dvv

Šta navijate? Pojačavače snage sa cevima?Iskreno, da se radi o pojačavaču snage, i ovaj bi bio navijen na više. Ne u punu klasu A, jer ne vidim smisao furanja čiste klase A za uređaje koji će 90% vremena provoditi na snagama ispod 5W, a i to je pitanje, ali zato jako volim recimo nominalno 50W, od toga u čistoj klasi A recimo 5...10W.

Hvala.Ja imam neke starovremenske poglede na audio generalno, a posebno u slučaju projektovanja. Minimalna bezbedonosna rezerva je po meni 100%, ili puta dva (bez korena). Tehničko opravdanje je da se TIM može stvoriti ne samo prevelikim feedback-om, ili premalim odzivom u otvorenoj petlji, nego i preopterećenjem pojedinih delova kola. Prema tome, ako se odmah uzme u obzir tokom razvoja, dobijamo situaciju "bolje sprečiti nego lečiti". Ovde još imamo slučaj relativno skromnih napona napajanja (+/- 16,5 V), pa prebaciti nije bilo šta teško. U praksi, to znači da bipolarna verzija koristi MJE 15030/15031 na izlazu, pri čemu su oni montirani na sopstvene hladnjake za svaki kanal. Ipak su to trazistori od 50W, nisu baš naivni.MOSFET verzija je još gora, ona ima na uzlazu MOSFETove od po 70W.To su zapravo mini pojačavači snage, koji su ograničeni jedino naponom napajanja, veličinom hladnjaga i strujom koja se može povući sa Shunt napajanja. Rade u "obogaćenoj klasi A", što naprosto znači da ako im je potrebna struja od recimo 40 mA za rad u klasi A, ja ih navijem na 80 mA, pa nema teorije da u normalnom radu ikada izađu iz klase A, ma kako ih čovek stresirao. Sad, da mu neko proglasi 4 Oma kao radni napon, to bi već bilo mnogo, ali od 8 Oma nagore, nema problema. Pošto enormna većina slušalica (recimo 99%) ima impedansu 30...100 Oma, i pošto su im osetljivosti tipa 92 dB/1 mW, prilično je jasno da nema šanse da ga ikada uhvate van debele klase A.Drugi razlog je to što svi modeli poseduju selektor ulaza A/B, samo dva, ali i par RCA Cinch linijskih izlaza pozadi, pa se ceo uređaj može koristiti i kao pojačavač za slušalice i kao mini predpojačavač ' istovremeno, bez ugrožavanja ijeden funkcije. Pa kome su dva ulaza dovoljna, kome je generički odziv do 1.5 MHz (inače na ulazu sasečen na 400 kHz), uz NFB manji od 20 dB dovoljno ,,,

Čekaj bre reVoxe, nakašljiki se malko. Pogledaj malo ovo: A šta su ovo, BDejci iz Niš? Šalu na stranu, moje je iskustvo da su svi ovakvi "specijalni" tranzistori u stvari okrečeni standardni, samo tako bolje izgledaju. Glavni sex nije u posebnoj vrsti, nego u posebnom uparivanju, koliko znam, fabrike su to radile za velike porudžbine i dostizale su i 1% razlike, što je sjajno.

Hvala najlepše, istina je, dugo sam se petljao sa svime i svačime. Takav je put razvoja novoga, a ja sam razvijao kompletno novu generaciju mrežnih filtera, pa mi to nije bilo dosta, nego sam usput razvijao i neku elektroniku, pojačavač za slušalice u bipolarnoj, FET/MOSFET i cevnoj tehnologiji. Nema veze, ne žalim se, bilo je ludo i nezaboravno, i srećom sa sjajnim rezultatima, ili bar mi tako mislimo.Šta da kažem, na pojačavač za slušalice zakaćismo neke kutije sa efikasnosti od 82 dB/2.83V/1m, i on uredno ispuni sobu zvukom.

