dvv

Naprotiv, Trotere, i ja sam te baš tako i razumeo, da razmišljaš da napraviš nove verovatno drugačije kutije sa drjaverima koje već imaš. U idealnom slučaju, da zvuče bolje od onih koje imaš. Upravo zato sam i rekao da ako iko tako nešto može da izvede od ideje do kompletnih zvučnih kutija, to je Boki Voki Toki. Samo sa njime treba razmotriti šta, kako, kada i pošto.

U Srbiji ćeš biti legedna samo ako zakažeš pleh orketar i deliš besplatno somun sa kajmakom.

Za 1uF ne znam, ali znam za likove koji su napajanje sklopili od 62 elektrolita od po 470 uF. Neki Ameri, ima tome 30-ak godina. Kada su ih pitali zašto baš ti elektroliti i zašto njih toliko, oni su mrtvi hladni rekli: "Pojma nemamo, ali to stravično dobro zvuči."

Ti kako hoćeš, a da sam ja tvom mestu sa svim tim u ruci, porazgovarao bih sa Boki Toki Vokijem (Borisom). Ako iko može od toga da napravi išta izuzetno, to je on. Sedi i porazgovaraj, nemaš šta da izgubiš, a imaš mnogo da dobiješ. Samo ne zaboravi da poneseš sve podatke za drajvere ili bar njihove tačne oznake.

Trottere, dobro ti kaže Zek, ne čačkaj mečku pod prečku. Jedino što bi možda mogao da uradiš jeste da zameniš sada već sigurno trošne kondenzatore na skretnici, time ćeš ga samo vratiti bliže početnom stanju. Ako te baš svrbi buđelar, pljusni parice za neke super duper kondenzatore.

Uopšte nije nužno tako. Stavi na pod debeo tepih i zavese od zida do zida sa jedne strane, i dobićeš divno filtriranje visokih, ima samo da se šlognu. A ne može se reći da to nije realno, dosta ljudi ima tepihe po stanovima i tako sreene zavese. I eto ti problema - kako odrediti "tipičnu" ili "prosečnu" sobu. Kakvu god da uzmeš, neko će te psovati, recimo naj koji je umesto zavese ostavio ogromno prozorsko staklo, a tepih nikada nije ni imao.

Izvini Kojo, ali bas od 10" nema veze sa previše basa u BR kutiji, odnosno ima u loše projektovanim kutijama. 10" ako je dobrog kvaliteta u dobro projektovanoj kutiji će te u sasvim običnoj sobu od 14 kv.m. odvući sam po sebi čak i ispod granice rezonanse sobe, što je dobro jer će ono što dibiješ biti čisto kao suza. To je fama koju su lansirali oni koju su shvatili da taj kvalitet basa podražumeva drajvere koji su 2002. koštali €240 po komadu, što bi danas bilo otprilike €340. Dakle, €680 samo za basove, što je dva puta veća cena od celod Troielsovom projekta kutije. Da se ne lažemo, ko hće High End zvuk moraće da plati i High End cene i tu nema boga. Za sve navedno, izvoli doći kod mene i uveriti se sam svojeušno. Sa tvojim muzičkim materijalom. Ili pitaj Boki Toki Vokija (Borisa). Njegov kometar je bio "Au, j..o te, ala ste ga ispeglali!" Ali je bio mudar, pa me nije pitao koliko vremena i rada nas je to koštalo ("mi" - Mirko Bevenja iz B&M Acoustics i ja). Sigurno zato što je znao da će se tu raditi o mesecima posla. A da 10" bas može biti jako dobro rešenje u kompresionoj kutiji bar ja znam dobro, imao sam 10 godina AR5, koji je jako sličan odelu 3A Improved, sem što umesto basa od 12" ima bas od 10", ali za uzvrat impedansa mi nije 4 ego 8 Oma. Sjajna kutija, koju je zamenio kasniji model AR94, prvi zvučnik na svetu koji je 2,5 pojasni.

