dvv

Ja ne znam koga smaraš, da mene smaraš ti (ili bilo ko drugi), naprosto ne bih reagovao. Ovde jesam jer mi se dopala izražena korelacija između onoga što si ti kao vozač naveo i onoga što su testovi pokazali, tako lepo poklapanje ne viđam baš svaki dan u vezi nečega što je bar delimično i subjektivna stvar. A za ono šta je kome uvaljeno, tu si skroz u pravu. Meni su moji gumari rekli da budem jako pažljiv kada uzimam Michelin gume, jer kažu da postoje čak tri verzije: Made in Brazil (srednji kvalitet), Made in Europe (izbegavati) i Made in France (to kupiti). Do sada sam kupovao samo francuske zbog tog upozorenja, tako da ne mogu da ih poredim sa drugim verzijama.

Jasni i sovjeručno potpisani iokazi da je jedno biti opismenjen, a drugo biti pismen. Pa nisam ja sanjao sve to, nego sam izgleda za razliku od drugih prvo proičtao (i sačuvao) sva uputstva za rukovanje za svaku klimi koju imam, a to se ne piše za one koji uputstva čitaju tek kada sve ostalo propadne, nego pre no što se uhvate korišćenja. Manje-više sve to piše u fabričkim uputstvima, sem za učestanost čišćenja unutrašnjeg filtera, jer će ona zavisiti od toga gde živite, u kojoj zemlji i u kom ambijentu, pa se obično navodi "pogledajte, ako je prvljav, operite filter, a najmanje x puta u y meseci." Koristite tečni deterdžent i samo mlaku vodu, itd. Postoje ljudi koji prođu kroz školu, a postoje i oni kroz koje prođe škola. Vi odlučite ko je tu ko. Na žalost, kod nas danas je dovoljno pročitati uputstvo za rukovanje pa biti viđen kao stručnjak. Što se klima tiče, ja sam samo običan korisnik koji je pročitao priručnik, što i drugima želim.

Odmah da kažem, imam tačno nula iskustva sa Goodyear gumama. Ipak, prateći "Auto, motor & sport" tokom godina, uglavnom zato što imaju jasno definisane testove i kriterijume ocenjivanja upravo radi guma, primetio sam da se Goodyear ulglavnom nalazi u donjoj polovini test grupe. Treba odmah reći da se testovi odnose na jedan model popularnih veličina, pa prema tome pozicioniranje jednog modela se ne odnosi na ceo proizvodni program, ali ipak, kada se nako stalno nalazi na prvom ili drugom mestu, a neko drugi na petom ili šestom mestu, to ipak nešto znači. U testu LETNJIH guma 205/55 16 V/W, verovatno najpopularnijoj grupi, Goodyear je završio iza Bidgestone, Uniroyal, Semperit, continental, Pirelli i Hankook modela, jedno mesto ispred Michelin-a, iza koga još slede Yokohama, Vrederstein, Dunlop i BF Goodrich. Test je objavljen u godišnjaku za 2008. godinu, st. 236-241. Ta Goodyear guma je ocenjena sa 9/10 za uvijanje ivica, 17/20 za handling (upravljivost), ali 5/10 za trakciju, 38/40 za trag kočenja i 20/20 za akvaplejning. To su ocene za mokru podlogu Ukupno 89 poena, a to su poštovanja vredne osobine i uglavnom se poklapaju sa tvojim komentarom. Na suvoj podlozi su već malo gore prošle, ukupno 73 poena. Michelin je dobila isti takav zajednički zvir, samo sa drugačijim rasporedom bodova. Najbolje je prošla guma firme Bridgestone, koja ju je nadmašila u obe kategorije (mokar i suv kolovoz), Goodyear je dobio 162 poena, a Bridgestone 86 poena uz dosta veliki otpor kotrljanju, gde je dobila najgoru ocenu u test, svega 1/10. Poređenja radi, jedino je Michelin guma dobila svih 10/10. Za otpor korljanju gume u pokretu, Goodyear je drugi odozdo sa 1/10, jedino je Continental prošao isto tako loše, sa 1/10. Prema tome, ne znam kakve si sve gume imao, ali izgleda da su sve bile još gore što se buke kotrljanja tiče, vodi Michelin sa 10/10. Dakle, ono što si naveo odgovara i opšte dobijenim rezultatima, ali to plaćaš kroz benzin, jer ćeš ga više koristiti da savladaš poveći otpor kotrljanju. Test vozila su bili VW Golf i Mercedes-Benz C280.

