dvv

Banat, Da i tebi ne ostanem dužan. Ti si upravo onaj deo ovog otrova ma forumu, jer je tvoje poznavanje kolokvijalnog engleskog vema mali, isuvuše malo da razumeo šta je bilo rečeno. I pod silnim prtiskom tvog očiglednog neznanja, ti guraš dalje pa glavom kroz zid ako treba. Iako je uzaludno, pokušaću da rastumačim to tako da čak i ti razumeš (možda). Ja jesam rekao da je po mome mišljenju PROSEK znanja na ovom forumu niži od onog foruma iz prostog razloga što je sastav ćlanova na onom forumu i u onim temama koje ja pratim bar 70% učesnika iz redova osvedočenih profesionalaca, ali da to onaj forum čini malo npertupačnim neprofesionalcima, uprkos nazibu DIY. Koji DIY kada većina njih ima opremu kakvu imaju samo fabrike ili istražicačke laboratorije? Jesam li pogrešio? Ja i dana isto to mislim. Što se tiče servisera, njih sam odmah izdvojio, jer i oni su profesionalci kroz čije ruke je prošlo mnogo toga, pa su hteli-ne hteli morali da se izbore sa raznim problemima popravke, što je sasvim logično podiglo nivo njihovog znanja na nivo daleko viši od prosečnog člana. Istina tamo, istina i ovde. Sa serviserima sam imao bolje diskusije nego sa većinom profesionalnih inženjera. I sam si video koliko reakcije su izazvai tvoji postovi u Subaruu sa pogonom na sva 4 točka, koji ti treba da se izvučeš iz zimskog blata, ako se dobro sećam. Tačno 0 odziva. I to je tvoja mera. I tamo, i ovde.

Samo ako uzimaš Z. Botićeve uređaje, ja nikada nisam uradio bilo šta sa krijogenikom. Ne verujem u to, Ali, kao što se može videti, Z. Botić ima argumenata onoliko, pa mora da se spusti na nivo ličnih napada plitkim komentarima, koji su ga i doveli dotle da je izbačen sa Aufiofil.net foruma. I njima je dosadio. Nije lako imati preko 50 godina, živeti sa tatom i mamom, da ti rublje u tim godinama pere stara majka, nemati ni kučeta ni mačeta i još uvek biti opšte nepriznat kao samoproklamovani genije na osnovu šemica sakupljenih po Internetu. Ko zna, jednog dana će možda umeti da sam konstruiše naponski delitelj. Možda.

To je moj strujni filter, odnosno filteri, jer svaka utičnica ima sopstveni LC filter, po dva komada na svakoj pločici. Time se postiže da svaka utičnica, odnosno potrošač, bude u potpunosti izolovan ne samo od mreže, nego i od svih susednih potrošača. Čistije od toga ne može. A što se cene tiče, izvolite pa saberite koliko košta da samo kupe delovi (ako ih nađete), pa onda da pričamo. Dodajte ostale nužne troškove, kao što je kontrola kvaliteta i ulaznog i izlaznog uređaja, dodajte troškove alu kutija, poreze koje vam država neće oprostiti ni po koju cenu, pa saberite. To inače nije bilo šta nepoznato, takva vrsta filtera je poznata već najmanje 70 godina, par sitnih inovacija usmerenih uglavnom ka trajnosti i pouzdanosti, i to je to. Poređenja radi, Siemens pravi isti tip filtera, sa nešto drugačijiom izvedbom, a njihov model za 3/5 A (trajno/impulsno) kao samostalan (dakle samo sa generičkim oklapanjem filtera, bez spoljne kutije) košta €620 po komadu. Moj je koštao €500 za 4 komada, imao sam jedan sa dva i najveći sa 6 filtera. Bili su ograničeni jedino zakonski nametnutim ograničenjem od 210-240V/10A. Poslednja verzija je bila namenjena vlasnicima sa mamutskim pojačavačima i osiguračem od 20A. Moja ponuda kupcima je bila VRLO jasna - niko ne može pouzdano znati da li će nekome odgovarati ili ne. Ako ga kupite, i u roku od 14 dana zaključite da vama ne odgovara, vratite mi ga, a ja ću vama vratiti novac i pokriti troškove slanja nazad. Za 13 godina, vratio mi se samo jedan jedini komad, kvar u vidu pregorevanja Wima kondenzatora je imao samo jedan komad, a samo jedan je stradao tokom putovanja, ne znam kako i čime, ali novozelandska carina je uspela da zgnječi jedan komad. Pošto je bio osiguran i reosiguran, meni je vraćen, dobio sam i novac od osiguranja, poslao drugi čoveku, a UPS ga je besplatno odneo tamo. Da je moja ponuda bila dobra mogu da potvrde i neki članovi ovog foruma, koji su lepo pitali da li mogu da ga probaju, dobili ga i odustali ja pretpostavljam (nisam pitao zašto je to njihova stvar koja se mene ne tiče) iz finansijskih razloga. Kada je unutar zemlje, sve je mnogo lakše, pa i ja imam prostora da budem fleksibilniji. Odustao je dakle 1 od 10 koji su probali i zadržali ga. Imam i spisak proizvoda sa kojima znam da neće dobro raditi, pa uvek pitam potencijalnog kupca šta ima, ako se desi na ima recimo Jadis, od mene ga neće kupiti. U Nišu čisti napon ua jednog Karana, i Beogradu za dva Krell-a, itd. Ali ipak ga treba probati, sve sem ličnog iskustva je samo nagđanje. Previše varijabli.

