dvv

Da li bi neko ko tako lako savetuje 100-120.000 uF kapaciteta početniku bio tako ljubzan da mu bar kaže dve-tri reči o tome kakav mu trafo treba da ne zuji, kakvi mu ispravljači trebaju da pune te elektrolite, i najzad da mu kaže kako se takva količina kapaciteta odražava na brzinu praćenja (voltage slew rate, current slew rate)? Ili to sve nije bitno? Manite se Krell dimenzija, kada je Krell rokao mnogo elektrolita, tada su koristili trafoe of po 3 kVA po kanalu, ti sigurno nisu zujali, ali su brate koštali samo tako. A kada već spomenuh Krell, objasnite mu kako to da KAV serija isporučuje Krell struje, a koristi nekoliko elektrolita od po 6,800 uF i trafo od nominalno svega 600 VA? Nađite vi njemu torusni trafo od sinterovanih materijala da košta manje of €800, pa onda neka slaže stotine hiljada mikrofarada. A to što možda vaša verzija nekog pojačavača radi i tako, upitajte se kako bitek radila da je dobro proračunata.

Možda mi je promaklo, ali meni se čini da u celoj ovoj priči nedostaje jedan reako bih važan detalj. Izvor je jedna stereo signal, koji se onda azvodi na tri izvoda, to je OK. To znači da postoje i tri pojačavača snage. Sada se postavlja pitanje da li su oni isti . ako jesu, onda nikom ništa. Ali ako nisu, i ako nemaju sopstvene potove za glasnost, onda ima problema. Tri ista izvoda će proizvoditi tri nivoa glasnosti u zavisnosti od osetljivosti ulaza tih pojačavača, dakle po glasnosti lako moguće jako debalansiran zvuk, čak i drastično ako jedan za punu snagu traži samo 0,8V a drugi 1.5V. Prema tome, ono što na koncepciji nedostaje je VOLUME kontrola za svaki izlaz, kako bi se glasnost pojačavača mogla usalglasiti. Ako se radi o triampingu, obzirom na često vlike tazlike u osetljivoti drajvera, mislim da se bez mogućnosti podešavanja svakog izvora ponaosob može zaboraviti kao nerealna. Ja samo onako usput. Grehota bi bila napraviti sve to i tek onda shvatiti da nemamo kontrolu podešavanja i usaglašavanja.

Oko VU metara, postoje dve stvari koje valja spomenuti. Prva je da su oni načelno isti kao i brzinomeri u automobilima, koji se po zakonu prave tako da poaluju VIŠE, nikako manje, jer je to bezbdnija greška, a pošto je to velikoserijska proizvodnja, desi se da neki bazni model dobije cajgere koji mogu d pokaži i preko 220 km/Hh, što taj model ne može da postigne pod punim gasom čak ni nizbrdo. I u mom "Yugu" Abarth (Veglia-Borletti) brzinomer je baždaren na 240 km/h, a niko nikada nije postigao više od 210 km/h. Druga stvar je eventualna mogućnost da pod punom pobudem pojačavač ozbaci i bitno više od nominalnog, pa makar i samo u impilsima. Realno, TO je najbitniji opseg. U celini, zaboravi na te metre, jer je većina njih čista komercijala i šminka, jer većina ne zadovoljava ASA standarde brzine i pada odziva da bi bili iole realni sem kao grub prikaz prosečne disipirane snage. Tu jedino LED metri, koji nemaju mehaničkih obraničenja, mogu da stvarno dobro odrade posao. Svi ovde bi do sada već trebali da znaju da je struja najveća mana svih čip ampova. Za struju je potreban veliki substrat, a njega ugurati u malo kućište nije lako (niti jeftino). Zato High End proizvođači korste LM čipove u serijsko-paralelnoj vezi, da bi dobili dobre strujne izvore.Dokle god se od njih ne traži da pod velikim snagama pobuđuju radna opterećenja manja od 6 Oma (namerno odabrana granica kako bi mogli da zadovolje THX standarde), radiće sasvim solidno i bez očiglednih i čujnih mana, ali ispod toga od njih ne treba očekivati bilo šta ozbiljno. To možeze i sami testirati kod kuće bez ijednog instrumenta; samo na njih zakačite neke zvučnike koji nomianlno imaju impedansu od 4 Oma, pustite ih da rade sat vremena, pažlijivo poslušajte neku vama dobro poznatu muziku, pa ponovite to isto ali pri bitno glasnijem slušanju. Lepo ćete čuti kako se tonski balans promenio, "boja" zvuka se menja - a to ne bi smelo da se dogodi na dobro projektovanom i napravljenom uređaju. Iskreno, ja ne bih ni u pijanom ludlu platio €250 za takav Technics kombo, kada znam da recimo za manje para mogu da kupim neki Harman/Kardon uređaj koji nije ni čuo za tamo nekakve probleme sa strujom. Na primer, model 6550 kada se osveži i kada mu se pot za glasnost zameni sa standardnim Alps Blue potom, zvučno će trači krugove oko tog Technics komboa, a pride će sa sve osvežavanjem i zamenom koštati bitno manje.

