dvv

Sax, da li si možda čuo originalno opremljen NAD C565BEE? Ako jesi, kako ti se dopao? Ako nisi, ček' samo da se konačno uselim u sopszvenu sobu negde do kraja meseca, pa ćeš moći da ga čuješ. Ja inače ne volim firmu NAD, već odavno ih smatram samo još jednom hoču-i-ja firmom, ali taj model me je zapanjio. Preporučio mi ga je jedan naš zajednički prijatelj. Bez razmišljanja sam ga kupio jer njegovom ukusu i sluhu potpuno verujem, i zapanjo sam se. Ima Wolfson DAC, jako lepo je urađen, iskreno, bolje nego što sam očekivao. Ali zvuk me je oduševio, odavno nisam čuo tako dobar CD čitač Bio je poslednji komad iz te serije u 4Audio, tada su se spremali da izbace novu seriju, pa sam ga dobio sa popustom, jer je bio demo primerak.. Prvi put da mi se desilo da jedan potpuno serijski uređaj bude isti ili čak i malo bolji od mog "Real Time" spoljnog DAC-a, koji koristi 8 Philips 1543 DAC-ova za linearnu konverziju svih 16 bita odjednom, a da ne košta nešto od čega ti pripadne zlo kada čuješ cenu. Nema oversamplig, a nema ni digitalne "brick wall" filtere, pa samim time ni razne fazne pomere koje oni nužno unose. Možeš da ga slušaš od jutra do sutra bez zamora i da tražiš još. A šta sve bunari iz ne znam kojih dubina, da ne veruješ.

Sax, potpuno se slažem, s tim da bih tvoju tezu proširio na svu audio opremu. Vidiš neki pojačavač, izgleda bolesno dobro, težak kao tuč, pun odličnih delova, a kada ga slušaš dobiješ jezivo skup Technics koji se prodavao i po samoposlugama za kudikamo manje pare. Istini za volju, ima i obrnutih sučajeva, kada neka skromna i smešno jeftina sprava radi mnogo bolje nego što bi se čovek ikada nadao. Ko se seća, na primer, Philips 721 CD čitača, znaće o čemu pričam. Koštao je nekih DM 120 (1995), a svirao je bar za dve cenovne klase bolje. Još ko ga je provalio i upgrade-ovao onaj solo NJR čip, može i dan danas da trlja ruke od zadovoljstva. Taj model Vienna Acoustics-a koji si spomenuo nisam čuo, ali Usher jesam i potpuno se slažem. Šarena laža, jebozovna zezalica za radoznale. Mada, kada se priča o zvučnicima uopšteno, malo opreza, jer oni su u diretnoj sprezi sa pojačavačem koji ih pobuđuje. Promena pojačavača ume da dovede do jako velike razlike u zvuku.

Sasvim izvodljivo uz dosta truda, dobrog poznvanja motora i poprilične zamene klasičnih delova, na primer, kovani klipovi i klipnjače, itd. Može i bez toga, ali će vek motora biti jako skraćen, znam par njih koji nisu u to verovali, uradili i spalili motor za manje od 20.000 km. Ja volim da ono u šta nisam siguran prepustim onima koji su ceo sistem napravili. Nakon čuvenog BMW motora sa početka 70ih, koji je iz 1.492 ccm isterao 1.500 KS, ništa me više ne čudi. Englezi sasvim redovno isteruju 1.000 KS iz Subaru 2 litra bokser motora, uz pripadajuću cenu od nekih 150.000 funti, pročitah u nekom britanskom časopisu prošlog leta (isitina, za te pare dobiješ ne samo motor, nego ceo auto sređen za brzinske trke). Za iste pare možeš da kupiš novi Ferrari California, mada taj puž jedva da ima 470 KS, ali eto, kotrlja se nekako.

ManicP, ne zameri, ali jako sam skeptičan prema jeftinim mernim mikrofonima. Slažem se da je bolje išta nego ništa, ali možeš misliti kakva je preciznost takvih mikrofona u odnosu na profesionane Brul & Kjaer mikrofone koji koštaju €3.000 i naviše. Ne bi me čudilo da ima ljudi koje čuju tačnije od njih.