Kod tebe je bio PRE osvežavanja i jedne jedine promene u odnosu na fabrički, a to je bila zamena onog groznog volume pota sa standardnim ALPS Blue. Dobro bi bilo sada da ga čuješ, iskreno, da mi je neko rekao da zamena jednog pota može do te mere da popravi zvuk, ne bih mu verovao, Donekle, u redu, ali baš toliko, nikada ne bih ni pomislio. A činjenica je da jeste, ja koji ga poznajem nisam mogao da poverujem dok ga nisam lično čuo. A da mi je bilo drago, naravno da jeste.

Budala je onaj koji je izlemio 20 tuđih projekata i misli da mu je na osnovu toga sve jasno.

Sa 8 uF, 99,99% pojačavača ikada napravljenih će ispustiti dušu ako ne uspe da mu izgre osigurači pre nego što rikne. Podrazumevam nominalni izlazni napon od 28.3Vrms, jer je to nominalni izlazni napon u 8 Oma, i možda 1V manje u 4 Oma. U tom smislu, zahtev za strujom je namjmanje 20A po tranzistoru. Tako nešto stvarno nisam nikada ni pokušao, ja obično stajem na 3 Oma nominalno paralelno sa 2 uF, jer većina ni to ne može da izvede u sinusniom režimu. Ili se aktivira zaštita, ili pregori osigurač na napajnju.

Pa znaš kako, to se bar da lako proveriti. Na izlaz uređaja staviš laboratorijski otpornik (koga si naravno pozajmio) od recimo 100W/8 pa premeriš napon preko njega. Ako daje 28.3 Vrms, onda je to okruglo 100W/8 Oma. Staviš drugi takav u paraleli pa gledaš izlazni napon, očitaš ga i odmah vidiš kko se ponaša na 4 Oma. Ponoviš sve i sa četvrtkom, da vidiš da li ima dobar oblik, da ne "zvoni", itd. Onda ponoviš sve sa oaralelno sa opterećenjem postaviš bipolarni elektrolit id 1 uF. To je reaktivno opterećenje, biće raznih stvari, a pre svega povećanje statičkih izobličenja (THD, IM). Pa opet sa 1 uF paralelno, e to će već da bude ikebana, četvrtka će daj Bože samo grubo da liči na nju. Pa ako se tu ne šlogira, opet isto sa 2 uF, a tu su struje već debelo gadne, na 10 kHz to će već biti 6-7A po tranzistoru, dakle trebalo bi da okine zaštita ili izleti osigurač. To većina neće preživeti, odnosno daće nešto, ali će to nešto biti drastično manje od nominalnog. E sada, sve to ponovi sa cevnim pojačavačem, pa da vidimo čija nana crnu vunu prede. Onda da pričamo o vatčinama, vatima i vatićima. Ko hoće, i ima strujne sonde, može tom prilikom da premeri i potrošnju struje. Predlažem i jedan bensedin pre merenja vašeg pojačavača, koliko da srčka ne prošlajfuje kada vidite šta se stvarno dešava, a vi mislili ... Video sam i čuo nekoliko legendi koje su dušu ispustile već sa 8 Oma paralelno sa 1 uF, što jeste surov test, ali ni malo redak u praksi.