Pa da ti ne bi dolazio od Beograda do Subotice preko Kopenhagena?

Stein, mene nisi odveo tamo?

Što se Palića tiče, nisam poznavalac, ali kada sam poslednji put bio tamo pre tri godine, privatni hotel u kome smo odseli je bio i više nego solidan u svakom smislu, još se u priči ustanovi da je vlasnik neki daleki rođak (stote tete dete) moje supruge. Meni je sve bilo OK, a išao sam uglavnom da bih upoznao Stein-a i zato što od ranije imam neki jako prijatan osećaj u Subotici, ne znam zašto i kako, ali meni se sviđa. I bilo mi je lepo, i upoznao sam Stein-a, šta ćeš više? Ali ne bih tamo letovao, toliko mi se baš i ne sviđa.

Za mene standardno, Grčka, prvi prsten, hotel Blue Bay, soba 503. Ogroman hotelski parking sa nastrešnicom, drum oko 1 km daleko, proplanak, uvek lepo piri sa mora, nema dečurlije da se deru po celi dan, hrana prima klasa, plaža plus 2 bazena. Solun svega 85 km daleko. već i osoblje poznajem. 748 km od moje kuće, krenem u 9, uz pauze za kaficu i ručak tamo sam u 7 uveče po njihovom vremenu, 6 po našem. Milina, brate. Košta, ali i daje.

Postoji jedan realan faktor koji se lako i meri i dokazuje koji je da kažem prirodno bolji kod tangencijalnih ručica nego kod svih drugih, a to je rezonansa ručice, Tangencijalne su kraće, pa je osnlonac na stub normalno bliži zvučnici, a to znači manje mase između pa stoga i kda dođe do rezonanse,a mora, biće lakše podesiti je na tačno željenu učetanost sa tačno određenom amplitudom i Q faktorom. Naravno, nisu svi iskristili tu mogućnost, ko bolje, ko gore, ali ako me sećanje ne vara, bio je neki Technics tog tipa, ne sećam se oznake, SL pa neka brojka, koji je to pogodio u sred srede. Pa uglavnom zbog toga se i smatrao jako dobrim, a plus se pokazao i kao veoma pouzdan i upotrebi, jako retki i minorni kvarovi, tipa crkao LED. Tim problemom se jako mngo bavio Dual u serijama sa ultra malom masom, koje su projektovane u saradnji sa Ortofonom, koji je tada izbacio LM seriju sa ultra malom masom. Dual je pogodio učestanost, ali im je Q faktor rezonanse bio širi nego što treba na jeftinijim modelima, tek sa na seriji 7 (CS 701,702, 740, 721) i to doveli u red kako treba. Koga zanima d čuje šta Ortofon LM glave znaju i umeju, neka ih proba sa Dualima. Nigde ne sviraju tako doro, a bogami ni Duali ni sa čime drugim ne sviraju tako dobro.

