dvv

Probaj ako možeš da upregneš jedna Luxman 03 premap za tog Rotela-a, izvutne transparentan predpojačavač, vrlo kompletan kao model, ima sve što treba. Kod nas na KP košta oko € 250, mada ima optimista koji za njega traže i više. Ja ga koristim kao ulazni deo za jedan HK 2400 pojačavač snage (nominalno 200W/8 Oma) na kutijama sa efikasnosti od 95 dB/2m/1w i to radi beskrajno dobro i dinamično.

Ne znam za Taanoy, ali do sada sve kutije koje sam čuo koje su bile manje ili vezane za ranije modele su se pokazale kao loše kopije, osaremenjene i na žalost modernizovame stare kutije, taman dovoljno da izgube onaj šarm koje su imale stare. Zato i držim manju zalihu rezervnih drajvera za moje B&M 1041 monitore, čija je slaba tačka Son Audax-ov titanjumski visokotonac, koji ima problema sa jakim ultrasoničnim ekskurzijama snage (istina tek na 40W+ u 8 Oma). Eno mi tri rezervna u ormanu, zlu ne trebalo.

Boco, razmisli o guranju na čistu A klasu, ili oko 130 mA struje po tranzistoru. Morao bi da pojačaš i hladnjake, ali na tom nivou, rekao si pa-pa bilo kakvom prelasku u B klasu i završio su sa prelaznim izobličenjima jednom za svagda. O ovome sam se konsultovao sa dvolicom eminentnih projektanata sa američkog DIY foruma, jedan je John Curl, obojica kosriste 120-130 mA struje mirovanja, uz napomenu da je malo verovatno da će njihovi pojačavači ikada preću u klasu B pre nego što korisnik ogluvi.

Slažem se sa Zverogušterom i Saxom, i te kako se menja zvuk. Moje stare AR94 kutije su propevale kada je skretnica prerađena sa svim novim kondenzatorima, osnovni balans tona je ostao isti, ali je sve bilo u mnogo boljem fokusu i sa dodatim detaljima. Jedino što bi se moglo izmeniti je da se veća vrednost dobije od paralelno povezanih kondenzatora od različitih materijala, na primer polipropilena i polikardbonata. To je stari trik japanskih entuzijasta koji se kunu u njega, a i meni je dobro poslužio.

Ajde? A zašto treba podeliti sa deset i u čemu je greška? Klasa konstantno vuče maksimum snage bez obzira na nivo signala. Prednost je maksimalna moguće brzina odziv, praktično trenutna, a mana je obilje struje se se beskorisno pretvara u topolotu.

Lako je slobodno fantazirati klasi A, ali po mome mišljenju, mislim da ljudi imaju pomalo prevelika oečkivanja od klase A. Mislim na klasičnu klasu A, a ne na neku verziju kiznog bias-a koja faktički simulira klasu A sa manje ili više uspeha. Ioanko je jedina od tih šema kojapo meni dobro obavlja tu simulaciju Dan d'Agostino (Mr. Krell) "Sustained Bias Plateau", koja j čak i fizički povelika i baš dobro kompliovana, Problem sa prelaznim (sa NPN na PNP i obratno) izobličenjima b trebao da bude rešen na mnogo nižem nivou od čiste klase A, već sa bias-om od 100-130 mA po paru izlaznih tranzistora. Efekat se može dosta lako čak i izmeriti i konstatovati odsustvom pomenutih izobličenja. Sa druge strane, sama činjenica da neki izlazni stepen radi u čistoj klasi A NIJE garancija sjajnog zvuka, on samo otvara vrata toj mogućnosti, ali doći do nje je i dalje ozbiljan posao. Jer slepim pojačavanjem struje bias-a se dosta brzo dolazi do neke tačke kada zvuk postaje topliji, ali ujedno i manje precizan, kao da više nije u idealnom fokusu. Nemojmo zaboraviti da je konstrukcija čiste klase A ipak malo drugačija od konstrukcije klase AB. U tom smislu, pozdravljam Miletovu postavku o projektovanju stvarnog izlaza u stvarnoj čistoj klasi A. Treba imati u vidu i činjenicu da je čista klasa A najmenje efikasna od svih drugih rešenje, tipično 5-10%. Dakle, za nominanu izlaznu snagu od 50W izlazni sepen će disipirati 500 ili više wati, što podrazumeva masivne hladnjake i napajanja. Dakle, košta i da se naptavi,a bogami i posle u eksploataciji, to je recimo 4 kW struje za 4 sata rada. Sa 1 kW = 63 dinara, to izađe 252 dinara po danu, ili oko 7.500 dinara mesečno.

