dvv

@ZZZ, nije šija nego vrat. Baš me briga gde će nastati lom ako se on desi, mada, u stvari, još je gore ako se desi na ulaznom stepenu, jer će on u klipovanom stanju biti poslat nadalje na dalje pojačnje. To je još i najgora mogućnost od svih. Na kraju dobiješ dodatno izobličeni klipovan zvuk i budeš sretan ako to ne ostavi trajne posledice. Utešiš se što bar slušaš klipovan zvuk u čistoj klasi A.

Molim te, ako je pojačavač dat ako 2x5W/8 Oma, to he oko 6,3 Vvršno. Sada mi objasni kako će bez problema reprodukovati tranzijent koji traži recimo 15Vvršno.

A verujem i da je atmosfera bolja jer nema konkurencije, niko tu ne gura svoju robu, nego svako pokazuje ono što je pre svega za sebe napravio. Žao mi je što čujem da je programski materijal i dalje zadat. Pre nekoliko godina, zamolim jednog našeg prodavca da pusti na izloženom sistemu jedan moj CD ("Blue Man Group"). Ne sećam se koji behu zvučnici, ali sam zapamtio da je pojačavač bio neki cevni koji je koštao sačuvaj Bože za recimo 2x5W. Umesto standardnog demo materijala, u fazonu tri gitare u sobi. I naravno pojačavač se uguši na prvom tranzijentu prve pesme, jer se radi o izuzetno dinamičnoj muzici, tu ako nema snage nema ničega (snage ne da urla kao besan, samo da isporuči tranzijente). A tu se zatekao jedna momak koga sam poznavao, koji je imao Krell integralca i CD čitač, koje je upravo prodao sve to da bi dobio "čarobni zvuk cevi". Samo šo se nije rasplakao, ali kupio nije. Toga se izlagači boje, zato su nekada koristili samo laganu i dosta tihu kamernu muziku i ništa više. Jedini je Mlađa imao ljudski sistem, naravno Dynaudio kutije, ali pobuda je bila by Karan Acoustics, najslabiji uređaj 2x180W, pa je imalo odakle da se izvuče. Snage je ima ai Dayens soba, ali su koristili neke kutije sopstvene konstrukcije, koje su bar meni zvučale jako šuplje i beživotno.

Poslednja kupovina na Amazon.com je sadržala 8 CD-ova i za sve sam platio par dinara manje od 2.000 din. To je navodno bila poštanska usluga isporuke na vrata - koja se naravno nije desila, samo su u prizemlju ostavili tiket da dođem po to u poštu, navodno nisam bio kod kuće (a jesam, tačno znam, ali valjda ih je zbunio lift, šta li). Za sve ove godine. na vrata su mi doneli paket tačno jedanput, ali su naplatili svaki božiji put- Naš izvozni artikal je srpska hajdućija. A pojačalo od 25 kg prevezu od tvog grada do drugog grada nekome na kućni prag za par stotina dinara, ali ovo su stranci pošiljaoci, pa im skidaj kožu sa leđa, ko ti šta može. Prokleti NATO.

More taj je radio dobro sa svim i svačim naprosto zato što je od samog početka dobro projektovan. To su bili stvarno jako ozbiljni ljudi, kakvi su danas ne znam, nadam se isti kao i onda.

Ako tvoj Marantz radi, drži se one maksime - ako radi, nemoj ga popravljati. Ako ipak hoćeš pa hoćeš, šrovero šta ih pobuđuje i sa koliko mA struje. Koliko da se ne desi da ispadne da nemaš dovoljno jaku pobudu. Ako i bude tako, trebaju ti MJE 15039/15031 (po mogućnosti upareni) uz eventualnu promenu vrednosti emiterskih otpornika. Na primer, ako sada imaju 56 Oma, smanji to na 20 Oma ša šrobaj sa time. To su vrednosti sa kojima sam ja radio i radim. Verujem da bi ti se reultati zvučno dopali.