Inače, na pitanje koji pramp, mogu da ti iz ličnog iskustva preporučim Lucxman C-03. Kao model, imao je gotovo neverovatno dugi vek ako model, nekih 10 ili 11 godina, i definitivno je predstavljao Luxman-ov bestseller svih vremena u toj klasi uređaja. Dosta koristi FETove na ulazima svih delova, od gramofona do linijskog uzlaznog pojačavača. Dosta tranzistora je unutra dobro navijeno ka čistoj klasi A, o čemu svedoči veliki broj lokalnih hladnjaka. Ima jako razvijenu sekciju napajanja, baš su se istrudili oko toga. Prima MM i MC zvučnice, i to jako dobro. Od zamerki, malo mi je žao što su za ugađanje zvučnice upotrebljene samo dve vrednosti kapaciteta za MM, mada je za MC moguće birati tri ulazne impedanse, 100, 40 i 3 Oma. Druga zamerka je što se može koristiti i kao odličan pojačavač za slušalice, ali bez paralelne pobude za sluške i za linijske izlaze, ili-ili. Ima neke logike, ali meni se ne sviđa, mada iskreno nije to loše rešenje, pobuđuje sluške od 8 oma nagore bez problema. Poseban plus mu je to što ima izvode pozadi za dva odvojena, paralelno vezana pojačavača snage, što olakšava biamping (meni važno jer upravo to i radim). Ima dosta ulaza: od linijskih,1 Tape monitor, 1 Tape/DAT, 1 Tuner, 1 Aux i jedan Phono, po izboru MM ili MC, kao i dva Video ulaza. Ima tonske kontrole, koje je moguće isključiti sa Tone Defeat tasterom, ima stereo/mono taster i taster za infrazvuk (subsonic), koji, Bogu hvala, radi na SVIM ulazima a ne samo na Phono. Posebna je poslastica što se ulazi ua CD i Phono mogu prebaciti sa Straight In tasterom tako da preskoće sve pravo do samog izlaznog dela, a razlika se naravno i te kao lepo čuje. Najzad, ovaj uređaj ima najbolje odmerenu Loudness kompenzaciju koju sam ikada igde čuo, ama taman koliko treba, ni manje, ni više. Tako je dobro odmerena da je zadovoljstvo koristti je pri tihom slušanju. Na KP se pojavi tu i tamo, a cena mu se kreće od €250 pa nagore, jedan optimista iz Vojvodine je tražio čak €500 samo zato što je crne boje (retka) a ne klasične šampanj boje.Ja sam moj platio €250 i mogu da kažem da ga je prodavac (Mladen iz Šapbca) potcenio, dao mu je goru ocenu zy izgled nego što bih je ja dao. Ima jednu jedva vidljivu ogrebotinu u gornjem desnom uglu, pa ga je ocenio sa 8, a ja bih mu mirne savesti dao lepih 9. Drugi jako dobar predpojačavač je stari Marantz 3250B. Dosta je redak kod nas, ali pojavi se tu i tamo. Stara dobra škola američkog zvuka, mislim da bi dobro pasovao na tvoj SAE.Cene na KP idu od €220 pa nagore. Treći bi bio Harman/Kardon Citation 21. 100% diskretna tehnika, potpuno komplementaran kao i tvoj SAE, veoma čistojg, jasnog i prostornog zvuka. Samo pazi, kao i mnogu drugi H/K uređaji, boluje od stare H/K bolesti,a to su preklopnici i potenciometri, koji često šušte i krče jer koriste neodgovarajući kvalitet, iako u njemu sede ALPS Black Beauty potovi. Suštinski (šematski) praktično je ista stvar kao i veći i skuplji Citation 25 preamp, samo što nema daljisnku komandu a 25 je ima. I to je cela razlika. Zbog potova i preklopnik, obavezno ga poslušaj pre kupovine, ako je "čist", kupi i uživaj, sjajna sprava, Cene jako variraju, a retko se i nudi bez pratećeg pojačavača snage, koji tebi ne treba. Vredi pokušati. Bilo koji od navedenih predpojačavač će za doručak pojesti bilo šta što NAD nudi sem onog najvećeg modela iz najskuplje serija, za njega ne znam jer ga nisam slušao. Nemojte ljudi da smo neozbiljni, pominjati NAD sa SAE je kao kada povezujete Yugo i Mecedes, jer oba imaju po 4 točak, motor i sve što uz njega pripada.

