dvv

Shavija, biće godinu dana pa i više ako treba samo ako to radiš na pola srca, ili ako kreneš da štediš evro cente. Ako kreneš, onda kreni punom parom, javi mi se i ja ću ti objasniti kako da nabaviš ceo materijal za mesec dana po vrlo razumnim cenama, uz uslov da se izlazni stepen kupi direktno od proizvođača. Prvo ipak sedi i sračunaj koliko bi to trebalo da košta, ako treba pomoći ću ti, obojica smo iz Beograda, pa ne bi trebalo da bude problema. Jedino ne znam za pličice, nikako da stupim u vezu sa Andrew-om jer je poslovno dosta otsutan. Ja nisam tako pametan i vidovit kao neki da iz šeme znam kako će to da zvuči, a priču o strujnom i naponskom fidbeku bolje mani, ni jedan ni drugi ne daju garancije za bilo šta, to ti je priča benzin ili nafta Trla baba lan. Ono što mogu jeste da ti ponudim da poslušaš nešto što je po koncepciji prilično slično tome, a to je H/K PA 2400. Slična iako ne ista koncepcija, praktično isti strujni kapaciteti, u oba slučaja malo ispod 40A vršno, poteraće i mrtvog Nemca da zapeva "Lili Marlen". Nije lagan, ali se da nositi a imam i auto. Obavezno kod tebe, sa tvojim sistemom, kutijama i akustikom sobe, a posebno materijalom. To te košta recimo dve kafice i jednu flašu Pepsi Kole. Vreme je stvar dogovora. Ko će sve biti prisutan je tvoja stvar, meni je svejedno.

Ko to bolje zna od tebe?

Ono što jeste jeste, prema tome svako ko to kaže "prepričava" neka saznanja za koja je dokazano u praksi da rade. Po čemu si ti, ili bilo ko drugi, drugačiji? Ja se nisam rodio sa ugrađenim znanjem, nego sam sve morao da naučim. I za to mi je trebalo dosta godina, jer sam počeo u veme kada nije bio Interneta, nego sam morao da poručujem sve spolja. Kamo sreće da si i ti uradio nešto slično, pravio bi manje nesuvislih komentara. Dobrodošao na moju ignore listu.

Pa šta ću kada si postavio pitanje tako da otvara mnoga vrata, i to širom.Plus par dodatih pitanja od ostalih učesnika. Onda ili odgovori kao treba, ili ćuti, nema sredine, nema bilo čega gorega od poluinformacije. Iskreno, ono što napisah sam već toliko puta rekao na toliko mesta da mi nije ni najmanje zabavno da to ponavljam po n-ti put. Ali, ne znam kako drugačije da iskažem ono o čemu se ovde uopšte ni ne priča, a nije nebitno, ili bi bar moglo još bolje bez velike muke. Uzmi samo pitanje potrebne snage, da ne idemo dalje. Da i ne spominjemo razjašnjenje kakve snage. Uzmi samo sebe kao primer. Recimo, informacija da je tvoja najniža impedansa tek na 4.5 kHz, a kažem "tek" jer se to najčešće dešava daleko niže, obično tik iznad rezonantne učeastanosti sistema, je jako bitna i dosta relaksira potrebe za strujom, jer je energija potrebna na tim talasnim dužinama kudikamo manja nego na recimo ispor 100 Hz. Nije svejedno.

