vladd

Ja sam ga stavio u vishlist, cekam zadnji dan da vidim koliko je ludilo. Ako ce neko da biduje, neka obavesti, da ne bude nezeljenog cirkusa. Nadam se da ce vecinu odbiti "usamljenost", a kako se ponasaju preprodavci, mislim da nece terati mnogo preko 3000, mala ce im biti zarada u preprodaji. Interesantan zvucnik, ali ZZZ ima prednost

Milina za oci A ovaj zatvoreni, strejter, ne pije?

U mom "I'll be back" igranjcu sa audio spravama, sa pauzom od tri decenije, pomislih da cu silno vreme izgubiti na novim informacijama, trendovima, komponentama...a dve trecine vremena je borba sa vetrenjacama audiofilskog jezika metafizickog znacenja... Kako da se razazna nesto korisno od tolikog suma. A greota da se gubi vreme na pogresne stvari, a zanemaruju se bitne ili korisne sitnice, bar se meni licno ne svidja zaigravanje sa nekim problematicno proverljivim tvrdnjama zasnovanim na iskustvu random dogadjaja. A sve te osobene price pokusavam da udenem u logiku tehnike, fer i posteno.. Ne odbijam ih a priori, kao ranije, posto ne mogu da ih selektujem po znacaju, svakoj dajem znacaj...i nisam zadovoljan efektima.. Pride, citajuci razne stvari, vidim da recimo postoji dosta ozbiljnih profesionalaca koji izrazavaju identican stav kao moj(sto automatski iskljucuje mogucnost debate sa takvima), nekada finijim stilom, nekada grublje nego ja, pa ne smatram da sam zalutao u zemlju cuda, gde ne vaze pravila tehnike.. A problematika je opsirna i slozena, mislim da su marketinska zmijska ulja suvisni teret. BTW, uskoro ce http://www.ieeedeis.org/ceidp/wp-content/uploads/2017/09/2017-IEEE-CEIDP-PROGRAM-Sept-27.pdf pa cemo da vidimo sta su novo pristali da prikazu...mozda se istocnjaci isprse sa novim tehnologijama..

To su bas simpaticne kutije, i prelepo izgledaju. Vredne truda. Ja sam bipolarce narucio od kineza, videcemo kakvi su, istina, za neke prosecne Hitachi kutije(dobih ceo "muzicki stub" naprasno, ali iz 2 decenije nerada..), imam zelju da izmenim skretnicu, i da se nesto izigram, ali sam za probu uzeo nesto skuplje elna, posto su u rangu cena nekih bipolaraca kod domacih trgovina.

Pre svega se moze objasniti merenjem sta je moguce cuti. Ono sto se cuje izvan merenja nema veze sa komponentama vec sa psihoakustikom. Naravno, ako su izbegnuti svi ostali uticaji propagacije zvuka. Tvrdnja da je potreban DOBAR kondenzator je sustinska i nije ni malo sustinski jednostavna. I to se jasno pokazuje merenjem, ne prostim i ne onakvim kako se generalno zamislja. I zato postoje razvojni sektori i u Nichiconu i u Panasoniku. Naravno, i dobro izradjeni kondovi imaju neke parametre koje bi trebalo drzati pod kontrolom, imati na umu ili kompenzovati, i to je zanimljivija zona igre nego prosti roling Do nekih tehnoloskih detalja necemo doci iz datasita, ali se mogu videti efekti, posto i oni u svom razvoju koriste merenja i ostvaruju projektne ciljeve, a nemaju slepe miseve, vec ozbiljnu opremu. I sustina ozbiljnog pristupa je da se nadje korelacija, izmedju karakteristika, merenja i efekata koji nastaju pri uticaju na zvuk, ili brze procese, za koje su kondovi namenjeni. I tu lezi tajna dielektrika, ecovanja, povrsine elektrode, nacina motanja, sto sve utice na neke elektricne, bolje receno fizicke velicine, koje imaju odredjen efekat u signalu, minoran, manji, veci.. Pipanje u mraku i naslepo probanje je, ako nije poseban vid zabave, prakticno gubljenje vremena, kada se znaju bitni detalji, ja ne znam da li je neko sipao so u tortu, zarad probe, probanja ili eksperimentisanja, ali sam siguran da svi razumni znaju kakav bi efekat bio... Naravno, marketing je dominantan u svim sferama, pa ne treba gledati njegovu losu stranu, u krajnjoj liniji je to prva trijaza u izboru komponenti, za nekoga ko ne zeli puno da se usavrsava, odabere se audio grade komponenta(nekada smo bili zadovoljni sa computer grade kondenzatorima), koja garantuje odredjen nivo dobre izrade, i spokojstvo korisnika. Ali to ne znaci da ce se koriscenjem kvalitetnog a nonaudio kondenzatora desiti promena u zvuku, sigurno ne primetljiva, mozda nekim ultrapreciznim merenjem naslucena. Detalje je razradio ManicP, tako da.. I da, treba razlikovati marketinske tekstove od upotrebljivih...zar nas nisu politicari tome naucili