Ako smem da primetim, nedovoljno debeo (provodljiv) kabl za napajanje u ekstremnim slučajevima može ostaviti napajanje pojačavača "gladnim" struje. Nemojmo zaboraviti da bar 80% potročene snage ode na bas registre. Ako napajanje ne može da povuče koliko mu treba, basovi će ostati uskraćeni, ali ne i srednjetonci i visokotonci, koji traže daleko manje energije. Time dovodiš reprodukciju i debalansiran položaj, srednji i visoki traže manje snage pa će biti pošteđeniji od nedostataka od basa, a što ti čuješ kao debalansiran tonski zvuk. Ako su ti srednetonac i visokotonac sada smireniji, to je jaka indikacija da čak i njima nedostaje pobuda. Inače dosta česta pojava u takvim slučajevima, koji se mogu desiti i sasvim nezavisno od kabla za napajanje, recimo čak i onda kada bitno pojačaš glasnost, mada problem može jednako oticati i od pojačavača, i od zvučne kutije. Što otvara novu mogućnost da je ovo što sada slušaš, bez obzira što je tebi to prijatnije, zapravo lažno stanje normalnosti koje veštački menja stvarni zvuk kutija. Upravo zato da se to ne bi dešavalo, većina ljudi ide na što veći presek kabla, po mogućnosti bitno jači nego što će ikada stvarno zatrebato. Time se smanjuje impedansa veze utičnica-uređaji koliko može. Normalan OFC kabl je obično sasvim dovoljan, neje nužno imati neki magični super-duper kabl, ali je poželjno imati dobre utičnice sa obe strane tog kabla, da se ne klimaju i ne šetaju, jer bi to moglo dovesti do varničenja (jezikom majstora "šmelcovanja") sa tragičnim posledicama. Zbog tog efekta je moj supruga uspela da spali najbolji notebook računar koji sam ikada imao pre 25 godina.

Peđa, sve je to lepo i fino, ali gde je speifikacija struje koju može da provede sa recimo 220V napona? Mnogo kablova može da provede i više od 400V, samo je pitanje sa koliko ampera struje? Zato sam i rekao da se pogleda deklaracija glavnog osigurača ispred trafoa u pojačavaču, koji je obično najveći potrošač u sistemu, amada strogo gledajući, trebalo bi dodati i sve ostalo povezano za taj izvod (ako ičega ima).

Koliko je meni poznato, mrežni napon je kod nas zvanično 220 V, 50 Hz, a ako već nije, uskoro će bti 230 V, 50 Hz da bi se uklopio u evropsku mrežu. Kod mene u stanu je 222...224 V. Valjda zato što mi je lokalna trafo stanica 50 m od kuće. Ti dakle koristš telefonski kabl za napajanje uređaja. Kako misliš da će ikada moći da zadovolji potrebe pojačavača u bilo čemu glasnijem od šapata? Pogledaj vrednost glavnog osigurača, ne verujm da je manja od 3.25A. Dakle, samo malo jače podloži pojačavač i poslušaj šta se dešava sa zvukom. Neće biti problem napon ni izbliza toliko kao prateća struja, što može dovesti do opasnog grejanja kabla i na kraju njegovog topljenja. Pusti pojačavač da radi malo glasnije nego obično, pa pipni kabl posle desetak minuta, garantujem da če biti najmanje topao, a već to ne sme da se dogodi.

Speaker Cable Gauge Nominal Min Cable size (mm2) for distance: speaker 8' 16' 25' 32' 65' (feet) impedance 2.5m 5m 7.5m 10m 20m (metres) 8 1.25 2.5 4.0 4.0 10 mm2 16 0.75 1.25 2.5 2.5 6 mm2 Evo, da se ne mučite, preneseno iz pomenute knjige, str. 367. Pazite, nedostaju proračuni za impedansu od 4 Oma, koja bi tražile još deblje kablove. Sasvim je jasno da je telefonski kabl baš onaj pravi - ako je razdaljina između pojačavača i zvučnika 5 cm.