Imobilizovati ventilator be teorijski moglo da se obavi ubacinjavenje termo prekidača koji če sa spoji i time ga aktivira kada temperatura hladnjaka dostigne nekih 65 stepeni. Alternativa bi bila da se napravi naponski delitelj sa jednim otpornikom i jednim NTC članom koji bi se nalazio na hladnjaku, pa kako se hladnjak greje, njemu opada vrednost dok u jednom ternutku ne uključi ventilator. Nikada se nisam bavio time sem posredno, ja koristim taj princip ali kao konačni, kada NTC promeni vrednost jedan komparator okine izlazne zaštitne releje i ugasi sve. To je međutim elektronika koja je integrisana u čitavo kolo zaštite, malo komplikovano. Ne znam šat si sve radio, ali ako nisi menjaama baš sve delove, ono što čuješ sada je sve što ćeš ikada i čuti, sve ostalo je mašta. Ćuti i uživaj, imaš šta i za uživanje. To što ti je vremenom zvu bio slađi samo zači da se navikavaš na njega, što nije problem, problem će biti ako ga ikada zameniš, jer ih nema mnogo takvih.

Ne bih ti saverovao da skudaš ventiltor. Nije on tu stavljen kao statista. Ti možda i nežeš da ga teraš veoma jako, ali vodi računa da se tokom vrelih letnjih dana celam matematika hlađenja menja nagore po nas, pa se lako može desitit da ti tada i zatreba. Ako ti zvuk ventilatora smeta, onda kupi neki super tihi, ima ih, i ovde a tek napolju... Ako si raspoložen da održiš nivo, pljusni dosta eura za neki Papst 100% metalni, ti imaju očekivani životni vek od preko 200.000 radnih časova, jako su tihi ali koštaju baš dobro. Kao ilustracija, onaj jedan koji sam ugradio u moj prvi IBM PC 1984. godine, a posle ga donirao kancelariji za izbeglice, i dan-danas radi kao pesmica, i dan-danas sedi u mašini koja služi praktično kao pisaća mašina-kompozer jer je prespor za bilo šta drugo, ali i dalje po 12-14 časova dnevno.

Lucy

Oko Nissala - nekada bila odlična firma, godinama sam radio sa snjima, ali od kada je privatizovana, jako su se potrudili da rasteraju sve male privatnike. Na primer, ranije su radili jednu kokilu (oko 100 kg, za one koji ne znaju to je dubok standardni kazan za tečni aluminijum), a od privatizacije ništa uspod dve kokile. To je za veliku većinu previše skupo da tek tako kupe, utoliko pre što im je i cena kokile skočila ako se dobro sećam za oko +30%. Znam da su komercijalisti koje sa znao jer sam sa njima poslovao bili očajni, kažu da im skoro više niko ne dolazi od privatnika, a sa njima nisu imali problema sa plaćanjem, oni su poštovali nas, i mi smo poštovali njih, reč je bila SVE i poštovala se. Stvarna zapremina kokile je dozvoljavala 106 kg, ali se tu uvek računa i ona računovodstvena stavka "kalo, rastur, lom i kvar" pa se raćunovostveno vodi kao 100 kg (slično svim livnicma u svetu). Nikada nisam dobio manje od njih od 103 kg, baš su se ljudi trudili. Mnogo sam naučio od nihovih starih majstora, sve su hteli da kažu i objasne, a nije mi se desilo da odem tamo bez makar jedne bombonjere kao stvar principa. Čujem da su se ti stari majstori sada razbežali na sve strane, a čuo sam i priču za koju ne znam da li je tačna da je firma prodata jeftino nekim pajtosima Zorana Živkovića uz obećanje da će investirati u firmu, što su i uradili tako što su upravnu zgradu presvukli u mermer (bio, video). Just another Serbian sad story.