Da po, svemu sudeći, u pravu si. Omov zakon i dalje važi, ali Japanci su prepredeni, pa su izgleda i njega nekako zaobišli.

Šta su to "japanski vati"? Pitam jer sam do sada izgleda živeo u zabludi da je 1 Watt = 1 Watt-u bez obzira otkuda on bio. Da li postoje i neki drugi vati, recimo americki, nemački ili srpski? Ja jesam i video i čuo razliku u izalaznoj snazi kada se sa 8 siđe na recimo 4 Oma, mnogi pojačavači ne mogu da održi isti izlazni napon, ali onda su i to vati, samo ih manje.

Ta tema me ni najmanje ne zanima, pa normalno da nisam čitao o njoj. Sem toga, ja nisam rekao da je nemoguće tweak-ovati ih, nego samo da je to dosta komplikovan i pipav posao. Što se Oppo čitača tiče, on nije relevantan jer se proizvodi samo za tržište SAD (NTSC video format). Opet, ko je čitao forum John Curl's Blowtorch Preamplifier, mogao je da pročita kako su ga vlasnici na forumu onako baš lepo popljuvali. Neko je čitao previše časopisa i reklama, a premalo utisaka ne baš presretnih vlasnika. Pošto sam ja kod sebe razveo CD i DVD/Blue Ray na dve kutije, nisam ni pokušao da slušam kombinacije jer sam zadovoljan onim što imam i ne namravam uskoro da ih menjam.

U načelu, signal iz DAC-a prolazi kroz I/V konvertor, bafer i izlazni pojačavač. U praksi, uštede radi, proizvođači kombiniju sve tu u dva, ili čak samo jedan blok. Na primer, Philips 721 za sva tri stepena koristi jedan jedini op amp, dok recimo Yamaha CDX 993 ima I/V konvertor kao op amp, bafer kao diskretan stepen i najzad izlaz kao odvojen diskretan stepen, ali zato košta kao 7 komada Philips 721.

Za Zastavu se slažem, treba ti bar 100W po kanalu da je nadjačaš, Međutim, maltene svi ostali su imali iznutra tše automobile, oa je upotreba muzike bila laka i ugodna. I pride su neki bolji modeli u gami serijski imali ugrađenu muziku, sa 4 ili 6 zvučnika, kao recimo moj Chevrolet Cruze, koji je objektivno jeftiniji auto. Nije me začudilo što ima i radio, i CD i USB utičnicu, nego me je prijatno iznandio zvuk. Da se razumemo, nije to kao kućni sistem, ali je daleko bolje nego što sam ja očekivao da će biti na osnovu iskustava sa naknadnim ugrađivajem.

Zato što DVD/Blue Ray plejera sa dobro rešenim adidio DACom ima jako, jako malo. Koliko se sećam, poslednji takav koji je imao neku Bože pomozi cenu je bio Denon 3910, pre nekih 7-8 godina. Ako se dobro sećam, iznad njega su bila još dva morela, ali su im i cene vće bile onako baš masne. 3910 je imao ukupno 7 audio DAC-ova, za stereo po dva u diferencijalnom režimu, preostala 3 za centralni i zadnja dva kanala. Plus naravno digitalni izlaz, ako hoćete da prebacite sve na neki risiver. Video deo je bio jedan od prvih sa Faroudja paketim čipova, tako da su sva podešavanja slike bila u digitalnom domenu. Slika je bila stvarno dobra, a zvuk je bio solidan, otprolike onakav kakav biste i očekivali od nekog audio CD čitača po ceni do recimo €500, a ceo je koštao €1.100 u 4Audiu.Veoma uredno i profesionalno napravljen iznutra, nema šta da mu se zameri. Koliko se sećam, DACovi si bili od Burr-Brown-a. Što se tiče tweaking-a, mislim da nije baš bio pogodan za to, jer je bio ceo urađen u SMD tehnici, dakle dobar samo za zamenu čipova i malo šta drugo.