Ne, nisam ga ja radio, odvezao sam auto kod lokalnog čip tjunera. Pogrešio sam samo utoliko što nisam otišao u Centar Boban da uzmem sliku pre i posle na dinamometru. To sam uradio posle, sa mojim viđenjem Yuga, otud i znam da je imao 128 KS na prednjim točkovima, što je oko 142 KS kako ga fabrike mere, na test stolu bez agregata i bez nužnih gubitaka u lancu pogona. Vrlo sam zadovoljan sa čip tjuningom; pojma nemam koliko od obećanih 10 KS sam dobio (fabrička deklaracija 133 KS/5.300 o/min.). ali sam sasvim siguran da sam dobio obećani obrtni moment (deklarian na 184 Nm/4.500 o/min), to se lepo osećalo. "Yugo" je opet 100% domaći rad koji je obavio autor i prijatelj koji je uveo EFI (modifikovan Weber-Marelli sistem), drndao je 31 mapu dok nije napravio važeću 32. mapu. To je uradio dok smo još imali ono đubre od goriva, ako bi ga sada remapirao na recimo 98 okatnsko gorivo, našlo bi se tu još 5-7 KS i bitnije, 11-14 Nm. Ali, to je sada sve prošlost, eksponencijalni broj kamera po Beogradu i polako celoj Srbiji praktično čini takva vozila besmislenim, nema čovek gde da ga potera kako on može da ide. A nemamo ni druove za to, kod Leskovca je taj auto postigao efektivnu brzinu (merenu senzorima i GPSom) od 210 km/h. A ni meni više nije do toga, bilo je lepo dok je trajalo, ali sada nema više. Niti je više lako kao što je bilo onda. Danas se novi motori prave fabrički u doro tjuniranom obliku, a ograničenja po pitanju izduva su sve restriktivnija. Primera radi, pre 20 godina, serijski motori od 1.8 litara su imali oko 100 KS u proseku, što je oko 55,5 KS/litru, a danas je sasvim normalno da imaju 142 KS, ili oko 78,9 KS/litru. Da i ne spominjem male turbo motore sa 185 KS iz 1.4 litra (VW, turbo pujač i kompresor zajedno), što je 132 KS/litru. To je, po meni, budućnost automobilizma, benzinski motori male zapremine, ali sa serisjkim turbom. On ima i dodatnu prednost izuzetno čistog izduva. što je proizvođačima ključna prednost. Samo da pojasnim, onih godina kada sam sa pravim Yugom 1.1 išao sa porodicom na more to je bio 100% serijski auto, jedino što sam imao Michelin gume i Monroe amortizere, moj izbor guma su uvek Michelin ili Bridgestone. Trenutno na Cruzu imam fabrički montirane Kumho gume još ovu sezone, naredne će i tu biti Michelin.

Ništa nije savršeno, sve ima svoju cenu. Blag filter prvog reda objektivno ima najbolje tranzijetno ponašanje jer ima najmani fazni zaokret, ali je pakleno težak da se ugodi kako valja. A to znaći da se preklapanja poklope tako da na njihovim mestima ne dođe do neželjnog izdizanja odziva jer je poklapanje dugačko. Za maler, to se retko kada postiže proračunom, obično ispadne bolje kada se pažljivo sluša, jer su i specifikacije navedene za drajvere obično samo aproklsimacije, dok je njihovo ponašanje u konkretnim slučajevima manje ili više drugačije. Traže da onaj koji to podešava ima stvarno dobar i utreniran sluh da bi pogodio sve baš kako treba. Posluaš jeftine i traljavo odrađene dvosistemske kutije i čućeš da mnoge od njih imaju to manje ili više lagano povećanje nivoa odziva negde oko tačke tranzicije sa basa na visokotonac. Ali, ako jeste dobro podešena, onda je to milina slušati.