U suštini, teško je promašiti sa MJ tranzistorima po bilo kom parametru, sem po pitanju pojačanja, gde baš i nisu nšeto jaki, traže jaču od proseka pobudu. Ja ih ne bih koristio bez pobudnih tranzistora od majmanje 50W i naviše. Za punu dozu dinamičkih mogućnosti. Ali, po meni, šiju sve ostale po zvuku, posebno na basu, koji je baš onako "mesnat", ima ozbiljnost koju drugi nemaju, čak ni Motorola/ON Semi tranzistori u plastici..Ali, po meni, kljična prednost im je robusnost, ne možeš im ništa bez bar čekića, a termičko ponašanje im je volje mego kod bilo kog drugpg tranzistora snage za koji ja znam.

Oki, kada sam onomad krenuo u kupovinu mojih Marantz-a, odmah sam se raspitao po raznim forumima koja je zamena za njihove izlazne tranzistore, navodno neke Toshibe iako su na sebi imali Marantz logo. Nisam se posebno iznenadio kada su kao idealna pre svega tonski zamena bile Motorole, uz napomenu da ako mogu nabavim MJ 21193/21194 ili 21195/21196. Navodno, to su poslednji izdanci te serije, a razlikuju se od drugih u seriji po izrazito malim izobličenjima, za neuparen par 0,8%, za uparen par 0,08%. Nikada i nigde nisam video tako male brojke za bilo koje druge tranzistore od bilo koga, čak ni Thordarsen-Meistner nije imao tako nešto (u to doba su bii veliki igrač sa rebrandiranim Toshiba tranzistorima).

ZZZ, mislim da nisi u pravu, U vreme kada se on pojavio, Japanci su kaskali sa tranzistorima snage, imali su ali relativno skromne snage. Pre će to biti Motrola MJ150xx, u to doba Amerikanci su uglavnom trošili njih u profi opremi. Jedini problem tu je da ako se menja jeda, mora da bude u paru sa drugim, dakle ako se menja, menja se sve. Njihovi današnji pojačavači snage visoke katgorije koriste Motorola/ON Semi MJ 15025/15026 (ako nisam pobrkao te nezaboravne nazive).

Ta serija je, koliko je meni poznato, prva počela da radi sa izlaznim stepenima sposobnim da isporuče jako velike struje. To ih je činilo mnogo manje osetljivim na stanje zvučnika, da li su 8 ili 4 Oma, kakav im je modulus impedanse, itd, jednostavno zato što su imali dovoljno stvarne snage da prevaziđu maltene sve. Ne sećam se da ih je bilo koja kutija zbunila. To je, da kažem, Levinson/Krell klasa pre njih. A nisu shvaćeni na tom nivou jer su od samog početka radili pre svega za profesionalno tržište i nikada se nisu gurali u Hi-Fi svetu, ali je zato malo ko drugi uspeo u profesionalnim aplikacijama. Iako su bili dosta skupi, oduvek su prodavali opremu koju kupiš jednom u 30 godina a i to samo zato što ti je dosadilo da je gledaš. Dakle, nisu to proizvodi za šminkere, nego za ozbiljne poznavaoce.

Ono što je ključno ovde (kao i drugde) je to što ima više zainteresovanih da zatvore fabriku nego da je učine profitabilnijom Jasna deklaracija da je kod nas rad neisplativ, izgleda da to nikome ne treba. Valjda zato što smo pretali sa razvojem društva još u doba kada je bio problem napraviti, a danas taj problem više nije problem, danas je problem prodati. A prodati je MNOGO teže i to ne ume svaka budala.

Nije bio posebno revolucionaran u svoje doba, ali jeste važio kao izuzetno poudan uređaj koji je uvej radio kako treba, čak i pod veoma zahtevnim uslovima. I, koliko se sećam, utabao je stazu za konepciju upotrebe op ampova kao ulaznih stepena, što je sa jedne strane dobro jer su tranzistori unutar op ampova po definiciji upareni, ali jako zavisi od performansi samih op ampova, a u to vreme (krjem 60ih i početkom 70ih) oni nisu baš imali neke zadivljujuće osobine. Na primer, ukupne brzina pojačavača (selw rate) je bio definisan brzinom op ampa, a tada je bilo retko imati išta brže od nekih 15-18 V/uS, dok ih danas ima i od 2,000 V/uS pa je pitaje ima li ostala elektronika brzinu makar samo nalik ovoj. Kako se menjao odnos prema brzini u kontekstu TIM izobličenja, tako su i oni pomalo zaostajali kao koncepcija. Ali i dalje su odlično konstruisani i izuzetno su pouzdani, što će profesionalnom sektoru uvek biti najbitnije.