U vezi op ampova, pomalo ste to olako uzeli. Nije stvar samo u tome koji op amp se koristi, nego i kako. Ko je pratio diskutiju na američkom DIY forumu, lako je mogao primetiti da se većina učesnika slaže oko toga da se op ampovi koriste pre svega zbog jednostavnosti primene, dakle niža cena rada i lakoća montaže. Ali istovremeno, ama baš svi se slažu da je kod praktično svih opampova najveći problem njihov izlazni stepen, koji je isuviše fizički mali i termički gadan za rešavanje da ako čovek želi da išta iradi sa njima, treba da se posveti izlaznom stepenu. Drugim rečima, da spase izlazni stepen od rada u klasi B i malo ga gurne ka klasi A, Nije slučajno što firme kao što su Studer/reVox na sve takve stepene ugrađuju diskretne spoljne tranzistore. Njih onda gurnu ka klasi A, što im daje brzinu i mala izobličenja, a sa druge strane rasterećuju silikon u samom op ampu od nepotrebnih stresova. Tvrdim da će čak i neko banalno kolo, tipa LF356, svirati daleko bolje sa tim dodatkom od 2 diode, 4 otpornika i jednog kondenzatora po kanalu, te 2 komplementarna tranzistora (na primer, BC 639/640), što nije baš nešto mnogo ili besno skupo. A razlika u kvlitetu zvuka će biti mnogo bolja i lako prepoznatljiva.

Koga baš zanimaju op ampovi, treba da pročita tekst koji je napisao Samuel Groner, u kome procenjuje op ampvoe sa aspekta audio tehnike: www.sg-acoustics.ch/analogue_audio/ Bogato oppremljeno rezulatima taznih merenja koji ilustruju zaključke. Biće iznenađenja.

Donja slika jasno pokazuije i zašto ti je bila omiljena.

Na žalost, bedna kopija, uprkos odličnom Kevin Spacey-ja, istoimene britanske verzije mini serije sa pokojnim Ian Richardson-om. Do zla boga razvučena i vrlo brzo dosadna i predvidiva.

Moj problem je u tome što sam pročitao knjige Gerorge Martina "A Game of Thrones". Meni ni one nisu bile bog zna šta, a serija ih je još više unakazila do nivoa neprepoznatljivosti. Ja sam ih kupio greškom, bile su na štandu za naučnu fantastiku, gde im svakako nije bilo mesto. Serija jeste urađena baš bogato, sa puno eksterijera i efekata, zanatski jako dobro, valja priznati, ali ja nikada nisam bio ljubitelj izmišljene kvazi istorije, i plitkih aluzija kao ne možemo da pogodimo da se kuća Lanistera odnosi na kuću Lankestera, itd. Meni se dopada (relativno) solidna serija "Castle", pre svega zato što volim da gledam kanadskog glumca Nathan Fillion-a. Ko je gledao SF film "Serenity" iz video kluba, setiće ga se kao kapetana Mal-a. Kod nas se ne zna, ali to je završnica serije "Firefly" koja kod nas nikada nije prikazana, ali ko je baš ljubitelj, može da je prekopira od mene, mada nema prevod. Na žalost, snimljena je samo prva sezona, jer je studiji nisu naručivali dalje, pa je ukinuta. To je omiljena kreacija Joss Whedon-a, autora serije "Bffy The Vampire Killer" i "Angel", u kojoj je debitovao David Boreanaz, kasnije poznat iz serije "Bones". Sam Wheedon je jedan od koautora sadašnje serije "The Strain". Moje veliko razočarenje je serija "The Strain" glavnog autora Gullermo del Torros-a. Reklama je bila gromoglasna, kao čovek je genije, a servirana nam je još jedna iz beskrajnog niza varijacija na temu vampira, ovaj put su oni vanzemoljci. Idi begaj. Vampiri su valjda jedina stvar koju svet ima, a Amerikanci nemaju, pa su opsednuti time. Na žalost, nema neke serije na TV koju bih baš onako pažljivo pratio. Sve je to već viđeno dosta puta.