Ma kako impresivno ovo sve izgleda, lično mislim da je ovo već bolest. Ili način da se stvori sopstveni muzej. I ja obožavam vintage elektroniku, kupujem je i osvežavam i ponekada malo baš pa ludujem, ali još uvek sve to radim ne zato što je to možda sada "in", nego zato što volim taj zvuk. Samim time, relativno sam ograničen po polju interesovanja, zanima me samo jedna serija samo jedne firme, u trajanju od 2 godine, jer je to bio njihov vrh. Tada su bili najbolji, pa iako skuplji u ono doba od proseka, ipak još uvek u dometu nas običnih smrtnika i onda, i sada. I dalje smatram da ovo bolje radi nego bar 90% novoga, naravno, kada se osveži, naštimuje i dovede u fabričko stanje.

Avance Acoustics je navodno francuska firma, sa proizvodnjom u Kini. Na osnovu ovoga, ja bih mnogo pre poverovao da se radi o kineskoj firmi koja ima kancelariju, sekretaricu i fikus u Parizu, koliko da zadovolji zahtev za upisom u sudski registar.To mislim jer je to tipično za ovakve idiot slepe kopije. Francuzi su opet izuzetno dobri elektroničari, decenijama se uveravam u to, iskreno ne verujem da bi oni sebi dozvolili ovakvu svinjariju, pre svega jer im ne treba, ako hoće, razviće oni svoj koji će biti bolji od Luxman-a. Ovalve svinjarije su u EU toliko teško kažnjive, da na osnovu samo jednog slučaja mogu da ih glatko zatvore, uz kaznu u sedmocifrenim brojkama. Nema milosti za ovakve stvari, i ne treba ni da je bude.Drugo je DIY, kada neko napravi jednu kopiju za sebe i eventualno drugu za drugara, tu nema komercijale, iako je tehnički gledano, i to krađa, ali to niko normalan ne goni.

Kamo lepe sreće.Čuo sam i njega, i Luxman-a, koji je kod nas oduvek bio na ceni. Na žalost, sa popriličnim intervalom između. Koliko se meni čini, taj Avance nema šta da traži sa uzorom, to je bilo jedno od mojih većih razočarenja. Očekivao sam solidan, definisan zvuk, a dobio sam zvuk koji ne bih platio ni polovinu njegove cene.Možda bi to i bilo drugačije pod nekim drugačijim uslovima, ali za mene, prvi i osnovni znak dobrog posla je mala varijansa između različitih sistema. Nje će uvek biti, čak i sa Krell/Levinson klasom, ali će ona biti toliko mala da bude zanemariva. Dobro, ovo nije ta klasa, pa može da bude i malo veća, ali kada racionalno pokušam da kompenzujem, opet dobijam tanak i neubedljiv zvuk.Nije to TO.

Kameni i Hladni, nema tu šta da se razmišlja, Luxman M120 se pojavio nekih 12+ godina pre Avance-a.Do sada u životu nisam video ovako drsku i otvorenu krađu. Nisu se čak potrudili ni da malkice drugačije nacrtaju šemu.Što se adrese tiče, pošto sam zauzet pa ne bih mogao da te vodim na piće i sve ostalo, biće mi dovoljna samo tvoja e-mail adresa. Lični stav: svi mi koristimo neke opšte topologije koje je smislio neko pre nas. Ja na primer jako volim komplementaran pristup, a njega je prvi napravio James Bongirono davne 1971. Posle svih ovih godina, i da je imao patent, odavno mu je istekao. Bez obzira na to, nikada nisam uzeo nečiju šemu i proglasio je svojom, oduvek sam počinjao od nule, dakle samo sa znanjem da će opšta topologija biti puna komplementarnost.Ponekada jesam uzimao tuđe projekte, ali sam se uvek trudio da, bar po mome mišljenju, popravim mesta gde se malo štedelo, ili gde naprosto postoje bolja rešenja. Ne kažem da je krajnji rezultat bio 33% različit od uzora, pa da copyright prava više ne važe, ali sa druge strane, nikada to nisam radio iz komercijalnih razloga, već isključivo sebe radi.Najzad, zašto bih krao od drugoga, ako to umem i sam da razvijem?Ali eto, razni ljudi, razne ćudi.

