dvv

Koju diodu?Ima ih više ... malo preciznije, molim.

Koliko i kakvo je napajanje, itd, je sve lepo i fino, ali suština je u deklaraciji. Ako neko kaže da nudi 2x30W/8 Oma u klasi A, i ispuni tu specifikaciju, sve je u redu, a ako preko toga posle može da isporuči još 10 ili 100W je sekundarno, jer je kupljen kao 30W/8 Oma klasa A.Najzad, u nekom apsolutnom smislu, SVAKI pojačavač u klasi AB ima neki segment u kome radi u klasi A. Naravno, on je najčešće jako mali, u slučaju Japanaca obićno na 20-40 mA, kod Evropljana to se malo penje na recimo 35-80 mA, itd. Ali činjenica da to imaju ih ni pod razno ne kvalifikuje za prodaju kao uređaje u klasi A.Kao što iz prkse znamo, ni klizni bias se nije baš proslavio. Ispalo je da je to bila više moda i tržišna prinuda nego neko stvarno dobro tehničko rešenje, mada tu valja spomenuti Krell-ov "Sustained Plateau Bias" sistem, koji po svemu sudeći jako dobro radi, ali je zato blago rečeno komplikovan i skup. Technics je to radio sa jednim senzorskim tranzistorom koji je po potrebi povećavao bias, ali se nisu proslavili time, jer su im na testovima i dalje nalazili tragove prekidanja tamo gore visoko, koje čak ni NFB nije mogao da otkloni. Pogledajte testove njihovih uređaja iz druge polovine 80ih.I dalje nema zamene za pravu stvar.

To može biti smisleno, ali po mome mišljenju, samo kada ti treba da u razumno veliku kutiju spakuješ obilje snage, tipa 500W/8 Oma i proporcionalno više u manje impedanse.Mada, koliko znam, većina proizvođača takvih uređaja se ipak služi tunelskim hladnjacima sa ventilatorima, teško je poverovati da baš svi oni greše.

Neznanje se sada zove "iskrenost"?Ali, u pravu si, imam pametnija posla nego da se naklapam oko osnovnih pojmova, i da ti ne smetam dok pišeš svoje bestselere. Ostaj zdravo.

To je tvoja pretpostavka. On (Dan d'Agpstino) je opet u nekom intervjuu koji sam našao na netu rekao da je bakar bolji provodnik toplote od aluminijuma, koji se koristi kao jedno od najboljih kompromisnih rešenja između performansi i cene. Isti hladnjak od bakra bi koštao otprilike 2,5 puta više. Znam, jer sam pitao.A ma koliko pojačavač bio dug, veći broj izvora toplote grupisan u centru će UVEK I POD SVIM USLOVIM biti nekoliko stepeni topliji od samih ivica. Trik je da se ta razlika smanji što je više moguće. Zato se temperaturni senzori zaštite i montiraju u centru, jer je tamo najtoplije.Čak ni tunelski hladnjaci sa ventilatorima ne mogu da izbegnu tu razliku, mada je svode na 1.2 stepena.

U tom slučaju, ti nemaš čisto, "pravu" A klasu, nego neki sistem kliznog bias-a. Oni baš tako rade, drže manji bias kada nema signala kako se ne bi razbacivali strujom i bez veze grejali, a kada ima signala, senzorima se trude da dodaju bias pre nego što signal dođe do izlaznog stepena, pa kada stigne, on je već "otvoren" u klasi A.Pobrkao si lončiće.Uzmi jednostavan primer - obični CCS za ulazni diferencijalni par. Podesi ga na željenu vrednost i izvoli premeri da li se ta vrednost menja kada ima i kada nema signala. Ili proveri struju VAS-a, da li se menja sa i bez signala, i videćeš da je ona konstantna.To je osnovna osobina čiste klase A, a to o čemu ti pričaš je ili neki sistem kliznog bias-a, ili neka vrsta klase AAB, što je klasa AB, ali sa bias-om iznad radnog minimuma. Ali to što pričaš NIJE klasa A u suštinskom, izvornom obliku.

