, ali pod uslovom da doneseš sa sobom tvoj referentni programski materijal, da ti bar to bude dobro poznato. Treba da čuješ ceo sistem kako radi, a ne samo kutije. Razlog tome je što su, koliko je meni poznato, moje kutije ekstreman primer lakoće pogona, nominalna impedansa 8 Oma, maksimalna oko 12 Oma, minimalna 6,5 Oma, zato što imaju ugrađene kompenzacije i za impedansu, i za fazne pomere, koji su stoga neverovatno mali, najgori slučaj je jedva -25 stepeni, tamo gde se prosek obično nalazi izeđu -40 i -60 stepeni. Stoga su neverovatno lake za pobudu, tako su projektovane da može da ih sasvim lako pobuđuje i neki SET od 5W, sve dok smo na normalnim nivoim glasnosti. I pride su solidno efkiasne sa 92 dB/2.83V/1m, primaju 100/150W sinusno/programski, u oba slučaja manje od onoga što moj pojačavač može da isporuči - nema zagušenja u pobudi, kutija je konačni ograničavajući faktor. U sobi od nekih 14 m2, to je dovoljno da mi policija dođe na vrata. Ali to je i ukupna dinamika od oko 114 dB/1m, dovoljno da sve može u propisnom redosledu, od timpana do činele. Čudi me koliko malo proizvođača zvučnika ne ugradi takve korekcije, nije to ništa specijalno, to se radilo još od početka 70ih godina. Ne cela, ali dobar deo BBC serije monitora je to imala, bez obzira ko ih je pravio. Sada ih baš briga, neće da se bakću sa razvojem, to dosta košta, a danas to malo koga i zanima, danas se sve završava sa cenom i imenom proizvođača. KOliko sam čuo, dakle iz druge ruke, to B&W radi, ali samo na najvećim i najskupljim kutijama. Oko tvog komentara ospega čujnosti, samo jedan mali komentar. Sve je to s... kroz gusto granje, kada smo Mirko Bevenka (B&M Acousics) i ja razvijali moje kutije, pola panela su nam bili stariji ljud, 60-72 godine, inače profesori na mzičkoj akademiji. Oni možda ne čuju 15 kHz, ali sve ostalo čuju da ne veruješ, čim nešto ne valja odmah se pobune i ukažu na to gde je greška. Čujni opseg se odnosi više na kvatitet, ali nema baš mnogo veze sa kvalitetom. Da sam ja na tvom mestu, ne bih se mnogo obazirao na takva "obrazloženja" prodavaca magle.

Pa baš i nemaš neki sluh, bar frekventno. Ja imam 62. godine i još uvek čujem 10/10 frekvenciju na 16 kHz. Imam lagan debalans, levo uvo mi je oko 0,5 dB osetljivije nego desnog, što se smatra normalnom razlikom, niko od nas nema jednaku osetljivost na oba uha, reče mi otolaringolog da se sve do 1 dB razlike smatra normalnim. Doduše, rekao mi je i to da nema baš mnogo mojih vršnjaka sa tako (još uvek) dobrim rasponom, po njemu neki prosek mojih godina se kreće 13-14 kHz. Nemam razloga da mu ne verujem. Oko Rupićevih zvučnika - ne znam šta tu ima da se diskutuje, Takve su kakve su, dok ih čovek ne posluša ne zna o njima bilo šta bitno.U idealnom slučaju, diskutovao bih o njima kada bih mogao da ih dobijem na slušanje kod kuće, dakle u poznatom ambijentu, sa poznatim sistemom. Ako bih te kutije poslušao kod njega, zbog toga što su mi nepoznati i izvorni sistem i akustički ambijent, stekao bih u najboljem slučaju neki opšti zaključak, po sistemu "Ovo mi prija" ili "ovo mi ne prija". Što opet realno nema veze, jer kako sa shvatio, on ih je razvio za svoje potrebe a ne za komrcijalu, pa je prema tome jedino bitno to da li se one njemu dopadaju.

Stein, razumem te za ćerkicu, ja sam kroz sve to prošao. Sin diplomirao, pa odradio master, zaposlio se, sada živi odvojeno od nas, dakle prošao ceo ciklus. Sada ima punih 29 godina, od kojih nismo bili zajedno samo 264 dana, kada je bio sa dedom i babom na odmoru, ja na nekom putu, itd, pa opet imam utisak da sam negde zaturio par godinica. Uživaj u njoj dok je još sa tobom. To je neprocenjivo vreme.

TO je poenta, po meni. Malo ko je svarno to čuo, jer je veoma mali broj ljudi koji su to tako posmatrali i godinama pasovali da nađu jednu celinu. Ja neću da slušam sistem, ma kakav da je, ja hoću da celi sistem, počevši od zvučnika, naprosto nestane kao takav i da čujem samo programski materijal i da mi jedina briga bude koliko glasno smem da ga pustim u datom trenutku. Meni je trebalo nekih 12 godina da to postignem, ali postigao sam, uz mnogo slušanja i probanja, a bogami i ličnog rada i mene, i nekih mojih drugara. Sada mi samo ostaje da razmatram moju kolekciju CD-ova. A poslednja karika u tom lancu je bio CD čitač.