@Bajlag Samo da pomenem, upotreba FET-ova na ulazu je još uvek tema velikih diskusija. FETovi imaju svoje prednosti, ali i mane, na primer, takvi "small signal J-FET"-ovi su manje stabilni u DC režimu od bipolaraca, što često tera projektante da koriste DC Servo kola. Međutim, i to je rizično, jer time se umesto par pasivnih komponenata u povratnu spregu postavlja čitavo kolo, sa svim njihovim osobinama, što drastično komplikuje stvari. U nekim okolnostima, to ima opravdanja kada se recimo traži nizak šum u saradnji sa malom osetjivoti prema izvoru, kao recimo na Phono RIAA kolima, ali ti uslovi su potpuno besmisleni za pojačavače snage. Prvi rade sa signalnom naponima od 2 do 5 mV, a drugi sa linearnim signalima u rasponu 0,7 do 2 Volta. Potpuno različiti uslovi, potpuno različiti poslovi. Vidim da se ovde kod nas na ulaz masovno trpaju niskošumni tranzistori. Kada se sve uzme u obrzir, njihov uticaj na odnos signal/šum u pojačavaču snage je tipično oko 1 dB, što je totalno zanemarivo, ali filtriranje i stabilizacija napajanje je sve samo nije zanemariva. I veliki proizvođači stavljaju na ulaze trantistore tipa 2SC2240/2SA970, ali ne toliko zbog šuma (inače odlični za niskošumne namene), nego zbog njihove unutrašnje konstrukcije koja je namerno takva da su veoma malo osetljivi na "shot noise" vrstu smetnji u napajaju. Dakle, dosta su neosetljivi na te smetnje, a to daje bolji odnos signal/šum i mirniji rad. Oko ulaznih kaskodnih stepena - to je prihvaćeno kao standard kvalitetnog projektovanja još od 1975. godine, recimo Toshiba SB-620 integralac, retko dobrog zvuka, je to serijski imao, a nije bio nikakav "high end". Lično sam ubeđen da je nepohodno imati ih posebno na ulaznom stpeneu, ma kakav bio, jer omogućavaju da se pojačavač pobuđuje u "vrelijem" režimu. Naime, ja volim da moje uređaje gurnem neobično mnogo u klasu A od ulaza nadalje, jer time sebi olakšavam život za SVE tranzijente koji mogu da naiđu bez opasnosti da ijedan stepen ode u kliping ili da mu ponestane pobudne struje, što se onda lančano prenosi nadalje. Veoma često koristim kaskodni spoj i za VAS, jer ima iglavnom sve prednosti i veoma malo mana, a što je najbitnije, omogućava mi da ga podesim tako da mu je vreme smirenja (fall time, suprotno od rise time) bude 10 PUTA kraće nego sa bilo kakvom drugom meni poznatom vezom. Lično delim mišljenje Dr Keith Johnson-a iz Spectral-a da je vreme smirenja ultra važno za dobar zvuk. Možda preterujem, ali znam da ništa ne smeta. Inače, još su SAE pojačavači (dok ih je projektovao James Bongiorno, čovek koga sam izuzetno poštovao, vidi moj inteview sa njim na TNT-audio.com) imali i ceo izlazni stepen u kaskodnoj vezi, zato su i svirali dobro (mada su imali i nekih ozbiljnih mana, strujni kapaciteteti su im bili jako ograničeni, što je James kasnije popravio na Sumo uređajima i naravno njegovom Ampzilla pojačavaču). Po meni, idealni tranzstori za ulazni stepen su BC547B i BC557B, jer imaju tipičan opseg pojačanja u rasponu od 400 do 800, pa je potreba za uparivanjem jasna. Nisu posebno niskošumni, ali zbog velikog pojačanja odlično trpe i veliku degeneraciju, a to ubija šum namrtvo. Ograničeni su na 45V napona, pa prema moraju da se stave u kaskodnu vezu. Za to predlažem 2N5551 i 2N5401, s tim da se napon napajanja BC tranzistora obori na recimo 10V. Uradite to pa im onda dajte 5 mA struje po tranzistoru, i pitajte se koji će vam vrag FET. To ne da radi, nego leti kao Konkord. lternativno, potrudite se da nađete (retki su, ali ih ima) BC 550/560 C, ista stvar ali skroz niskošumna. Jedina napomena je da obavezno tražite sbe BC tipove da budu od Siemens-a, Telefunken-a ili Philips-s. Može i Motorola/ON Semi, ali oni su već malo drugačiji.

Dakle, 75W je 18.7 dBW. Odatle, maksimalna dinamička sposobnost kutije je teorijskih 87+18,7= 105,7 dB SPL na 1 m. Ako je 75W navedeno kao sinusna snaga, onda verovatno i još koji dB preko toga u tranzijentima (muzičkim signaima umesto sinusoidama). Danas se smatra da tog problema nema ako je maksimum negde na 112 dB i naviše, ne zato što će iko poželeti da klipuje pojačavač u kutije, nego zato koliko mogu da primer i da zadrže odziv linearnim. Da budem pesimista, pa da kažem da ti impedansa pada na 3 Oma, i to uz fazni pomer od -60 stepeni, i dobijamo da je EVIVALENTNA impedansa zvučnika 1,5 Oma. To je do mojega mnogo struje, druže, ispada da bi trebao da imaš pojačavač koji u impulsima mora da može da isporuči (24,41:1,5) 16,3 A. Nije malo, ali nije ni nemoguće. Jedini integralac za koga pouzdano znam da to može da izvede bez problema je Harman/Kardon 680, kod nas tipično košta €200-250 na KP. To smem da tvrdim jer moja supruga tea jednog takvog, i na testiranju je impulsno izbacio oko 21 A struje nedirnu, u fabričkom originalu. Iznutra je Dual Mono konstrukcije, jedan trafo ali sa odvojenim namotajima za levi i desni kanal, fabrički sa 2x 8,200 uF elktrolitima po kanalu. Lepo brz sa 80 V/uS i sa zapanjujuće malim faktorom globalne reakcije od jedva 12 dB (3:1). Verovatno da ima i drugih kandidata, ali ja znam samo za ovoga. Prekidanje u izboru ulaza radi sa FET-ovima, kontrola glasnosti motorizovan ALPS Blue pot, ima daljinac, itd. Njihov najbolji model do 1999, kada sam ga i ja kupio. Ako si za DIY, tu već imaš širok dijapazon. Pomenuti pojekat e-180 Andrew Russel-s može da ispumpa sjajnih 40A impulsne struje, ali je to dosta složen projekat koji traži mnogo strpljenja tokom izrade.