Onda ništa, nema problema Mile, zatvoriću krug sopstvenim modelom prilagođenim mojim potrebama.

Doapada mi se prerdviđen prostor za drugi par izlaznih tranzistora. imam na lageru poveći broj MJ2xx 250 watt-nih NPN i PNP parova, eto gde bi mogli da završe. Obzirom na njihove zvanične osobine, dva para bi trebala da zadovolje čak i moje manijakalne zahteve za impulsnim strujama.

Šitaj Kineze i zakleće ti se da je sve, ama baš sve, strogo originalmo.

Čini mi se da i dalje ključni podatak ostaje šta čira CD odnosno FLAC ili WAV fajl. Tu je, po meni, čak i PC namenski napravljen da minimizira mehaničke smetnje (podbočavanjem, tweakovanjem napajanja, itd) daleko iza ozbiljnije napravljenog CD čitača, da i ne spominjem posebno jake i skupe spoljne DAC-ove. Po mome iskustvu, najbolje rezulate dobijam sa WAV formatom. Skažem se sa Kujom, nisu svu blanko CD-ovi isti, ja sam dobio najbolje rezultate sa Philips Silver diskovima. Pošto sam nedavno potrošio poslednje iz moje zalihe, pokušao sa da dokupim nove, ali nisam uspeo, niko koga sam pitao ih nema, tako da je moguće da su nestali skroz naskroz. Moj glas ide za WAV format. Napominjem da sam sakupljač muzike perioda 1960-1980 i pojedinih izvođača.

Van den Hula 352 Hybrid je kable sa 2x256 licni OFC posrebrenog provodnika. Impulsne struje su preko 200A u špicevima, dakle u odnosu na nominalnih 100A koje HK2400 po specifikaciji može da propusti. Ja bih rekao da je to ipak duplo više u kablu od omoga iz pojačavača, dakle jeste konzervativno. Sa 4 para izlaznih tranzistora po kanala, recimo da može da protera sve i svašta čak i apsolutno, a kamo li u realnim režimima rada.

Mile, ti bar imaš načina da sgledaš DIY scenu. Koliko pitanja imaš u vezi kog modela i eventualbih modifikacija, i eto ti nekakvg proseka. Smem da se kladim da najviše pitanja dobijaš u vez najjednstavnijih i najjeftinijih modela, što smo po sebi nije neki greh, ali ti govori o tome šta se traži kao neki stadard. Ljudi ne shvataju da je za upaivanje tranzistora potrebna minimalna populacija od sigurno ne manje od 30+30 komada za jedan par. Još ako koristiš Motorola/ON Semi izlazne tranzistore, dobar si jer su oni po mom iskustvu već jako slični, pa recimo pola posla već urađeno ako se kupe u cevčicama od 30+30 komada od proizvođača. Ja ih tako kupujem, C serije ne alim da kupim po 100+100 komada, to je ionako manje od €15 zajedno, a na kraju će se sve potrošiti na manje zahtevne funkcije. Šta misliš, kako na ovo reaguju domaći DIY-eri? Kada na kraju dođu do vazduha da ti odgovore? Teška sirotinja uzima danak svuda, a posebno na hobiju kao što je audio, koji je postao težak luksuz. O tehničkoj nepismenosti da i ne govorim. Ima ljudi ovde koje opoznajem i družim se sa njima, koji aku šemi vide više od 4 tranzistora i to za njih odmah postaje prekpmplikovano. Onda pitanje snage - neko ima zvučnike sa rejtinogm od recimo 50W i njima je pojačavač od 100W opasno jak. Kao da igde piše a ako ima 100W mora na tom nivou i da se sluša, ne pada im na pamet da će pojačavač od 100W imati mirnije i tolerantnije ponašanje na 50W od pojačavača deklarisanog na 50W naprosto jer ima veću rezervu snage. Malo ko uopšte ume da izračuna koja debljina kabla mu je potrebna za dužinu kablova od 5 ili 6 metara, kao kod mene što je slučaj (tačan odgovor: presek od 6 kvadrata, baš kao i ovaj koji imam, Van den Hul 352 Hybrid)? Skraćenje na 2x3 m kabla isitog kvalieta ali manjeg preseka može biti 2,4 kvadrata (na primer, Van den Hul CS 122), u oba slučaja ako želimo da izbegnemo kabl kao faktor zvuka u smislu ograničenja prenosnog signala u špicevima. Itd, itd, itd.