Ne znam da li ste primetili kako tokom NATO bombardovanja 1999. oni jesu našli domove za penzionere, putničke vozove i bolnička odeljenja, valjda kao "legitimne" vojne ciljeve, a ni jedna jedina bomba nije pala na Ei Niš, koja jeste proizvodila delove za recimo vojne radio stanice. Nisu znali? Ma jok, nego je dobar broj kalifornijskih proizvođača cevnih audio uređaja kupovala njihove cevi, pa da su njih pogodili, te firme bi bile u velikom bedaku jer bi onda te cevi morali da kupuju od drugih, po verovatno većoj ceni, a to bi njihove ionako skupe uređaje samo još više poskupelo. Sve je biznis, a rat je najveći biznis od svih, bilo i biće.

Sećam se jedne naslovne starnice nekog britanskog časopisa od pre par godina, na njoj 4 ili 5 integralaca sa cevima, svi iz Kalifornije, a u prva dva lepo se vidi po 7-8 EI lampi sa sve "Made in Yugoslavia" natpisima. Pa kako onda nije išlo? Inače, nije nepoznat postupak zapadnih proizvođača da otkupe neku firmu samo da bi je ugasili kao neželjenu konkurenciju, tako je prošao "Tungsram" u Mađarskoj, kupljen danas, sutra ugašen, radnici svi otpušteni. Ja sam inače bio u NIšu da bih se dogovio oko eventualne proizvodnje štampanih pločica. Vlasnik tog ogranka je tada bio neki naš čovek koji se tim poslom bavio 20+ godina u Francuskoj. Ovi domaći samoupravljači nisu hteli ni da razgovaraju za serije manje od 1.000 komada, pa sam otišao kod Tibora iz Subotice, koji je bio jako fleksibilan, Čak mi je nabavio vitroplast ua nanosom bakra od 70 mikrona. Na žalost, i to je sada postao problem.

Ima sjajnih uređaja i novije produkcije. Na primer, Luxman C-03, na KP košta tipično €250-300, i drugi slično zvučeći predpojačavač je Harman/Kardon Citation 21 (mislim?), 100% isto kao i veći i skuplji Citation 23, samu što nema daljinsku komandu kao 23. Neverovatno propusni i sva tri bez sopstvenog zvuka, a iznutra ne mogu biti drugačiji. Luxman je moderni pristu, FET-ova koliko hoćeš, kola baš razvijena i podobro komplikovana, dok je Citation 21 sušta suprotost - izbor izvor preko releja i jedan jedini potpuno komlementaran pojačavački blok, sa ukupnoe tačno 8 (4+4) bipolarna trantistora. Probao sam ih na svemu na čemu sam mogao, računajći i integralce (gde su oni služili samo kao pojačavači snage) i svaki put, ama baš SVAKI put sam dobio bolji zvuk. Posebno zanimljiv mi je bio test kada sam jedan Sansui A701 /x balansirana topologija, nominalno 100Wrms/8 Oma). Do tada sam samo sumnjao, a tada sam to i potvrdio, da je pomalo vrišteći i piskav zvuk poticao od ugrađene pretpojačavačke sekcije, i nije imao veze sa pojačavačem snage.