Da, tamo sam već dugi niz godina i dobro m je došlo, em sam "upoznao" (preko Neta) podosta jako zanimljivog sveta, neke i lično kada sam imao prilike, em sam i naučio dosta toga, što direktno, što indirektno (kroz češljanje teorije). Ima tu ljudi koji od toga žive već 40+ godina, a prave zaista vrhunske stvari. Oko simetričnih/komplementarnih uređaja - činjenica je da ta topologija nudi jako dobre osnove sa de nešto uradi, iako ih naravno ne garantuje automatski. Nema je previše u DIY projektima jer je dosta zahtevna prilikom same izrade, na primer, ako tu tranzistori nisu upareni kako valja (na 5% ili manje), neće biti kako treba. A za takvo uparivanje, čoveku treba populaija od najmanje 100 komada svakog tipa tranzistora, što nije malo. Lako je sa malim TO-92 komadima, jer 100 komada u Nemačkoj koštaoko €5, ali postaje jako gadno sa recimo izlaznim tranzitorima, koji tada već koštaju papreno mnogo. O tome je bilo reči pre nekih godinu-dve dana, o tome kako električno malo upariti tranzistore. To me je jako zanimalo, pa sam se time dosta bavio. Ili, koji CCS za ulazne parove daje najbolje potiskivanje smetnji iz napajanja, a razlike imaju enorma opseg, od nekih 12 dB za obične otpornike do preko 82 dB za neke konfiguracije. I naravno, moja stara "slatka" tema, napajanja uopšte. Oko John Curl DIY - koliko znam, on se nije direktno bavio time, ali trebalo bi da negde imam šemu jednoga koji sam slušao kod kuće, pa ako te baš zanima, mogu da prekopam, Model 1205, ako se dobro sećam, nominalno 2x100W/8 Oma. Detalj oko "velikog" DIY foruma - pojedinačno gledano, dva najpoznatija lika tamo su svakako John Curl, ime iza prvih Mark Levinson uređaja, danas konstruktor firme Parasound, i Nelson Pass, znat ga svi, ali jednako zanimljivi su i druge čija imena malo ko prepoznaje. Na primer, Richard Marsh, koji je izmislio DC servo, ili Demian Martin, koji je projektovao neke Spectral uređaje i koji je pravi mrak projektant, bar sudeći po nekim nerealizovanim projektima koje mi je pokazao, a koji se na kraju iz raznoraznih razloga nikada nisu pojavili kao gotovi proizvodi. Ja sam godinama mislio da sam ja pomalo lud što toliko insitiram na širokopojasnom principu, a za mene je to odziv pri punoj snazi do nekih 500 ili 700 kHz, dok nisam shvatio da sam ja za Demiana malo dete, on radi do 5 MHz za dobro jutro. Itd. Viđao sam netu poprilično ovih topologija za DIY, ali moram reći da je velika većina bila po meni tehnički manjkava, Verovatno će raditi, ali ne kako bi moglo. Problemi su u delovima, JC koristi delove iza čije nabavke stoji nabavna služba firme Parasound, na najvećem tržištu na svetu (SAD), a za nas obične smrtnike dobar deo tih delova je teško nabavljiv, i to uz enormne rizike dobijanja lažnjaka, mislim posebno na J-FETove, koje Toshiba više ne pravi ima tome već 12+ godina. Koji crni originali danas. Džaba mi i najbolji projekat ako za njega nemam i najbolje delove. Sem toga, ovde kod nas se često ni ne zna, a u svakom slučaju se retko spominje da ni FETovi nisu savršeni, imaju i oni par sopstvenih poganih mana, zavisno od tipa i mesta upotrebe odnosno uloge. Da skratim - nešto najbliže mojim pojmovima gotovo savršenog je uradio Andrew Russel (na forumu Bonsai). Nemajući pojma za taj projekat, nisam se malo iznenadio kada sam video da radeći nezavisno obojica imamo potpuno isto rešenje ulaznog stepena, sa čak veoma sličnim vrednostima delova, mada se dalje od toga razlikujemo. Idi na http://www.hifisonix.com i pokupi projekat za e-180 pojačavač. Srećom, Andrew je veoma pismen, i ceo projekat je propratio sa 60 stranica detaljnog objašnjenja šta je šta i zašto baš tako, naučićeš jako mnogo teorije i videti je u praksi. Briljantan tekst i upotreba mozga u overdrive-u. I videćeš koliko nazovi eksperata u stvari pojma nema ni o čemu.

Bajlag, koristiti izlazni stepen i za naponsko i za strujno pojačanje, uz svo poštovanje Nelsona Pass-a, je jako loša ideja uvek i svuda, jer čini ukupne performanse tog pojačavača izuzetno zavisnim od ponašanja zvučni kutija. Upravo zato njegovi projekti tog tipa imaju tako šarene ocene, od sjanjnog do ne baš dobrog, jer su ktuije jako različite, neke su lake za pobudu, a neke su baš teške i nezgodne. Drugim rečima, pojačavač postaje nepouzdanih performansi i postaje izuzetno probirljiv oko kutija. Oko NAIM pojačavača - to je verovatno tradiciji najodanija upotreba Lin (nema veze sa firmom Linn) arhitekture, kao i proizvodi Douglas Self-a. To je topologija sa jednim ulaznim dif. parom i odvojenim VAS stepenom, koji se svodi na jedan tranzistor. Vrlo je efikasna u smislu da troši malo materijala za sasvim pristojne efekte, i zato ju je audio industrija svuda po svetu koristila do besvesti. NAIM je jedan od boljih korisnika, ali meni se čini da imaju jedan sebi svojstven zvuk, koji ili voliš, ili mrziš, nekako nema sredine. Ljubitelji te firme su joj izuzetno verni i odani, ali ako o njima razmišljaš, moj savet ti je da OBAVEZNO poslušaš pre kupovine, da vidiš kako tebi odgovaraju. Zaboravi druge, tu presudu donose samo tvoje uši.

