dvv

Verovatno radi i malo bolje od navedenog. Ne znam kako si dobio "70%" iskorišćenja, verovatno gledajući volume pot, ali pazi, on je logaritamski, tako da je 70% otklona u stvari verovatno negde oko 50% stvarne izlazne snage. Što se sposobnosti pobude tiče, Yamaha je tu oduvek bila dobra za svoju klasu, odnosno za još bolje moraš da doplatiš još podosta. I pitanje je da li ti realno treba. Ne znam za taj tvoj model, ali ranije su Yamahe jako pozitivno reagovale na osvežavanje glavna dva elektrolita uz njihovo povećanje kapaciteta, imao si čistiji i bolje fokusiran zvuk, a i bilo ga je koji watt više.

Pitanje je u stvari šta želite da merite. Ogromna većina VU metara meri izlazni ili ulazni napon. Za pravu snagu, taj metar bi morao da poredi napon i struju, u tom slučaju bi bio pravi Watt metar. To je sigurno izvodljivo, ali je pitanje na kakvom uređaju se nalaze takvi metri. Da skratim, meni se čini da ukoliko ne želite da imate Light Show od LEDova po celom prednjem panelu, čoveku je realno potrebno da ima samo tri LEDa. Prvi, recimo zeleni, koji ga obaveštava samo o tome da na ulazu kanala postoji nekakava signal, da o drugim rečima radi. Zatim vam treba jedna recino žuta ili oranž LEDica da vam kaže da se približavate nominalnoj snazi shvaćenoj kao izlazni napon, i najzad jedna crvena LEDica koja vas upozorava da se nalazite blizu tačke klipinga, tj. da ste u overdrive režimu. Pošto će ove tačke varirati od uređaja do uređaja, jasno je da moraju da budu lako proračunljive kako biste ih priveli punoj funkciji u ma šta da ih ugradite. Sve to se može rešiti sa jednim quad komparatorom i malo pasivnih delova, ali i sa lokalnom stabilizacijom napona kako bidte održali pouzdanosti na velikim snagama. KO hoće LED Ligjt Show, neka pogledam display koji nudi kao kit firma Vellman. Ako nekoda zanima verzija sa tri LED-a, u plus četvrtim koji je ujedno Power On signal, ja sam to razvio za sebe kao dodatni pličicu, koja se moše ugraditi u već potojeće uređaje, uz problem nalaženja mesta za displej. Ja taj problem nemama, jer celo kolo odmah ugradim izunutra kao integralni deo elektronike, pa ima slobogu lociranje maltene gde god hoću. Vreme reakcije na promenu stanja je manje od 7 milisekundi, daleko brže od većine klasičnih jeftinih VU metara, samo su profesionalni peak matri još brži, ali i skuplji, počinju od €150 po komadu. Ako nekoga zanima, mogu da prekopam log da nađem potreban palet fajlova, tako da sami možete da ga napravite kod bilo koga ko radi pločice uz pomoć računara.

Pa to i jeste funkcija spoljnih mrežnih filtera, da očiste ulazni napon, i time rasterete elektrolite unutra od funkcije filtriranja, da mogu viš da se posvete suštini, da se bave obezbeđivanju zalihe energije. U tekstu se priča o "gotovo trenutnoj isporuci energije" - lepo, ali bih ipak voleo da su naveli brzinu rada samih elektrolita, toliko V/uS, toliko A/uS. To je malo gde navedeno, Siemens Sikorel elektroliti su nekada to imali kao jasne specifikacije, 100 V/uS, 10A/uS. Ovako, pošto sam uvek sumnjičav prema svakome ko mi obećava čuda neviđena, i ovo ostaje samo priča, rekao im čika projektant.

Sigurno neće, to je izvaredna kutija, ali je bila i papreno skupa pa stoga i retka čak i u VB, a kamo li ovde. Ko ih ima, malo je verovatno da bih se ikada odrekao.

