dvv

Vrlo lako moguće, ne poznajem ni jednu od dve pomenute komponente i ne mogu da diskutujem. Mada, Tannoy kutije, koje inače dosta volim, nisu baš poznate po svojoj linearnosti i koliko ja znam, umeju da budu ćudljive. Nema veze, meni se i dalje u celini sviđaju zbog koherentnog zvuka i osećaja lakoće sa kojim rade. Izgleda da veza Luxman-HK PA2400 pruža veće mogućnosti, pošto su oba uređaja u fabričkom stanju, (za sada) ništa menjano, čak nisu ni osvežavani.

Davore, poštujem tvoje mišljenje, ali se ne slažem. Po meni, to je jedan čak izuzetno dobar uređaj, ali ne zaboravi da će krajnji rezultat zavisiti i i od pojačavača, i od zvučnika. Ako tu nije sve kako treba, može C-03 da bude najbolji na svetu, rezultat će izostati. Pošto u kući imam još tri predpojačavača snage ni malo jeftine klase, i više pojačavača snage, imao sam čime da ga sa mirom poredim. I to unakrsno sa tri veoma različite zvučne kutije. Kada on ispadne dobar čak i u kombinaciji sa svim pojačavačima snage već prema njihovim mogućnostima, onda je on za mene dokazano dobar. A pošto sve to i danas imam, lako mogu da ponovim bilo koju kombinaciju. A glavna referenca su mi ipak moje kutije B&M Acoustics 1041, koje su napravljene u saradnji sa Mirkom Bevenjom iz te firme, na osnovu mojih zahteva i nekih opštih nacrta, koje smo posle on i ja razradili. Rezultat su kutije koje u opsegu 40-18.000 Hz odstupaju od idealnog za jedva +/- 1.5 dB, a jedna od druge najviše +/- 0,5 dB (mereno po industrijskim standardima, to je +/- 3 dB 36-22,000 Hz), moj cilj je bio da našravimo najbolje kutije koje umemo, sa što užim tolerancijama. Jedino tako mogu da budem siguran da one mogu što je realno moguće iz njih izvući, pa da mi onda one budu referentna tačka. Da ne razmišljam šta i kako, nego da ZNAM šta jeste moguće. Nešto mora da bude tačka osnovice za poređenje, za mene su to zvučne kutije, koje su obično najslabija karika u lancu. A ako one omanu, ni najbolja elektronika ih ne može spasiti. I obrnuto, one će pokvariti rezultate čak i najbolje elektronike, Po zvuku, H/K Citation 21 je jako blizak Luxman-u, ali potpuno poređenje nije moguće jer H/K ima problema sa mehanikom, potenciometrima i preklopnicima. Dok ih ne zamenim, nemam načina da znam šta šlajfuje, elektronika ili mehanika. Marantz 3250b je dobar, ali nema onu ambijentnost koju ima C-03. Philips AH 280 je fenomenalno napravljen, ali jednostavno nije iste klase, uprkos predivnom spoljnom izgledu. Mislim, ali za sada ne znam pouzdano, da bi se on mogao prepraviti da bude mnogo bolji, ali otom-potom. Šta koristiš kao pojačavač snage, a šta kao zvučnike?

"kvragu, nema ni topova ni narodnjaka, oni idu daleeeko niže s muzikom od ovog grafikona!" Jeste, u pravu si Nema im ni oznaka koliko nisko im idu dekoltei.. Valjda zato što je tu skalu merio Francuz koji je član pariskog konzervatorijuma, pa prirodno nije čuo za naše "zvezde".

Vidim, bas i kontrabas se ne računaju u niski opseg... Očigledno, Ima ljudi kojima ni crtanje nije dovoljno. A sigurno nisu ni primetili harfu, za koju se ljudi često čude zbog toga koliko nisko može da siđe. A još manje su primetili oznaku na donjoj skali koja označava koliko nisko može da siđe običan klavir (glasovir, ake se dobro sečam).