Samo niko ne reče koliko su dugi ti kablovi, dozvolićete da nije svejedno da li su po dva metra ili 6 metara, kako zbog rasporeda sobe recimo kod mene mora da bude. Niko ne reče kakvu nominalnu, a sačuvaj bože da još navede kakvu realnu impedansu oni treba da pobuđuju, kakva je induktivnost i kapaitativnost tog kabla po metru dužinskom, itd. Ako ne znate, pogledajte u knjizi Ben Duncan-a "professional Power Amplifiers" tabelu koja navodi kakve debljive treba da bude kabl u zavisnosti od dužine kako bi imao zanemarivo male prenosne gubitke. Začetnik teme spomenu da mu je bas sada bolji - da to nije možda zato što je upravo rasturio damping faktor pojačavača sa prevelikom serijskom impednasom, pa pojačavač polako gubi kontrolu nad bas drajverima? Kaže da su mu visoki sada mirniji i manje napadani - da to nije možda usled velikog kapaciteta kablova, koji se sada ponaša kao fiter visokih oho-ho unutar čujnog opsega? Po meni, on sada sluša specifično obojenu verziju izlaznog signala sa pojačavača. Ako se njemu to sviđa, to je sasvim u redu, ali mislim da bi u nekom drugom sistemu to bilo nepoželjno. Ni jedan kabl ne sme da se čuje, a još manje sme da postane usko grlo. Na primer, moja stari AR94 zvučnici imaju nominalnu impedansu od 6 Oma, ali i minimum od 3,2 Oma sa mao više od 1uF paralelnog kapaciteta na skretnici. Ne znam kako bi 7 licni, koje teorijski mogu da provedu po 1A vršno, odnosno 0,7A trajno, prenelo 12,5A vršne struje koliko kutije traže u špicu, a moj pojačavač snage može u impulsima da isporuči preko 100A vršne struje. Zato koristim kabl od 2x256 licni, presek 5,5 kvadrata, jer hoću da čujem sve onako kako izlazi iz pojačavača snage, i to sa dužinom od 2x6 metara. Ko ovde misli da je prelazak na OFC tehnologiju bakarnih provodnika čist hir ili trgovačka fora?

Kojo, ne moraš da imaš gluvu sobu, koja j i sama jedna simulacija otvorenog zvučnog polja, AR je svojevremeno merio sopstvene kutije bukvalno na livadi, postave zvučnik na teleskopski pijedestal, montiraju mikrofon kako treba, pa podgnu zvučnik na nekih, ako se dobro sećam, 4 ili 5 metra visine. Bilo je i slika po katalozima firme. Za one koji stanuju u gradu, i to je ozbiljan problem, sretni su oni koji žive na salašu. Meriti u sobi nužno unosi i efekte sobe, dakle daje specifičan odziv u baš toj sobi. To se može malo popraviti jedino sa bar tri uzorka soba i izvlačenjem nekog proseka, s tim što i to treba navesti kao "tipičan odziv u sobi od ....m3". SVE je bolje od zaglušujuće tišine, koja uvek otvara vrata širom raznim pretpostavkama i nagađanjima.

Same skretnice su notorni žderači snage, gubitci na njima lako dostignu i prestignu 3 dB. Što se Troelsa tiče, koji jeste dobar, ko zna, možda se odrekao donje ekstenzije u korist malo veće efikasnosti. Šta navodi kao odziv na +/- 3 dB? Da li uopšte išta navodi? Poenta je, tvoja matematika o 87-88 dB stvarne efikasnosti je vrlo verovatno sasvim tačna. Istina, za kućne uslove to nije ništa strašno, ako vlasnik nije nagluv.

Oko računice efektivne upotrebljivosti zvučnih kutija - vodi računa da je dosta relativna prema ambijentnoj buci. Nije isto ako živiš na nekom jako bučnom bulevaru ili u nekom tihom kraju. Ja na primer stanujem na uglu koji je 25 godina bio najbučniji u Beogradu, pa je nivo realno potrebne snage jako varirao između recimo podneva i večeri, a kamo li noći. Otud moje interesovanje za relativno efikasnije kutije.

Mada često jeste baš tako, truli kompromis ili dobar izgovor. Već decenijama adiofilski deo društva kuka kako je 16-bitna rezolucija prepuna kompromisa i kako nam treba više, a sa druge strane forsira se MP3 koji samo dalje obara rezoluciju. To možda i nije najvažnije recimo u automobilu. u kome su uslovi za slušanje ionako poremećeni zbog drugih prioriteta, ali kod kuće ne bi trebalo da je tako. Hajde da se ne lažemo, MP3 svoju popularnost nudi upravo kompresiji, koja download ćini brzim i lakim, i iznad svega jeftinim, jer belika većina korisnika juri kvantitet a ne kvalitet. Iako je i to sada prevaziđeno ugradnjom USB portova u auto audio susteme propraćeno padom cena memorijskih stikova, što meni recimo omogućava da svu muziku za auto držim u punom formatu, najzad onaj stik ima 16 GB bez problema. Tako da sam u potpunosti izbegao MP3 format.

