dvv

Pajo, svaka čast, original zvuk uživo! Sladak je.

Ne, manufaktura. Ti brkaš pojmove metoda izrade i namene. Po tebi, sve napravljeno ručno je DIY, ali to je negacija samog naziva DiY (Uradi sam). Čim ti praviš više primeraka nečega u nekakvoj makar i maloj seriji, to više nije DIY nego je manufakruram jer radiš za prodaju, dakle iz komercijalnih pobuda.

M4rk1z, Zen je ipak u pravu, ono što Karan i svi mi ostali napravimo za prodaju po definiciji nije DIY. Koga ko se bavi pravim DIY poznaješ ko kupi odmah 10 ili 15 kompleta pločica? I kupi 200+200 izlaznih tranzistora? To što te uređaje posle sklapaju ljudi na klasičan ručni način samo znači da se radi o klasičnoj manufakturi. To obično jeste viši nivo kvaliteta od velikoserijske proizvodnje, a često se rade ne statistističke, nego pojedinačne provere ulaznih delova i tome slično, što sve ide na ruku višem kvalitetu, i to nije sporno. Po meni, Zenova definicija da je DIY ono što sam uradiš za sebe je potpuno tačna, a to već opet po definiciji ne može biti maloserijska proizvodnja, jer ona nije za tebe, nego za prodaju pod komercijalnim uslovima. Većina nas je u nekom momentu napravila nešto što je bilo namenjeno drugima, ali 2-3 komada još nije serijska proizvodnja i nije roba jer najčešće ode vlasniku za prostu cenu koštanja delova.

Koliko pamtim, druga slika je sa Makriamos plaže, za koju lokalci tvrde da ima makar poveterac i po najvrelijem danu. Bio tamo 1997. godine.

Izvi, gos'n Olivere, ali sarna nema veze sa Turcima. Oni su po poreklu nomadsko pleme, a oni nemaju mnogo usova za uzgajanje kupusa ili zelja, kao ni za polako krčkanje na tihoj vatri. A ono što imaju (sada), najveći deo je naprosto punjen čistim pirinčem. Još zanimljivije, ja volim pirinač i rado ga jedem svuda, e tu su Turci stvarno carevi, po mome ukusu bolji su i od Kineza (a to nije lako). U najbednijoj drumskoj "lokanti" ne možeš da pogrešiš sa "pilavom" (njihova reča za svaki pirinač). Ko to ne ume, neće imati mnogo gostiju. Ni ćulbastija nema veze sa Turcima. Ni pasulj nema veze sa Turcima, o škembićima da i ne govorim, itd. Ostalo, što se može praviti na putu relativno brzo, kao većina oblika pečenog mesa, vrlo verovatno u bar nekom obliku potiče od Tureva. Znam da pravilo tucanja šnicli potiče od njih i Mongola, koji su buduće šnicle stavljali ispod sedla i tako ih omekšavali. Što sve zajedno nije bilo bitno za Švajsere prošlog vikenda.

Sir Olivere, sigurno si rekao ali je meni promaklo, gde si ti sada u Grčkoj? A u vezi roštilja, za sve ove godine od 1970. samo na jednom mestu u Grčkoj sam dobio pošten roštilj, u Aleksandropoliju, poslednjem velikom gradu pre granice sa Turskom. A tamo sam bio ne zbog loše plaže, nego sam vozio madam na neki kongres organizovan tamo, na 3 dana, u durgoj polovini septembra, sve prazno, ni galeba da vidiš, a kamo li nekog turistu. Jedan detalj u vezi specijaliteta - ponos Grčke, giros, uopšte nije njihov, to su dobili u nasleđe od Turaka. U Turskoj je giros poznat kao Bursa kebab još od XIV. veka, ali naravno samo kao kombinacija junetine i jagnjenite. Servira se na podgrejanoj lepinji, prekrivenoj prvo zelenom salatom, pa mesom, a sve je zaliveno ovčijim kiselim mlekom. Tako je bar bilo 1970- kada sam ga poslednji put jeo u Turskoj. Toplo preporučujem, ako ste u prilici, obavezno probajte. U ostalim slučajevima, držite se našeg roštilja.