Frekventni opseg muzike

Vlad, izobličenja su jedno mešano meso. Poznato je da našem sluhu gode izobličenja parnih harmonika, a da nam ne prijaju izobličenja neparnih harmonika. It diskusije na američkom DIY sajtu, malo po malo se odredilo da su od neparnih harmonika najgori 5-ti i 7-mi harmonici. Jednostavno, korelacija između njih i našeg suha je takva, a jedino iole racionalno obajšnjenje je da su to veoma visokofrekventni fenomeni koji umeju da zbune pojačavače. 7-mi harmonik od 20 kHz je ipak već 140 kHz, bar teorijski, jer u stvarnosti nema prirodnog OSNOVNOG tona pri punoj snazi izna 10 kHz, ostalo su harmonici. Sa druge strane, odavno je dokazano da nam harmonici i te kako trebaju, jer dosta često su oni ti koji nekom zvuku daju "boju". To je jedno od mogućih objašnjenja ljubavi prema cevima, jer iako one poprično izobličavaju, to se dešava uglavnom sa parnim harmonicima. Nelson Pass je jednom tamo čak izjavio da on voli da pusti pojačavač da ima malo izobličenja jer mu takav zvuk više godi od sterlnig zvuka sa realno potisnutim svim harmonicima. To je onda svako shvatio na svoj način, ali u celini, opšte je prihvaćeno da je najneutralniji zvuk onaj u kome su SVI harmonici jednako potisnuti. Mali paradoks, jer to isto su tvrdili i Otala i Lohstroh još 1973. godine. No, najveći deo te priče je uopšte bitan samo za one koji se bave projektovanjem. Čovek koji koristi gotov uređaj tu malo šta može, ima ono što ima, pogođeno kako je pogođeno, i to je to, eventualno jedino što može da uradi bez većih zahvata jeste da poboljša napajanje, što će sigurno popraviti i stvari sa izobličenjima jer će olakšati posao pojačavaču. Možda ne drastično, ali će sigurno biti bolje, pa makar i za malo. Oko teze sa kalifornijskom žurkom, ma gde me nađe. Decenjama pitam ljude - šta mislite, kako će zvučati neke recimo kutije napravljene na Severu Evrope, gde polarna noć traje 6 meseci, ili u Kaliforniji, gde čovek kada ustane vidi sunce, more i kupačice na plaži (k'o u pesmi "peaches on the beaches")? To sigurno nije apsolutno poređenje, ali jeste neka verovatnoća, pođite od sebe, kako biste se vi osećali po mraku ujutru i po suncu. Možda ja preterujem, ali meni najveći deo proizvoda iz Skandinavije deluje hladno i pomalo nezainteresovano. Rekoh to, a sada ponavljam, umeju oni da iznenade, one Tandberg 5020 kutije bih danas kupio da mogu. Ali njihov Monitor zvučnik ne bih, po meni on je tonski debalansiran, ma kako impresivno izgledao. @Impuls Zaboravih da se osvrnem na firmu Luxman. Nisam baš najbolje upoznat sa masom njihovih jeftinijih integralaca, pa ne mogu da ih komentarišem, ali znam da me je njhov predpojačavač C-03 oduševio čistoćom i odičnom definicijom zvuka uopšte i posebno tonske slike. Istovremeno sam čuo i skuplji i kažu bolji C-02, koji mi se manje dopao. Tada sam shvatio zašto je C-03 njihov najbolje prodavan predpojačavač svih vremena i jedan od najbolje prodavanih predpojačavača uopšte. Najbolji atest toga je činjenica da je kao model živeo celih, gotovo neverovatnih, 12 godina, što koliko znam nikome drugome nije pošlo za rukom. I naravno, naletim na jedan na KP i kupim ga. Još uvek ga nisam osvežio, dakle radi mi onako kako je izašao iz fabrike. Od tada, nakon ličnog poređenja sa Marantz 3250b, H/K Citation 21 i Philips AH 281 ("Black Tulip" serija, top model) svi oni žive u ormanu, a samo Luxman radi svaki dan, 8 ujutru do 11 naveče. Sa H/K PA2400 pojačavačem snage, stvarno je deo dobitne kombinacije. Taj ne ide bilo kuda dok sam ja živ, bar ne dok ne čujem nešto još bolje. Jedan od retkih proizvoda koji mi oduzima svaku logiku zanovetanja a zašto ovako a ne onako, nemam šta ni da mu dodam, ni da mu oduzmem. Poništio je sva moja razmišljanja da se uopšte bavim predpojačačem u sopstvenoj režiji. Šta li će tek biti kada ga osvežim, ipak je on već 19 godina star.