Pa mi nismo ni govorili o malim hladnjacima U oblika za lokalno hlađenje, nego o masivnim hladnjacima izlaznih stepena.Ne znam za tebe, ali kada meni bakar brže provede toplotu na istu rashladnu površinu, onda on za mene hladi bolje od aluminijuma, jer za isti vremenski interval provede više toplote. A ti to sada vrti kako ti drago.

Pa to sam i ja rekao. Klasa A radi na ekvivalento punoj snazi bez obzira na stvarno stanje signala koji se od nje traži. Jedina suštinska dilema je da li se radi o 8 ili 4 Oma, jer u principu klasa A teži da se ponaša kao idealni naponski izvor, dakle trudiće se da isporuči isti izlazni napon i u 8 i u 4 Oma, samo što če 4 Oma zahtevati dvostruko veću struju. Nije obavezno, ali često se ovo šravilo baš i ne poštuje, jer prilično drastično povećava potrebne veličine hladnjaka.

Ali, ako ti je recimo 10W PROSEČNA disipacija izlaza, onda će špicevi ići i po 5 ili 6 puta toliko.Dalje, u koju impedansu? 4 oma traži duplo veću struju od 8 oma, a padovi ispod 4 oma će opet tražiti dodatne rezerve snage.U kojoj klasi? Ako se radi o čistoj klasi A, oda ona vuče svoj maksimim odmah i ceo, i stalno ga vuče. Ako je klasa AB, opet će rezultat donekle zavisiti od toga koliko je gurnuto u klasu A pre nego što pređe u klasu B. Ostaje pitanje impedane kutija, koje se ovde samo dodaje. Klasa A je veoma neefiksna, oko 90% povučene snage ode u toplotu, pa je onih 10W koje si sponeuo u stvari 100W opterećenja na trafou.Itd. Nije to baš tako ofrlje odredivo, ili jeste, ali greška ima svoju cenu.Kako ćeš odrediti koliko ti elektrolita treba?

Oko izbora trafoa: postoji dosta jednačina koje možete primeiti, ali ako vas mrzi, ima jedan jednostavan način. Izračunajte koja je najveća snaga koju hoćete da pojačač bude u stanju da isporuču u najnižu impedansu koju smatrate bitno. Kada dobijete brojku, eto vam koliko VA trafo treba da ima ako to želite i špicevima. Ako računate za oba kanala zajedno, onda dobijenu brojku pomonože prvo sa dva, da obuhvatite i drugi kanal, pa to obda pomožite sa najmanje 1,1, a još bolje 1,2, da obezbedite rezervu da jedan kanal ne smeta baš šreviše drugome.

Koliko sam ja toj slici video, oni hladnjaci su pogrešno postavljeni, leže umesto da odvode topolotu vertikalno. Samim tim, njihova rashladnaj kriva je kompromitovana, pa ma koliko kila da imaju.Predlažem ti da pokupiš sa neta katalog Pada (Italija) hladnjaka i da odgovoriš sam sebi zašto imaju toliko različitik profila, i da pogledaš proračune koeficijenta hlađenja na kraju kataloga. http://www.pada.it ako se dobro sečm. Mogu se poručiti kod Vremeplova.

Uze mi reč iz usta, preduhitri me, ali potpuno se slažem, sve navedeno je bitnije od proste kilaže.Debljina poleđine na kojoj se nalaze tranzistori je poželjno da bude što deblja, kako bi što brže prihvatila toplotu sa njih. Ali, za ono dalje, dalko bitnije od mase je površina izožena strujanju vazduka, dakle rebra. Ne kažem da je svejedno koliko su ona debela, ali kažem da je mnogo bitnije da ih ima što više nego koliko su debela, tj. masivna.A ako ćemo da isterujemo mak na konac, aluminijum nije idealan za hladnjake, koristi se kao komercijalni kompromis. Ko hoće maksiumum od hladnjaka, kupiće ingot bakra, pa će ga sa jako puno rada CNC mašine pretvoriti u rebrasti hladnjak. Za cenu ne pitajte, koliko znam, to radi samo ova nova firma koju je osnovao Dan d'Agostino ("Mr Krell"), a njihove cene su čista astronomija.