Shonne, komentari nemaju veze sa op ampovima, nego sa činjenicama koje su u koliziji sa popualrnim razmišljanjima, pre svega zato što se popularna razmišljanja prečesto odnose na stav "ja to na uvce".

Nije ni meni, Lazare, samo me beskrajno zabavljaju lovačke priče iz audiofilske šume kako je neko dobio bolji zvuk od originala, tj, snimka sa CD ili LP, koji je već po definiciji samo bolja ili gora simulacija stvarnog prirodnog zvuka. Mada, u slučaju slušanja prastarih ploča još na 78 rpm, par puta sam bio vrlo prijatno iznenađen onime što sam čuo na sistemima podešenim specijalno za njih, Nije to razume se najbolje moguće sa LP, ali je čak i u mono tehnici daleko bolje nego što bi se čovek nadao. Kod drugih, naravno, ja nemam niti tako stare ploče, niti moj gramofon uopšte poseduje brzinu od 78 rpm. Sem toga, odavno je poznato da je veoma rizično ocenjivati neki gramofon onako s' neba pa u rebra, jer je phono RIAA korektor/pojačavač nužni drugi deo priče, od koga se ne može pobeći. Jedno takvo kolo može da podigne ocemu, ali i da je podobro obori, sve sa istim gramofonom i pikapom. Ja još uvek imam celu skalameriju jer sam emotivno vezan za baš moj gramofon (Dual CS 604, DD, Ortofon LM20 ili Ortofon FF15Mk.II), koga sam kupio od jednog baš slatkog honorara davne 1977. godine, ali i zbog nekih 15-20 LPova kojih koliko znam nema u CD prevodu. A lepo je i malo se potsetiti tih davnih dana. Danas kupujem isključivo CD format, koga i slušam manje-više stalno.

Apsolutno gledano, CEO audio je takav. Profesionalna tehnika, a pre svega miksete, se već godinama prave sa op ampovima. Šta god slušali sa CD-a ili LP-a uazad bar 30 godina je prošlo kroz šumu op ampova. Stoga, čistunci koji gaje samo recimo cevi su se u startu zeznuli, jer je izvorni signal procesovan kroz te grozne op ampove. I to ne neke 627 ili 637, nego obične, banalne TLO8x i LF3xx. Ista pesma i sa preciznim mernim uređajima. Pre pr sedmica, otvorim ja moj precizni audio ton generator da ga malo oprašim iznutra, a tamo buljuk TLO82 i TLO84 op ampova. A isporučuje signat sa manje od 0,001% sve do 100 kHz. Isto i kod širkopojasnog generatora, koji ide to 50 MHz. Sve to je kupljeno novo 2004. godine. Zato za cevi kažem - one su kao i vrhunska kol gerla, koja ti ujutru kaže da si prošle noći bio najbolji ljubavnik na svetu. Znaš da te laže, ali godi ti čuti.

Ne znam kako ti polazi za rukom? U Beogradu, nikada više pekara nego danas i nikada ovako u proseku lošeg i bezukusnog hleba nego sada. Sigurno ima i dobrih pekara, ali valja ih tražiti i maltene loviti njihov hleb po radnjama kojima dostavljaju hleb (na rimer, pekara Sinđelić) Malo se zna, ali je istina da većina njih koristi polugotove proizvode Frikoma, oni ih samo peku, i tek tu i tamo poneki originalno njihove proizvode. Oko moje zgrade an 100 m postoje 4 pekare (plus jedan Maxi i jedan Vero) i ni jedna nije ništa posebno. JEDINI hleb koji valja je iz neke novosadske pekare koja radi u okviru Vera. More, da nisi ti doneo iz vojske neke suvenire u vidu glisti?