Po meni, zaboravi te male Tandberge starije generacije. U principu, Tandberg nije štedeo na njima, i nisu ih radili tri dnevno nego su to pošteno razvijali, ali začudo stegli su kaiš na elektrolitima na napajanju. Najveći risiver 2075 ima svega 2+2(za svaki kanal odvojeno) elektrolita od 4.700 uF. Za mene, to je apsolutno najmanje što je bilo moguće staviti da bi ispoštovao nominalnu snagu u 8 Oma, a već 4 Oma ne voli. Pomenuti drugar je znatiželje radi zamenio te sa 4 elektrolita od po 10.000uF i to je bilo čujno bolje. Po meni, najveće iznenađenje od Tandberga su bile neke njihove zvučne kutije. Ni malo Skandivski napravljene, toplog zvuka i velike dinamike, sa dobrom brzinom dosta retkom u ono doba. Model 5020 (mislim) je koristio Celestion bas jdeinice od 12" iliti 30,5 cm u kompresionoj kutiji i to je sviralo samo tako, imao ih je moj komšija u zgradi, stan ispod mene. I nikada nije požalio. Koliko znam (pošto se odselio), ima h i dan-danas.

Oko Tandberga - imao ga je moj drugar preko puta, a imao je i JBL profesionalne monitore od 100+ kg. Mene je taj Tandberg ostavio mrtvim hladnim, korektno ali zaboravi se za 5 minuta. Oko Marantz 170DC - hajde sada ga postavi u sistem pa mi reci da ne valja, a uporedi ga sa onim što ti smatraš da valja. Mislim da se ovde priča prebacuje na lične ukuse, o kojima nema smisla diskutovati, neko voli popa, a neko popadiju. Samo bih i tebi i drugima pomenuo jednu činjenicu - mi smo onda bili jeno, a danas, posle mnogo godina, sticanja iskustva i izgradnje sopstvenog ukusa, mi smo neki drugi. "Onda" sam ocenjivao tog Marantz-a na paru AR5 kutija koje sam onda imao. To su korektne kutije, ali ništa više od toga. A danas imam neke druge kutije, koje mogu ono što taj AR nije mogao ni da sanja. Onda sam koristio gramofon, koji je sam po sebi klizna kategorija, koja je dalje zakomplikovana kvalitetom phono RIAA korekcije i pojačanja, danas mogu da biram između gramofona, CD čitača i tjunera - tjuner, reVox B760, me je česšće naterao da se upitam da li ja slušam njega ili CD, mada to u velikoj meri zavisi i od izvora, tj, radio stanice. Taj kvalitet zvuka mi ni jedan drugi tjuner nije pružio. Oko H/K 6900, nemam komentar, jer ga nikada nisam kod sebe slušao. Ali se zato iz sve snage kunem u H/K PA2400 (on mu dođe neki gimnazijalac, jer je iz 1999 godine, star ali diksutabilno vintage). Sve što mogu da kažem jeste da je izuzetno neutralan (što kod H/K nije obavezno tako) i daje obilje ambijenta, sa lepom rezervom snage (nominalno 2x170W/8 Oma, ali uz impulsne struje od 60A, kažu oni), i to u nedirnutom fabričkom stanju, nisam stigao da mu zamenim elektrolite, to će biti posle godišnjeg odmora. Oko Karana - napisao sam, i ostajem pri tome, da je to najbolji integrisani pojačavač koga sam ikada čuo. Da je savršen, naravno da nije, prvo i osnovno on je prilično osetljiv na radno opterećenje (zvučnike), što u toj klasi cene po meni nije primereno- Sa druge strane, moje kutije (B&M Acoustics Monitor 1041) su izuzetne po pitanju opterećenja, jer em imaju nebično malu varijansu impedanse (nominalno 8 Oma, minimum 6,5 Oma, maksimum 12 Oma), imaju korekciju po fazi i po impedansi, pa je apsolutno najgori slučaj 5,5 Oma (kada se uzmu u obzir mali fazni pomeri od najviše -25 stepeni) i kada se zna da su relativno efikasne sa 92 dB/2.83V/1m, što mi daje ukupan realno moguć dinamički raspon od oko 114 dB SPL na 1 m, Pod takvim uslovima, apsolutno SVAKI pojačavač će raditi najbolje što zna i ume sa njima, za razliku od mojih AR94 kutija, koje su u tradiciji AR-a već pomalo nezgodne za pogon. Dobio sam do sada dva kometara od dvojice drugara koji su zakleti cevaši, po njima Karan sa mojim kutijama rezultira u SET tipu zvka, alu bez ijedne mane cevi i sa svim prednostima tranzistora (jedan ima Conrad-Johnson preamp i dva VTL monobloka od po 60W nominalno, drugi ima neku Jadis opremu). Prema tome, Karan je za mene jednostavno jedan jako dobar pojačavač sa nekim manjim manama, po čemu nije jedinstven. Ali ga nikada ne bih svrstao u svetski vrh. Ali, i sam si naveo zanimljivo poređenje - ti donesi TR 2075, a ja ću H/K 6550, pa možemo da ih vozamo na A/B testu u kome god hoćeš režimu izvora, gramofon ili CD čitač. Razliku u snazi ti poklanjam. Inače, ovde ne nekoliko učesnika u diskusiji reklo nešto sa čime se duboko slažem - nešto što je onda dobro zvučalo, dobro će zvučati i danas. Onda je to možda bilo među najboljima u klasi, a danas to više nije, ali će i dalje dobro zvučati. Uzgred, Impulse, ne upitah, koje zvuče kutije koristiš za poređenje, odnosno slušanje? Za proaznu ocenu kod mene, koristim pre svega moje B&M Acoustics 1041, ali i AR94 i JBL Ti600. Tek ako radi dobro na sve tri, i meni će biti dobar.