Ne vidim zašto bi to bilo išta posebno teško ili loše, sem naravno to kapacitetima i ceni pojačanog izlaza, naprotiv. Kada se čak i sasvim normalni (sandardni) tranzistori upotrebe, samo ih treba postaviti recimo tri para iliviše u zavisnosti od tražene snage, i projektovati impulsne struje pre limitinga na dovoljno velku vrednost. Podrazumeva se da sno prethodno napravii dovoljno dobar i moćen izvor napajanja, jer ako toga nema, nema ni bilo čega drugoga. Na žalost, slažem se da tehnologija pravljeja zvučničkih kutija zaista ako se vraća u mračne stare dane, a obojica znamo da nema bio kakve veze sa znanjem, već isključivo sa ekonomijom (čitaj: po svaku cenu što jeftinije u proizvodnji sa što većim profitom). Tipična je upotreba 18 mm debelog MDF svuda pa i napred, gde je pod najvećim stresom jer upija oko 90% mehaničke energine na njega montiranih drajvera, nekada su abr tu ključnu površinu pravili od 22 ili 24 mm MDF-a, a sada ni to. Kao da su zaboravili unutrašnje podbočivanje. Vidim današnje kutije su prilično lagane, zapremina približno sličnih kutija mojima neretko je 17-18 kg, moj je lepih 28 kg Ali je zato profilisan, prednja ploča sendvič od 22+22+18 mm medijapan, iznutra podbočena i ukrućena na sve strane, da nije ne verujem ni da bih mogao da dobijem onako tesan odziv, nešto bi negde vibriralo i rezoniralo. Slažem se, ima više rada, ima više materijala, ali kutija nestaje ako lokacija, rezultat je zvuk u prostoru, a ne sa lokacije kutija. Tako gledano, i nije skupo. Sa komentarom oko sve lakših i jeftinijih pojačavača se u celini slažem, uz napomenu i sve relativno lošijim zvukom, jer se pare obično troše na "light show" LED-ova i sexy daljinske komande. Obično dominira ploča na kojoj se nalaze prijemnik daljinske komade, kontrola logika preklapanja ulaza i izlaza, itd. U proseku, izvori napajanju se i dalje rade kao nužno zlo, levom nogom. Izlazni stepeni su i dalje strogo SEPP tipa, čak i za berealno velike snage u sve manje od 7,9 Oma.

Što lepo kaže naš narod - neko voli popa, a neko popadiju.

Ima tu mnogo istine. Dugi niz godina, projektanti se uopšte nisu obazirali na zahteve koje kutija postavlja pred pojačavač sa logikom to je stvar pojačavača, i ostavljali su njima da se izbore sa time. Uprkos iskustvima stečenim na serijama BBC monitora koji su imali kompenzovane skretnice po malim faznim pomerima i malim padovima impedanse. Time je kutija bila predstavljena pojačavau kao daleko mirnije i inearnije opterećenje, ukratko lakše opterećenje. Tako su napravljene i moje kutije, da predstavljaju izuzetno lako opterećenje zs pobudu, što znači da može da ih pobuđuje i neki mali Technics pojačavač bez problema jer neće biti ciman i razvlačen na sve strane. Nagrada je to što će i taj mali mučenik da radi bolje nego što se od njega očekuje, a poređenje zvuka pojačavača će biti mnogo lakše i praktičnije jer kutije dozvoljavaju da se čuje više i usmislu količine, i kvaliteta. Narosto je cena sistema prepakovana tako da više ide na kutije, ali je onda i manje dovoljno za pojačavač. Sa takvim kutijama, Miletovi SEPP (Single Ended Push-Pull) projekti prolaze bez problema onoliko koliko su sami po sebi dobro projektovani.