Dokle mu idu naponi napajanja, koji raspon?

Stvarno grešiš. Bora Jagodić je jdan jako ozbijan čovek, koji je dugi niz godina radio kao projektant audio kola kod jedong poznatog italijanskog konstruktora. Ima ponešto za svakoga, trik se svodi na izbor onogašto ti treba ili što želiš.Ako ima ijednu manu, onda bi to možda bilo što u želji da pojednostavi stvari, ponekada ne vodi dovoljno računa o potrebnim strujama sa niskim impedansama. Ali, i to pitanje je otvoreno za diskusiju.

@PakonjaKoliko snage je ključno pitanje. Na žalost, nema lakog odgovora jer ima dosta varijabli.U mom slučaju, sa efikasnosti od 92 dB/2.83V/1m, za svakodnevno slušanje verovatno bi mi i 2x25W bilo sasvim dovoljno, prosečna disipirana snaga je 0,5-0,8W, špicevi mogu dostići i 12W. Pre nekog vremena, drugar i ja odvalimo stvar malo jače, nismo imali SPL metar pa nismo mogli da premerimo, ali otprilike smo povukli oko 96 dB na 3 metra, što je oko 102 dB na 1 metar. Tu se prosek kretao oko 15-20W, a špicevi su dostizali i 70W. To je JAKO glasno, nema šasne da se tako sluša na dugi rok, ne zbog oklagije koja će doleteti iz kuhinje, nego brate zaboli te glava posle pola sata, bar mene. Dakle, stvar je u ličnoj granici zvučnog pritiska.U mom slučaju, pojačavačima je lako jer pobuđuju lako, "čisto" opterećenje. Čak i kada se uračuna onaj fazni pomer od -25 stepeni, ispada da nikada ne vide manje od 5,3 Oma. Po dtim uslovima, i Technics kuplje u mini marketu radi najbolje što može. Ali, ako neko poseduje recimo B&W 601, za koga proizvođač navodi da ima najmanju impedansu od 3,3 Oma, pa kada se uračuna i nekakav fazni pomer koga sigurno ima (ne znam koliki je), ispada da će pojačavač videti ekvivalent impedanse od 2,5 Oma ili manje. To će ga sigurno opteretiti duplo više nego da pobuđuje moje kutije. Pošto su napajanja u serijskim uređajima najčešće njihova najveća mana, može se očekivati da će neki špicevi biti komprimovani, reprodukovani sa manje energije nego što bi trebalo (NIJE isto što i kliping, ovo je mnogo benignije). Dakle, pitanje kutije, velika varijabla.Onda dolazi pitanje šta slušaš. Poređenja radi, picikato na violini će tražiti recimo 2-3W u sobi, i to prilično glasno, ali ako uleti timpan, ili ne daj bože japanski taiko bubnjari, ili Blue Man Group, to će tražiti bar 50-70W sbage da bude bez kompresije. Pogrešno se misli da to znači da će sve biti glasnije - neće, ovde se govori samo o tome da taj timpan bude reprodukovan onako kako je zašisan na nosaču zvuka, tj, da ne izgubi dinamiku i energiju koju na zapisu ima.JAKO pojednostavljeno, stvar se svodi na ovo - kupuješ pojačavač od 100W zato da bi bio siguran da če odsvirati neki timpan dobro na 50W, očekujući da pojačavač od 100W ima napajanje koje je dovoljno dobro da se sa time ne muči. Pošto verovatno ne sediš u sobi i ne slušaš sinusne talase pri maksimalnoj snazi, moraš da uzmeš u obzir da je muzika promenljiva, da pulsira, čas je glasnija, čas tiša, pa kada uračunaš potrebnih recimo 12 dB rezerve za glasne delove, realno pojačavač od 100W je upotrebljiv do prosečnih 25W snage.E, kada skockaš u glavi i na papiru sve te elemente, dobićeš jasniju predstavu kolikosnage je tebi dovoljno.

Ključno pitanje: kako stoje stvari na leto, kada je ambijentna temperatura ne 22-24 kao zimi, nego 35-40, kako kada? Ako se ni tada ne pregreva, onda je sve OK.