Pošteno pitanje traži pošten odgovor. 1995, 1996, 1997, 1998, 2000 i 2001, dakle ukupno 7 puta. Naravno, 1995. godine sam imao 42. godine, a danas 62. Danas ne verujem da bih mogao u bilo kom automobilu bez klime. Madam znam da ne bi ni htela. Šta ćeš, omatorio sam, postao lenja drtina. I ti ćeš tako, ne beri brigu. Od kada sam 2003. godine kupio Daewoo Nubiru, sa klimom, nema više nikuda bez nje. Uredno je servisiram svake godine, da mi se ne daj Bože ne dogodi da mi otkaže po onoj vrelini. 1995-1998 sam boravio u smeštaju bez klime, od onda nema šanse, prvo gledam ima li klime. Razlog tome je bilo leto 1998, kada je podnevna temperatura u Grčkoj bila 44-45 neka tri-četiri dana. Od tada sam rekao, nema klime, nema boravka. Ako je imam kod kuće, pa tek ću da je tražim tamo gde idem kao bajagi na odmor. Paradoks je u tome što sam tih 4-5 dana hteo da umrem u Grčkoj, ali mi 45-50 na leto u Egiptu nije smetala 1971-1973. Em sam bio mlađi, em se pustinjska vrelina mnogo lakše podnosi od one primorske jer u pustinji možeš da trčiš a da ti ne pođe ni kap znoja, jer je klima potpuno suva, ni traga od vlage. A ovde ti more isparava pod nosom. Da umreš na pupak. I još nešto, možda ne tako očigledno. Jedno je vozitri uzan i kluastofibčan Yugo, a drugo Nubiru, auto od 4,6 metara sa motrom od 2.000 ccm (Opel 20XE), mekano vešan. Veliki obrtni momenat, menjaš brzine jednom na sat, može ti se, jako i elastično (144 KS i oko 188 Nm, čip tjunovan). Drugim rečima, sama vožnja je neuporedivo lakša i komfornija, istina u zamenu za nekoliko litara benzina više na svakih 100 km - ali vredi. U svako doba.

Agencije? Zašto ne Booking.com? Meni savršeno radi već godinama, mada moram priznati da se drzim Kasandre, a posle svih ovih godina, znam maltene svaku rupu na putu do onde. Dobijem potvrdu, e-mailom proverim sa odrednicom, i nikada ni najmanji problem. Jedina nezgoda ovakvog rada je možda to što većina grčkih ponuđača teži da odmah uzme svoje parice, što znaći da smeštaj u avgustu platim već u martu, ali opet nije ni to loše, smanjim finansijski pritisak u avgustu i već u martu znam gde idem i kada, pri čemu imam kompletanu ponudu na dlanu pa mogu da biram. A mora avgust, jer mi je supruga zauzeta na fakultetu sa sednicama i juskim ispitima do nepoznato kog jula, pa je avgust prva realna opcija. Jedina opasnost avgusta su možda Turevi koji idu iz Germanije kući, jednom (2003) sam upao u nemoguće redove, totalno zagušenje, ali samo treba sačekati 4 avgust dok se to ne rasčisti. Sa druge strane, ako e-rezervišem u martu, kod većine imam popust, koji varira između 5 i 15%, na nominalnu avgustovsku cenu. Na kraju, dođe mu na isto samo bez većine nepoznatih. A dosta sezonskih rasprodaja počinje baš u avgustu - meni to ne znači bilo šta, ali madam to obožava.

Pa čemu onda služi ta kolekcija? Da se čovek hvali da je ima? Ili da se ne bude Srbin, da se prihvati prosta činjenica da se igla troši i da košta koliko košta da se zameni ili reparira? Ako je to previše novaca, što se onda kešaš na tramvaj bez bilet? O tome se razmišlja pre, a ne posle kupovine. Ista priča kao i jeftino osvežavanje vintage opreme.

Ja ga (plin) hvala Bogu nikada nisam ni imao. To je kao bilo jeftino, ali kada se sabere ugradnja sistema i bitno povišena potrošnja, uz besplatno sedenje na potencijalnoj bombi, držao sam se tradicionalnog benzina. O potrošnji sam razmišljao kada sam kupovao auto. I povrh svega, motor ima manje snage, jer se svi motori ni ne mogu jednako prilagoditi gasu, mada priznajem da je gas idealno gorivo za turbo motore. Isto važi i za osvežavanje. Ako hoćeš da to bude ono što je nekada bilo, nema druge nego da se delovi zamene 1:1. Koštaće, naravno da će koštati, ali sve ima svoju cenu. I o tome se razmišlja pre kupovine, a ne posle. Kada mi je pre dve godine čovek iz Crvenke ponudio Marantz 3256B preamp i 170DC amp za €400, ja sam u glavi onako na brzinu to povećao za još €300, zaključio da mi to odgovara i kupio. Posle svega, na kraju je onih €300 ostalo na oko €200, pri čemu sam jedino povećao ona dva sistemska elektrolita sa jednog dvostrukog koncentričnog od 2x12,000uF/56V na diskretna dva BC Components od po 22,000uF/63V. To svira drugačije, bolje, pa čak i prilikom merenja daje izmerivo bolje rezultate u smislu nešto veće snage.