Daj mi adresu i ja ću ti poslati kompletne šeme, ovo su samo izvodi.

Ovo je šema Avance Acoustics ampa. A ovo Luxman M120 ampa. Svaka sličnost je ... ? I posle kažu DIY društvo su lopovi ...

Pa tu šemu Marantz koristi još od mnogo godina pre ovoga, u pojednostavljenoj formi (normalno, zbog cene, ništa FET na ulazi, ništa kaskodna veza, samo običa Dual bipolarni) imao ju je još DC 510 koji se pojavio 1981. ili 1982. ne sećam se tačno.Praktično istu šemu koristi bar pola industrije. Na njoj se baziraju mali Harmani (mislim standardna, ne Citation serija),pa čak i poneki Citation.Moj stari H/K 6550 je takođe baziran na suštinski istoj šemi, mada H/K kao H/K, uvek imaju oni nešto svoje.Pomalo sam iznenađen da tek sada to otkrivate, ali nema veze, to jeste šema koja mnogo toga omogućava u raznim varijacijama. I Sipi, to je Bongiorno podloga, samo umesto punog komplementarnog ulaza, imaš single, sa "prevodiocem" kasnije. Izgleda da ćemo se ti i ja juriti oko Self ili Bongiorno još dugi niz godina. Nego ljudi, ako se to vama dopada, mogu da vam prosledim nekoliko zanimljivih šema danas pomalo zaboravljenih uređaja, koje će vam pokazati i dokazati da neki stari majstori, recimo JBL, znaju mnogo toga o čemu se malo priča. I u kojima ćete naći korene onoga što danas ovde iznosite, da vidite da je ovo vaše bar 10 godina iza originala.