Te kutije nisu baš nešto efikasne, zadanašnje pojmove 87 dB je pomalko. Očigledno pitanje - kolika je najveća dozvoljena snaga, da se vidi koliko između donje i gornje granice treba popuniti? Po meni, tebi treba nešto što ima velike strujne potencijale, bez obzira što možda nisi razbijač prilikom slušanja. Reprodukcija koja je linearna za ceo čujni opseg ponekada traži enormne snage ako u tom opsegu postoje veći padovi impedanse, i još veće ako su oni propraćeni velikim faznim pomerima (f.pomer od -60 stepeni, ništa specifično, znači nominalna struja za tu impedansu puta dva).

Prema navedenim specifikacijama, iako znam da to ne mora da znači, imam dve zamerke. Prvo, izlazna snaga na 4 Oma bi trebala da bude najmanje 50% veća nego u 8 Oma, a prema specifikaciji nijje. I drugo, prema nivou izlaznog napona, 150W/8 Oma, što je 48,8V vršno, i njegova brzina promene (slew rate) bi morala da bude najmanje isto tolika, a nije, nego je jedva 1/3 potrebnog. To otvara mogućnost pojave nekog oblika DIM-a. Kažem, ne mora da znači, ali u današnje vreme imati problema sa brzinom uspona i pada je potpuno prevaziđeno. Mislim da je ovde bila poenta u što nižoj ceni.

Ja sam ga slušao samo jednom, pre više godina, na otprilike sat vremena. Kupio ga je drug drugara, a pobuđivao je Celestion Ditton 66 kutije, one velike sa basom od 30 cm i sa istom takvom pasivnom membranom. Po meni, jako dobre kutije, možda i najbolje od Celestion-a. Po meni, ASR se pokazao kao veoma linearan pojačavač, ništa nije vuklo, ništa nije guralo, a sve je bilo baš tamo gde treba. Za sat vremena, u meni stranom ambijentu, teško da mogu da ga procenjujem, ali mi se čini da je to jako dobro radilo. Međutim, vlasniku se nije dopao, jer ga je dosta brzo otuđio i zamenio sa jednim Harman/Kardon PA 2400 snagašom, tvrdeći da je tako dobio bolji zvuk. Pošto i ja imam isti takav pojačavač snage, nisam otišao na drugo slušanje. Ne sećam se tačne cene ASR-a, ali se sećam da je bila baš onako muška, doduše iznutra se i dobijalo mnogo elektronike jako kvalitetno urađene.