Istina, iako ostajem pri onome što sam rekao, ali da upotpunim to - moji najdraži zvučnici su ovi koje sada imam. Nisam ih računao kao vintage, jer su diskutabilno vintage (2002. godina) i zato što ih je premalo napravljeno (iz subjektivnih razloga, firma se rasturila), koliko znam svega 7 pari, od čega su jedan u Italiji, a drugi u Belgiji. Drugim rečima, em malo ko uopšte zna za njih, em su šanse da ih nađe na sekundarnom tržištu samo teorijske. A volim ih jer su napravljene sa apsolutnim akcentom na linearnosti, kako zvučnoj, tako i električnoj, izmerene su, pod uobičajenom tolerancijom od +/- 3 dB 36...22.000 Hz, ali mnogo bitnije 40...18.000 Hz +/- 1.5 dB i stepenom uparenosti ktuija od 0,5 dB. Obzirom na osobine, ni cena nije bila prevelika,ako se dobro sećam €1.470 za par, što 2002. godine nije bilo malo, ali nije bilo ni previše. Usput nudi mogućnost biampinga, pa čak i triampinga, odnosno de fakto prelaska u kategorji aktivnih kutija. Radni odziv od +/- 1.5 dB 40...18.000 Hz je isti kao i kod profsionalnih magnetofona za studija, tipa Studer, MCI, Ampex, itd. Moglo bi joše preciznije samo uz vištestruko povećanu cenu, što već nema smisla.

Ja sam imao dva modela i do danas ne mogu da se odlučim između njih. Prvi je bio AR3a Improved, koji je bio retko dobro izbalansiran zvučnik, ali je imao i opak modulus impedanse, tražio je baš neku životinju od pojačavača da pruži sve što može. Drugi je bio JBL L100, kućna verzija profesionalnog monitora 4311, koji me je oduvek oduševljavao njegovom žustrinom i životom, kao da je uživao u svom poslu. To i danas mislim, jedan moj prijatelja ima par kod kuće, koje je uredno osvežio i koji me i dan-danas oduševljavaju. Tu negde je i stari Spendor BC3, sjajna kutija po mome uverenju verovatno najbolji zvučnik ikada napravljen u Velikoh Britaniji.

Dakle, prvo ozbiljno slušanje je dalo i prve rezultate. Ovo je ipak samo prva impresija, za konačno mišljenje je ipak potrebno vreme. Pošto poslednjih 38 godina imam samo Ortofon zvučnice, mogu da upoređujem 2M Blue samo sa drugim zvučnicama iste firme. O odnosu na FF15 Mk2, i cenovno i zvučno je veoma daleko, u pozitivnom smislu. Košta mnogo više, ali i daje mnogo više. To nisu uporedivi modeli, razlika je prevelika u korist 2M Blue. Interesantno mi je bilo poređenje sa LM20, koja je vrlo slična po ceni (rezervna igla košta €160). Imam utisak da je 2M otvorenijeg zvuka, što može biti i efekat veće linearnosti, jer je LM20 specificirana 20---20.000 Hz, -1, +4 dB, bar u mojoj originalnoj verziji iz 1978, dok je 2M specificiran za 20...25.000 Hz za -3 dB. Visoki tonovi su posebno jasniji, kao da su u boljem fokusu, mada tu postoji još jedna bitna razlika, stara LM20 zvučnica je zahtevala 400 pF kapaciteta na ulazu, dok je 2M daleko tolerantnija i zadovoljna je sa 150-300 pF. To da joj bolje odgovara normalan kapacitet je potvrdila proba sa menjanjem ulatnog kapaciteta na Luxman C-03 predpojačavaču. Dubina i širina tonske pozornice je bolje definisana sa 2M - razlika nije velika, ali je taman čujna. Sve u svemu, rekao bih da je 2M manje različita koliko je nastavak razvoja tehnologije poznate sa LM serije, uz utisak da jeneako subjetivno brža od stare serije. Ortfon izgleda nije spavao tokom proteklih godina. Danas nisam stigao, ali namera mi je da proverim eventualne razlike sa različitim phono RIAA korektorima, da vidim koliko oni utiču ili ne utiču na opšti stav.