Ništa čudno, Stein, pa proračunaj onako od oka rashladnu površinu, taj može mnogo da izdrži. Mada, uvek treba uzeti u obzir i namenu, jedno je ako se parvi za kućno slušanje, a sasvim druga stvar ako je za profesionalne namene, kao recimo ozvučenja šatri za svadbe Naravno, biće problema sa svim što ne mož direktno na njega da se zašrafi, ali ionako većina ljudi danas koristi plastično zapakovane tranzistore, ali ja ga ne bih koristio za klasičan TO-3 metalna pakovanja jer bi to tražilo nekakv prelaz, a na njih sam alergičan.

Sastavljen sam nikad nije isto što i liveno iz jednog komada. A ako je tako, što se onda uopšte zamlaćujemo ovde sa savetima, idi brate u Čačak pa napravi sam i kvit posla.

More sklopi ti kutije, lako ćemo za ostalo, poneće se od doma svoga ... Evo, Gox će da ponese njegove JBL-ove, ja ću da ponesem jedno pojačalce od 200W/8 Oma, pa da vidimo čija nana crnu vunu prede ...

Pa šta si očekivao Boki, da ti prodavac kaže "ma jok, nije ovo Rembrant, to je naslikao Pera moler"? Nema druge, takva su vremena, SVE mora da se testira ako ne na samoj granici, onda bar blizu nje, 2SC2240/2SA970 se prodaju kao niskošumni tranzistori od 120 V, dakle testiranja na 100V, pa ako prežive, onda je verovatno to što treba da bude.Nema nam druge, isto važi i za izlazne tranzistore snage. A ako hoćeš maksimalnu sigurnots, poruči lepo brate preko Mikro Princa Motorola/ON Semi MJL 4281/4302. to su derivati originalnih Toshiba tranzistora 2SC3281/2SA1302, prethodnika iz koga su izvedeni 2SC5200/1432, samo što su Motorole ne od 150W kao Toshibe, nego od 230W, pa dva para njih rade kao tri para Toshiba. A ako hoćeš da se sadistički iživljvaš, zaboravi plastična pakovanja i prešaltuj se MJ 21195/21196 TO-3 mangaše, oni su od po 250V. Inače su dosta slični BD911/912, samo umesto 12A rokaju po 16A i naravno daleko su izdržljiviji. Samo pazi, oni traže i drugačije hladnjake, ali potpisujem da sa tri para po kanalu mirne duše izbaciješ svih 200W u 2 Oma i trajno ako treba. Čisto da znaš, reVox/Studer A740 profesionlni pojačavač snage je korostio po tri para ranijih verzija tog tranzistora i umeo da je spali i poneku zlosrećnu kutiju koja je htela da se igra niske impedanse pa dobila mnoooogo ampera i završila u oblačiću plavičastog dima tu oko skretnice.