Techno, Borko ti je rekao prostu istinu. Darlingotn tranzistori postoje već preko 50 godina, nije to ništa novo. Kao primer, pročitaj tekst Marshall W, Leach-a sa početka 70-ih godina, kada je predstavio svoj prvi pojačavač snage. Vrlo izričito je rekao da je u pobudu izlaznog stepena namerno stavio diskretan Darlington, tj, dva zasebna tranzistora, iz razloga što je Ft takvog para UVEK mnogo veći nego samostalnog Darlington-a. Ako ne veruješ, proveri u podatcima proizvođača koliki je nominalni Ft tih i običnih BJT tranzistora. Ali, takođe proveri i koliko je Ton, Tstore i Toff, pa da pričamo. Ti to možda ne znaš, ali verovatno najpopularniji Darlingtoni ikada napravljeni do sada koji su se pojavljivali po audio uređajima su TI TIP 142/147. Jeftini, ogromno pojačanje, nisu posebno moćni, ali će poudano isporučiti ono što je navedeno i jeftini su. Savršeno za industriju. Njihova prednost je ogromno strujno pojačanje, tipično 10.000:1 i naviše. To ih čini izuzetno lakim za pobudu, a to opet znači da proizviđač ne mora da se mnogo trugi oko VAS-a već može da ga vrlo ekonomski napravi od jeftinih tranzistora kojima možda čak ni ne trebaju lokalni hladnjaci. Zgodno, traži manji prostor i izaziva manje troškove, a radi. Milina. Ekonomki gledano, sjajno rešenje za masovnu proizvodnju. Ali čega? Masonvih uređaja svakako, ali ne i onih namenjenih zathevnim aplikacijama. Kao recimo profesionalni pojačavači snage, koji i dan-danas u ubedljivoj većini koriste stare Motorola MJ serije TO-3 tranzistora, iako su prema današnjim pojmovima relativno spori, oni su i dalje među najrobusnijim ikada. Ponekada im stvarno ne možeš ništa bez čekića, a pouzdanost je osobuina Br.1 u profesionalnoj tehnici.Samo se u bituknom High End-u pljuje pouzdanost, pa se u ime nekog imaginarnog poboljšanja zvuka izbacuju elektronske zaštite ili se rade preko mrtva srca, pa ne rade kako bi trebale i mogle. To nije tehnika, to je ekonomija. Borko je u pravu kada kaže da su Darlington tranzistori pre svega pogodni i jeftini za industriju. Logika da X, Y i Z, koji su poznata imena, to koriste pa stoga ne može biti loše je možda tako, ali ne znači i da je dobro, a još manje da je najbolje moguće rešenje. Kenwood je,na primer, sa njihovim TRAITR izlaznim tranzistorima jako loše prošao u Engleskoj u koju se Srbi kunu, i da sve bude najgore, baš po onim parametrima koji su trebali teorijski da budu najbolji. Pregledaj malo starije engelske časopise (HFN&RR, Hi-Fi Choice, itd). A sada pogledaj šeme njihovih najpoznatiji i nesno skupih uređaja, koji su ih proslavili, pa probaj i sa mikroskopom da nađeš Darlingtone na izlazu. Ili kod bilo koga drugoga. Čisto za tvoju informaciju, najbrži poznati izlazni stepeni na bazi BJT tranzistora su i dalje trostepeni izlazi, oni koji imau predriver->driver->izlaz, tzv.Locanthi (po onome koji ih je izmislio, Bart Locanthi-ju, još sa kraja 60-ih godina, dok je radio za JBL). Čak i sa nominalno slabijim pojačanjem članova od svega recimo 50:1, ukoliko ih ne ograničiš po pojačanju, dobićeš ukupno pojačanje od 50x50x50, ili 125.000:1, i što je jednako bitno, izuzetno malu izlaznu impedansu, dakle veliki damping faktor. Ono što je njihova prednost, odlična termička uparenost, je ujedno i njihova najveća mana, jer to jeste ono to jeste, nema promene, dok kod diskretnog izlaznog stepena možeš sam da dimenzionišeš pobudu, nisi vezan za ono što ti je proizvođač dao. A nije mi se jednom desilo da računica kaže da je dovoljno 20W za pobudu, pa da se na kraju pokaže da je ipak bolje upotrebiti 50W, jer više može i bolje svira. Ti kažeš šta ima veze uparivanje ako je pojačanje veliko. Neće da može, jer dozvoli ako N tip ima pojačanje od recimo 10.000:1, a P tip 14.000:1, to ne da nije isto nego je strašno različito i dovešće do ozbiljnih problema, garantovano. Počevši od offset-a jednosmerne struje na izlazu, pa nadalje po spisku. I zašto se onda jutiš kada ti kažu da nisi baš dobro upoznat sa materijom? Sve vo što sam ti naveo su stvari poznate već najmanje 40 godina.

€150 je stvarno odlična cena za te kutije ako nisu čačkane i ako su stvarno u tako dobrom stanju kako izgledaju na fotkama.

Obrati se firmi Vremeplov, oni zastupaju italijansku firmu Pada, imaju solidan lager, a plus možeš poručiti bilo šta iz njihovog kataloga. Ja platih sličan hladnjak, sa dva kanala za metalne to-3 tranzistore, visine 150 mm, širine 180 mm, dubine 40 mm, nekih €11 ili tako nekako. Ako tamo nema ono što ti treba, onda si stvarno neki egzotičar do zla boga. E sad, jesam ih sačeko nekih 12-14 dana.

Ne otvara "Škrge"? Onda je poludeo, ako mene pitate, jer time efktivno zatvara vrata za korisike bilo kakve elektronike, a oni čine otprilike 99% svih korisnika, koliko ja znam. Oko čoveka iz Korata, to je verovatno bio Kosta. Potpuno razumem njegovu reakciju, ali ne razumem tvog pašu, ono što je pitao je Veliki Trip Sprskih Majstora, da će da im u krilo padne jedan takav posao da mogu lepo da žive samo od njega, a kada se malo zainteresuješ, shvatiš da ogromna većina ne bi ni umela ni mogla da isterja seriju od 100 komada, kakve crne hiljade. Sve je to gologuzo, ali bi da radi "bizmis". Posle 10+ gdina, toliko su mi se smučili da sam kutije kupio iz Slovenija, jesu skuplje, ali sa njima nema zezanja, nema da se rupe ne gađaju, ukratko nema problema. Za svo to vreme, samo sa Zoranom (Leonardom) nikada nisam imao niti najmanji problem., mada me ni Voja nije razočarao kada sam od njega kupovao. Ovo sada su neprijatne vesti, ako je tako, onda i njega mogu da precrtam kao dobavljača. Jednom, pre dosta godina, od nekoga sam dobio telefon nekog čoveka koji pravi alu i limene kutije, a živi i radi negde ispod Kosmaja (nije Kosmajac). Nađemo se mi, a on meni sa vrata istrese: "Ja radim za Erikson!". Pošto mi nije delovao kao neko ko bi mogao da radi za Erikson, raspitam se malo i čujem da je jednom Erikon stvarno poručio neku probnu seriju od stotinjak komada od njega, uredno to platio i više nikada se nije ponovo javio. A ono što me ubi jeste čijenica da kutije za tamo neke Spectral i slične uređaje u Kaliforniji radi jedan Srbin, inženjer izbeglica iz BiH. Tamo može sve, a ovde ne može ništa, uglavnom je sistem šablona, a ja da se uklopim kako znam i umem. Pokušao sam da ponudim i više novaca, ma jok, neće da razmišljaju.