Ma da mi je samo da nađem onog batliju što opisa smisao trazistora, evo već pola sata menjam žice po jednom 2SC5200, te baterija ovde a slušalica onde, ali neće da ufati MFM ni pod razno. A ja se taman ponadao da će da fata sve stanice sem železničke. Momci, od srca vam hvala na toplom dočeku. Nisam siguran da sam ga zaslužio, ali ću se svakako potruditi da opravdam poverenje.Ko zna već zna, ko ne zna, sada će saznati, red je da budete upoznati - nije me bilo dugo maltene bilo gde jer sam se bavio montiranjem sopstvene firme. Od osnivanja, do inicijalnog lagera, preko nabavke laboratorije do organizacije proizvodnje. Posle, kada sam je postavio, bavio sam se prodajom i peglanjem grešaka i propusta.Iz medija sam se, posle 15 godina rada po časopisima, jedne knjiga izdate i rasprodate u dva tiraža, tri sezone na TV Art i RTV Politika, 3 sezone na Top FM sa emisijom o audio tehnici "Bez izobličenja" (sajt Zero Distortion), itd, povukao jer je to postalo do te mere prljavo i zagađeno podmićivanjem i lažima, da sam shvatio da u stvari nemam izbora. Jer, koliko dugo mogu da pričam u takvom društvu da ja lično nisam takav, a da mi ljudi veruju? Ne dugo. Onda je bolje otići.Moj sajt možete pogledati na http://www.dezorel.com . Stara verzija, biće potpuno nova, jer ima i potpuno novih proizvoda, na postojeća tri stiže ravno 6 novih, od toga tri varijacije na temu, a tri 100% nova.Pošto se bavim problematikom filtriranja mreže, jasno je da zbog očiglednog sukoba interesa ja neću komentarisati bilo čiji sličan proizvod, mogu samo da pričam o šumu i đubretu u mreži uopšteno, odakle, kako, zašto, itd. A vas molim da me ne dovodite u neprijatnu situaciju sa pitanjima oko filtriranja mrežnog napona putem samostalnih filtera, jer se time bavim, pa da me ne gurnete u pomenuti sukob interesa, ili da me ne dovedete u neprijatnu situaciju da moram da vas odbijem. Izvori napajanja su OK.I da se razumemo, nisam ja nikakva legenda, ja sam samo čovek koji je oduvek radio samostalno jer iznad svega cenim sopstvenu slobodu delovanja i govora, nikada po firmama, a sarađivao sam kao spoljni saradnik sa firmama kakvih u ovoj zemlji nema. Voleo sam i volim moj posao, audiom se bavim još kao klinac od 11 godina, 1964 sam drpio mom tati njegov Uher 4000 report za koji je on pogrešno verovao da ga je kupio sebi, pa opet Uher, ovaj put Royal de Luxe 1970, sa sve Dual 1019 gramofonom, a nakon toga, sve sam kupio sam sebi iz sopstvenih prihoda. Dakle, ja sam vam jedan bajati matorac koji se i danas klinački raduje kada napravi nešto što lepo radi, ili kupi neki vintage komad Marantz-a ili Sony-ja, strogo pre 1980. Sada iživljavam ondašnje želje. Prvi DIY po tuđoj šemi mi je iz 1975. godine, a prvi sopstveni projekat iz 1980. Sada radim skoro isključivo sopstvene projekte, radim ih čistog zadovoljstva i izazova i ništa mi ne smeta (čak naprotiv!) ako ih i neko drugi napravi. Imam jasan stav da se na korektno postavljeno pitanje mora na isti način odgovoriti.Ovde sam iz više razloga, ali jedan ću posebno da izdvojim. Kao stari ljubitelj DIY, jako dobro znam da se kod kuće može napraviti uređaj koji je po kvalitetu jednak ili bolji od kupovnog, sem naravno za seksi pakovanje, "uzvišenu" etiketu i po astronomskoj ceni. Dakle, tu sam pre svega da vas ohrabrim i ako mogu, poguram i potpomognem.Drugi razlog je taj što ste vi svi ovde "Star Trek: The Next Generation". Od vas ovde treba da poniknu oni koji će nastaviti dalje iza nas, prve generacije. Ne samo odavde, ali uglavnom odavde. Jeste ova naša Srbija prljava, ružna i zla sada, ali neće večno tako, a onda će doći vaše vreme. I tu mogu da vam pomgnem, da vas što bolje pripremim za to što dolazi i koliko je to uopšte do mene, a sigurno samo i tačno onoliko koliko vi to želite. Uz malo sreće, među vama se sada nalazi neki novi Milanče Karan (svih 2.09 m i 160 kg nasmejanog istog), neki novi Kosta Korato, ili Dragan Šolaja, ili Aca Ribon, ovaj ili onaj.Toliko. Sada svi lepo stavite u svoje CD čitače CD Enigme, onaj prvi, 1990, skočite na pesmu broj 2, na 2:07 i oni će vam lepo otpevati, između jezuitskih latinskih strofa, na pravoslavnom srpskom: "Sviće, sviće, tek što nije".