Slažem se. Nisam, i neću, škartirati ni FF15 ni LM samo zato što sada imam bolje i novije. Ali činjenica je da je FF15 star 35 godina, što je ipak podosta, ništa nije večno, mada ta zučnica nije posebno pohabana, odradila je recimo oko polovinu svog servisnog života. Inače se slažem sa tvojom ocenom, to je oduvek bila jedna korketna ali ni počemu posebna zvučnica, a takva joj je bila i cena. Iskreno, ni ne znam odakle mi, ne mogu da se setim, jer je ona bila podosta iza LM20, koji je i koštao oko tri puta više, Oko rezerve, u principu i meni bi smetalo da imam samo jednu zvučnicu, ali na moju sreću, to sada više nije problem, jer uvek mogu da kupim ili naručim zamenu kod Korata.

Danas stigla 2M Blue zvučnica. Gramofon servivisan po proizvođačkoj specifikaciji i u celosti je u preporučenim okirima Duala. Zvzučnica instalirana i podešena u Koratu. Sutra ozbiljno slušanje. Do sada radila Ortofon FF15 Mk2, par godina novija od LM20, ali i dalje preko 35 godina stara. Baš me zanima šta ću da čujem ili ne čujem. €200 eura nije cena za padanje u nesvest, ali je oprilično velika u odnosu na cenu gramofona, da kažem da je originalna zvučnica bila neka Dualova, dakle preimenovana Audio Technica koja nije bila za padanje u nsvest, ali je jako lepo svirala. Zamenjena je sa Ortofon LM20, koje je i onda koštala 4-5 puta više od te serijske, i razlika je bila dosta lako čujna, naravno u pozitivnom smislu. Zato jedva čekam sutrašnji dan.

Opet si u pravu Pajo, a što se montaže tiče, ide bez problema. Veze na vrhu ručice su potpuno standardne, mogu se motirati manltene sve standardne zvučnice. A specifično za mojue, Tomke mi je rekao da su na istom takvom već montirali 2M Red, koji je isto što i 2M Blue što se gabarita tiče. Pitaom sam ja, morao sam, ipak je to gramofon iz 1978 godine, treba pitati. Standardna verzija koristi klasične šarafčiće i matice. Zanš kako, mora i Ortofon da razmišlja o tome, danas niko ne može da preživi sa specijalnim i nestandardnim povezivanjem. Uzgred, taj problem realno kod nas ne postoji, jer cena zvučnice obuhvata i propisnu montažu u Koratou. Ako nešto ne ide, saznaćeš pre nego što išta platiš, dakle siguran si.

Slažem se, Pajo. Oko rezonanse - tu je rezonantna frekvencija samo deo priče, jer ostaju pitanja kolika je amplituda rezonanse, odnosno kako stoje stvari na 20 Hz, teorijski dotle bi trebalo da se amplituda jako smanjila, da ne kažem nestala. Teorijski, rezonantna učestanost bi idealno trebala da se nalazi na 8-10 Hz, sa amplitudom od 3-4 dB maksimu, da bi do 20 Hz spala na nivo od 0,5 dB ili manje. Smatra se da to već neće biti naduvan bas i da neće biti opasnih subsonic efekata. Čak i da je sve to zadovoljeno, smatra se da je dobro imatu subsonic filter sa -3 dB tačkom na oko 15 Hz, sigurnosti radi. Lično se sa time slažem. Pre par godina, slušam tjuner i primetim da mi bas membrana hoda napred-nazad kao luda. Posle su mi ljudi rekli da FM čujni raspon neretko ide dole i do 10 Hz, kao što se meni desilo sa tjnerom. Odnekuda se pojavio jak subsonic, ali je problem eliminisan uključivanjem subsonic filtera, u mom slučaju -3 dB @ 15 Hz, 6 db/oktavi. Na "velikom" DIY forumu, ima ljudi koji smatraju da takav filter treba imati, uključiti i nikada više ne isključiti - na primer, John Curl, Demian Martin, at al. Logika je da u tom područiju većina zvučnih kutija više ne daje svoj maksimum jer je to ispod sistemske rezonanse, a za maler, može biti izazvano krivim LP pločama - formalno, sve radi, a opet ne valja. Pošto je sistemska rezonansa mojih kutija na 36 Hz, ja teorijski ni ne mogu da ih čujem, ali bi moj pojačava snage i dalje pokušavao da i to propusti. Zato sam prihavtio predlog, od kada sam uključio subsonic filter nisam ga više ni dirao, stalno je uključen, a dobra basčina negde dole mi i dalje prošeta džigericu (na primer, Blue Man Grouhp prvi cd, numera 8 ima jednu basčinu koju inače koristim kao test signal za sismtemske sposobnosti reprodukcije, jednako šlogira i pojačavač, i zvučne kutije).