Pošto sam ja pomenuo Limart, evo mojih iskustava sa njima. Za sve nestandardno, tj. van utabanih staza, a posebno za specijalne želje, kako god da sam računao na kraju je ispalo da ono što ja hoću izađe isto ili malo skuplje kod drugih, a mnogi nisu ni mogli da mi daju ono što sam hteo. A ja sam hteo da mi na dnu kutije zavare šrafove, na koje sa gornje stane montiran ploču od čistog bakra od 3 ili 5 mm, pa da se onda sve sem hladnjaka šrafi na tu ploču, s tim da postoje zavareni šrafovi i za hladnjake. Pa sam hteo perforacije na dnu i vrhu kutije po mom zahtevu, pa rupice za prednju ploču, itd.Otišao sam kod Voje, sve mu lepo objasnio, dao mu mere, pa smo zajedno na njegovom kompu u firmi to nacrtali, a komp je to posle razvio u plan sečenja i savijanja. Odmah smo razvili dve verzije kutije, manju i veću, ali u principu kada se zanju dimenzije, nije problem da se posle varira po želji. Za razliku od drugih tada (pre 2 godine), koji su naravno dobro prali materijal, jedino mi je Voja ponudio peskarenje kao međuradnju. Isto tako, on je tada nudio farbanje u tzv. pomorandža formatu. To je crna ili neka druga boja koja kada se nanese daje lagano neravni površinu koja potseća na koru pomoranže, znate je svi posebno sa starijih uređaja, kada je to bio maltene standard. Meni se to sviđa, a skinuti boju sa prethodno peskarene površine neće ići bez čekića. N puta čvršće i otpornije od plastifikovanog aluminijuma i neuporedivo manja mogućnost grebanja i oštećenja. Takva kutija, dimenzija 440 x 120 x 350 (ŠxVxD) me je onda koštala nekih €60, ali to je bilo pre oko dve godine. Upotrebio sam prednju stanicu od lima kao nostač potenciometara i preklopnika, pa sam je onda sa prednje strane prekrio klasičnom alu pločom debelom 10 mm, lepo obrađenom i bušenom do strane Zokija (Leonardo), ako što radim još od 2003. godine. Dobija se jedna trodimenzionalni efekat, jer izgleda da sve na prednoj ploči izvire iz kutije. Krajnja faze je bilo graviranje CNC mašinom, tu kod mene u komšiluku, kod Vukovog spomenika za više nego razumnu cenu (gravirani naslovi se zatim popunjavaju crnom bojom). U međuvremenu sam napravio neki lager kutija iz Slovenije, misleći da će tako biti bolje, što donekle i jeste, skuplje je, ali nema faza, sve dobijem odjednom, samo da sastavim. Zato nisam bio kod Voje eto dve godine, a sigurno da danas cene nisu iste kao onda. Ono što mi se jako dopalo kod Vojini kutija je mehanička preciznost, koju nisam dobio od bilo koga drugoga do tada, ni iz Mehatronike iz Niša, ni od drugih dobavljača. Svi oni su se tada oslanjali ja vrlo neprecizne rupice koje sam "urabavao" samovodećim šrafovima, a ja MRZIM taj tip kutija ma od koga da su. A kvalitet bojenja u odnosu na plastifikaciju je kao poređenje Yuga i Mercedesa. Hoću da platim i više ako treba, ali hoću i da dobijem za tu razliku u ceni. Dakle, Voja mi je interesantan zbog kvaliteta finalne obrade i zbog nestandardnih i nefiskiranih dimezija kakve god da mi padnu na pamet. A cena se savim prirodno smanjuje kada se radi više komada, jer on za svaki komad mora da podesi mašine, posle je šancovanje lako, a cena podešavanja se prirodno deli na više komada. Ja to shvatam kao normalan popust na količinu. Ne morate da odmah otrčite kod Voje, ali za svaki slučaj, sačuvajte njegovu adresu, mogla bi dobro da vam dođe ko zna kada.

Nema sarkazma, moja poenta je da jedan čak i mali previd može da dovede do problema. Po meni, sa jednostavnim kolima pre i više nego sa složenijim, u kojima postoje mogućnosti naknadne kompenzacije. Ja uvek, ali baš UVEK, premerim tranzistore pre ugradnje, taj jedan put sam žurio bez potrebe, pa sam to prevideo, i na kraju pošteno platio račun. Previde može da napravi svako. Lako je moguće da problem leži u čipovima, dovoljno je da jedan ne ispunjava specifikaciju i eto problema.