Pa znaš kako, ovo što se nudi od domaćih hladnjaka u najboljem slučaju ima 4 kg/m, a Pada ima hladnjake i od 24 kg/m, prave gromade, dušu dale za neku čistu klasu A. Ima profila koje nikada nisam video bilo gde drugde, pa ni kod Fisher-a, a imam njihov opšti katalog. A to što košta, pa sve dobro košta, kada ćemo već to da shvatimo, umesto da se ljudi zalete u projekte koje ne mogu da finansiraju. Za neki ozbiljan pojačavač, koliko će da košta napajanje? I to nam sada nije skupo, a kada treba platiti hladnjake, e onda je sve skupo. Tu logiku ne razumem. Šta mi vredi sve ostalo ako nemam rešen problem hlađenja? Kada u nešto krećem, prvo razmotrim hlađenje, jer me ono čeka i kasnije, kod rasporeda u kutiji, njenih dimenzija, itd, a posle gledaM sve ostalo. To je kao kada neko kupi Audi sa V8 motorom, pa ga onda ne vozi jer mu je skupo gorivo.

Ja sam kupovao kutije od njih. Pristojan svet, ali je kvalitet koji nude samo srpski i ništa više, ne baš precizan. Nude hladnjake i seku ih na metar, ali ja bih ti savetovao da stupiš u vezu sa firmom Vremeplov, koja nudi program hladnjaka italijanske firme Pada - 15 MB kataloga, ima stvarno strava dobrih hladnjaka, ali se po meri seku i naručuju iz Italije. Nisu baš jeftini, ali rade posao samo tako. Proizvodni proram im je manje-više isti kao i kod nemačke firme Fisher. Po želji mogu i da ti izbuše potrebne rupe šre eloskaže. To ne znam koliko košta, nisam probao. Sve od klasičnih hladnjaka sa krilcima do veoma naprednih hladnjaka sa vodenim hlađenjem. Uzmi katalog i pažljivo ga pregledaj.

Ko njih nije čuo, mislim da nije ni svestan šta se sve može dpbiti iz objektivno male kutije. Ja sam letos čuo neku međuverziju, onu sa kablovima na nabadanje na vrhu, i jako mi se dopao, mada ni u trenutku nisam sumnjao da će Boris uraditi nešto dobro, dovoljno godina ga znam da budem siguran. Što je jednom prilikom dokazao i kolegma iz Zagreba, kada smo jedan prethodni sistem teglili do ZG na slušanje. Kutija po mom ukusus skroz na skroz, iznad svega vrlo linearna, ništa ne vuče, ništa ne kaska. Koliko se sećam, mali problem je bila cena, ne znam kako sada stoje stvari, ali najiskrenije, ne sećam se da sam ikada čuo komercijalnu kutiju tih gabarita da tako dobro radi, a vala sam ih se naslušao.

Ja ne delim tvoje mišljenje u vezi starih i novih delova, a da ima dosta fuša, to jeste tačno. Da li bi ti radije stavio "dobro isprobane" diskove sa duboko urezanim kanalima umesto da rizikuješ kupovinu novih diskova? Ja brate ne bih.

Ne treba ti, ako su pravi i dobri, to su mrcine kojima ne možeš ništa sem čekićem, veruj mi, ja držim slične na lageru baš zato. bar oko 50% profesionalnog sektora ih koristi i dan-danas upravo zato jer su pouzdani i maltene neuništivi. No, ako ih budeš menjao, razmisli o verzijama MJ 21195/21196. To je poslednja generacija koja je prilično unapređena u odnosu na tvoje, pre svega po Ft parametru, oni kažu Ft minimum 4 MHz, pogledaš datasheet i vidiš da u režimu koji tebi treba idu i preko 6 MHz, što znači da imaju kraća vremena okidanja i prekidanja, a to ti uvek treba. Koštaju oko €2,50 u Nemačkoj, sa pismenom garancijom da su originali. Dodavati i treći par neće škoditi i dozvoliće veće snage u niže impedanse, ako ti to treba onda još i da uradiš, ali onda će ti trebati i nova pločica i ukratko hajde Jovo nanovo.