Tu koncepciju, ulazni dif. par BC546B) sa strujnim ogledalom (BC560B) i VAS kao kaskodu (BC569B i BFT 28A) sam prvi put video i slušao davne 1979. godine, u jednom nemačkom pojačavaču snage firme Linear Audio Systems (LAS) model Mega 1. 2x100/150W u 8/4 Oma. Naponski deo sa stabilisanim elektronskim napajanjem, strujni deo preko masivnog trafoa i dva elektrolita od po 15,000 uF. Taj model je promenio ceo moj audio život po nekim ugrađenim idejama, koje do dana današnjeg ostaju validni, a izlaz (strujni na +/-50V) sa četiri para BD 249/250 C (tada novih) izlaznih tranzistora firme Texas Instruments. To je brate božanstveno radilo pod svim okolnostima. Na žalost, LAS je bio mala firma koja nije izdržala konkurenciju i dosta brzo nestala. Tadašnji standardi merenja TIM izobličenja (i kućni TIM30 i profesionalni TIM100 su bili ispod praga izmerivosti). To je bilo 6 ili više godina pre pojave raznih britanskih gurua čak toliko da Douglas Self i dan-danas pravi verzije tog pojačavača, o čemu naravno ćuti kao zaliven. Na žalost, taj primerak nije bio moj, i danas ga više nema, a ne znam šta bih dao da mogu da ga uporedim sa ovim danas. Koliko sam shvatio, takva je otprilike i ta Yamaha, pa me ne čude dobijeni rezultati.

Ne sećam se da sam slušao AR 90, Kao stari vlasnik AR kutija, prve sam kupio 1972, model AR 5, a trenutno slušam AR 94, prvu kutiju na svetu koja je ponuidla 2,5 pojasni princip (dva basa od po 20 cm, ali različita, donji se seče sa jednim induktorom na oko 150 Hz, gornji se vuče to granice visokotonca, takođe konusnog od 6 cm), uz uobičajebe AR efekte, kao što je fazni pomer pd -47 stepeni i dva poniranja impedanse (nominalno 6 Oma) na 2,1 i 1,9 Oma. Kutije su potpuno osvežene (zamena svih kondenzatora, zamena veznih stubova malo ozbiljnijim od originalnih, nutrašnje ožičenje Neotech srebrenim kablom, zamenjena vešanja čistim gumenim prema katalogu za te kutije). Mogu da ti potvrdim da se uprkos godinama ne samo što nemaju ega da se stide, već šalju u ćošak niz savremenih kutija uz relativno impresivno dubok i tipično za kutije sa akustičkim vešanjem vrlo čist do 44 Hz. Jedini problem ugrađenih u njih jeste izvesna selektivnost pojačavača. Na primer, Karan pojačavač ih pobuđuje, ali se ipak malo nećka. Stari Marantz 170DC, koji je od njih stariji nekih 6 godina i kao model i kao moj primerak, izvlači iz njih da ne poveruješ šta sve, a Harman Kardon PA2400 ni ne konstatuje da je kutija malo zaguljena, kao što bi i trebalo da bude za pojačavač snage sa specifikacijom od 100A impulsne struje (doduše, on STVARNO ez problema pobuđuje i Apogee-je bez prevelikog grejanja). Uostalom, izvoli navrati i uveri se sam, ponesi svoj software (LP i/ili CD). Taman i da zalijemo moj prelazak na novi levi kuk, biće mi ugrađen do kraja ovog meseca (drugi krajem septembra). Vreme je lični upgrade.

zašto ti "treba" nešto slabije? Moje kutije imaju efikasnost od 92 dB/2.83V/1m, pa im za reprodukciju istina glasne muzike u sobi ipak trebaju pikovi od 76W/8 Oma. Razumem da tebi možda ne treba neka američka ludorija or 300+ W, ali mislim da je realnih 100W/8 Oma REALNA kućna potreba ako ideš baš na eksterminaciju komšiluka