To me potesća na jedan događaj iz 1993. godine. Sedim u kafani sa drugarom, kad naleteše neka dvojica njegovih poznanika. Sednu i krene priča o svemu i svačemu. Jedan počne da se žali sa mu auto pije kao lud u gradu. Pitam ja njega šta je to "mnogo", 16-18 litara, kaže on. Bogami, složim se sa njim, to je stvarno dosta, izvini, a šta voziš. Jaguara, kaže on. Takvi smo mi kao narod.

Potpuno se slažem sa Saxom. Baš tako to izgleda, pa nisam to samo jednom video i čuo. Još preprodavca makar mogu da razumem, iako se ne slažem, ali nisu mi jasni ljudi koji donesu neki komad opreme na osvežavanje koji ime je očigledno veoma drag, pa onda krenu da se cinculiraju oko cene. Kao kada odeš u prodavnciu delova za Mercedes Benc pa kukaš što su delovi skupi. Što je najgore, veliki sistemski elektroliti retko kada spreče samoscilacije, to je posao manjih i malih eletrolita (10u pa nadole) koji bi trebali da se nalaze između stepena pojačavača. Do sada sam video samo jednog domaćeg majstora koji je to radio kako treba, namerno mu neću spomenuti ime da ne bi ispalo da je to reklama, ali taj zna kako se to radi. Zna da elektroliti na višem naponu imaju manju impedansu od istih takvih ali na menjem naponu, pa bez milosti vadi stare od 50V i stavlja one od 80V. Sitnica, ali govori o čoveku koji radi posao glavom, a ne rukama.

Da, tamo gde se korsti Miller-ova kompenzacija, iliti 99% postojećih uređaja. Pa čemu služi ta kompenzacija ako ne da eliminiše mogućnost oscilacije na VAS-u, jer ako tu krene, ode i on i sve iza njega. Koliko znam, jedino potencijalna olakšavajuća okolnost može biti to da je i neki deo strujne pobude takođe kompenzovan, u kom slučaju će MOŽDA izdržati kreću oscilaciju dok tranzistor koji oscilira ne crkne. Ali samo možda.

Ja to tvrdim vec decenijama. Najsporiji tranzistor je bar 100 puta brži od najbržeg osigirača. Problem je u tome što su, zbog stvarno preterivanja pre svega japanske industrije, ta kola došla na loš glas, kao ograničavaju dinamiku i sl. I jeste tako kada je neko hteo da istera enormne snage iz nejakog izlaznog stepena, pa je morao da koristi veoma agresivne zaštite. Inače nema veze, nisu ta kola inherentno problematična ako se čovek malo pomuči oko njih. Sada vidim dosta proizvođača izbacuje iz kola čak i onaj serijski sa izlazom osigurač, koji je uvek prva linija zaštite. Pitanje je zašto nešto uopšte prosicilira. O tome je već bilo reči u prvih par poruka. Kod onih koji korsite "fržider" hladnjake (one sa tečnim freonom), najčešći razlog je što gas, kao glavni razmenjivač toplote, odavno iscureo, pa hladnjak više nije funkcionalan ni pri malim snagama. Od servisera sam čuo da od toga posebno boluju neki Sony i neki Marantz (PM iz Esotec serije) uređaji, što mi je dosta čudno, jer Sony je lansirao taj sistem, a pošto ga danas niko živi više ne koristi, eto zaključka koliko je bio puzdan i dugotrajan. PO mome, istina skromnom iskustvu sa tim tipom hlađenja, prvi posao je da se sazna koliki treba da bude nazivni pritisak gasa u erashladnoj cevi, odnosno da se on prvo vrati na nazivno stanje. Što se drugih tiče, koliko sam imao prilike da vidim, preveliki broj ljudi zameni samo dva ili više glavnih sistemskih elektrolita, a ostale uglavnom ne. Velika greška, samosociliranje lako mogu izazvati osušeni i nefunkcionalni recimo kompenzacioni kondenzatori. A i kada se zamene, uglavnom se menjaju jeftinim i lošim keramičkim koji se kod nad mogu naći, jer većini je preskupo da sve menjaju. I onda jedan prestane da radi, nema više kompenzacije i neki tranzistor poludi i povuče pola uređaja sa sobom. Malo ko se zamisli i upita da li je proizvođač skroz lud kada je stavljao recimo teflonske kondenzatore ili je možda ipak slučajno znao šta radi. Osvežavanje nije posao za one koji žele brzo i jeftino. Treba navaiti one kondenzatore od srebrenog liskuna. Najveće havarije sam video na par uređaja koje je osvežavao neki "majstor" koji je znao bolje od fabrike kako i šta tu treba.