Nije ni prvi ni poslednji. Svojevremeno je beogradska firma "Kartonka Avala" proizvodila najbolje tantalske kondenzatore koje sam ikada video i imao, ali ih nisu prodvali, radili samo za vosjku. Pa su druagri koji su radili u VTI i sličnim firmama donosili i nama ostalima poneki. Isključivo u ležećem metalnom pakovanju, bitno veći od sličnih u kapljicama. Misim da jioš imam par komada negde onako za potsećanje. Ja inače verujem da je najbolji kondenzator na dirketnoj putanji signala onaj koga nema, dakle menja ih sve DC servo. Ima i on problema, ali se pametnim radom mogu eliminisati. A tamo gde i dalje treba, recimo u kompenzacijama, filterima, itd, stavim lepo srebreni liskun ili kvalitetni višeslojni keramički (skup, ali odličan) i miran sam.

Svako udisanje i izdisanje koje obaviš smanjuje količinu kiseonika i povečava količninu ugljen dioksida. Predlažem da prestaneš sa disanjem, em ćeš pomoći padanju zagrevanja planete, em ćeš besplatno postati zeleni u roku od 5 minuta,

Auto klima je ista kao i kućna, samo je u gorem položaju od kućne jer je na udaru svega što ulazi u nos automobila, blato, kiša, sve. To iziskuje potrebu da se, pored čišćenja same klime i zamene filtera, valja očistiti vodom i deterdžentom i prednje saće koje služi kao razmenjivač toplote. To uglavnom NE SME da se radi sa vodom pot pritiskom, može šmrkom sa noralnim gradskim pritiskom vode. Jednom godišnje, svakog aprila meseca, zamena filtera, pranje razmenjivača toplote i provera pritiska, po potrebi sa novim punjenjem. Najdosadniji je deo sa dezinfekcijom sistema, traje 4 časa i ništa vidljivo se ne događa, zato obično jedno jutro odvezem auto i odem po njega narednog jutra, da ne džedžim tamo i čekam. Svake godine, to obavljam u firmi "Polar klima" već godinama, jer sam veoma zadovoljan njihovom uslugom. Sve se manje-više isto dešava i sa sobnim klimama, a ja ih imam tri komada u stanu, jer je u obliku ćiriličnog slova P. Pored toga, termo sistem moje supruge je veoma ženskog tipa, pa joj je u 5 minuta ledeno, a u narednih 5 minuta prevruće, za razliku od mene, kome je 24 stepena idalno u svako doba dana. Lepši pol ima lošije od nas rešenu termiku. Elem, kod njih nemam potrebe da zamenjujem filtere, naprosto ih sam perem svake subote u sezoni kada se klime uopšte ni ne gase. U aprilu se pere spoljni deo i proverava pritisak gasa, pa se po potrebi puni dokle treba. Na žalost, u mom kraju ima jako mnogo prašine, a preko puta mene je građevina, koja sama proizvodi prašine za prvu nagradu zagađivanja. Tako održavana klima će da traje i traje, klima u dnevnoj sobi je kupljena 1996. godine i radi i dan danas kao luda (Mitsubishi). Isti tip, isto ponašanje i kod sina u stanu. Klime su mašine kao i sve ostale, traže minimum održavanja da bi dugo i pouzdano radile.

Nisu to samo Englezi - i druge se bave takvim rabotama, ni malo slučajno, Premerite odziv (fabričkih) Dynaudio kutija i videćete da mnoge od njih imaju polagano podizanje visokih tonova dosta slično kao kada biste podigli Treble tonsku komandu za jedno ili dva mesta. Nemci opet često imaju lagano uzdiniće u rasponu 5-12 kHz, što subjetivno osećamo kao "svetle" kutije. Važi i za veoma stare firme iz Nemačke, recimo Elac. Ponekada umeju da preteraju pa slušanje postaje zamorno prilčno brzo. Ako pogreše, Amrikanci ćesto istaknu malo bas registre. Neke firme to rade kao zaštitni znak, na primer Cervin Vega. Začudo, i priznajem i po mome pogrešnom mišljenju, JBL koji je često otpuživan za bas, se trudi koliko može i sa promenljivim rezultatima da ne ističe bas, već samo da ga odvuče što više može nadole po odzivu. Kao i svi, i oni su imali bolje i gore modele, njihov zaista legendarni 4312 monitor, sa basom od 12" (30.5 cm), verovali ili ne ima odziv do skroming 50 Hz na -3 dB tački. Tu je napravljen drugačiji kompromis, žrtvovan je donji deo u koristi veće efikasnosti i linearnosti opadanja basa kada se to desi, što je inače rak-raka bas refleks sistema, a najveća snaga kompresionih kutija, koje počinju da opadaju ranije, ali sa blažim nagibom i manje faznih problema. Oko Engleza - ostajem pri mojim prethodnim tvrdnjama - meni njihova elektronika uglavnom (ali ne uvek) deluje pomalo sporo i tromo jer vole da seku i dole i gore da bi popravili stabilnost.