Ponekada, iznenađenja nas sačekaju iz busije. Kada sam ja pre tačno godinu dana odlučio da kupim novi CD čitač, ne zato što sam nezadovoljan sa starim, nego zato što sa računao da su za 12 godina ipak uspeli da naprave nešto bitnije bolje (stari je Yamaha CDX 993 ili sa svojim ili sa spoljnim "Real Time DAC-om"). Nije nikakva tajna da ja ne cenim firmmu NAD, smatram ih samo još jednom "hoću i ja, hoću i ja" firmom, koja za mje pojmove prodaje opremu sa pomalo tamnim zvukom, pomalo tromim zvukom, kada me je jedan drugar čije ukuse i kriterijume dobro znam meni kaže da pod obavezno pogledam NAD C 565 BEE. A tada mi je glavni igrač bio Marantz 600x, ganc nov, baš tada se pojavio. Odem i poslušam ga, ma nema veze, ništa bitno, što me jeste razočaralo. NAD ga je pojeo za doručak, bukvalno nebo i zemlja, da li je to zbog Wolferson DAC-a ili nečeg drugoga ne znam, ali kupio sam ga samo tako i iskreno govoreći, ne bih ga sada menjao ni za šta u njegovoj klasi (kod nas po ceni, klasa do €500). Čista, jasan, bistar, prostora koliko hoćeš. Dakle, ume i NAD kada se malo potrudi, a Marantz nije sada više ni deo onoga što je bio, znam po sebi, posedovao sam model 63 koji je u ono vreme, 1992. godine, stvarno bio poprilično iznad proseka. Bilo pa se priča. Mani sve tekstove po svim časopisima, veruj samo svojim ušima. To možda negde i radi bolje, ali ti imaš ono što imaš, a ne nešto drugo.

@Nemam, NIŠTA ti neće izvaditi toliko masti kao jednostavna kola, veruj mi. Zainatio se ja pre nekoliko meseci da napravim strujni izvor sa potiskivanjem smetnji od najmanje 82 dB, smislio kolo i napravio model, koristeći sasvim standardne delove. Sve po teoriji tačno kako treba, ali ne radi kako sam ja zamislio. Ubih se zezajući se sa njim, da bi se na kraju dogodilo da jedan od tranzistora u kolu, inače potpuno ispravan, ima retko mali faktor pojačanja, daleko ispod deklarisanog. 3 kao puslice, a 1 zeza. Zamenim ga, i sve radi baš kako treba. I sva ta muka samo zato što sam u žurbi da to napravim preskočio moj inače uobičajeni korak parenja tranzistora. Glupost, ali pod datim okolnostima, može i te kako da košta. Strpljenje i pažnja su jedini mogući lek.

@Nemam, Šeme se najčešće daju u neko uopštenom obliku jer ne verujem da postoji jedna šema za bilo što koja je zaista univerzalna. Razni ljudi, razne ćudi, razne potrebe. Ja sam reagovao praktično samo zato što sam se i sam susreo sa sličnim problemom odešavajući sistem za biampovanje. Kod mene je bila olakšavajuća okolnost u tome što u jednoj postavi koristim dva Marantz uređaja, pojačavač snage 170 DC i pojačavačku sekciju integraly 1152 DC, koje imaju sitovetne zahteve i de fakto jesu istovetna šema sa par sitnica razlike. Sa drugom postavom, H/K PA 2400 i Citation 24, je ista takva (na moji sreću). Da je bilo drugačije, imao bih više problema, bez obzira na to što ka pojačavačima snage mogu da isporučim ako treba i ampere struje. Šta mi to vredi kada se ovde radi o naponu. A baš ne bih, ako ne moram, da sada ubacujem jedno posebno kolo za ujednačavanje pobudnog napona, što manje na putu signala to bolje.

Meni se sve čini da je Zen u pravu, malo si sve to zbrzao a očigledno nisi potpuno osmislio, pa tek sada shvataš šta ti sve treba za celovitu upotrebu. Niko od nas ne zna i ne može znati šta si ti zamislio i šta to treba da radi pod konkretno tvojim uslovima, a to je ono što je trebalo rešavati PRE početka radova.

U idealnom slučaju, tako je, mada treba pogledati kakve su ulazne impedanse tih pojačavača, da se ne desi da zafali malo struje (iako pričamo u mA). Ako se posumnja, taj problm se relativno lako rešava u tim sumnjivim slučajevima prostim dodavanjem jednog diskretnog para tranzistora tipa MPSA 056/06 ili BC 639/640. To rešenje ima dodatnu prednost što sada taj par postaje konačni izlazni stepen na kome se veoma lako može podesiti struja mirovanja, pa će rasteretiti izlazni stepen na op ampovima, koji su uvek njihova najslabija strana. I veruj mi na reč, to stvarno drugačije zvuči. Ako su ulazne impednase tvojih pojačavača 10k ili više, ona zaista nema potrebe, to traži bedne struje (1V : 10.000)= 0.1 mA koje za op amp nisu problem. Inače, toja priš o idealnom izvoru napona i strujama bez obzira na opterećenje je, nadam se da shvataš, logički nemoguća. I taj 1V će imati jednu struju u impedansu od 10k, drugu u 1K a treću u 100 Oma, jer koliko znam, Omov zakon još nije ukinut. Do sada smo u istoriji audio tehnike viđali sve i svašta kao ulazne impedansa pojačavača snage, ali koliko se ja sećam, najniža ikada do sada je bila na pojačavaču koji su konstruisali Otala i Lohstroh, davne 1973. godine, koji j imao 1/2 of 6k8, odnosno jedva 3k4, Druga najniža za koju ja znam je italijanski integralac Monrio, sa 8k4, dakle čak i tada realno potrebne struje su jako male i sasvim na dohvatu ogromnoj većini op ampova, iako će isti 1V tražiti 3,4 puta veću struju za Otalu nego za onaj sa impedansom od 10k. I ukoliko ne može da ih isporuči, ni ti nećeš imati 1V, nego onoliko za čiju vrednost može da izgura struje.