Izvinjavam se za tipo greške u gornjoj poruci, malo sam žurio, pa sam grešio.

Borko KA, Za početak, treba ti dobra idejno rešenje toga što želiš da praviš, a za koje si razmuno siguran da ga niko ne nudi, bar ne u tvojoj verziji (koliko možeš da budeš siguran u tako nešto, jer svet le veliki). Očigledni početak jeste da ga baciš u neki simulator koji dobro poznaješ i pouzdano znaš da ne laže previše, i da dobiješ radni model. Zatim treba da napravi bar 3 seta pločica za to, jedna kao glavni test poligon, za koju unapred znaš da će završiti spaljena, jer moraš da znaš šta su apsolutne granice preživljavanja, a ostale dav da vidiš u praksi kakva je konzistencija serije, kola su individualna odstupanja. Bez tog znanja ne možeš da daš specifikacije i da budeš siguran da će ih svaki komad ispuniti, bez obzira da li češ na kraju testirati svaki komad ili ne. Zatim ti ne ginu meseci rada na tome, kako u vezi modela kola, tako i u vezi rasporeda elemenata na štampi. Ponekada, ono što prihavećena saznanja kažu uopšte ne mora da bude tako, pa onda moraš da nađeš zašto i ispraviš to, a da pritom ne zabrljaš negde drugde. Drugom rečima, nepoznato veliki broj kompletnih testiranja prototipa. KOliko meseci, ne zna se, možda par, a možda i 10 ili 11, kako te posluži sreća i zavisno od iskustva i s takvim poslovima, i sa upotrebljenim delovima, jer svaki ima svoju ćud. Krajnji rezultat je potpuno stabilan sklop koji radi kako je zamišljeno da radi. I onda počinju prave mike Tantalove. Kod nas je praktično nemoguće dva puta na istom mestu kupiti iste koponente u nekom vrmenskom opsegu, jer naši trgovci kupuju na sitno prvo što im naiđe, 110% iz Kine, a to je tek igranka bez prestanka. Do sada, evo posle već 3 gdine, niam još video kinesku izvedbu 2SC5200/2SA1943, što je za tabe i proizvodnju smortonosno. Dakle, moraš dužim putem, da obezbediš sigurne (koliko je to moguće) delove, a to se najbolje radi kupovinom od samog proizvođača. To nekada jeste, a nekada nije moguće. Jedan od ključnih razloga zašto koristim samo Motorola/ON Semi tranzistore je upravo to što mogu da ih dobijem od samog proizvođača, i do sada mi ni jedan jedini deo nije bio van deklaracije, a kamo li feleričan. Naravno, to se odražava na tvoju cenu, jer je to skuplje, ali neuporedivo sigurnije i sa potpuno neuporedivo većom sličnosti delova, jer obično dobijaš one providne "šina kutije", sa najmanje 20 komada i svi su iz ise serije. Recimo da i to rešiš, onda počinju muke sa kutijama. Jedno je poručiti jednu ili dve kutije, a sasvim druga stvar kupiti odmah reimo 10 kutija, sa očeivano ponovljeom serijom 2-3 meseca kasnije. Odgovorno tvrdim da u Srbiji ne postoji dostupan proizvođač koji tako nešto može, na stranu što ni u startu to nema šanse da prođe napolju. zato većina iole ozniljnijih proizvođača kutije uvozi najčešće iz Slovenije, jer su cene još Bože pomozi, a oni su objektivno jako ozbiljni, 100-ta kutija je potpuno ista kao i prva, slobodno razmenjujte delove između njih, garantovano će pasovati. I bar dve klase su boljeg izgleda od bilo čega domaćeg što se serijski može kupiti (zaboravite Leonarda, on će vam uraditi jednu ili dve kutije, ali ne može da radi veće srije, ne može da garantuje rokove, itd Da može, ja prvi bih odavno kupovao od njega.). Problem