Koliko će me tačno izaći 2M Blue ću saznati kada odem po nju. Zvanično košta €200, isto koliko i na Ortifin-ovom sajtu. Druga stvar je to što konačni zvuk svake zvučnice je složena kategorija, jer u sebi obuhvata zvuk ili odsustvo istoga ručice, gramofona, veze do predpojačavača i naravno kvaliteta tog predpojačavača. Da i ne spominjem ono dalje. Meni je LM20 sjajno radio još od reVox A78 pojačavača, nisam imao primedbe. Nikada do sada nisam imao ovako kvalitetan predpojačavač kao sada (Luxman C-03), tako da se i pomalo zbog njega nadam još kvalitetnijem zvuku. Urađen po svim propisima, diskretni FET ulaz u kaskodnom spoju, itd. Sem toga, odstupanje od idealne RIAA krive 2M Blue je bolje od LM 20, a osetljivost na ulazni vrednost C je manja, što bi u kombinaciji trebalo da znači bolju linarnost, osobina do koje ja veoma držim.

Pa baš o njemu je i reč, Stein. Jako me je obradovalo to što je Korato postao zvanični distributer, družim se sa njima već 25 godina i dobro ih poznajem i veoma poštujem. Za mene, to je dupla dobit. 2M Blue sam već poručio, oni su uplatili i sada se čeka samo prispeće. Pažljivo sam pročitao sve specifikacije u opsegu cene do €200, jer smatram da na moj gramofon nema mnogo smisla trpati nešto bolesno skupo, a posebno sam porazgovara sa Kostom i Tomketom da čujem i njihova iskustva. Oni su ozbiljni ljudi i znaju o čemu pričaju. Posle kraće diskusije, utvrdili smo jednoglasno da je 2M Blue najbolje opšte rešenje, maltene savršeno, negde je malo iza LM, drugde je malo ispred LM, ali očekujem da će ispuniti sve moje zahteve i uslove, kao što je to bilo sa LM20. Nije džaba, ali verujem da vredi te pare, bar se nadam. Pri čemu kažem da nikada do sada nisam imao tako dobar RIAA pojačavač/korektor kao sada, što naravno nije baš svejedno. Najbolje je to što imam izbor ulaznih kapaciteta na klik, preko selektora na prednjoj ploči, što ranije nikada nisam imao. Pa kada je onda, na onoj elektronici onako lepo radilo, sada se nadam još boljem. A što se tiče povoljnije nego u Koratu, otom-potom, još nisam čuo cenu kod Korata, a sigurno neće biti puna. Inače, zvučnicu nikada ne bih kupio preko KP, jer sam se nagledao takvih prevara od strane ponuđača da nemam reči, mada sam imao i pozitivna iskustva.