Odozgo nadole dovoljno, više nego dovoljno i solidno. Prva dva 100...150W, onaj najniži recimo 30...50W, sve i 8 Oma. Moram da se pohvalim, od navedenog prva dva su bila i moj izbor, a onaj najmanji mi nije pao na pamet, ali me ne čudi njegovo prisustvo, i to je dobro poznata topologija koja izbegava neke mane klaisčnih verzija, ako recimo u BGW pojačavačima ili u novije vreme Elektorov projekta od 150W. Ako iko ne daj Bože i posumnja u apsolutne kapacitete A40 i/ili A300, ima tri mogućnosti: 1) da upotrebi Motorola/ON Semi trnazistore od po 230W, 2) doda još po par ili čak dva navedenih tranzistora, ili 3) i jedno i drugo ako insistira da pojačavači budu dibidus blindirani prema niskim impedansama. A300 me podseća na projekat Thorsten Losech-a "Sir Pottymouth" sa američkog DIY foruma, ima tome nekih dve godine ili tako nekako, a on je jedan baš opasan (ex Istočni) Švaba koji porađa nove ideje jako često. Sada ih u Kini pretvara i u gotove proizvode kako čujem sa zavidnim uspehom, što me jako raduje. Hvala, Mile.

U vezi tonskih kontrola, lično smatram da je to pitanje kako ih ko shvata. To što su na lošem glasu je delimično zasluga i same audio industrije i njene borbe za to bolje performanse, kada su se svi trudili da ih nasviraju na neke nenormalne brojke, čime su, po meni, poništili njihovu glavnu svrhu, Po meni, one bi trebale da budu prisutne samo da relativno malo koriguju niske i visoke učestanosti i time malo poprave opšti balans zvuka u različitim okolnostima sobe, na primer ceo zid u staklu, ili debele zavese ispred ceog zida, ili debele tepihe po celoj sobi, itd. Samim time, njihov opseg delatnosti bi trebao da bude najviše +/- 6 dB, ako treba više onda tu nešto debelo nije u redu. A to što se koriste do opsega od +/-12 dB, i to uz upotrebu potenciometara sumnjivog kvaliteta, je stvar čiste zloupotrebe korisnika i funkcije "štednje" proizvođača koji koriste često najjeftinije potenciometre kojih mogu da se dokopaju. Na primer, moja standardna zamerka redovnim modelima firme Harman Kardon, koju inače jako cenim, jer koriste ama baš đubre kvaliteta potova. Najefikasniji tweak takvih modela je zamena pota za glasnost u recimo modelu 6550, u kome zamena volume pota za ALPS Blue dovodi do tako radikalnog poboljčanja zvuka da je prosto teško poverovati da je tako nešto uopšte moguće. Ljudi veruju da je to neka superiorna klasa potova, a nije, to su samobitno bolji potenciometri od totalne serijale, ako hoćete njihov vrh vrhova treba vam Balck Beauty. A ako zatim ALPS Blue zamenite za klasičan mehaički "ladder" pot sa 24+ diskretnih otpornika od recimo firme Dale, onda opet imate skok na gore, uz naravno bitno veću cenu. E, onda vaš 6550 postaje već jedna jako ozbiljna mašina koja se ne stidi da stane na crtu maltene kome hoćete, neće vas osramotiti. Za druge modele ne znam, igrao sam se samo sa ovim jednim modelom. Samo da potsetim mlađe članove da se ovakav pristup koristio kod većine najskupljih modela kod svih firmi do negde sredine 70-ih, kada to postaje prekupo za većinu. Do 1980. godine, koliko znam, jedini novi modeli koji su koristili diskretne otpornike za kontrlu su bili modeli Dual-a CV 1600 i CV 1700, kao i reVox integralci. Kod Japanaca, tu i tamo poneki skupi predpojačavači. Ista pesma važi i za fiziološku korekciju glasnosti, loudness ili contour. Ftetcher-Munson krive su dobro poznate, ali nema firme koja nije pumpala i te vrednosti, dovodeći do zastrašujuće ofarbanog zvuka. Poneki, kao recimo Marantz i Yamaha, su nudili potenciometre za ovo, pa izvolite snađite se sami, daleko bolje rešenje od jedne fiksne vrednosti. Opet slučaj jedne u osnovi odlične ideje koja je rastočena prekomernim podešavanjem i često dovedena do apsurda.