Boco, 2SC2240 i 2SA970 sam kupio od Beli electronic u Vojislava Ilića. Oni primaju porudžbine i ispunjavaju ih za 10-14 dana, ne znam odakle kupuju. Testirao sam moje verzije na 100V, dokle 99% kopija ispusti dušu, i sve je bilo u redu. Ne sečam se cene, jer sam kupio malo više pa ne znam više šta je bilo šta, ali bila je jako, jako razumna. Zvrcni ih telefonom (nađi ih na INternetu) pa lepo pitaj za sve što ti treba.

Čisto usput, da li se setio da termo pastom namažeš i onaj deo L profila koji se naslanja n hladnjak pre nego što si ga zašrafio? A ako L profil uopšte ne prati termičke promene na tranzistorima, onda je jasno da fizički kontakt (preko liskuna i sa termo pastom) između tranzistora i L profila ne valja. Odakle ti tranzistori snage? Pitam jer je jedan drugar kupio takve Motorole kod nas i uredno mu je pregorelo 7 od 7 čim je napon napajanja prešao 40V, očigledan apsurd, očigledno neke bedne kopije. Sve su mu ih zamenili, ali je to indikativno. Tek je u drugoj tranši našao 4 komada koji su izdržali 40V.

Lično delim digiatlno doba u dve faze. U prvoj smo učili šta i kako, između ostalog i sa čime se snima, da li je to ADD ili DDD, pa ako jedno sa čime, a ako je drugo sa čime onda, itd. Prošlo je eto 25 godina od kada se ona pojavila a u tom vremenu smo ponšeto i naučili i uradili. Prvi CD čitači su bili čudo neviđemo zbog niskog nivoa pozadinskog šuma i odsustva krc i bum. Tadašnji DAC-ovi su utrli put današnjim. Ta kuknjava kako samo Philips DAC-ovi, i to oni sa dve krune, rade kako treba je za mene bemsislica, oni su bili odlični za ono doba i ondašnju tehnologiju, ali prošlo je mnogo godina, pojavili u se i bolji DAC-ovi, na primer, Wolferson, ili naprosto drugačiji, na primer Burr-Brown. Igrom slučaja imam kod sebe i sve te tehnologije, i dve bitno različite njihove primene, kao osnova ili kao spoljni "Real Time DAC", sa 8 komada philips 1543 DAC-ova u paraleli, bez oversampling-a, bez digitalnih brick wall filtera, pa čak i jednog pravog Japanca, pored naravno gramofona, koga jako volim ali ga retko koristim (istina, iz prostornih razloga, koji će se ubrzo vratiti na početno stanje, pa će se i garmOfon vrattit u upotrebu) i na osnovu trenutnog stanja moje tehnike, NAD C 565 BEE, nikada se više ne bih vratio samo na LP kao jedini izvor zvuka. Tačno je da ni CD nije džabe, ali ipak košta manje od LP-a, nije sklon izlizavanju, itd. Ko god misli da preterujem, dobrodoašo je da dođe i proveri sam, slobodno neka ponese svoj muzički materijal. Mislim da je dobar deo te polemika LP ili CD vezan za tehniku, i to pre svega pojačavač snage, odnosno njegovu sposobnost da brzo i precizno odreaguje i da ni u jednom trenutku ne izgubi kontrolu nad zvučnicima. Ne zaboravite da je izlazni signal sa CD-a osetno brži od analognog izlaza sa LP-a, što navodi na razmišljanja o brzini pojačavača (u kontekstu naponskog i strujnog slew rate-a), jer mi je simptomatično da pojačavači poznati po brzini nekako bolje zvuče od previše kompenzovanih standardnih modela. A industriji je najlakše da ga kompnezuje i ništa im ne znači da li je milerov kapacitet rešen sa recimo 10 pF ili 68 pF, a nije ni malo svejedno. Uzgred, ja volim jagnjetimu, mada je sada zbog godina jedem ređe nego nekada. Ništa čudno, ja sam rođeni mesožder i kažem: lava još nisam jeo, a dok to ne uradim, kralj životinja za mene je svinja.