Stradi, ne slažem se utoliko što smatram da je ondašnja serija bila uglavnom boljeg kvaliteta nego odgovarajuća današnja serijala, uprkos današnjim daljinskim upravljačima i ostaloj šminki.

Pa to sam već više puta naveo ovde, na negodovanje nekih članova. Moj prvi primer su Maranrz 3250B predpojačavač uz 170DC pojačavač snage (2x85/120W u 8/4 Oma nominalno). Poslednja serija ove firme koja je projektovana u S.A.D i napravljena u Japanu. Drugi primer je Harman/Kardon 6550 integralac, nominalno 2x50/70W u 8/4 Oma. Neverovatno dobar zvuk iz njega nakon osvežavanja i zamene samo potenciometra za glasnost. To je, na žalost, bilo POSLE njegovog sedenja kod kolege sa brkovima i motorima, što mi je jako žao, ali tako je ispalo- Zamenski elektroliti su kupljeni kao rezervnidelpvi od H/K, dakle osvežavanje je pratčno bilo čista 1 na 1 zamena, bez petljanja. Verujem da bi se i tebi jako dopao kada bi ga čuo, posebno u poređenju sa Tandbergom, koje sam čuo (samo verzije sa bipolarnim tranzistorima na izlazu). Treći, uslovni član, sada stariji ali ipak novijeg datuma (2002.) bi bio Karan Acoustics KA-i180 integralac. Kažem uslovni, jer je objektivno bio jako skup i relativno i apsolutno, u odnosu na ostale pomenute, dakle jasan član High End društva.

Znači, sistem mi u telu imamo vene i artiljerije?

(Pojaćao i podvukao DVV) Ako si raspoložen, voleo bih da te upoznam sa par starina koje ja smatram vrednim posedovanja. Auto mi je na servisu, čim ga dobijem nazad, postajem mobilan. Mislim da bi najrealnije bilo da se to obavi kod tebe, sa tvojim sistemom, u ambijentu koji dobro poznaješ. Meni samo dodaj malo kafice, pa udri, ja ću da ćutim, pa koliko treba.