Kolega, čista A klasa ima svoje prednosti, nema sumnje, ali ima i svoje mane. Sama činjenica da nešto radi u čistoj klasi A ne garantuje i najbolji zvuk. Uzmi samo primer starog Quad 303 pojačavača snage, njegova struja mirovanja je neverovatno malih 4 mA! Pa opet svira sjajno i dan-danas.Na stranu što se proizvođači frljaju sa čistom klasom A kao besni - dobar primer je Musical Fidelity, njihov mali integralac (zaboravih mu oznaku), koga su nudili kao čistu klasu A, je u stvari klasa AB, ali radi u čistoj klasi A do otprilike polovine nominalne snage. Pa ako imaše neke hiper efikasne zvučnike, kao recimo stari Altec Lansing modeli, sa efikasnosti od 108 dB/!W/1m, onda stvarno ni ne napuštaš čistu klasu A, ali ako imaš neke kutije realnije za to doba, sa efikasnosti od nekih recimo 88 dB/1W/1m, onda ćeš čak i pri kućnim uslovima slušanja tu i tamo preskakati u klasu B. Ista stvar i sa Marantz-ovom "Quarter A" topolgijom, sem što ti je dinamički prozor daleko otvoreniji.

Da sam ja na tvom mestu, bar bih to probao. Mislim da bi mogao da se baš začudiš, naravno, u pozitivnom smislu.Pođi od proste činjenica da bar 80% izobličenja nastaje na samom izlazu, u vezi izlaznog stepena i bog te pita kakvog radnog opterećenja, tj. zvučne kutije. Ako sada makar i mali deo tog signala vratiš nazad na ulaz kao negativnu reakciju, to je jedini način da smanjiš ta izobličenja, ma kako možda mala naizgled bila. Istim potezom obaraš i izlaznu impedansu celog sklopa, što popravlja tvoj faktor prigušenja (damping), odnosno kontrolu zvučnih kutija. Uostalom, to i jeste suština povratne sprege - nije njeno da popravlja koje kave brljotine napravljene usput, nego da dobru stvar učini još boljom. A to što je taj princip debelo zloupotrebljavan do sada je već neka druga priča.

Kao i obično za Elektor projekte, sve je tehnički odlično obavljeno, tu nema kiksa.Konceptualno, po meni, trebalo je da dupliraju snagu za nešto stvarno ozbiljno. Giesberts inače ima običaj da baš masno zakomplikuje stvari, seti se samo Giganta, no nije bitno.Damping faktor od 400 pa makar i za 8 oma, znači izlazna impedansa od (8:400) 0,02 Oma. Ako je on to stvarno postigao sa SEPP izlazom, onda je to bilo moguće uz upotrebu masivne NFB sprege, ili je otkrio taju koju niko drugi ne zna. U životu nisam video pojačavač sa tako malom izlaznom impedansom koji na izlazu nije imao minimalno 4 para bar jednako jakih izlaznih tranzistora i proporcionalno veće napajanje. Tako da mu za to baš i ne verujem, bez obzira na moje poštovanje prema njegovom radu, koji se trudim da pratim koliko mogu.Pojačavač sa SEPP izlazom koji postigne i celih 100 damping faktora je već pomalo čudo. Ko ne veruje, neka prelista malo podatke i za ono što je bilo do sada, i za ono što sada jeste.