Kada je pre dosta godina elitna britanska firma Chord prikazala njihov tada najjači model pojačavača snage, koji je imao prekidačko napajanje, krenula je masivna rasprava oko toga da li su ona uopšte podobna za audio tehniku. Većna je bila protiv, manjina za. Chord je objavio tada neke osobine tog napajanja, sa ciljem da dokaže da ona mogu biti jednako dobra, pa i praktičnija (zbog kliznog ulaznog napona) od klasičnih napajanja, a jedan od glavnih argumenata im je bila činjenica da se niko nije žalio na njihov pojačavač snage u vezi bilo čega. Vremenom, iskristalisao se stav da ona mogu biti jednako dobra, ali da se tada gubi prednost niže cene i da se lako može desiti da budu čak i skuplja. Bilo pa se priča, a u međuvremenu, SMPS napajanja su postala normalan sastavni deo DVD i Blue Ray čitača. Ne sećam se kada sam video neki primerak njih sa klasičnim napajanjem. Verujem da će se taj trend nastaviti, jer na količinu, takva napajanja jesu jeftinija od klasičnih, a druga prednost im je što se uglavnom lako prave putem robota, čime se štedi i na troškovima ljudskog rada i na vremenu.

Isitna. A razlog je "štednja", trafo i elektroliti se ne vide spolja, a brdo LEDova se vidi, i šljašti, impresionira kupca "visokom tehnologijom". Još gore, taj spisak "štednji" ide dalje, pogledaj samo na šta liče ovi današnji hladnjaci u odnosu na one od nekada - neozbiljno. Iskreno, ne verujem da bi bar 80% današnjih pojačavača izdržalo stari IHF200 test, koji kaže da se pojačavač drži na 1/3 nominalne snage 30 minuta, pre nego što se izmere perofrmanse. Smem da se kladim da bar 80% uređaja ne bi izdržalo tih 30 minuta a da ne okine zaštita od pregrevanja. Dok je moj stari Marantz 170DC to izdržao bez problema, e ali on sa svojih 2x85W/120W u 8/4 Oma ima dva masivna alu hladnjaka, još masivniji trafo (glavni osigurač 3.25A/220V) i težak je zdravih 16 kg. Tako se nekada radilo.

Kamo lepe sreće, ali na žalost, i proces gušćeg pakovanja ima svoje granice. 2-3% je otprilike maksimum ako je početno sabijanje bilo urađeno kako valja.

A ko i kako će da ga balansira?

Nisam ga lično otvarao, ali mi je rečeno da je jezgro torusa ne od limova nego od sinterovanog materijala. To znači da je i papreno skup, ali i da ima manju izlaznu impedansu od bilo kog klasičnog torusa slične nominalne snage, te da ima granicu zasićenja ne 20 ili 30% iznad nominalnog, nego da je na oko 2,2 puta od nominalnoga. Ima tu još jedna caka - ko je radio sa sinterovanim materijalima, a ja jesam preko mrežnih filtera jer oni imaju sinterovana jezgra, zna da je to materijal koji vremenom i propuštanjem struje teži da sve više sabija sinterovani materijal, tako da dobijamo paradoks da on vremenom DOBIJA na performansama. Nije to sad ne znam šta, posle recimo 2 ili 3 godine, biće pomeren za 2-3%, za toliko će mu se smanjiti izlazna impedansa i nominalni kapacitet. Moj filter, napravljen 2003. godine, ima krivu otsecanja bolju nego kao nov za 3% ove godine.