Lično nisam baš siguran da je tako. Mislim da procentualno danas ima više osrednje opreme nego stvarno dobre Posebno u masovnoj proizvodnji, sve manje i manje vremena i napora se odvaja za slušanje. Možda grešim, ali po meni je tako. Za poslednjih recimo 10 godina, nisam čuo ni jedan od takvih uređaja koji bih smatrao vrednim posedovanja.

Mislim da tu nema šra da se diskutuje. Ljudi su probali, dopalo im se, ito je to. Kako bih ja ili bilo ko drugi reagovao ne zna se, da bi se to saznalo taj neko drugi bi morao da sedne i dobro posluša te sisteme koje su oni koristili. Kako polemisati o tuđem ukusu? Nekao oni lepo uživaju, to je sve što je važno.

E pa "baki sine", upravo se u Nemačkoj i Francuskoj originale gume zamenjuju dobro poznatim modelima strogo evropske proizvodnje. Nemac dobro zna ko su Michelin ili Continental u svim testovima čita kako su gume tih proizvođača redvno na prva tri mesta na testu, a često i na prvim mestoma, dok su Kumho gume uvek negde blizu kraka spisak. Ko ne veruje, neka pogleda sve starije testove guma u recimo "Auto, motor & sport". U tim istim časopisima češ naći da Goodyear gume redono sede negde na sredini tabele.

Postoji mnog mišljenja zašto stariji uređai zvuče nekako toplije i prijatinije od savremenih. Na prvi pogled, to u najmanju ruku čudno, jer danas se o tim kolima zna mnogo više engo onda, i danas imamo daleko savremenije i objektivno kvalittenije delove nego oni iz onog doba. Moje mišljenje se vrti oko tehnologije projektovanja onda i sada. Onda su trazistori bili skupi, pa se jako pazilo šta se uzima i gde se stavlja, a pošto nije bilo simulatora, sve to se radilo sa živim modelima i obiljem klasične merne opreme i mnogo više slušanja uživo nego danas. Danas, ja verujem (ispravno ili pogrešno) da se vreme razvoja modela na osnovu koga se posle prave serije drastično skratilo jer to je skupa rabota, treba da vam tehničaki, inženjeri i ko zna ko još čuče u gluvim sobama i slušanu "n" verzija da bi se našla ona najbolja. Takve pare malo ko hoće danas da izdvoji u te svrhe. Drugi razlog je upravo razvoj tehnologije. Sve više se ide na robotizovanu proizvodnju, a njoj gode mali SMT delovi, jer je tako najefikasnija. Lično verujem da onaj mikro otpornik sa 0,1W teško da može da drži korak sa klasičnim 0.25W otpornikom.Termički sasvim sigurno ne može, o realno raspoloživim disipacijama da i ne govorim.

Naravno da neće, ali bih smeo da se kladim da bi s postojećim modelima izvukli iz njih bolje performanse od onih koji su ih napravili sa istim tim gumama. Kao stari korisnik Michelin guma na svim vozilima koja sam ikada imao mogu da potvrdim da sam dobijao više od njihovih guma nego od mnogih drugih. Mada, moarm priznati da su mi i Continental gume odlično radile, samo su bile bitno glasnije od Michelin-a. Ono što se često previđa jeste prosta činjenica da dosta proizvoda u stvarnosti često ima ugrađeno podosta rezerve u odnosu na deklaraciju, iako naravno ima i obrnutih slučajeva, da je nešto bolje na reklami nego u stvarnosti. U slučaju proizvođača automobila, oni sarađuju sa dosta proizvođača guma, moraju jer im često zatreba količina koju neki od njih ne mogu da isporuče u datom roku. MB na primer koristi gume za iste modele od Michelin-a, Continental-a, a viđao sam i Pirelli gume gume fabrički ontirane na MB vozila. Ista stvar je i sa svima drugima, sem sa korejskim vozilima, oni za prvu montažu obavezno koriste korejske gume, mahom Kumho. Tu je u svoje vreme odstupao samo Daewoo, kada sam kupio NUbioru 2003. godine imala je montirane poljske Kormoran gume, jer je bila sastavljena u Poljskim pogonima te firme. I Chevrolet Cruze koga sada vozim, napravljen u Koreji, takođe je opremljen Kumho gumama, koje nisu loše, ali im mokar kolovoz baš i ne prija, pa me teraju da na mokrom dobro usporim ako neću da dobijem aquaplaning. Drugar mi reče da isti model sastavljen u Australiji (kao Holden Cruze) serijski ima Bridgestone gume. Znam da i neki nemački prodavci menjaju fabričke gume pre prodaje, jer kažu da to tržište traži, Nemac veruje samo Nemcu.