će ti biti i banalne stvari, kao recimo kartonske kutije za pakovanje i slanje. Krv ćeš propljuvati sa domaćim proizvođačima, ne zato što ne umeju, umeju oni da odrade to svetski, ali je problem što tako rade samo za kupce od 1.000 komada i naviše, za nas male neće ni da se potrude, talasasti karton je maksimum koji će ti ponuditi. I kada sve to nekako sastaviš, treba naći kupca. Iz gore navedenog je jasno da tvoja cena ne može biti konkurentna sa masovnim proizvođačima, a isvuše si nepoznat da naglavačke uletiš u High End. Pri čemu moraš da znaš da ti se može desiti da neko ko bi te možda i zastupao odmah zatraži recimo tri komada, da se i on uveri u konzistentnost, a dao bi ih i nekim kojima veruje na slušanje, jedan da stoji u radnji. I imaj odmah spreman odgovor na pitanje koliko možeš da ih isporčiš u kratkom roku, za slučaj da mu dobro pođe, što znači da moraš već u tom trenutku da imaš organizovanu proizvodnju. Očigledno, ako neša firmu, ništa nećeš uradti, dakle treba ti i firma. Za proizvodnju, trebaju ti protorije za sastavljanje, prostorije za lager delova, prostorije za testiranje i odlaganje gotovih proizvoda i za neku malu kancelariju. Posluaš Amerikance i u posao nikada ne ulazi bez odličnog advokata i kreativnog knjigivođe, ekstra važno za Srbiju, gde se propisi menjaju svakog ponedeljka, kada izlazi "Službeni glasnik". Knjigovođe naravno ne zapošljavaš, ima dobrih servisa za to. Uz to, treba ti bar jedna kompletna laboratorija, koja u prvom ternutku ujedno testira ulazne delove i izlazno gotove proizvode, ali ako uhvatiš zamah, računaj na dve kompletne laboratorije. Najzad, moraš da imaš gotovo rešenje dve stvari: izvoza (procedura, papira) i garancije. Šta ako crkne neki komad na Novom Zelandu (namerno tamo, meni se to desilo)? A danas, nema prodaje ako nemaš "money back guarantee" i ako nemaš garanciju od 5 godina jersu u osnovi Internet prodavac, bar u pčetku. I nemoj se začuditi kada ustanoviš da recimo britanski distributer i diler obadvojica zarađuju na tvom ptoizvodu više od tebe. Sve da košta i €1, kukaće ti može li jeftinije. NIKO u svetu danas ne poštuje proizvodnju, SVI bi samo da muljaju nešto sa trgovinom, jako domaća situacija. Osećaćeš se kao kod kuće. Pre nego što išta lansiraš, čeka te negde oko 2.000 stranice propisa i preporuka evropske komisije, odeljak za standarde. Ne daj bože da ustanove da nešto nije po standardu, u Britaniji je početna kazna €70.000, a može i malo zatvora pride. VRLO ozbiljno to shvati i počni da štediš već sada za potrebne ateste (srećom, sada se mogu dobiti i kod nas, i to nemački TUV, bez koga odmah zaboravi Nemačku kao tržište). Kada sve to sabereš, ne verujem da iole ozbiljnije možeš da kreneš bez početnog ulaganja od recimo €25-30.000 eura, u zavisnosti koliko ti košta jedinica proizvoda. Još ako hoćeš da zaštitiš tržišno ime, spremi oko 20.000 za Srbiju i još oko SFr 8.000 za ključne zemlje u svetu, računajući i Kinu. Odeš u zavod za zaštitu intelektualne svojine u ulici Zmaj Jovinoj čini mi broj 8. N zna pošto je zaštita patenta, ali sigurno nije jeftinija od tržišnog imena. Sve ovo ti kažem na osnovu ličnog iskustva, ja tako živim već evo četrnaesta godina. I pri tome sam imao sreće, niko mi nkada nije tražio više od 9 komada u jednoj porudžbini.