Oko starih prijemnika ... mislim da čak većin nas ima takvo nekako iskustvo. I ja sam tako počeo, otac je sa kratkog boravka u Nemačkoj done jedan Schaub-Lorenz koji isto tako hvatao sve stanice sem železničke, i uoš je pride bio i prenosti (možete misliti). Težak kap pun kofer, izbutra pun lampi, ali brate radi sve u šeasnaest. Tada smo stanovali u Paviljonu 3 na N. Beogradu. Nedeljom, napolju napadao sneg, ja ustajem u 6, idem da majci pokupujem hleb, mleko i novine, vratim se nazad, umijem se i u 7:30 sam ispred radija, na Beograd 1 čekam dečiju radio igru. Međutim, ja sam taj radio prijemnik percipirao kao programski,a samo usput kao izvor muzike. To se promenilo tek 10 godina kasnije, zajedno sa uslovima, ali to me je dfinitivno zarazilo i od tada do danas, prvo što uradim kada ustanem ujutru je da uključim sistem i naravno tjuner. Ne gasi se do 10 uveče ili kasnije. Ne mogu bez toga.

Svi smo se, ranije ili kasnije, tokom godina bavljenja audio kao hobijem, susreli sa nekim sistemom ili pojedinačnom komponentom koja nas „oborila na pod“ kako je dobro obavila svoj posao, ma o čemu da se radi. Meni se to desilo dva puta, i to za redom tokom iste godine. Davne 1978. Godine sam kod drugara mog drugara čuo tada nove modele firme Marantz, pretpojačavač 3250 b i pojačavač snage 170 DC. Za ono veme, jači modeli, nominalno 85W/8 Oma, a preamp sa sufiksom „B“ je bio stari model bez tog sufiksa koji je značio da uređaj poseduje ne samo standardnu MM, već i tada mnogo manje standardan MC pred-pred pojačavač. Druga stvar koja mi se jako dopala je bila mogućnost podešavanja akustičke kompenzacije (loudness) pomoću potenciometra, pa se lako dobijala kompenzacija bez muljanja po basovima i vriske po visokim kao kod mnogih drugih. I ako ćemo pravo, izgledali su onako baš strava dobro. A ni čuveno ime nije bilo na odmet – u drugoj polovini 70ih, ako ste u Beogradu hteli da naglasote da ste baš onako pravi ljubitelj audio tehnike, imali ste neki Marantz, najčešće neki risiver snage 15-50 WRMS. Ali ono što ih urezalo u moje pamćenje je činjenica da su imali jedan veoma detaljan zvuk velike mekoće, nenapadan, lako integrisan i u muzičku celinu, i u svaki sistem. Iz raznoraznih razloga, a ponajviše zbog neodstatka finansijskih sredstava plaćanja, to ođe i prođe a ostade samo setno sećanje. I tako of 1978 do 2009, 31 godinu. Onda se pojavi oglas na KP, prodaje taj komplet čovek is Kule. Zdipim telefon, javim mu se i zakažem dolazak istog dana popodne. I vratim se odande sa željenim kompletom. Ovde malo premotamo, preskačemo zamenu elektrolita iznutra i prevoz domu svome. Već na prvo slušanje ispadne da je on stvarno bio sve čega sam se sećao, ali na malo višem nivou. Što je normalno, jer sam tada već imao neuporedivo bolje zvučne kuije, koje su same po sebi dozvoljvale da više toga čuje nego ikada ranije. Iznenadilo me je šta se sve lako moglo čuti, što ne znači baš mnogo jer stvarna akustička memorija pouzdano traje jedva 15 minuta, pa posle 31 godine ja se u stvari sećam samo racionilazovane i verbalizovane svirke. Iako sam u međuvremenu nabavio još bolje komponente, taj komplet ne ide van moje kuće dok sam ja živ. Drugo takvo iskustvo nekoliko meseci kasnije (septembar 1978) konačno mi pristiže novokupljeni Dual gramofon, CS 604. On je zamenio Dual 1019 iz 1968 godine. Zamenom serijski montirane igle (neka Audio Technica sa Dual oznakom) sa novom u to vreme najnovijom Ortofon LM20, dobio sam zaista izuzetnu rezoluciju i po onim, ali i po današnjim kriterijuma. Ne mogu da dokažem, ali duboko verujem da su se tu inženjeri iz Dual-a i Ortofon-a siti naradili zajedno – nikada nisam čuo Dual da tako lepo radi sa bilo kojom drugom zvučnicom, niti sam čuo da ijedan drugi gramofon za još ovozemaljske kriterijume cene tako lepo radi sa tom Ortofon glavom. Istorija se ponovila - danas posedujem kvalitetnije phono RIAA kolo nego ikada ranije pa sam blagosloven još boljim zvukom, i plus sam „unapredio“ zvučnicu zamenom za Ortofon 2Mblue, koga vidim i percipiram kao nastavak razvoja stare LM zvučnice.