Progster: Nema problema, mi ćemo biti kod mene u svakom slučaju, pa ako budeš mogao/hteo, javi se samo da ti kažem gde sam bilo kada do tog doba.

Ako ti nešto znači, Boki Toki Voki će biti kod mene u nedelju popodne, pa ako se pojaviš, možeš da ubiješ dve muve jednim udarcem. I da čuješ AR94, i da malo preispitaš Borisa. Kafa i sokovi se podrazumevaju.

Progster, Sada kada si se naslušao svih saveta od većeg broja ljudi, vreme je da se ipak nekako odlučiš. Ako za trenutak zanemariš kometare tipa "visokotonac X je bolji od visokotonca Y", koji su navođeni bez ikakvih obrazloženja zašto bi to trebalo da bude tako, ja bih ti predložio sledeće: 1. Prvo donesi odluku da li baš pošto-poto hoćeš sam da praviš ili je ipak pametnije kupiti gotovo na KP ili tako negde; 2. Pre nego što doneseš odluku, pokušaj da posvetiš recimo mesec dana obilazeći i slušajući tuđe zvučne kutije. Jeste da su one deo osređenih sistema, koji će sigurno biti drugačiji od tvoga, ali opet možeš da stekneš nekakav utisak ko kakmo radi, firme u načeku teže da se drže jedne određene koncepcije zvuka, pa koliko može za date pare. Ako želiš, možeš da skoskneš i do mene, trenutno sam u nekom "vintage" tripu, pa slušam moje stare AR94 kutije; 3. OBAVEZNO zamoli kod svakoga kod koga odeš da ti nakratko odrvne kontrolu glasnosti bitno više nego što bi normalno slušao, da vidiš da li se zvuk menja po tonalitetu (inače VRLO česta pojava kod komercijalnih pojačavača ali i kutija): 4. OBAVEZNO ponesi sa sobom neki CD koji dobro poznaješ i koji rado slušaš, kako bi ti bar program bio poznat, jer ostalo neće biti (druga prostorija, druga akustika, drugi sistem); 5. Ne bilo loše da nakon slušanja staviš na papir neke tvoje impresije, jer akustička memorija prestaje da bude pouzdana već nakon 15 minuta, pa nije loše osvežiti pamćenje; 6. Pazi i na to kakav je ostatak sistema, jer će pojačavač od 40W i cenom od recimo €100 prirodno zvučati drugačije i najčešće lošije od pojačavača koji daje 150+W/8 i košta €500 i to ako ga nađeši osvežiš za daljih €200; 7. Pod obavezno otidi to Boki Toki Vokija i poslušaj malu kutiju koju je on konstruisao sa Morel drajverima.Njena cena otprilike dva puta veča od tvog budžeta, ali ćeš čuti što ćeš malo gde imati priliku da čuješ, što će staviti mnoge priče ovde ispričane u neko realnije svetlo, jer to je zvuk koji ćeš ti čuti, a ne tuđe prepričavanje utisaka o nečemu; 8. JAKO se potrudi da u onome što slušaš bude i nekoliko tropojasnih sistema. Oni jednostavno zvuče drugačije, ne uvek i bolje od dvopojasnih, ali kada rade bolje od njih, onda često rade mnogo bolje, posebno u srednjim tonovima koji su kritični; Onda idi kući i saberi svoja iskustva. Ako ti se na spisku onoga što ti se dopalo nekoliko puta nađe ista firma, onda je to jaka indikacija da se tebi sviđa ta vrsta zvuka. Onda kupi to. Ako možeš, poslušaj i manje kutije nemačke firme Canton. Ima ih na KP u rasponu cene od 70 do 300+ eura. Starili modeli su kompresione kutije, što znači da najverovatnije nemaju aresivne basove, već prilično čist bas do onde dokle ide, a to je tiično do oko 50 Hz ako je bas od 12" (30 cm). One možda nisu najbolje, ali su sigurna kupovina jer su se bar trudili da budu neutralni. Ako pak baš hoćeš sam da praviš, onda odaveri neki projekat i drži ga se kao pijan plota, posebno izbegavaj tuđ kataloški odbir drajvera, to brz puz u debalansiran zvuk, drajveri nisu nešto što se olako menja.