Sve se slažem. Samo jedna primedba - oko razlike između Dual ručica, voleo buih da mi neko pokaže razliku između moje i kasnijih "ULM" ručica, jer ih ja nisam našao, a tražio sam onoliko. Pre će biti da je to tržišna oznaka, kada se ideja ručica sa malom masom odomaćila, pa su ih prekrstili i dali im stilizovan logo. Od moje ručice nadalje, Dual je postigao perfekciju ponašanja dole, jer ima teorijski idealnu rezonansu na oko 9 Hz (idealno je 8-10 Hz), sa veoma kontrolisanom amplitudom rezonanse (idealno 2-4 dB), izmerena na mom modelu je 9 Hz sa +2 dB, što je zamemarivo malo. To je funkcija em male mase, em dva mehanička filtera, koji joj ne rozvoljavaju da brlja. Ujedno, to sasvim lepo objašnjava zašto mi nisu bili jasni ljudi koji su tvrdili da Ortofon ručice imaju "smanjen bas". Ja sam imao onoliko basa koliko je bilo na ploči i zvučao je jako čisto, jasno i kontrolisano. Mogu lako da demonstriram. Najzad, jedan manje vidljiv detalj je pogonski motor, Dual EDS 500. Veoma nalik Technicks 1200 modelu, zavrti tanjir od nule do nominalnog gotovo trenutno, koliko se razumno može očekivati od elektro motora u gramofonu. Istina, čak i na pogled, bitno je veći i masivniji od proseka ondašnje serijske proizvodnje i cenovne klase. Oko zvučnice. Tačno je da ima malo manju lateralnu komplijansu, ali izgleda i da ima još linearniji odziv učestanosti i da je manje osetljiva na kapacitativno opterečenje, što je oduvek bio problem sa LM serijom, koja je tražila relativni veliko opterećenje od 400 pF ukupno, ova po njima radi lepo sa 150-300 pF.

Pozdrav, Nakon 38 godina verne službe, došlo je vreme da penzionišem moju staru zvučnicu, Ortofom LM20. Ima rezervnih igli, ali milsim da je vreme da se obnovi celina. U tom smislu, zanimaju me tuđa iskustva, iako znam šta se nudi, ne znam kako to de fakto svira.. Gramofon je Dual CS 604, onaj čudak koji nije sastavio ni 9 meseci života kao model, jer su ljudi provalili da svira malo lošije od veće braće 701 i 704, a košta maltene upola cene Pa se za njega 1978. godine čekalo u redu (doslovno), a prodaja 701(704 je bitno opala. Kada je Dual shvatio da je sam sebi pucao u nogu, brže bolje su ga zamenili za model 606, koji je imao istu cenu, ali nije bio istog kvaliteta, ali se prodaja 701/704 vratila na normalu. Zašto baš mora da bude Ortofon? Mikada nisam video napismeno rečeno da su se Dual i Ortofon dogovarali, ali u momentu pojave, to je bio jedini gramofon koji je imao spsobnost praćenja i po horizontali i po vertikali ono što je serija LM mogla da uradi sa tako malom masom. Specifikacije ručice i LM20 su istovetne, toliko iste da ne nemoguće da je to bilo slučajno. Nikada nisam čuo tu zvučnicu da tako dobro radi, niti sam ikada čuo išsta bolje na tom gramofonu. Drugačije da, ali bolje ne. Današnji model 2M Blue je tačlu po tačku isto kao stariji model LM20 i prema tome idealno odgovara mojoj ručici. Košta €200 kod Koratoa. Pojma nemam kako zvuči, nisam je ni video uživo. A volim da saslušam tuđa iskustva, ako postoje. Gramofonski ulaz je deo Luxman C-03 predpojačavača, šprema tome, nije sumnjiv niti nepoznat.

Ako je za neku utehu, IKEA je već kupila čak tri placa u okolini Beograda, jedan je na izlasku na niški put, oko 2 km dalje od Bubanj potoka.

Tako je! I raspisati dobrovoljne priloge da se svim političarima kupi po jedna Ikea hoklica.

Što se tiče reprodukcije visokih, papirna konusna membrana to sasvim lepo radi, pod uslovom da je lagana i da je pobuđuje dobar magnet. Ono gde prirodno zaostaje iza kalota je disperzija, konusne membrane imaju lošiju disperziju od kalota, dakle više so podložne opadanju odziva što se više pomeraš van idealne prave linije do njih. Imam takve visokotonce na AR94 kutijama, i veruj mi, nemam problema sa njima u bilo kom smislu. Za pomenute japanske kutije ne znam, ne sećam se da sam slušao ijednu.