Na žalost nije, kod Dual-a nosači zvučnica su odlvici od plastike sa oznakom prema seriji. Dakle, prvo bih morao da je skinem sa standardnog nosača, pa da je onda monitram na dualov okvir, i nakdano sve to opet u obrnutiom smeru. Komplikovano, Nema veze, ponuđen kao i počašćen. Onako planiram da pokupujem opremu za montažu, protraktor, vagu efektivne mase, itd, pa možemo kada sve to obavim za mesec-dva. Ne bih se igrao sa postavkm za koju nisam siguran da mogu da je vratim nazad kako treba.Ianko su mi glavne kutije van pogona, nako što su pale kao žrtva prirodne nepogode, tj. žene koja čisti kod nas. Lepo sam joj rekao da može i mene da ubije, ali da mi kutije ne dira, nakon čega je on za par sati redukovala titanjumski visokotonac od polulopte do ravne površine u jednom lako koraku. Srećom, imam rezervnu kalotu, ali zamena iste podrazumeva dvojicu (jedan drži, drugi radi). Istina, mogle bi to i AR-ke, ali ne onako detaljno kako B&M kutije to mogu. Sa njima ću završiti naredne sedmice.

Iskreno, Pajo, uopšt se ne sekiram. Čak i ova 2MBlue košta već toliko da tu ne sme da bude promašaja, Ortotofon mora da pazi šta radi, ovo je već srednja klasa po ceni. NIKO ne živi danas od zvučnica koje koštaju nekoliko kiloeura, a ima ih kao kusih pasa. U tom smislu, Ortofon je relativno sigurna kupovina, posebno za nas koji smo se odavno navikli na njihov zvuk. Ono za AT sam rekao, radi se naprosto o mojoj radoznalosti, ništa više. Družićo se sa 2MBlue još čitav niz godina, neće se ni on ni ceo gramofon kod mene baš intenzivan režim upotrebe.

E jeste, baš sam na taj model mislio. Kako god šta bilo, voleo bih da ga probam, čisto iz znatiželje. Imam neki osećaj, čist špulijus, da je to jedna jako dobra glava. Oko trekinga ti verujem na reč, ali ako se radi o različitim gramofonima i ručicama, onda bi i i ti rezultati mogli da variraju. Subjektivno, sve je moguće, i da radi bolje, i da radi sto odnosno slično, i da radi gore, tu nema druge nego da se proba. Istini za volju, ja sam 1978. godine dobio iz fabrike taj gramofon sa montiranom nekom "Dual DNM ..." glavom, koja je u stvari bila neka skromna AT glava, ne znam koja. Poenta je, sa tom glavom, gramofon je radio zaista odlično i tek ga je LM20 glava ozbiljno pomerila nagore, ali za oko tri puta veću cenu (zlo i naopako da nije bilo tako). Tada sam napravio skok sa starog Dual 1019 gramofona sa Shure 75 glavom na CS 604 i AT glavom, i to je već bio pozitivan pomer, nije bila revolucija ili otkrovenje, ali definitivan korak napred u dobrom smeru. Oko toga šta vredi koliko, mislim da ćeš na to dobiti oniliko odgovora koliko ljudi pitaš. Ja apsolutno insistiram na maksimalnoj linearnosti, to mi je alfa i omega celine kojoj je podređen ceo sistem, a tu je Ortofon baš dobar. Što ne znači da nema i drugih koje treba imati u vidu. Meni 2M BLue vredi svoju cenu, koja je za mene bila ispod one koju pominje Stein, faktička razlika između 2MBlue i 440 je tačno €10, potpuno zanemariva na tom nivou.