Nema tu sta puno da se proba, to je kao kada menjas patofne za ulazak u auto, a on bolje ide, manje trosi i ima veci gepek ako su karirane . I kada je sve isto, dva slusanja se mogu cujno razlikovati..tako da prosto nema povratne informacije, sta je promena i zasto.. Toliko je parametara za finu promenu i uticaj na zvuk u okolini(pritisak, temperatura, vlaznost, polozaj povrsina koje reflektuju ili apsorbuju zvuk), pa sve to ima vise ili manje uticaja zavisno od slozenosti signala, zatim u slusnom aparatu, utisku o zvuku... da je slusanje nepouzdano i neupotrebljivo kao merilo progresa rada..ili poredjenja slicnih probanja. A vrlo je slozen i slab mehanizam uticaja recimo dielektrika ili uopsteno materijala kondenzatora na signal, da bi promena bila dominantna iznad ostalih uticaja. Prakticno se mogu cuti samo dramaticna pogorsanja Stavi se stabilan i kvalitetan kond, i razlika je vec slabo merljiva i prakticno nedostupna za sluh.. Razlike postoje, ali se ne mogu korelisati i definisati slusanjem. A pogotovo se ne moze cuti ako neki kond ima recimo esr 7 a drugi 12milioma, pa jos u napajanju.. Zna se koji je bolji, i sa kojim je covek mirniji, i ekstremno prosto je merljivo... ali ocekivanja slusljivosti su nerealna.. A veci haos se napravi sa nepotrebno prevelikim kondovima, koji izazivaju veci shot noise na diodama, jaci strujni ripl, nego sto kvalitet konda moze da doprinese razlici. Zato je bolje opeglati, kako napon, tako i struju, postaviti prigusnice, ntc-ove, snabere na diodama...menadzerisati te vrste nevolja..drzati ih na minimumu.. A cuce se nesto, ali to nece biti posledica desavanja u toj zoni...

Ono kada ti nije zao da ga slupas

O cuvenju se moze pricati samo kada je kond u liniji signala, ti prica ima mrvu smisla...za peglanje napona samo kapacitet i minimalna unutrasnja otpornost. A ovaj izbor kondova sa friske slike je sasvim ok, i malo se razlikuje od one prosle slicice Odlican je izbor dodati i pokoju prigusnicu da opegla i strujne pikove..

Ti su eksperimenti davno ispricani... Povecanjem biasa se samo povecavaju tranzijentna izoblicenja, sa jedne strane, a sa druge, nema tu kondova za A klasu ili AB klasu, vec se odabira kolicina mikrofarada prema struji, i prema sposobnosti konkretnog elka da opegla i isporuci porebnu struju. Mislim, ne mora se guglati da bi se naslo da li je neko probao elko za ovo ili ono, vec se unapred "vidi" iz datasita. Purenjak A je pravi izbor. Da li je potrebno dva, cetiri ili sesnaest kondova po 10mF, to ce odrediti ripl napajanja za konkretne struje.. i tu slabo ima jeftinog a vrhunskog resenja.

Lep kao lutka..

To je masina, a ne ove kineske sto ne smes da se nakasljes pored, da se ne preturi. Obavezno obeli, ispoliraj i namackaj stub, mesingana cetka i polir pasta, traje struganje malo duze, ali manje ostecuje povrsinu.

Tako da, s obzirom da je rec o audio frekvencijama, pa da dodamo zelju za jos nekoliko desetina KHz, kablovima za zvucnike, gde su naponi od nekoliko do nekoliko desetina V, struje znacajne u sistemu, od par do mozda i dvocifren broj ampera, suzavaju se neke osobine. Bitno je sto manje ometati signal, obratiti paznju nai minimalne smetnje, minimalne kapacitivnosti i induktivnosti i minimalan otpor. Posto u sistemu postoje znacajne induktivnosti(mislim na skretnicu i li samo zvucnik) i induktivnost kabla se tesko umnozava, induktivnost mozemo skrajnuti kao problem, obratiti paznju na kapacitivnost, koja se lakse uvecavam da ne pravi degeneraciju ili lose opterecenje pojacavacu, a sustiski je najvaznije da je kabal sto adekvatnijeg preseka i sto kraci.