Mile, ako mogu, postavio bih ti jedno lično piitanje. Od onoga što si ovde pokazao, ako bi morao da se odlučiš za najbolji i odmah posle njega drugi pojačavač, za koje bi se odlučio? Po ukupnom kvalitetu zvuka? Što bi se reklo "Editor's Choice"?

Slažem se, jer ma šta menjali u ma kom sistemu, rezultat će opet biti deo rada celog sistema. Pošto znamo da su zvučne kutije veoma podložne koloracijama i drugim anomalijama, činilo mi se logičnim da se prvo posvetim njima i to iz sve snage, zato sam i regrutovao Mirka Bevenju, starog drugara niz godina. Dobro smo se naradili, i proizvodni primerak sa serijskim brojem 0001 je kod mene i nema šanse da uskoro ode bilo kuda. Cena u ono doba (2002. godine) je bila €1.300, što je tvrdim i za ono doba bilo bagatela za ono što dobiješ. 28 kg kvaliteta kutije i zvuka, sa faznim kašnjenjem između drajvera od 0 na 3 m (prednja stranica je nagnuta 7 stepeni od dna ka poleđini unazad), svaka kutija ima po tri para veznih stubova pa se kutija može u koracima bi- i tri-ampovati koristeći ugrađenu skretnicu, ili na kraju podići na puni status aktivne kutije koristeći spoljne pojačavače. Koliko znam, napravljeno je sedam parova, dogovor je bio da ceo projekat ostane Mirku i B&M-u da ih izrađuje i prodaje. Jedan par je u Belgiji, drugi u Italiji, kod mojih poznanika koji su na moju preporuku kupili Karan integralce, jedan od dva svaršena kompajona toj kutiji (drugi je Marantz 170DC, koji je moja favorit), ostali ne znam gde su. B&M se rapao par meseci kasnije zbog svađe drojice vlasnika, pa ih zato nema. VELIKA šteta, nenadoknadiv gubitak za nas. Doduše, i proizvođač drajvera, francuska firma Audax (Son Audax), tada deo Harman International-a, je takođe zatvorena 2006. godine, mada se drajaveri još uvek mogu naći tu i tamo po Americi. Ako je za lek, uvek možeš doći do mene i poneti neki test subjekat na slušku, na istoj sam adresi do 1961. godine do danas, sa kraćim izletima po svetu i do Novog Beograda (1983-1989). Samo da zamenim sobu nakon prve operacije levog kuka, i zovem te na slušanje, da počenmo negde oko 10-11 ujutru pa dok ne popadamo od umora. Biće hladnog piva i vruće kafe, klima po potrebi (nećeš verovati koliko je tiha u radu, čudo neviđeno, Japanac, Daiquin). Recimo do kraja ovog meseca pa prema mogućnostima.