Zorane, ovaj uređaj ima dve mane. Prva su ulazni dualni tranzitori, koji se, koliko znam, više ne proizvode. Naći ih ne da nije lako, nego je muka živa, a pošto više nema originala, verovatnoća da neko uvali bog te pita šta umesto njih je utoliko veća - a kinezi su JAKO skloni tome.Druga je snaga. Sa napajanjem od +/-25V, čak pretpostavljajući i apsolutno "kruto" napajanje, dakle bez ikakvih varijacija bez obzira na snagu, tu teško može biti više od 30-ak W/8 Oma. Po mome mišljenju, to je ozbiljno ograničenje, ne mislim da bez 400W/8 Oma nema dobrog zvuka, ali i ovo je baš pa malo. Tu si doživotno vezan strogo na sobni nivo ako ne želiš kompresiju.Treća stvar je principijelna. SEPP izlazi imaju prednost uparivanja, jer se uparuje samo jedna par izlaznih tranzistora, što je mnogo lakše nego više njih. Ali, to ujedno drži izlaznu impedansu višom, pa imamo manji faktor prigušenja (Damping factor) i prirodno ograničava maksimalnu moguću struju (što ovde ne bi trebalo da bude problem usled malih napona napajanja, koji dozvoljavaju veće struje bez opasnih izleta van SOAR režima tranzistora).Pošto ga nisam čuo, ne znam kako zvuči, ali znam da je i te kako moguće da radi jako dobro. Ako malo računaš, videćeš da je razlika u ceni izmeu ovog i recimo nekog drugog sa 100W/8 Oma po kanalu daleko manja nego što to možda izgleda na prvi pogled, ali bi i razlika u zvuku mogla biti sasvim solidna. Jednostavno, dinamički raspon je bitno širi, i nikakva teorija to ne može da opovrgne.

Da te ne gnjavim, Stein, ali teorija i praksa negativne povratne sprege je vrlo iziričita. Ta moda da se radi bez nje je, po mome mišljenju, baš to, čista moda, iako sadrži u sebi i dosta istine. Sve se vrti oko jednog ključnog stava - čemu u konkretnom slučaju služi ta petlja? Činjenica je da je globalni NFB jako zloupotrebljavan kao lek koji leči sve, što naravno ne postoji, i što je naravno pogrešno, jer rešimo neke probleme, ali onda stvorimo neke druge. Međutim, ako se on koristi samo kao "šlag preko torte", dakle da nešto već dobro samo još malo poboljša, onda je on veoma poželjan.Do sada sam čuo popriličan broj pojačavača snage koji su se dičili time da nemaju globalnu NFB petlju, i ma kako različito zvučali između sebe, jedna stvar im je bila zajednička: uvek su me nekako ostavljali sa nekim osećajem nedorečenosti, kao da je uvek nešto malo nedostajalo. Istina, uređaju sa jako mnogo globalnog NFB-a su me mnogo češće razočaravali rezultatima, čak i kada se statistički izjednače procentualno pošto ih ima daleko više nego onih bez.Poenta je, globalni NFB je samo alat, a koliko dobar posao se može obaviti sa njime je stvar majstora u čijim rukama je taj alat. Kao i uvek, kao i sa maltene svim drugim.

A šta fali toj petlji?

@PakonjaNa žalost, ne mogu da ti dam neki moj spisak jer nisam čuo sve te pojačavače na delu, pa nemam na osovu čega da ih rangiram. Jesam čuo samo Crescendo, i u originalu još od onda, i Millenium verziju, i lično bih se uvek opredelio za Millenium verziju. A i inače bih mu bio sklon, to je jedan jako solidan uređaj za one koji žele više od proseka za sumu manju od proseka i ne boje se da zasuku rukave.Ja imam relativno efikasne kutije (92 dB/2.83V/1m), koje su izuzetno lako opterećenje (nominalno 8, minimalno 6,5 Ohma, najgori fazni pomer svega -25 stepeni), pa ipak znam da mi treba vrlo solidna snaga da to radi ako ih poteram glasnije od normale, špicevi pojedu i do 70W, ali zato radi bez ikakve kompresije. Shodno tome, smatram da ako se uzmu i takvi slučajevi u obzir, neki realni prag snage sa kojom raspolažemo najmanje 70W po kanalu, još bolje 100W, kako bismo imali još malo rezereve iznad potrebnog. Znam da se mnogi neće složiti samnom, ali takođe znam da mnogi nisu čuli svoj sistem sa ozbiljnom pobudom, pa ni ne znaju šta sve ne čuju, ili bolje rečeno, kako neke stvari čuju u stvari komprimovano. Sa Crescendom ti problemi nestaju, pa bih lično išao na njega zbog dinamike koju mi nudi.