Takvi moraju dobro da proračunaju realnu potrošnju tih monoblokova. Ako imaju neke stvarno 8 omske kutije sa relativno vielikom efikasnosti, onda nema veze jer im neće trebati enormne količine struje. Ali ako imaju neke recimo Infinity Refernce kutije, koja padaju ispod 2 Oma i efikasne su sa 86 dB SPL, e onda im ne ginu posebni razvodi struje samo za Krelce. A Infinity je lepo rekao da te kutije mogu pouzdano da pobuđuju samo Krell ili Levinson pojačavači snage od najmanje 200W/8.

Ali, carevi šverca su bili neki piloti JAT-a, ima tome godina, koji su kao avio kargo pokušali da ušvercuju dva traktora. Začudo, nisu uspeli. A bili lepi japanski traktori.

Mala crna šala - ko zna šta na engleskom zanči reč "Tonsil"? Da ne jurite rečnike - krajnik. Ko želi kutije koje koriste krajnike za drajvere, neka digne ruku.

Ja bih ovo nazvao vrlo korektnim (dakle, iznad proseka) odzivom - sada ostaje da se vidi kako to izgleda u kokretnoj kutiji koji Progster ima u vidu.

U prilog ovoj tezi treba samo pogledati kataloge od pre recimo 15 godina i uporediti ih sa sličnim današnjim. Primetićete da su deklaracije za recimo THD onda bile recimo 0,001%, a danas su bez blama recimo 0,05%. Ali, onda se to postizalo besomučnim kljukanjem negativnom povratnom spregom, a danas su shvatili da to nije dobar metod, jer koliko problema rešava, toliko maskira ili uvodi nove probleme. Dan d'Agostino je na svojim Krell-ovima bez blama davao deklaraciju za THD od 0,3%, tri stotine puta više od nekog masovnog proizvoda, koji uprkos mnogo boljoj deklaraciji nije mogao ni da prismrdi Krell-u. Danas se prave drugačiji kompromisi jer se shvatilo da će se tako dobiti bolji zvuk, ipak se ponešto naučilo u poslednjih 30-ak godina.

Možda, ali treba se setiti da danas nije više 1960. godina, nego nekih 55 godina kasnije. Danas po kućama imamo bar pet puta više električnih sprava koje onda nisu ni postojale. A kada se čak i skromna potrošnja po uređaju pomonoži sa brojem uređaja, onda ona nije više tako mala. A neki od tih novih potrpšača u kući nisu opšte naivni po potrošnji, na pimer klima uređaji.

Stein, potpuno te razumem, i ja sam to prošao prošle godine. Građevinski standardi 1960. godine kada je sagrađena moja zgrada je dozvoljavala štemovane kablove po stanu sa presekom od 1 kvadrat. Raskopao sam doslovno ceo stan i ugradio ono što su danas važeći građevinski propisi, a to je 2,5 kvadrata. Ko je 1960. imao ovoliko uređaja na struju u kući? Lično mislim da je logika 1 kvadrat = 1 kW po svojoj prirodi bangava - a šta ćemo sa klimama koje kada rade vuku i do 2,2 kW, sa veš mašinom koja u špicu povude i do 3,3 kW, pa mašina za pranje sudova koja takođe povuče 1,5 kA kada se uključi i grejač za vodu, itd. Pa obična mikrotalasna peć povuše 850W kao od šale. Uz sve to, prečesto se zaboravlja da čak i statični kablovi imaju svoj vek trajanja, kada oni stari iz 1960. počinju da se "znoje", jer se izolacija doslovno dekomponuje, razlaže se. Kabl od 2,5 kvadrata, koji je povezivao moju kućnu razvodnu tablu sa razvodnom tablom za dva sprata je bila na ivici raspadanja. Sada je tu kabl sa presekom od 6 kvadrata. Ujedno sam uradio i novu rapodelu potrošnje po fazama, jer mi je ranije mnogo toga bilo na samo jednoj fazi, pa ako radi klima, mikrotalasna peć izazove iskakanje osigurača. Sada je to sasvim druga priča. A što se ti buniš oko alu kabla kao Grk u apsu zbog bankrota zaista ne znam, pa bio si decenije ispred nas, seti se da Dynaudio koristi heksagonalnu alu žicu za namotaje na drajverima.