Ako je andaluzija naslonjenog na gladijator Choky-ja bila u vezi Bandita 1, tj. mog malog, momačkog autića što neverovatno liči na Yuga, onda priznajem, pa šta god da se desi, jes' vala, pristalica sam tvrdog vešanja. Do Niša i nazad, razbijam kamen u bubregu. Ta šta ću, kad volem ... Ali, ako malo razmislite, to je samo drugi oblik onoga što se i vama dešava kada uporedite neki dobar DIY proizvod, pa ispadne da vađ amp koji je koštao recimo 300 eura u delovima odere kao mladi majmun bananu neki mega super duper amp od 5.000 eura.Jedino što bih još rekao oko tog auta jeste da je on samo formalno Yugo, pošto od Zastave ima samo karoseriju, tapacirung i prednju balans štanglu, a sve ostalo je od nekog drugog ili skroz custom rad. Sa 120,6 KS snage izmerene NA TOČKU, odnosno oko 140 KS po klasičnim sistemu merenja, verujte mi na reč, taj je mnoge zavio u duboku crninu.Toliko o njemu, koga zanimaju detalji, sve je lepo opisano i popisano na http://www.yugofanclub.com pod automobili članova.Jedina njegova veza sa ovim forumom bi mogla biti činjenica da je on odličan primer DIY. Život je počeo kao prazna karoserija, bez igde ičega, na kapiji Zastave u Kragujevcu. Dovezen za Beograd i u roku od godinu dana, od te pratne karoserije nastade pravi, pravcati auto. Kao kada kupite praznu alu kutiju, pa za X meseci u njoj se obre pojačavač snage, ili nešto slično. Uz očiglednu napomenu da je u tom poslu čestvovalo sedmoro ljudi, svako jak do bola u svojoj specijalnosti. Tako i samo tako, jer i najmanja greška u celoj stvari možda da me košta glave.Ali, ima u vezi njega jedna priča koju nije loše da čujete. Da znate da i tako može.Pored očiglednih čisto mehaničkih zahvata, koji su dobro poznata praksa brat-bratu već 50 godina i duže, prave performanse ipak zhatevaju puno elektronsko ubrizgavanje. Bez naše elektronike, nema posla ni u automobilima, kao što vidite. I uglavnom srećom, a pomali i pameću, naletim ja na izvesnog Nikolu Radenkovića iz Niša.Tada je Nikola bio apsolvent elektrotehnike. Diplomski rad mu se odnosio na elektronsko ubrizgavanje goriva u OTO motore. Bazirao ga je na Weber-Marelli ubrizgavanju iz toga doba. Prvo ga je uze i detaljno prostudirao. Zatim ga je električno prepravio, pa su na primer komandni i okidački tranzistori umesto SGS-Thomson primeraka od 20W postali Motorole od 30 i 40W. Pa je dodao jednu piggyback pločicu punu ROM-a, čija je funkcija bila da ga maltene potpuno otvori spoljnom programiranju. I tome slično. Normalno, Nikola uredno diplomira, a mentor mu kaže da su ljudi i doktorirali sa manje. Obzirom da potičem iz porodice koja ima mnogo članova prosvetara, od gimnazije do univerziteta, potpuno mu verujem.I, par meseci kasnije, ko zna kako (kada bismo se zezali), neka tamo ne baš potpuno nepoznata firma iz Nemačke, imenom Bosch AG, čuje za tog Nikolu. Tu ja sa dubokim poštovanjem skinem lepo kapu Nikolinom mentoru, svaka mu čast, to je pravi mentor, kamo lepe sreće da ih je više takvih. Elem, ta mala firmica, koja inače drži oko 42% svetske proizvodnje sistema za ubrizgavanje (Volskwagen, Mercedes-Benz, Audi, Porsche, Ford, Opel, ....), lepo ponuid Nikoli ugovor na 6 meseci, da on malkice dođe i baci šmek na to šta i kako oni rade. I Nikola ode. To je bila 2003 godina.Danas taj moj Nikola predvodi grupu od sedmoro ljudi za istraživanje novih sistema ubrizgavanja goriva. Normalno, u Stuttgart-u. U međuvremenu, uspeo je da Cosworth preporuči njegovo ubruzgavanja za ekstremni tjuning Ford vozila onda kada serijsko fabričko više ne može da se odazove zahtevima.Ali se i dalje ne stidi da zamaže ruke uljem. Moj auto je on sam napravio sa bar 50%, i tu leži njegova snaga, što kombinuje elektroniku sa mehanikom bez problema.Nije ovo bilo kakva oda Nikolici, koji je očigledno mnogo više od saradnika na projektu, on je odavno već porodični prijatelj. Moral ove pričice je da nemate bilo kakvih iluzija, neko vas posmatra, što danas, u doba Interneta, nije bilo kakav problem. Svaki projekat koji vi ovde objavite, kao i sve slične na drugim mestima, neko negde pogleda, pa ako mu se učini zanimljivim, kontaktiraće vas onako izokola, kao samo lagano zainteresovan. Imajte strpljenja. I nemajte iluzija, mi smo jedan čudan narod, ali pameti smo oduvek imali, i na žalost, uglavnom je samo izvozili u izvornom obliku.Izvin'te na gnjaveži, ali poenta je - može DIY da vam bude samo hobi, ali ga vi svejedno shvatite ozbiljno, jer ko zna, možda će jednog dana i vama, kao što je bilo samnom, taj hobi postati profesija. A Nikolin primer je sam po sebi jasan.