Mile, to je efekat kada zvučnik sam po sebi neke delove spektra ističe u odnosu na druge, ime se dobija zvuk koji je obojen u odnosu na izvor. Da i ne spomijem probleme "interface"-a prthodne komponente i naredne i nizu. Na primer, podosta veliki broj nemačkih zvučnika, uz niz predosti, ima tendenciju da malo ističe gorne srednje i donje visoke, tj, 4...10 kHz ili tu negde, posebno zvučne kutije firme ELAC. Alternativno, usled šetanja modulusa impedanse, mesta na kojima ona pada na 2 Oma ili manje sa slabije koncipiraim pojačavačima snage imaju tendenciju da dovedu do pada glasnosti u tim "rupama". Da se razumemo, ja se apolutno slažem sa tvojom gornjom konstatacijom, oduvek su najveći problemi ležali u pretvaračima (zvučnici, gramofoni, magnetofoni) koji trebaju da prevedu ulazni signal u jednom obliku u izlazni signal u drugom obliku. Kod zvučnika, električni signal sa pojačavača snage u akustičku energiju u prostoru. Kao i kod svega drugoga, tako su problemi sa njima u celini dobro poznati, poznata su i rešenja, ali su retka jer traže ogroman trud i koštaju mnogo novaca u razvoju. Da budem specifičan, većina projektanata zvučnih kutija dobro poznaje drajvere u celini gledano, ali će ipak provesti oko 10-15% vremena na razvoj samih kutija a prepstalih 90-85% vremena na razvoj skretnice. Takvo je moje iskustvo iz vremena kada sam sa Mirkom Bevenjom iz B&M Acoustics-a razvijao moje kutije, njih smo imali za 2 sedmice, ali smo posle proveli skoro 6 meseci mućeći se sa kretnicom. Krv smo propljuvali dok nju nismo završili, ali smo dobili nominalnu impedansu od 8 Oma a minimalnu 6,5 Oma, fazni pomer od najviše -25 stepeni i frekvetni odziv od 40...18.000 Hz +/-1,5 dB (što je tolerancija studijskih magnetofona), ili ako uzmemo uobičajenih -3 dB kao granicu odziva, 36...21,000 Hz. I zadržali efikasnost od 92 dB/2.83V/1 m. Nema mngo kutija na ovom svetu koje su na tom nekom nivou, ali rezultat je maksimalna linearnost i po frekventnom odzivu i po odzivu snage (acoustic power bandwidth). Transparentnost zvuka za neverovati, a lako se uveriš, samo zameni pojačacač i odmah imaš drugačiji zvuk a isto važi i za ostale delove sistema. Tek kada ovo postigneš ima smisla birati pojačač jer sada možeš da čuješ u celini. Ponekada će te začuditi kako radi bolje nego što si misli da će a ponekada i gore, da shvatiš da tvoj pojačavač nije problem nego su tovje kutije problem, kada nema baš mnogo smisla juriti novi pojačavač. I tada se moje društvo vrlo oštro podelilo. Nekima se takav zvuk nije dopao, uglavnom su smarali da kutije nisu dovoljno živahne, da su pomalo mrtve, a drugi su se oduševljavali. Kada sam se malo zainteresovao, shvatio sam da su oni prvi mahom hajfilističari i često sakupljači opreme, dok su oni drugi vrlo petežno bili ljudi koji imaju ličnih iskustava sa muzikom, svirali su nedge ili još uvek siraju, a često se pale na ovu ili onu verziju nekog muzičkog dela. Ne vole svi linearnost, ja je volim i sve što mogu dajem na nju. A dva puta sam optužen da sam prevrio neke drugare, koji se kunu na cevi, jer su mi rekli da sa mojim kutija,a i Karan integralcem imam tipičan zvuk najboljih SET uređaja, bez ijedne manje SET-ova i sa svim prednostima tranzistoraca (velika snaga i stoga dinamika, nominalno 180W/8 Oma, do 116 dB SPL po kutiji na 1 m u sobi). Za mene, konačni komentar je dao Boki Toki Voki, koji kada ih je čuo, rekao: "U j..ote, ala ste ih zategli", bar on dobro zna koliko posla za to treba sa tropojasnim kutijom.

Da, a nagrade za svoje radove dobija onako, u prolazu. Pogledaj malo njegova kola pa onda pričaj o fenseraju, Vlado, to su primeri kako se radi minimalistički ali sa razumom. Posebno pogledaj šemu njegovog RIAA korektora i ampa, po tome je najpoznatiji. A komentar oko brzih dioda ti je baš bio zloban, on je precizno rekao da ga brze diode duže vremena nisu mnogo zanimale, ali kada ih je upotrebio pre 35 godina, zaključio je da je to bila graška i prešao je na njih i ostao na njima do dan današnjeg. Šta si ti koristio za ispravljače pre 35 godina? Oko modelovanja neke prijatnosti, skroz si promašio, on pokušava da modeluje bez pozatih izvora neprijatnosti, on ne oblikue i ne modelira da dobije bilo šta, već modelira da ne dobije poznato loše osobine. On ne tvrdi da je sedmi harmonik jedini izvor prolema, on samo smatra da je to poznato za zvuk loš efekat, loš ali nikako i jedini.