Koliko znam, Lim Art posluje nekih 10-11 godina, ili tako nekako, poenta je da nije od juče. A vlasnik, Voja, je te iste psolove radio negde drugde i pre toga, reče mi i gde, ali se nisam ni trudio da zapamtim. Meni je bitno kako radi danas, uradio mi je desetak kutija sve u svemu, međusobno različitih, i moram reći da sam bio zadovoljan celokipnom uslugom (kvalitet ispunjavanja dogovorenog, kvalitet rada, ispunjavanje rokova i razumnom cenom). Pa ako nekome to znači, neka proba i sam, a ako neko misli da sve može sam, ravno mu polje. Samo da dodam da mi je prednju ukrasnu alu ploču i same kapice za potenciometre uradio Zoran Leonardo, sa kime se poslovno družim evo već 12-ta godina.

I, kakoto ovde uvek biva, SVI su krenuli lično, a NIKO nije ni pokušao da odgovori na moju molbu da se čoveku lepo objasne neke stvari. "Pa on je student ETF-a" je sjajan izgovor, samo se onda pitam šate će on ovde i zašto postavlja pitanja koja postavlja. Još inventivniji je odgovor "meni radi i ovako" - pa sve što se prodaje radi kako radi, a verujem da svi znamo da ne rade baš svi isto, kao što ni ne koštaju isto. Neki su ušli u legendu,a većna je već sutra zaboravljena. Onim zaboravljenima je isto tako "lepo radilo",čak toliko lepo da su ih serijski pravili. Što se "skutijanja" iz gornjeg posta tiče, to jeste problem za dve vrste ljudi: 1) one neobaveštene, kojima je SVE problem, i 2) one šminkere koji žele da upotrebe kilograme aluminijuma ne bi li sve izgledalo bolesno skupo iako nije. Ovi drugi i ostali stvarno zaniteresovani neka na Internetu potraže firmu Lim Art, Nalazi se između Beograda i Batajnice, drži je izvesni Voja, vrlo OK lik. On poseduje dve mašine za savijanje lima od, ako se dobro sećam, 5 tona pritiska svaka. To znači da savija isto tako dobro kao i bilo koja fabrika. Pa lepo nacrtajte dno vašeg uređaja i otidite da vam čovek po meri napravi kutiju kakvu god hoćete po veoma razumnoj ceni. Sami poželite gde želite da budu kakve i koliko perforacija za hlađenje, na licu mesta crta potrebno i odmah vam kaže koliko to košta. Meni, iako ne znam bilo šta, je napravio kutjie sa duplim dnom, lim okolo a noseća donja ploča od čistog bakra. Šrafovi na kojima je ona stajala su bili donjim delom zavareni za dno, tako da se spolja nije video ni jedan šraf, nema čovek na čemu ni da se ogrebe, a kamo li poseče. Posle sam na njegovu prednju ploču, koje je nosila potove i preklopnike, samo dodao alu ploču čisto izgeda radi, i dobio lep trodimenzionalni efekat u kome dugmad i kapice potova izviru iz alu ploče napred, u fazonu Kenwood serije sa kraja 70ih. Pazite samo da vam ona unutrašnja bakarna ploča na SAMO JEDNOM mestu bude povezana sa spoljnim omotačem radi mase. Eto, neću više da vam smetam, odoh da radim ono što ne znam. A vi nastavite da reciklirate iste dve Pass-ove šeme kao i svih ovih godina, i to baš one za koje je on sam nedavno naveo (na "velikom" DIY forumu, u temi John Curl's Blowtorch Premaplifier") da ih on smatra ne baš sasvim uspelim. Čak je kao manu naveo da su obe previše osetljive na zvučnike.

Ono što sam naveo nema ama baš bilo kakve veze sa strujom, već isključivo sa naponom. Ako ti isporučiš recomo 1V napona na sva tri izlaza, a tebi pojačavač 1 ima osetljivost za maksimalnu snagu od recimo 0.8V, pojačavač 2 recimo 1V a pojačavač 3 recimo 1.2V, jasno je da onaj prvi de isporučuje više od niminalne snage (ako može), drugi će biti idealno pobuđivan, a treći neće moći da isporuči ni nominalnu snagu. Dakle, imaćeš tri VRLO različita izlaza. Ako svi pojačavači imaju sopstvene reguatore glasnosti, onda sve što treba da uradiš jeste da povežeš neki, bilo kakav oscilator na ulaz svakoga i podesiš ga tako da ti se na uzlazu pojavljuje napon potreban da ga pobudi do nominalne zlazne snage. Obojenim flomasteron označi na skali njihovih potova to mesto i miran si. Jeste, mogao sam to i ranije spomenuti, samo da sam tu temu ranije uočio, a sem toga, nisam ja jedini ovde koji je svestan tog problema, ili bar ne bih trebao da budem, isuviše je očigledan. I ja sam se atime borio kada sam podešavao kućni sistem za biampovanje.