Osigurač 101, prvi na redu ispred trafoa, je naveden kao 5A za napone od 210V do 250V, pa ti sada vidi kako je dobijena vrednost potrošnje od 220 W. Ne prebacujem ti, to svarno piše u servisnoj šemi, ali ko god da je pisao taj tekst je očigledno slepo prepisao taj podatak, bez ikakve provere. To je, prema EIAJ (japanskim) industrijskim standardima njihova čuvena "prosečna snaga", jer kako god da gledaš, 5x220 je malo više od 220 W. Po meni, takav sistem deklaracije je besmislen i glup i smišljen da zadovolji zelene oko manje potrošnje.

Stein, koliko je "dovoljno" zavisi od toga kakve kriterijume izlaznog opterećenja postaviš, tj. koliko snage koliko dugo u kakvo radno opterećenje. Sa olus strane, što je pojačavač robusniji i tolerantniji, imaće veću snagu u kompleksna opterećenja, a sa minus strane, da bi to mogao da izvede, tražiće progesivno sve jače izlazne stepene propraćene sve većim i robusnijim napajajima, odnosno po sve većoj ceni. Kada ćovek pravi nešto za sebe, ak ne planira promenu kutija, može naprosto da im premeri impedansu i faznu krivu da azna koji najgori slučaj ga čeka ida prema tome odredi potrebnu snagu. Poizvođačima je nemoguće, jer jednostavno nemaju načim da znaju šta će ko korsitit kao zvučne kutije i sa kakvim osobinama. U mom slučaju, ako pravim pojačavač snage za moje primarne kutije (B&M Acoustics 1041), mirne duše mogu da računam na impedansu od 6,5 Oma sa faznim pomerom od -25 stepeni, što kada se preračuna daje ekvivalentnu impedansu od 5 Oma. Za to su mi realno dodljna dva para MJL izlaznih tranzistora. Ali, ako pravim za moje stare AR94 kutije, kada preračunam fazni pomer kao ekvivalentu impedansu, dobijam pomalo depresivanu brojku od 2,2 Oma, za šta mi već trebaju 4 para MJL izlaznih tranzistora i bitno snažnije napajanje. I sve to samo da bi pojačavač održao isti izlazni napon i pri tako maloj impedansi. U svim slučajevima, za 28,3 Vrms, ili ekvivalent od 100W/8 Oma, dakle ništa posebno impresivno. Da bih ispoštovao granicu od 110 dB SPL/8 Oma/1m, koliko se smatra da normalan CD čitač može da dođe sa kvalitetno narezanim CD-om, trebaju mi kutije sa efikasnosti od 90 dB SPL/2.83V/1 m. Za AR kutije, kratak sam za 2 dB jer im je efikasnost 88 dB/2.83V/1 m. Sa B&M kutijama, u boljoj sam situaciji jer su efikasnije sa 92 dB/2.83V/1m, pa čak imam i malu rezervu snage. Dakle, za mene, "dovoljno" snage je kada se uzme nomnalna efikasnost zvučnih kutija i kada se snimi njihovo ponašanje pod realnim uslovima rada (impedansa/fazni pomer) i njihova nominalna snaga po deklaraciji. Uzimajući primer popularnih favorita, na primer B&W DM60x, nominalno 8 Oma, minimalno (po proizvođaču) 3.3 Oma, fazni pomer nepoznat. Uzmimo da uopšte nema fazni pomer, sa muzičkim signalom od 28,3 Vrms to traži (28.3:3,3) 8,57 A, što daje špiceve snage od cca. 250W u 3,3 Oma. E, onda je dosta, jer će tek tako dati pojačavač biti u mogućnosti da u potpunosti pobudi taj zvučnik. Ne znam kao ste vi računali, ali sama postavka da je kutija ravno 8 Oma je čisto teorijska, 8 Oma ima samo laboratorijski otpornik, svaki realan zvučnik je bitno složeniji. Pogledaću, negde imam grafički prokaz standardnog IHF200 zvučničkog modela, ali još bitinije, imam prikaz onoga što u firmi NHT smatraju uobičajenim moduluson impedanse nominalno 8 omskih dvosistemskih kutija, ma to ni ne liči na standard. Oba sam skinuo sa američkog DIY foruma, na kome se baš o tome pričalo nadigačko i naširoko nema dva meseca od tada.