Stein, slažem se sa tobom u načelu. Dve napomene. Prvo, nekima (kao mani i supruzi) ne smetaju veće promene temperature, pa nam ne treba odvikavanje. I drugo, temperaturna razlika spolja-unutra u velikoj meri zavisi od spoljne temperature. Ako je napolju izuzetno visoka temperatura, 10 srepeni neće biti dovoljno. Prošle godine nas je u Makedoniji sačekalo 41 ili 42 stepeni, 5-7 stepeni razlike nije bilo dovoljno. Srećom, u autu mi je ugrađena automatska kontrola klime, kada sam ga kupio 2012 namestio sam to na 22 steoena, što daje efektivnih 24 stepeni u kolima i nikada ga više nisam dirnuo. A klimu redovno servisiram svake godine u aprilu, pre nego što mi zatreba. Teško podnosim vreline pa mi to znači. Inače, klima sistem u auto (Chevrolet Cruze) je potpisala firma LG, sa kojima imam dobra iskustva i iz stana, imao sam ih i dobro su se pokazale sem po pitanju radnog opsega, sve je u redu do 36-37 stepeni, ali iznad neće. Naši trgovci slabo znaju da postoje klase klima, one za Skandinaviju su jeftinije jer se od njih traži manji maksimum opsega, pa su samo takve nabavljali. Sada je već drugačije, čak i kineske verzije danas uglavnom rade to bar 42 stepena, a neki bolji proizvodi (na primer, Daikin) i do 47 stepeni spoljne temperature, ali zato i koštaju više.

Neko je jednom rekao da je ilegalno kopiranje delova najveći moguć kompliment originalnom proizvodu i njegovim tvorcima. To što će kopija kako-tako raditi je mala uteha nekome kome baš treba original, ali sa druge strane, nije mi jasno kako iko može da očekuje da dobije original za četrvtinu ili petinu cene. Kako im nije bar čudno da neko sada nudi tako nenormalno jeftine delove. Da je to bar nešto što se normallno druka na milione, kao neki veoma popularni tranzistori, pa još i nekako, ali napraviti dobar op amp, kao recimo 627 ili nešto slično, nije ni malo lako i to ne može baš svaka budala; ali da kupi gomila 741 i prefarba ih u nešto drugo već mogu mnogi.

Ne sumnjam, Peđa, ali problem postoji i kod moje kuće, nosanje od vrata zgrade preko ulice po semaforu, do parkiranog auta. Ja to jednostavno ne mogu. POnavljam, ako je neko zainteresovan, dogovorićemo se, neka samo ponese sa sobom sopstveni referentni materijal na LP-u, CD- ili kaseti. Soba je klimatizovana, držim je na 24 stepena preko cele godine.

Da, ista je firma, i njihovo zvanično ime je promenjeno na Son Audax, posle 60 godina imena Audax. Na žalost, nije im pomoglo da opstanu. Istorisjki, kao Son Audax su poslovali samo u Britaniji, pa su valjda odlučili da usvoje taj priošireni naziv. Uzgred, cela ona serija JBL kutija napravljenih u Danskoj tokom 90-ih godina je korisrila njihove drajvere, što se lako vidi kada se skine JBL nalepnica sa drajvera. I moji Ti600 imaju unutra Audax drajvere sa prelpljenim oznkama na sebi.

Ja sam kupio kod Beli elektronik u Vojislava Ilića neke tranzistore, 2SA970/2SC2240 i 2SA1381/2SC 3503, probao ih posle kod kuće po pitanju napona, i sve je bilo u redu. Cena je bila razumna, stvarno bez zamerke, rok isporuke je bio ispod 10 dana. Vrlo sam zadovoljan. Op ampove nabavljam preko Mikro Prinmca, direktno od proizvođača. Isto tako Motorola/ON Semi tranzistore snage. Jeste skuplje, ali do sada nije bilo grešaka, a pošto su trazistori pakovani u plastičnim cevima od po 30 komada, bili su i jako, jako slični.