???Zašto to? To ponekada može omogućiti gotovo neshvatljive rezultate, ako čovek ume da sagleda gde je fabrika "štedela", pa umesto pristojnog stavila neki baš šoder deo. Moj slučaj. Moja standardna zamerka H/K uređajima je što se prvo polome da ga sjajno naprave električno, a onda nađu neko zaista retko đubre od potenciometara i trimera, po sistemu hajde Miko nabavi nam ovo, traži najjeftinije, pa kupi nešto još jeftinije. Kada se osvežavao moj stari H/K 6550 iz 1993. godine, gotovo usput mu zamenim i pot za glasnost. Nisam planirao, ali sam slučajno imao jedan ALPS Blue pot baš te vrednosti. ALPS Blue je jedan jako solidan pot, ali ga ne smatram bilo čime izuzetnim, za izuzetno ipak već treba ALPS Black Beauty. Stavim ga i zapanji me. Trebali su mi meseci da poverujem da zamena jednog, jedinog pota može da dovede do tako enormne razlike u kvalitetu zvuka. Ne govorim o svim ili bilo kom H/K integralcu, samo o tom jednom modelu, za njega znam i lako mogu da dokažem, evo ga kod mene, nije problem staviti ga pored istig takvog ali nemodifikovanog, ako je to čak i neka modifikacija. Nebo i zemlja. Propeva kao slavuj, prostora i detalja koliko hoćeš.Naravno, nisu oni ni malo mutavi, ali kod njih, za ALPS Blue već moraš da kupiš model HK 680, njihov top model iz 1998. godine. A za ALPS Black Beauty već moraš da napustiš H/K brend i napreduješ do njihove de luks Citation serije, prvi model sa time je Citation 21 predpojačavač.Pa šta su ti slini "Special Edition" modeli ako ne standardni modeli, sa upravo takvim, njima dobro poznatim uskim grlima ili proširenim, ili uklonjenim?

@PakonjaTreba da razmisliš o tome kako slušaš muziku. Ako retko ili nikada ne prelaziš uobičajene kućne uslove, onda ti je dovoljno nešto što ima relativno manju snagu, recimo do 25W/8 Oma, što bi za tebe bilo oko 33W/6 Oma, pod uslovom da imaš dobro i "čvrsto" napajanje (čiji napon veoma malo varira sa promenom impedanse naniže).Ako pak voliš da tu i tamo pustiš glasniju muziku, onda će ti trebati više snage. Veća snaga garantuje da neće doći do kompresije, odnosno menjanja tonskih osobina zvuka, kada stvari postanu malo guste, što je najčešće mana audio pojačavača inače. Isto tako, to će ti odrediti i kakve i kolike trafoe treba da imaš, kakvo napajanje, itd.Raspon ponude je jako veliki, ima ponešto za svakoga, od malih Single Ended pojačavača do 10-ak W, pa sve do Borinog Giganta, ako se dobro sećam oko 250W/8 Oma, ili tako nekako.Pomenuti Crescendo (reč je italijanskog porekla, pa se ne piše na nemački način) je projekat koji je živeo doslovno decenijama, što je samo po sebi potvrda da je dobar, da bi kulminirao u verziji Millenium. Još ako se podupre dobrim napajanjem, to stvarno jako lepo radi.Takođe, poztraži malo po netu moguće modifikacije tvog Marantz-a. Pre nekoliko godina, jednom poznaniku iz SAD sam predložio da zameni one op ampove u njemu, ali uz pomoć kvalifikovanog tehničara. Uradio je to, ako se dobro sećam ugradio je Analog Deviced 818AN op ampove (nisam siguran), i rekao da je to bila već neka druga priča, daleko jasnije, čistije i detaljnije nego ranije. Ponekada, jedna naizgled sitna zamena može da napravi razliku da ne poveruješ, mada tu nema pravila, radi se od slučaja do slučaja. Zamena elektrolita, ako se dobro sećam u tom modelu 12.000 uF, nekim većim i boljim takođe može dosvesti do bitnih pozitivnih promena.Poenta je, uradi ti kako smatraš da treba, ali pre nego što išta uradiš, razmisli o mogućim alternativama.