Ne bolest, nego želja da budemo bolji nego što jesmo. Verujem da to možemo. Ali treba zagrejat stolicu, a to izgleda nećemo pa nećemo, više volimo da se zavučemo u sobu i hejtujemo sve i svakoga.

Mimesis jeste jako dobar uređaj, ali ima specifičnih delova, na primer dostruki ulazni FET, i ako hoćete da se držite originala, obavezno sedite i proračunajte troškove. Nisu ni malo zanemarivi. A ako ćete da kaišarite na sve strane sa delovima zbog cene, onda ga bolje ni ne počinjite, jer nema šanse da dobijete njegov zvuk sa raznim surogatima.

U pravu si, ali uvek postoji nada da neće baš sve pasti na gluve uši. Inače, na te teme sam se sit ispričao (preko Interneta) prvo sa pokojnim James Bongiorno-m, kasnije i sa John Curl-om (deo te diskusije je negde u log-u foruma od pre nekih 2-3 godine otprilike, pa koga zanima neka potraži), Demian Martin-om. čak se i Nelson Pass uključivao tu i tamo. I od svakoga od njih sam ponešto naučio, kada više, kada manje. Jedini problem sa time je da kada nađeš odgovore na neka pitanja, odmah ti se otvore nova pitanja, i hajde Jovo nanovo. Ali, nema veze, ja volim da učim. Ja inače verujem da bilo koje znanje dobija svoj puni smisao tek kada se podeli sa drugima; neko će se setiti ovoga, neko onoga, pa ćemo svi zajedno naučiti više. A praznoglavci su sami sebi najveća kazna, glupost je neizlečiva bolest.

Bajlag Ne znam o kakvoj to komplesnosti pričaš, dobri CCS za ulazne stepene imaju 7 delova najviše, i to da rade kao ludi. Oko BC tipova, brate, puna i prepuna ih je Nemčka, od 1 komad pa nagore, cene ponekada stvarno smešne. I do sada mi se ni jednom nije desilo da Aca iz Mikro Princa nije nabavio SVE što sam tražio, po specifikacijama koje sam mu dao. Preko njih sam i kupio Motorola/ON Semi MJL3281/1302 direktno od ON Semi. Proverio ih sve do jednoga, i sve radi kako treba. I na kraju su me koštali 10 ili 11 dinara po komadu više nego lokalno ponuđeni 2SC5200/2SA1943, pri čemu su MJL tipovi deklarisani ne na 150W, nego na 200W. Za isti napon malo više struje. Što se tiče tvoga stava da više voliš FET-ove, nema problema, poštujem tvoj stav iako se sa njime lično ne slažem. Sa druge strane, nije ni izbliza toliko bitno šta koristiš koliko je bitno da to dobro koristiš.Nema poluprovodničke tehnologije sa kojom se ne moža napraviti i jako dobra i jako loša stvar. Oko sigurnosti nabavke delova - nemoj se zavaravati, nema apsolutne sigurnosti, postoji samo verovatnoća. Tako mi je Milam Karan ispričako kako je od evropske centrale firme Sanken jednom dobio 200 komada čistih lažnjaka. Prijavio im je to, oni su mu glatko refundirali dodatne troškove i poslali mu novih 200 komada, ovaj put pravih, uz dosta izvinjavanja. Veliki je to mamac, napraviš jeftinu kopiju za recimo $1.50 i prodaš ga za $7 kao "original". Pa samo na toj jednoj njegovoj kesici od 200 komada uložio su $300, a uzeo $1.400 (u ono doba). Podmitiš magacionera, on zameni, i eto vama obojici zarade. I još posle prodaš onih 200 stvarno originala. Pre otprilike godinu dana, druagr je spalio 4 ili 5 komada kao bajagi MJ15025, nominalno 250V, na smešnih 30V. Sve su mu u radnji zamenili bez reči, i ako se dobro sećam, tek je u trećem cugu sastavio potrebnih 5 koji su mogli da rade na 100V. Požalio mi se, ja ga pitam: pa kako možeš da očekuješ originalni proizvod po ceni od nekih $5 ekvivalent, a ON Semi ga prodaje za $5.25 za količinu od 1000 komada minimum? A sve to tako ide jer kod nas malo ko pita za poreklo i kvalitet, svi pitaju samo za cenu, bitno je da je jeftino.