@Shoba Alal vera, tako se radi. Posebno podržavam komentar na one koji ušima rešavaju skretnice. Po meni, skroz bez veze pristup, jer svako od nas dugačije čuje, jednome je to meso, drugome otrov. Tvoj pristup je, po meni, jedini ispravan. Oslonac cele stvari treba da bude nauka i tehnika, a onda se neke finese podešavaju "na uvce", što bi rekli Anglo-Amerikanci "voicing". Te kutije bih baš voleo da poslušam, na osnovu napisanog i prikazanog očekujem izuzetan doživljaj. Imam samo par sasvim običnih pitanja. Na šta liči odziv odozdo pa do vrha, koliko odstupa od idealne ravni? Koliko su L i D kutia uparene, na koje odstupanje? Koja je efikasnost sistema re. 1 kHz sa 2,83V? Kolika je nominalna (sinusna) i kolika je impulsna snaga kutija ("muzička snaga")?

Pa kad Stein sve pare potroši na hifu ...

A za banatski hleb odavno tvrdim da je legalizovana droga. Počneš od okrajka i nema stajanja dok ne postigneš apsolutnu simetriju, dakle do kraja drugog orajka. Nije red da uvrediš domaćina, on se čovek trudio a ja tu sada nešto da biram, pa ne ide. A sa 109 kg žive vage, nema šanse da mi iko poveruje da sam u stvari stidljiv. Još kad me vide kako uz roštilj grejem krišku 'leba ...

Kada je društvo dobro i šareno, tako to uvek biva. Od onoliko puta koliko sam bio u ZG na audiofil klub sastancima tokom godina ni jedan jedini put nisam sedeo u sali za slušanje, uvek sa društvom. Em ih ne viđam često, em na jednom mestu obilje jako zanimljivog sveta, ma lako ćemo za hifu, ima dana.

Jel' to preko gumenog kaiša ili je Direct Drive? Vidim, komplijansa je odlična 20-20.000 zalogaja.

Vala, da izgleda dobro, mnogo dobro izgleda.

To nisam znao, hvala na upozorenju.

Kam gi foto reportaža?

Opet ista stvar, bypass služi za peglanje prernosne funkcije ispravljača na visokim učestanostima. Od napona napajanja se očekuje da bude besprekoran onoliko visoko koliko će biti odziv elektronike - kako od nje očekivati bilo šta ako na tim učstanostima napajanje počne da koči? Za sve "obične" trafoe sem toroidalnog, granica njihovog dejstva je jako niska relativno gledano, zbog zasićenja jezgra, retko kada mogu da opsluže preko 100 kHz. Toroidi sasvim normalno idu na preko 300 kHz. Prema tome, ko koristi standardan trafo, mora malo da se ispomaže da bar smanji dalje kumulativne efekte elektrolita, posebno ako su baš veliki, tj. od 22.000uV nagore. Bolje će filtrirati audio opseg, ali tu im je manje-više granica. Ko ne veruje, neka pogleda grafikone odabranih elektrolita šta se dešava već na 20 kHz, a zatim neka proveri kakve trafoe imaju maltene svi širokopojasni pojačavači ma odakle da su. A i tada vrlo verovatno pegla pogrešnu stvar. Da se ne natežemo sada, ionako znam da mi niko neće verovati, evo vam jedna lepa aplikaciona nota firme TI, u njoj je sabrano mnogo toga što je stvarno bitno. Ko može/zna/hoće, može mnogo da nauči iz nje. TI Power Supplies.pdf

Bypass kondenzator na ulaznom kondenzatoru i u delitelju u povratnoj sprezisluže da povećaju provodljivost na visokim učestanostima na kojima impedansa osnovnog elektrolita već počinje da smeta. Tačno gde zavisi od konkretnog elektrolita u konkretnom kolu. To se bez ispitivanja može samo slučajno pogoditi tako da bude optimalno. Efekat je sličan onome kada neki totalno serijski elektrolit zamenite sa pomenutim Mundorf-om, samo što kombinovanje bipolarnog elektrolita i polipropilenskog košta drastično manje za veoma sličan efekat. Tu nema automatskog delovanja principa "1:100", pa ako je elektrolit recimo 100uF, bypass treba da bude 1 uF. Može da bude bilo šta u rasponu 1uF...100nF. To mora da se proba i posluša da bi se tačno znalo. Nichicon Muse ES od 220 uF/50V bipolarni elektrolit u mom slučaju je tražio bypass od 470 nF polipropilena (u NFB naponskom delitelju).