Ma nije problem prevoz, lakp ću da oborim zadnje sedište, problem je nošenje do automobila i natrag, kao i nosanje tamo iz i uutar vozila. Veruj mi, sa mojih 62 godine, takvih stvari sam se naradio u životu onoliko i dosta mi je. Utoliko pre što se ne radi samo o kutijama, nego i svemu ostalom, ne bi ih nosio bilo kda bez onoga što ja smatram optimalnim za njih. Ne, nema teorije da ih nosim bilo kuda, dosta mi je cimanja. Pomalo je sporno koliko su one DIY uradak, jer moj cilj je bio da ja dobijem kutije kakve želim, ali Mirkov cilje je bio da ih uredno prodaje, što je i učinio sa koliko znam 7 parova, a znam dovjicu vlasnika, jednog Holanđanina i jednog Italijama. Dakle, one nisu bilo kakav unikat. Ponajveći problem je činjenica da se one više ne mogu ponoviti u tom obliku, jer koriste Son Audax drajvere. Kao vlasnik, Harman International je udario katanac na tu firmu 2006. godine. Nema više, što je velika šteta.

Dragi moj, da nosam dve kutije od po 28 kg, hvala ali ne hvala, ne pada mi na pamet, posebno ne sa mojim nogama (oštećeni nervni vrhovi, otežano kretanje). Ali mogu da organizujem privatnu demonstraciju kod mene, po dogovoru.

Ja i ne ocenjujem sve zvučne kutije, ja pričam samo o onome što se meni dopada. Hvala bogu, toga ima toliko u ponudi, da neko ko misli drugačije uvek može da nađe ono što se njemu dopada. AR94 su za mene istorija, ja sam ih kupio negde sredinom 80-ih, lepo su me poslužile, a sada ih držim jer mi je naprosto žao da ih prodajem, Uglavnom samo stoje. JBL Ti600 mi je odavno otela supruga, samo ih povremeno pozajmim da unakrsno proverim nešto. Stoga, 99% vremena provodim sa mojim 1041 kutijama. Koje se, uzgred, vikaju kao bookshelf, uprkos masi od 28 kg i dimenzijama od nekih 70+ litara neto. Poenta je, nisu podnostojeće iako bi mogle da budu, ali samo uz odgovarajuće stalke.Veličina i raspored sobe mi ni to ne dozvoljava.

Trenutno ne, jer je negde u dibinama jako dubokog plakara, trenutno mi nisu potrebne njegove usluge. Jedino čega se sećam jeste datum proizvodnje, 24 mart 1978.

Šone, problem je nastao zbog nekih za mene iznenađujućih tvrdnji Impulsa oko zvučnih kutija. Za neke od njih ne znam kako je došao do tih zaključaka, a voleo bih da znam. Tako to biva svaki put kada neko potegne malo uopštenije tvrdnje.