To ne treba da te čudi - ko će bolje da ti odradi izlazni stepen od ljudi koji su napravili te tranzistore? Uvek ima ona stara - sve što znamo o njima smo naučili od Toshibe, ali nam Toshiba nije rekla svaešto ona zna o njima. Ista stvar kao i kod starih Philips CD čitača. A ako hoćeš još bolje, naprosto zameni glavne elektrolite nekim novim i većim, još više ćeš stabilizovati napajanje. Ja čuvam jedan Toshiba SB-45 integralac baš zato što je bio jeftin i kada je bio nov, a uvek je svirao daleko bolje nego što bi iko od njega očekivao. Mene je koštao kapitalnih €20. To je otprilike generacija tvog risivera, plus-minus koja godina.

Inače, u gornjem citatu postoji jedna velika netačnost. Teza da profesionalci teže da koriste najjeftinije moguće delove je potpuno netačna i budalasta je. Tačno je da profi tehnika često koristi sasvim standardne tranzistore koje mnogi od nas znaju, kao recimo BF420, ili brze BAV diode, ali to teško da je neka egzotika, a cene su sasvim normalne. Gledano po cenema trazistora, izlazni deo sa recimo 4 para MJ211xx tranzistorima uopšte nije jeftin - nije beslovesno skup, ali nije ni jeftin. Niti su upotrebljeni elektroliti jeftini, često su to Sprague ili slični elektroliti kod Amerikanaca, Siemens kod Evropljana, a ni oni nisu jeftini. Kod njih, dosta novaca ode na veoma kvalitetne trafoe, jer bez njih nema posla, kao i na veoma kvalitetne konektore (dosta često Neutrik). Ožičenje je, koliko sam ja video, sasvim obično sa bakarnim licnama, ni pomena od nekih čuvenih i papreno skupih valjatora super kablova, tipa $1.000/1m.

Prvi put čujem taj izraz, pa samo nagađam - da to nisu oni koji elektroniku spakuju na par pločica ukupne mase 0.5 kg. trafo od 4-5 kg u kutiju koja teži 20+ kg divnog aluminijuma, obrađenog tako da nam svima pokaže trernutna dostignuća u CNC mašinama za obradu?

Grone, ne znam da li je tvoj isti kao i ovaj, ali neka ti se nađe. AudioAnalyse-A9-pwr.pdf