Po meni, 2M Blue je jednostavno današnja verzija LM20, unapređena za dosta razvojog rada. Dakle, da sada nju staviš, dobio bi opet pomer na isti način kao i kada si stavio OM20. Jedino otvoreno pitanje je veza glava ručica, šta i kako bi se dešavalo, posebno u kontekstu trekinga. Ne verujem da bi te nešto baš iznenadilo ako znaš zvuk OM20.

Evo, prođoše tri sedmice od nabavke, nakupilo se vremena slušanja. Da ne gnjavim, moj zaključak je da je 2M Bue razvijena verzija starog LM 20, sa ne trenutno očiglednim ali ipak prisutnim dodatnim razvojem. Praćenje idelne krive (nominalni 0 dB VU) je sada preciznije (ranije bio +1, -3 dB, ada +2, -1 dB u rasponu 20-20000 Hz). Zajedno sa veoma relaksiranim ranijim zathevom za ulaz od 47k/300pF, sada je to mnogo lakše postignutih 47k/100-300p. Igrom slučaja, moj predpojačavač ima mogućnost lakog preklapanja (putem preklopnika na prednjoj strani) između MM Cap 1 i MM cap 2. Ubih se gledajući tačno koliko je to pF, ali bez uspeha, moje Phono RIAA kolo je JAKO neobično konstruisano, sa kombinovanjem diskretnih FET-ova u kaskodnoj vezi sa niskošumnim bipolarcima i kasnije IC stepenom, a na kraju posebnim dodatnim 100% diskretnim stepenom linearnog pojačanja, što dozvoljava odlične gornje granice eventualnog tasićenja, po njima lepih 220 mV. Bilo kako bilo, razlika između Cap 1 i Cap 2, postoji, ali je mala - čično verujem da se kriva odziva malo smirenija sa Cap 2 na visokim učestanostima, ali to treba baš loviti, i traži LP sa mnogo izraženih visokih tonova (dakle, nije često). Najveća razlika koja se dosta lako čuje u normalnom slušanju je bitno proširenija tonska pozornica, po širni i dubini, gde 2M lako preuzima vođstvo nad LM 20. Isitina, ovde stvar potencira i nešto jači izlazni napon - LM 20 je specificiran za 3,5 mV/5cm/1 kHz, a 2M Blue na 5,5 mV/5cm/1 kHz, što je lepih +57% više. Time se dobija bolji odnos S/Š već na samoj zvučnici, a nastavlja dalje u elektronici koja dobija više signala pa ima manje šumova (što reče jedan moj dobar drugar, au mame ti, alal im vera, navukli su još par navoja na kalemove posle svih ovih godina - slažem se, teško da se radi o nekom tehničkom proboju, ali sve se to sabira u jedan zajednički rezultat. A on je veoma povoljan, čak i pri ovoj više ne baš naivnoj ceni. Onda me je zanialo koliko u svemu tome učestvuje sama elektronika RIAA kola, pa sam sve lepo ponovio preko H/K 6550 integrisanog pojačavača, za koga sam te davne 1993. godine doplatio Phono RIAA pločicu. Tada je H/K udio samo jednu mogućnost, u jeftinijim modela uz doplatu, a u skupljim modelima (kaomoj H/K 680, tada - 1999. godine - vrh proizvodje integralaca. Ako ih malo pažljivije pogledate i uporedite ih sa EMT RIAA pločicom, nećete videti baš kopiju, ali ćete videti dosta veliku sličnost. No svejedno, on je samo potvrdio nalaze sa Luxman predpojačavača, mada ne sa toliko finese koliko daje Luxman. Sve u svemu, Ortofon 2M Blue je, što se mene tiče, osvetlao obraz, kao logičan naslednik i nastavljač tradicije koju je uveo model LM20. Sada mi još ostaje, da iako sam zakleti Ortofondžija, ipak sa rezervnom glavom koju imam probam i očigledmog konkurenta, Audio Technica model od €150 ili tako nekako, koji se takođe kod nas nudi. Dugo nisam slušao bilo kakvu AT glavu, a po sećanju iz onih dana, to je bila firma sa kojom nije bilo iznenađenja, a i ako jeste, uvek su bila pozitivna. U svakom slučaju, ozbiljan takmac.