Dobro se sećaš, ima firmi koje se kunu u taj sistem. Paralelni elektroliti imaju i paralelne otpore. Što ga više deliš, sve je manji. Ali, inicijalni otpor po komadu je veći nego kod elektrolita većeg kapaciteta, pa ti je potrebno više njih da to oboriš na slično mali nivo. pa je to sada stvar verovanja u bolji zvuk, prostora ali i cene. Moje iskustvo je da se sa dva veća elektrolita u paraleli već dobija dovoljno mala impedansa, pa ako se ispred njih nalaze jake grec diode i dovoljno jak trafo, nema mnogo smisla juriti dalje (pod uslovom da su elektroliti dobrog kvaliteta). Opet, pogledaj specifikacije onih koji te zanimaju, proveri raspoložive struje i izlazne otpornosti jednog od recimo 22.000uF i paralelno montirana dva od 10.000 uF. Ili uradi ono što recimo Sony radi na top modelima, paralelno vežu jedan veći, recimo 10.000uF i jedan iz iste serije manji, recimo 4.700 uF. Kažu da time dobijaju veće brzine rada.

Tačno tako.

Fizički veći i sa višim radnim naponom elektroliti imaju manje unutrašnje otpore, što svako može i sam da vidi sa tablica ponude bilo kog proizvođača elektrolita. Kod nekih, na primer kod F&T, imate red ispod reda specifikacija za elektrolite of 10.000uF/63V u formatima od 35x45 mm i 30x50 mm, cena je koliko znam ista za oba, ovaj drugi ima bolje specifikacije.

Pitanje da li može više nema odgovora samo po sebi, jer jako zavisi od kapaciteta u sposobnosti greca. Kada se na mali grec nakači previše elektrolita, bude zabavno, ali uglavnom leti neki osigurač, a grec ponekada počne da krčka na tihoj vatri. Sa druge strane, pitanje je i potreba, ako od svog pojačavača ne očekuješ neke udare veće od recimo 25-40W/8 Oma, onda ti je i 10.000uF dovoljno, ali ako hoćeš da možeš da ga bar ozibljno poteraš do njegovih realnih granica, ja bih razmišljao ili o 15.000uF ili o 22.000uF. Veći elektroiti će ti dati bolje filtriranje i stabilniji napona rada. Ako ne možeš odmah kraj njih, onda ih odozdo premosti sa 100-470 nF Wima MKT malim kondovima. Time popravljaš njihovo ponašanje na viskoim učestanostima, koje su uvek problem sa velikim kapacitetima u odnosu na recimo srednje tonove.

Ja vozim prema propisima. Rado se maknem svakome ko želi da ide brže, ma šta ja o tome mislio. Jedina saobraćajka koju sam imao se desila čak bez mene u autu, dok je bio parkiran udario me je neki lik od pozadi. Srećom, bio je to neki sudija u penziji, pa je stajao i čekao da se pojavim. Dao mi je njegov telefon, ime i prezime, i rekao da će on nadoknaditi štetu. I tako je i bilo, ja sam kupio onaj blatobran od plastike koji svi danas koriste, cena je bila paprena, €250 (Daewoo Nubira CDX karavan) plus farbanje, javio sam mu se i stvarno mi je čovek dao toliko. Svaka čast, očigledno pošten čovek. A da sve bude još zabavnije, on nije bio kriv nego je nega jedan taksista udario sa strane i gurnuo ga na moj auto. Kao sudija, rekao mi je da to nema veze samnom kako i šta se desilo, to će on na sudu raspraviti sa taksistom, zakonski on je mene udario pa je za mene on krivac.