Shavija, mene je iskustvo naućilo da se ponekada dogode razna potpuno neočekivana iznenađenja iz opskurnih izvora. Ponude meni neki mali Toshiba integralac za celih €20, i ne znam šta mi bi, a sigurno nije zbog nedostatka takvih uređaja kod kuče, i ja ga kupim. Hajde kao neću da se previše zezam, zamenim mu samo dva glavna elektrolita. I mali bezobraznik zasvira mnogo bolje nego što bih se ikada ponadao. Nikakav High End zvuk naravno, ali za njegovu klasu (nominalno 2x40W/8 oma) potpuo neočekivano dobro. Odnesem ga ja kod drugara u čiji sluh imam potpuno poverenje, i rekoh hajde poslušaj ga ti, pa mi reci šta misliš. To je bilo pre nekih 6-7 meseci, i još ga nisam dobio nazad. Izgleda da ću morati da ga otimam nazad. Na žalost, imam mnogo više potpuno obrnutih iskustava. Čuveno ime, bolesna cena, odlično napravljen, ali zvuk - ništa posebno, jedva malo bolji nego neki integralac koji košta 10% njegove cene. Neke firme, kod nas nenormalno cenjene, su me razočaravale daleko više nego što su mi se dopadale. Najčešće zato što su od A do Š napravljeni za 8 Oma, i kako siđeš dole čak i malo, menja im se tonalitet, najčešće tako što počnu da vrište. U stvari, ne mogu da izbace dovoljno struje da linearno poguraju bas kao što guraju srednje i visokotonce. Stari problem sa mnogim Japancima, u sprezi sa njihovom fiks idejom SEPP izlaza. Količina struje koja se može izvući iz jednog para tranzistora je uvek daleko više ograničena nego što se može dobiti nominalni napon u 8 Oma. Nema to veze sa znanjem, sve to njihovi inženjeri i te kako dobro znaju, ali su uvek podređeni knjigovođama, koji naprosto ograniče cenu, i tačka. Osnovna postavka SVIH pojačavača jeste da moraju da budu "staiight wire with a gain", prava žica sa pojačanjem. Svali pojačavač je u osnovi izvor napona, i ceo trik je da drži taj nominalni napon u sva realna radna opterećenja. Kažem realna, jer je naravno uvek moguće smisliti neku stravi i ušas od opterećenja. Ko čita AES radove, znaće da se danas smatra da dobar komercijalni pojačavač snage mora da bude sposoban da isporuči najmanje 70% svoje nominalne snage u čak 2 Oma u impulsima, a da bi to mogao, nema druge nego da se napravi tako da bez problema radi u 4 Oma sa faznim pomerom od -60 stepeni. U suprotnom, ne mora da se dogodi bilo šta strašno, ali kada naleti na nezgodno opterećenje on će izmeniti svoj tonalitet, jer u kompleksno opterećenje neće moći da isporuči ni deo svoh nominalnog izlaznog napona. O tome se trubi već preko 50 godina, samo se vremenom pomera donja granica opterećenja. A to ne znači da sada treba preći na mamute od pojačavača, pa još su Otala i Lohstroh to imali rešeno u njihovom legendarnom pojačavaču is 1973. godine. Bio je deklarisan za 25/50W u 8/4 Oma, sa malom globalnom negativnom spregom od 20 dB i brzinom promene od 100 V/uS. Peraveći njega, nastala je firma Electrocompaniet Per Abrahamsena.

Važi, pošalji mi PM kada budeš mogao.

Verovatno meni, jer sam ga i ja kupio za tako neku cenu. Nikada nisam slušao taj preamp, pa ne mogu da komentarišem. Ja ga pobuđujem sa jednim Luxman C-03 preampom i nemam primedbi na zvuk, iako ga još nisam osvežio, to mi je sledeće na spisku. Doduše, moj sistem nije relevantan jer su moje kutije (B&M 1041) izuzetno lake za pogon, nominalno 8 Oma, minimalno 6,5 Oma, maksimalno 12 Oma, najgori fazni pomer skromnih -25 stepeni. I pride su relativno efikasne sa 92 dB/2.83V/1m, tako da može da ih pobuđuje i SET od 5W bez ikakvih problema. AR94 su već neka druga priča, mada nisu kriminalno teške (kao stariji model AR3 Improved), više nisu ni tako lake, nominalno su 6 Oma, minimalno 4 Oma, efikasnost 88 dB/2.83V/1m. Ono što sam probom saznao o njemu je da je dosta osetljiv na predpojačavač, Probao sam ga sa Luxman C-03, Marantz 8256A, H/K Citation 21 i Philips Black Tulip AH 280. U slučaji Shavije, pitanje se svodi na vezu između njega i CD čitača koji on ima, ne znam koji je. Ali mislim da bi bilo zanimljivo probati. A tačno koja klasa zvuka je PA 2400 saznaću tek kada ga osvežim. Meni on ionako pobuđuje samo bas, srednje i visoke radi HK Citation 24 ili Marantz 170 DC, koji se bar meni jako dopada.

Čega se pametan stidi, budale se ponose. Primera gore koliko hoćete.