@Impuls Ono što na Marantz 170DC nije valjalo je njihov izbor elektrolita za napajanje, inače neka njihova manija da tršaju dvostruke koncentrične elektrolite. Pa onda dobiješ ovakvu situaciju - Marantz 1052DC integralac, koji je 100% isti spoj unutar jedne kutije u sastavu 3250 preamp i 1070DC amp, ima dva normalna Elna elektrolita od po 15,000uF/56V, pzi integralac, a pojačabač snage ima ne jedan hladnjak kao integralac, nego blago meni dva odvojena podobra hladnjaka, ali se napaja sa jedni koncentričnim elektrolito od 2x12,000uF/56V. Znači, pripremiš ga sa hladnjacima da bude maltretiran, a onda ga sasečeš na elektrolitima. Hajde sada shvati tu logiku. I kada sam osvežavao oba, jedan za drugim, razlika u zvuku na integralcu je - naravno - bila manja nego na pojačavaču snage. U oba su montirana po dva BC Components 22.000uF/63V elektrolita. U slučaju 170DC, to je jako lepih +83,3% više kapaciteta, dakle praktično duplo. Jedva su ušli unutra, morali su da se postave horizontalno, nisu mogli da stanu vertikalno. Ovo se može smatratu nekim tjuningom, ali nakon maltene 35 godina, zamena im nije ginula u svim varijantama. Oko izbora zvučnika, moram da se ne složim sa tobom. AR94 ima nominalnu impedansu od 6 Oma i efikasnost od 87 dB SPL. Ima i malo egzotično ponašanje oko skretnice, nije strašno, ali je jako zgodno da se proveri ponašanje raznih pojačavača. JBL Ti600 je, po osobinama, sasvim tipičan industrijski serijski proizvod, ni posebno dobar, ni posebno loš u električnom smislu, ali sa modulusom impednase koji spada među bolje, tj. sa manjom varijacijom od nekog uslovnog proseka. Može da ga potera i onaj Technics kupljen u samoposluzi, i još je relativno efikasan sa 91 dB SPL. Ono što njega ne može da potera stvarno treba odmah baciti jer nije ni za šta. Sa SET pojačavačem od nekih 5W radi kao pesmica. Moje jutije su opet neverovatno lako opterećenje, sa izuzetno lakom pobudom čega god hoćeš. Ja sam ih, šale radi, pobuđivao sa mojim pojačavačem za slušalice, do nekih otprilike 2W u 8 Oma - naravno, nedostajao je raspon, ali je sasvim lepo radilo. Male kutije, u načelu, mogu sasvim lepo da odrade posao, ali će uvek i po definiciji ostati manjkave dole, prve dve oktave će UVEK biti potisunute, kada više, kada manje. Tu nema pomoći sem da se žrtvuje efikasnost radi ekstnzije, što je opet dvosekli mač. Ne vidim kako si izveo zaključak da ja imam prblem sa izborom zvučnika, kada znam da je upravo obrnuto, u odnosu na moje B&M Acoustics 1041 kutije posle godina upotrebe znam da mi je veoma teško da nađem bilo kakve druge kutije koje su toliko linearne i toliko neutralne - što i jeste bio ključni razlog za njihovo pravljenje. Scan Speak nisam ni pominjao, nisam ni mogao jer ih ne poznajem. A i da jesam, to što su njihovi drajveri odlični nije bilo kakva garancija da će i kutije na osnovu njih biti dobre. To samo znači da imaju POTENCIJAL da budu dobre, a slične potencijale imaju i mnoge druge ktuije, pa je opet rezultat manjkav, pretežno usled nedostatka razvoja i velike štednje tamo gde ne treba. Molim te da mi objasniš kako i zašto AR i JBL kutije traže posebne pojačavače, stvarno bih voleo da znam, jer moja isustva su sasvim različita, posebno u vezi JBL Ti600 kutija. Za AR94, hajde-de, umeju da budu nevaljale, činjenica. O TVOJIM kutijama, koje nisam ni video, a kamo li čuo, ne mogu da disktujem. O tome možemo tek kada ih čujem, ne pre, kao što ni ti nemaš pojma kako sviraju moje kutije, koje nisi ni video, a kamo li čuo, u mojoj sobi i sa mojim sistemom. Zato i kažem, MENI su one sjajne, a iz iskustva znam da se nekima neće dospasti, ponekada znam i zašto. Jedan kolega koji ij je čuo im je zamerio da su malo potisnute na gornjim srednjim i donjim visokim, a pošto sam ja čuo njegove kutije, koje su po meni u tom opsegu malo izignute, shvatio sam da je on jednostavno naviknut na njegove kutije, pa čuje razliku. Razlika je samo u poimanju prirode te razlike, koja objektivno postoji, za njega je to prednost, a za mene mana, jer odstupaju od apsolutne linearnosti. Linearnst mojih kutija je koštala oko 6 meseci rada Mirka Bevenje i mene, plus dosta panela slušalaca, a merenja su to samo potvrdila.

M4rk1t, ne sporim to što nanvodiš za taj Luxman pojačavač, ali ni to nije neko apsolutno merilo. SVE firme koje su ikada postojale ili postoje su imale svoje zvezdane i loše proizvode. Nije tajna da ja jako potujem H/K uređaje, ali i oni su imali modela koje ja prvi ne bih kupio. Potpuno isto važi i za sve druge firme, pa i Luxman-a. Još Luxman odmah gađa više cenovne razrede od samog početka, ali bilo je i firmi koje su gospodari masovne proizvodnje jeftinih uređaja koje su imale neke natprosečno dobro zvučeće proizvode (na pamet mi pada Sanyo 8000 risiver, naizgled čist štanceraj, ali u praksi jako prijatnog zvuka, pa nekoliko proizvoda firme Toshiba, itd). Ili Marantz proizvodi iz te legendarne serije 1978-1980, poslednje koja je bila projektovana u S.A.D- a pravljena u Japanu - većina je stvarno nadprosečnog kvaliteta, ali bilo je tu modela koji su sa pravom zaboravljeni jer nisu bili na tom nivou. Ili JBL - ima čitavih serija jako dobrih kutija, a ima drugih serija da se upitaš šta im bi. Dakle, sve se ocenjuje od slučaja do slučaja, ma čije ime bilo na njima, ma koliko da koštaju, malo ili mnogo.