Aloha Choky,Nego, što sam ja zatupnik "tvrdog" rešenja? Pitam jer nisam ni znao da postoji tvrdo i, pretpostavljam, meko rešenje?A za temu, što se mene tiče, nema frke.Pozdrav,DVV

U tom slučaju, možda bi najpametnije bilo da ovde lepo postujem sheme za ono što sam već uradio i što kolega iz Hrvatske upravo dovršava ovih dana. Ima i vremena, i mesta, a ako hoćete i volje da se izmeni šta god želite. To je ionako bilo zamišljeno da kada se završi, i kada se odrade pločice (kako biste uz njih mogli da dobijete i koordinate za mašine u par formata, dakle SVE, a ne uglavnom na kašičicu kao drugde) koje ću ja platiti, bude javan DIZ projekat, a vi onda možete lepo da se organizujete pa na osnovu priloženih spiskova lepo napravite "group buy", pa da vas sve izađe još manje, a sve 100% legalno, niko ne može ni da vam zucne da ste, ne daj bože, ikoga pokrali.A Damira, kolegu iz Hrvatske, ćemo lako uključiti, on je jedan stvarno vrlo OK lik, mlad momak kao i većina vas ovde, ali odgovoran i radan.Za sebe ne tražim bilo šta jer mi ništa ni ne treba, smo tražim da to ostane potpisano "DVV amp" jer je od mene krenuo i jer sam ja odradio prvi deo posla, a odradiću i treći, tj. pločice.Jel' pošteno?

Bolje vas našao!Ima situacija kada se ta kompenzacija mnogo bolje postavlja kao RC član ISPRED tih trazistora, a samo da kažem da je to i moja omiljena veza, jer se u praksi jako dobro pokazala, POSEBNO za DIY. A nije strana ni Krell-u! Bar u starijim KSA serijama.Ono što mora biti jasno jeste to da kako i koliko u bar 50% slučajeva zavisi isključivo od vrste i kvaliteta štampe na kojoj sve to sedi. Ukoliko je taj deo posla dobro obavljen, može se desiti, kao što se recimo meni desilo nedavno, da na kraju ispadne da su parazitski kapaciteti toliko mali da nije potrebna bilo kakva kompenzacija.Evo, moj pojačavač za slušalice koristi komplementarnu topologiju od ulaza do izlaza, u verziji HPHA-01 samo sa bipolarcima, u HPHA-02 verziji sa FET ulazima i MOSFET izlazima, je uredno imao mesta predviđena za kompenzaciju. E sada, ja nisam loš za projektovanje štampe, ali sam malo dete u pelenama prema mom kolegi koji to profesionalno radi već 25 ggodina, čovek je zver. I napravi on dvostranu štampu, sa mnogo mase na gornoj strani, klasična RF škola, pa se ispostavi da ta kompnezacija uopšte nije ni potrebna, seva ono samo tako i bez nje u obe verzije. Doduše, ja uredno ubacujem BAV21 diode kolektor-baza radi praktično trenutnog oporavka u slučaju preopterećenja (povećava faktor brzine oporavka oko 10 puta), a ta dioda ima neki svoj kapacitet, pa ma kako mali bio, tako da čisto tehnički, ne mogu da kažem da nemam baš ništa. Uprkos tome, ode on uredno na 2 MHz pod punim gasom samo tako. A meni neprijatno ... Još nešto, po meni, prečesto zaboravljeno, a to je da sve to jako zavisi od kvaliteta napajanja i rasprezanja. Ja sam koristio moj omiljeni shunt regulator, jer me je iskustvo naučilo da shunt strašno mnogo doprinosi zvuku. Oko rasprezanja, uglavnom se sproim sa kolegom oko toga koliko, on misli da ja ludujem i preterujem, a ja tvrdim da nikada ne možeš imati previše kvaliteta na našajanju, ma šta imao.Problem stabilnosti se takođe može umnogome smanjiti pravilnim izborom tranzistora. Moje iskustvo je da kombinacija 2N5401 i BF 721, odnosno 2N5551 i BF 720, ponekada može da prođe i bez ikakve kompenzacije, a gotovo sigurno samo sa BAV21 umesto kondenzatora. I da ima neshvatljivo mala inherentna izobličenja. A naravno ne tvrdim da nema i boljih kombinacija.