E, kada bi sve bilo tako jednostavno, onda ne bismo imali toliko basnosolovno skupih pojačavača koje poslušamo i upitamo se šta tu toliko košta kada svira tako prosečno. Nekada samo bar koliko-toliko mogli da računamo na profi sektor, ali sada ni tu više nema garancija, bez obzira na ime, delove i cenu. Veoma je poučno pogledati kako se prave tzv High End pojačavači i uporede se sa profesionalnm uređajima. Ne toliko po ceni, koliko po ligici projektovanja i izboru delova. Banalan primer - u High End elektronici jako je važno da na izlazu čuče tranzistori najnovije generacije, sa Ft od recimo 60+ MHz (tipičan primer Sanken), dok je jako veliki, ja mislim i najveći broj strogo profesionalnih uređaja, i dalje opremljen sada relativno starim modelima Motorole/ON Semi MJ1xxx ili ređe MJ2xxx tranzistorima, u TO-3 pakovanju, čiji Ft ide od 2 MHz do nekih 4 MHz. I pride nisu ni malo jeftini, iako ima novih koji su još skuplji. Malo se čovek upita šta se tu dešava. Kako god poredili stare sa novima, stari deluju jako zaostalo, sa nizom problema koji su danas u glavnom rešeni. Tek kada se baš čovek udubi, raspita se, saznaće dva razloga zašto je to tako. Prvi i osnovni je robusnost, ili količina maltretiranja koju izlazni stepen može da izdrži bez oštećenja. Malo zbog tipa pakovanja, TO-3 je sav u metalu i ima najveću moguću rashladnu površinu u okvirima standarda, i po pravilu ti tranzistori su zašrafljeni neposredno na same hladnjake, tako da im je prenost toplote najveći moguć. To podrazumeva upotrebu velikih hladnjaka, često uz asistenciju jednog ili dva ventilatora. Drugi razlog su inherentna izobličenja samih tranzistora. Na primer, Motorola/ON Semi daje u specifikacijama MJ21193/21194 i MJ21195/21196 modela vrlo jasan i nedvosmislen prikaz THD izobličenja. Do sada, nikada i nigde sem tu nisam video da iko to daje. Upitajte se zašto. U tom smislu, ti sada već stari tranzistori su jednaki ili bolji od većine najnovijih, uprkos svemu ostalom. Slične paralele se mogu naći i drugde. Na primer, kada i kod koga ste videli navednu brzinu reakcije na povećane zahteve za elektrolite? Ako niste, zašto niste, za njih važe ista pravila kao i za svaki drugi deo. Ja sam to navedno kao garantovanu munimalnu specifikaciju video sam kod Siemens Sikorel serije, navedeno kao "100 V/uS". Pitanje - šta vam vredi elektronika sa nominalnom brzinom od recimo 200 V/uS kada će ona verovatno biti ograničena elektrolitima? To vam ujedno objašnjava zašto ozbiljni projektanti koriste polipropilen za bypass elektrolita, polipropilen (kvalitetan) ima brzine veće od 1.000 V/uS, dakle nikada nigde ne ograničava bilo šta. Ne zaboravite da brzina kola ima veoma povoljan uticaj na nivo tranzijetnih izobličenja i predstavlja preduslov da ste ih se bar u najvećoj meri rešili.

U drugom redu, šta TAČNO znači "a couple of people"? Da li to znači svi ili samo neki? Za nekoga očigledno svi, a za one koji razumeju šta piše, to znači neki. Oko prve teze, ostajem pri tome da ovde ima i par takvih likova, koje zato držim na Ignore listi. Oko druge teze, da je ovo vrlo MOSFET nastrojen forum, voleo bih da znam šta je tu pogrešno, pogledajte samo broj klonova MOSFET pojačavača, a onda mi recite šta tu ne valja, Oko treće teze, da ovde postoji određeno obožavanje Nelsona Pasa i zemlje po kojoj hoda, to ćete lako dokazati da je pogrešno kada mi pokažete ko drugi se ovde pominje na sličan način Oko čevrte teze, ona je jedina lična i odnosi se na Zena i njegovu tezu da prilikom rada na Shuntyy-ju treba obavezo strpati jedan Darligton zajedno sa MOSFET regulatorom. Na taj detalj mi je skrenuo pažnju koautor tog rada, Oliver Isailović, moj drugar već nekih 20+ godina. I meni je to bilo jako čudno, mada kada danas to pogledam, objektivno to nisam trebao da spomenem jer je to naprosto odraz jednog stava, sa kojim se ja lično ne slažem. Sada mi je žao što sam je tamo uopšte spomenuo, trebalo ja da to rapravim sa Zenom lično, i u tom smislu se izvinjavam Zenu, moja greška u koracima, pogrešan kontekst. Pre nekoliko meseci, sam Nelson je spomenuo da smatra te svoje Zen projekte svaojim najlošijim rado jer su strašno zavisno od zvučnika, pa je nekada jako dobar, a nekada baš i nije. To je objasnio željom da sa što manje poluprovodnika obavi posao, teza sa kojom se lično potpuno slažem jer se poklapa sa mojim iskustvom varijabilnog kvaliteta zvuka, a priznajem da je njegov obkašnjenje cilja potpuno racionalno. Meni neprihvatljivo, ali ipak racionalno. Ovo samo znači da ja to tako ne bih uradio, i ništa više. Ali da radi - radi.