Ne, ne mislim tp. Ja spada u školu skeptika u vezi čarobnih osobina kablova, ali imam par svojih vremenom dokazanih uverenja. Zvučnički kabl mora da zadovolji određe tehničke standarde da bi bio u potpunosti koristan. Šta mi vrede silni Amperi struje koje pojačavač može da isporuči u udarima ako kabl to ne može da prenese? Šta mi vredi izuteno mala izlazna impedansa ako je kabl koji povetuje zvučnike tanan i malog prečnika, pa ima sopstvenu impedansu koja možda više nije zanemarivo mala, a nalazi se u seriji sa izlazom pojačavača? Zvučnik će to videti kao dve serijske impedanse. U tom smislu, smatram da kablovi nisu isti. Nakon probanja svega čega sam mogao da se dokopam, na kraju sam se opredelio va Van den Hul Hybrid 352, koji se sastoji od mešavine uljenih vlakana i OCF bakra koji je posrebren, Svaka strana se sastoji of 256 licni, sa presekom od 5,5 kvadrata. Teorijski, on bi morao da može da prenese strujne udare od preko 330 Ampera, što mi samo po sebi ne znači ništa jer je to nenormalno velika vrednost, ali je jasno da bi to mogao on mora da ima malu internu impedansu. Usled arhitekture sobe, primarona sam da koristim 2 x 6 metara kabla, pa pošto dužina znači porast ukupne impedanse, , treba mi veliki presek. Prema knjizi Ben Duncan-a "High Performance Audio Power Amplifiers" (Butterworth/Heinemann Ltd, Linacre House, Jordan Hill, Ocford OX2 8DP, 1996) za dibar prenos signala i on smatra da je 5 kvadrata potrebno za besprekoran prenos. Što se unutrašnjeg ožičenja tiče, ja sam se opredelio za ćistu licnasu srebreneu žicu firme Neotech. Interkoneti OFC žica sa posrebrenjem. .

Neosporno. Većina vas je isuviše mlada da bi se sećali raznih ludila koja su ljudi koristili tih davnih dana, na primer, dosta njih je koristilo telefonske parice i čudilo se zašto basa nigde ni za lek. Mislili ljudi kabl je kabl, šta tu ima da se filosofira. A onda im neko pozajmi neki iole ozbiljniji kabl, a oni se zapanje. Istina, u to vreme nije ni bilo mnogih kablova, neke davne 1975. godine drugar mi je u Trstu na jedvite jade pronašao neki kabl koji je imao pristojan presek i čak bio prodavan kao audio kabl, sa crvenom i crnom bojom izolacije dva provodnika. Navodno je bio OFC tipa, ali to je po standardima onih dana, dakle nije kao danas. kada se čistoća bakra tera na 99,999%

Davore, nema nesporazuma, i TVC je predpojačavač, istina nije aktivan, ali radi isti posao na istom mestu. Prometheus-a nisam ni video, a kamo li čuo, pa ne mogu da ga komentarišem.

Nisam ni rekao da sviraju loše, Impulse, samo sam nabacio, a evo sada i direktno to kažem, da smatram da nisu ništa posebno i da koštaju po meni više nego što vrede. Lični stav, naravno. I molim te, mani me sa "Vi", obično "ti" je sasvim dovoljno.

Posle svih ovih godina, i dalje me fascinira mogućnost da predpojačavač neće da se složi sa kutijama. A to nije baš mnogo retko. I to objašnjava zašto je moj doživljaj u odnosu na preamp drugačiji od tvoga, bar delimično. Meni on daje veliku kohrenetnost, a to znači i da ima i veoma respektabilan bas, koji je taman kako treba, sve je tu a ništa nije prenaglašeno.

Svaka čast Zflazare, ti stvarno imaš široku dušu Vojvođansku.