Utoliko bolje.

Znam da nije popularno vraćati u život teme, ali mislim da ova to zaslužuje.Q9 faktički igra ulogu buffer-a. On je tu da bi veoma osetno smanjio ukupna izobličenja, ali samo pod uslovom da se ne zloupotrebi. Kako i koliko je već neka druga priča.Ta topologija nema veze sa D. Self-om, iako je on jeste koristio. Tu topologiju je po prvi puta ikada prikazao James Bongiorno davne 1970. godine u jednom pojačavaču firme Dynaco, za koju je tada radio. Istom prilikom je prvi puta ikada prikazao i potpuno komplementarnu topologiju, kao i sistem variranja napona napajanja izlaznog stepena prema signalu, kako bi se manje grejao kada je signal mali.Sipi, u vezi tvog gorenjg teksta, to nema veze sa, kako kažeš, "olakšavanjem kompenzacije VAS-a". Kompenzacija je i dalje tu, a vrednost je užasno velika, imam utisak da je čovek imao grdne muke sa stabilnosti, 100 pF na tom mestu je isto što i malj u glavu pojačavača. Razmislite. Taj kondenzator puni struja sa strujnog generatora, odnosno preciznije, polovina struje i to naj deo koji ide na neinvertujući ulaz. Izračunajte to, pa onda vidite sa kojom brzinom možete da računate, podelite struju sa vrednosti kondenzatora. Ako na tranzistor ide 1 mA, maksimalna moguća brzina je 10 V/uS.To je takozvani "bootstrap" kondenzator. Upravo ono o čemu Otala u svojim radovima o TIM-u i DIM-u, objavljenim u IEEE 1976 i 1977 godine govori kao o glavnom problemu Slew Rate-a pojačavača. Ponašanje stepena postaje eratično (iako stabilno) i iako nema puno "ringing"-a sa četvrtkama, prirodna brzina pojačavača je žestoko ugrožena jer taj kondenzator reže na nprihvatljivo niskim učestanostima i u tovorenoj, i u zatvorenoj petlji. Drugim rečima, samo njegovo postojanje je nepoželjno, a ako ga već mora biti, njegova vrednost ne sme ugroziti klasičnu granicu do koje sigurno neće biti SID (Slew Indusced Distortion) izobličenja, a to je 0,5V/uS po svakom VRŠNOM voltu izlaza.Bolji bi postupak bio da se taj kondenzator drugim delom ne vezuje na bazu prvog, već na bazu drugog tranzistora, ali čovek uradi kako uradi i to je to. Najbolji postupak bi bio da je kompenzaciju obavio ranije porpisnim RC članom na ulaznom diferencijalnom paru. A zašto nije dodao na postojeće još jedan elektrolit, jednu zenerku i jedan otpornik, pa da je lepo povezao ta dva tranzistora u kaskodni spoj, to ostaje misterija. Ovako, potroši silan materijal za veoma sumnjivu šemu.Uostalom, da se to i ovako može ali kudikamo bolje, živi dokaz Harman/Kardon HK 680. I tamo su upotrebili kompenzaciju na isti način kao i ovde, ali umesto 100 pF, tamo sedi 5 pF, pa je ograničenje brzine uspona iznad 80 V/uS, 5 puta više od minimuma, sa sve odzivom do 270 kHz. A sve to sa negativnom reakcijom od neverovatnih 10 dB i bez zavojnice na izlazu. E, to je majstor (Richard Miller)!