Beli_ninja, Tvoj navedeni primer of 8 uF paralelno sa 8 ili 4 Oma, je po mome dubokom ubeđenju nemoguć. Potrebna struja za 8 Oma // 8 uF je "svega" 8A po poluprovodničkom paru i izlazu sa 4 paralelnih parova, dakle ukupno 32 A. Za isto i 4 Oma, struja je preko 10A po tranzistoru. Efekat će biti ili trenutno aktiviranje zaštitnih kola, ili nešto malo kasnije topljenje osigurača. Ali, nemoj meni da veruješ, uzmi bilo koji siumaltor i zakači na njega takvo opterećenje. Momentalno će prooscilirati sa takvim strujama i pod takvim uslovima. Mali plavi dimčić i izlaza više nema.

Banat: ... - znam da moj engleski nije bas najbolji jer sticajem okolnosti nikada ga nisam u skolama ucio nego Ruski , a nisam ni bio dete iz familije Komunisticko-Udbaske diplomatije pa da sam mogao da ga ucim po belom svetu kao ti . ... E, samo ova rečenica govori sve. Ti gore pomenutop ZNAŠ kao pouzdanu činjenicu, jel'? Moj pokojni otac je bio mašniski inženjer. 1959 odine, je po nalogu Ministartstva obrazovanja Republike Srbije, osnovao Višu Tegničku Mašinsku Školu, tada u Rakovici, a sada u ulici Nade Dimić 4 u Zemunu,, i bio njen prvo direktor sve do 1963 godine. Baš jaka i uticajna funkcija u državi Jugoslaviji. Tada je došao red na državu Jugoslaviju da ispuni kvote stručnjaka-karova za UN. I tada je jedna grupa, koj otc i nekoliko njegovih drugara sa studija i prijatelja, bila odabrana od starne naše države zato jer su bili dokazani stručnjaci svoga posla i zato što su znali jezike (moj otac je nemački govorio kao maternjih, moja baba je bila bečlijka, a engleski je naučio kasnije), pa su tada i narednih godina stavljeni na radpolaganje UN. a pre svega UNSECO-u, agenciji za obrazovanje. Moj otac je otišao u decembru 1963 da radi u Ankari, Turska, kao isto ono što je i ovde bio, profesor predmeta mašinski elementi 1963-1966, i kao do tada jedini stranac koga je turska vlada ikada tražila da ponovo dođe imenom i prezimenom, 1967-1970. U tom drugom boravku tamo, ja nisam imao školu koju bih mogao da pohađama tamo, pa sam bio u privatnoj školi u Engleskoj. 1971 sam upisao fakultet, a otac je otišao u Kairo, Egipat, ali za industrijsku pomoć agencije UNIDO. Egipatska misija UN je inače bila maltene vlasništvo Jugoslavije, bar 60% celog osoblja je bilo odavde. To se završilo 1975, a ostatak radnog vek do penzije je proveo opet kao profa mašinskih elemenata u Višoj Tehničkoj u Zemunu. Ako ti je to profil "komunističko-UDBaške "diplomatije", onda svaka čast Uzgred, malo je nevaspitano diskutovati i pokrštavati roditelje svih članova o kojim ne znaš baš ništa, a što tebi očigledno ne znači bilo šta, ti znaš najbolje onda kada ne znaš, kao što se u prilogu dalo videti. Ja tvoje roditelje ne poznajem, pa ih shodno tome i ne pominjem. Do sada u životu nisam imao problema da se izvinim onda kada sam smtrao da sam negde nešto pogrešio, ali ne dozovoljavam da me neko ko ne zna nabedi da to treba da uradim. A iz moje vizure, ti definitivno ne znaš. Isto tako, poslušam dobar savet kada ga čujem, pa ču poslušati i Zena i prebaciti te na počasno mesto moje Ignore liste, zajedno sa Z. Botićem, koji takođe nije vredan ni dalje sekunde moga vremena.