I ne samo DIYera, nego svih audiofila. Vremenom, ljudi stiču sopstvena iskustva, naslušaju se svega i svačega, pa se normalno lakše snalaze i oko artikulacije sopstvenih preferencija. Ljudi nauče da prepoznaju sopstveni ukus nezavisno od firme proizvođača, cene, izgleda, itd. Problem ovde je upravo nedostatak tog nezamenljivog ličnog iskustva. Tannoy je dobar primer. Lično ih i volim i poštujem, ali sam svestan njihovih prednosti i mana. Prednost im je njihov dvostruki koncentrčni bas i visokotonac, koji imaju magnete u savršenoj ravni, pa su stoga fazno poravnati kao malo koji durig. A mana im je upravo to pozicioniranje visokotonca, je je njegovo polje zračenja ograničeno bas membranom, pa i mala odstupanja od idealne prave linije dovode do velikih padova u odzivu. Mislim da je upravo to razlog što sa tim kutijama imamo dva jasna pola, ko ih voli voli ih do daske, a ko ih ne voli neće ih nikada ni voleti. Lično bih za ljubav te fazne linearnosti odustao od širokog polja rasprostiranja visokih tonova, ali meni se to može, jer ću ionako ja biti jedini slušalac bad 90% vremena, pa mi je lako da ih okrenem ka sebi malo više.

Lično mislim da su to najbolje zvučne kutije koje nam je Sony ikada dao za neke normalne pare. I u celini bolje od većine ponude u toj klasi cene.

Pravo da ti kažem, ja te nikada ne bih odgovarao od Visatona. Imao ih je jedan moj drugar, i to ne neki besni model, već neki oko sredine, tropojasna kutija sa basom od 8" iliti 2o cm, koje je napravio na bazi kita koji su nudili. Držao se planova kao pijan plota, samo je promenio preporučenu debljinu MDF-a sa nekih 18 mm na nekih 22 mm ili tako nekako. To, i dugo se igrao sa unutrašnjim dampiranjem, dodavao, oduzimao, slušao dok nije došao do neke vrednosti koja se njemu dopadala. I mogu ti reći da je to jako, lepo radilo, meni se čini i bolje nego što je on od nje očekivao za te pare. Jedina "kvaka" je bila u tome što je ona deklarisane 4-8 Oma, a u stvari je daleko više 4 nego 8 oma, što znači da se od pojačavača očekivača dobra strujna sposobnost. Quad 405 tu baš nije najbolji, ali ako ti ne trebaju jako veliki zvučni pritisci, pa stoga ni neka velika snaga, ne bi trebalo da bude problema. Meni se dopala jer nemam ćesto prilike da čujem tako dobro tonski linearne kutije, posebno ne za te pare. Ne znam sadašnje stanje, ali ranije ih je zastupao Dayens. Razmisli ti o tome.

Utoliko bolje, bar se nadam da će eksperimentisati i svim, pa i sa skretnicom. Ako bude dovoljno uporan, a meni izgleda da jeste, pogodiće kako treba. Slažem se i za eksperimentisanje, ja volim da eksperimentišem na sopstveni pogon jer sam bar oslobođen stresa odgovornosti nekome za uložene pare. Na stranu što to i jeste najpoštenije. Većina radova ozbiljnih ljudi za koje ja znam je na kraju ispala jako dobro.

Loše projektovana i izvedena skretnica - sigurno. Ali i obrnuto, dobro projektovana i izvedena skretnica (najređa vrsta) je prijatelj zvučnih kutija u oba smera, i prema drajverima unutar kutije, i prema pojačavaču koji treba da ih pobuđuje. Prema drajveramima jer ih drži u za njih optimalnom režimu i smanjuje fazne pomere, a prema pojačavaču jer ga oslobađa iznenađenja u vidu faznih pomera i jer mu drži impedansu komforno konstantnom i na višem nivou vrednosti. Samo treba umeti i pomiriti se sa dugim i napornim periodom razvoja skretnice i interakcije sa drajverima. To traje doslovno mesecima. Pitajte Boki Toki Vokija.