Nemam ništa protiv povećane cene nečega ako iza toga stoji konkretan rezultat. Na primer, ko je prodavac osvežio uređj kako treba, novi elektroliti, itd, To zošta po nabavnoj vrednosti delova i uloženom radu, a kupca spasava takvih poslova. Samo dva recimo BC Components elektrolita od po 22.000 uF/63V košta tik ispod €50 samo nadavno, a gde je ugradnja.Ali mi smiteja lične procene, prodavac voli taj uređaj, pa je gluv i slep na realne odnose, može on da traži šta god hoće, a da li će to i dobiti je već druga priča. Primčujem da je sve veći broj prodavaca koji prihvataju da sačekaju prodaju i duže od godinu dana. Kako se mene učili ekonomskoj teoriji, to nije racionalno jer je funkcija kapitala da šro brže reprodukuje, a ovo je potpuna inverzija. Ovo samo na silu boga afirmiše njihovu nameru da dobiju kako su zamislili po svaku cenu, ne verujem da u jednom cugu mogu da zarade da pokriju gubitke usled čekanja. Ima na KP uređaja koji se nude već duže od godinu dana, u kom međuvremenu su njihove kolege obrnule taj kapital bar nekoliko puta. Doduše, ima i bizarnih kupaca, koji msle da im je sve jasno, što u stvarnosti znači da će naleteti na nekoga ko će im uzeti pare samo tako. Isto kao što ima i maksimalno bezobraznih prodavaca koji bi da vam naplate €30 ili €50 za delove koje proizvođač standardno daje uz osnovnu kupovinu Toliko je meni tražio jedan lik iz Čačka za plasični deo kojim se podešava pozcioniraje zvučnice na Dual gramofonima. Bezočno je slagao da se to ne dobija nego da je on to platio posebno, ali se malo zaigrao, ja sam od onih koji su baš ih godina kupili Dual gramofon direktno iz Nemačke i dobro znam šta sam uz njega dobio (kao i 1967 prilkom prve kupovine Duala). Onda je u svom besu pravednika nešto odbrusio i onemogućio dalju komunikaciju. Nije mu bilo dosta to što je držao među najvišim cenema za te modele na celom KP, nego se ostrvio na još malo ekstra pofita. Ali sam doživeo i par veoma pozitivnih iskustava sa KP. Recimo, prodavac (Fidelity iz Loznice) je opisao Luxman C-03 predpojačavačthnički kao 10/10, a vizuelno 9/10. Ja obično vidim sve što ne treba da vidim, ali po meni, ja bih ga vizuelno ecenio kap 9,5/10, nigde vidljivog oštećenja On je tražio €275, ja sam rekao Mladene ako može €250, pakuj. Može, kaže on, spakovaga i to jako dobro i evo lepo me služi. Normalan i vaspitan čovek, nikakav problem nazvati i pitati, zna sve bitne odgovore.

Australijanci su u međuvremenu gajili high compliance kengure. Poneki ex-domaći Grk koji je otišao na frentovanje i tamo je gajio vrhunsku elektroniku sa ukusom Metaxe. Ipak, domaći DIYeri su provalili Metaxu kao običan vinjak u koji se baci 100 gr suvog grožđa.

Drugi masovan problem na KP je što svi do jednoga neće domaću robu, uz obrazloženje pa kako sutra da ga prodam? Toliko o ozbiljnosti kupaca. nije ga ni pošteno poslušao a već ga prodaje. O nivou tehničkog neznanja da i ne govorim, mrkli mrak, a šuma (KP) puna loavčkih priča, pa pogledajte samo prikačene priče, da nije tužno bilo bi smešno.