Pazi da ti neki ljubomorko ne sastavi sanduk pod 45 i sa furnirom, zbog neke salteruse

Ne treba pojednostavljivati slozen proces jednostavnim terminima. Naprosto nije "talas" posto se nista ne talasa vec vibrira, zalece i prenosi energiju, haoticno sudara, desavaju se velika rasejanja i postoji samo tok doticnih energetskih poremecaja, u elektricnom polju. Sve sto je definisano kao talas, ima neke svoje kvantifikacione osobine, kao prvo, talasnu duzinu, zatim nivo energije, amplitudu..itd Kreni od jednosmerne struje, pa ces odmah izgubiti bilo kakav talas u razmisljanju.. Uzgred, kod naizmenicne struje postoji i odredjeno talasno dvojstvo, elektricnih i magnetnih talasa, pa je simplifikovanje krajnje pogresna metoda. Ne moze se svesti na "sirokopojasne" termine. Nema talasa, posmatraj to kao igranje (energetske) suge medju elektronima..u zici..kao pojednostavljenje, mada el polje balisticki ubrzava svaki elektron..pa ni to pojednostavljenje ne valja.. Plazma je drugacija prica, ili tok elektrona, jona ili prosto partikala u jakom elaktricnom polju..znacajno vise lici na sve ostale tokove i tecenja.. I to sve daje jednu drugaciju dimenziju i ofc bakru, mikrooksidima, mikrodiodama i slicnim mastarijama, sa jedne, ali nam teznja ka ispunjenju tih mastarija ipak donosi benefit u vrlo kvalitetnim kablovima, zicama, pazljivo fabrikovanim i kvalitetno izolovanim. Cak i van granice smisla, ali je to vec druga zabava.

Zavisi od struje

Cisto da se podsetimo elementarnih stvari, kada se izvode matrakuke I nije talas, vec pomeraj, drift, da se ne brkaju termini i zida logika na osnovu reci. Da ne bi bilo poredjenja zice i vodovodne ceevi, sto je omiljeno poredjenje medj audiofilima. Propagacija struje kroz zicu je brzina doticnog pomeraja.

Nije nemoguce, ali prvo moras da dokucis svemirsku tajnu, kojim brzinom elektron "ide" kroz kabal(metar(a) na dan )...tek nakon toga su otvorene staze Olimpa

Kineska posla.. Uskoro ce replike finih gradjana da setaju gradovima, dok ce ostali da zive u podzemnim smestajima i da imaju pristup samo fabrikama..

Rf i servo(270 stepeni) kao i pot za RC modele. Prepakujes kutijce, i ne bi bila losa elasticna spojnica sa potom u uredjaju, da ne bi bilo silovanja osovine.

Pazljivo sa tim sshv2 ili koji god broj, tranzistori nisu odusevljeni sa radom na visokom naponu i relativno znacajnim strujama. Bipolarci imaju SOA, dok je kod fet-ova nesto drugacija problematika, obavezna je cvrsta i korektna regulacija(na stranu besmislenost sant regulatora na visokom naponu), a mislim da je Salas birao tranzistore samo po napon- struja brojkama, ne lomeci svoju audiofilsku glavu sa detaljima..ukratko, lepse bi legli neki 1000V tranzistori..da se izbegne logorska vatra.

Ne mora nuzno ili- ili, ili stampa ili montazne letvice, jednostavno stampa za sitne i ladne komponente, a poseban nosac za lampe, snazne otpornike...utrosi se nesto vise srafica i lima, ali se posao podigne na visi nivo. Uzgred, ja sam spomenuo letvice misleci na "bus bar stiffener"-e, nalik na ove, ili neke rucne izrade, za posebne potrebe http://www.atlee.com/BusBars.asp

Uf, probaj sa Tuner 600 sprejom, on zna da skine patinu, pa ako ne uspe, i ne povratis spoj, onda rasturanje. Problem sa tim rascepljenim pozicionerima je, prvo sto su cesto za jednokratnu upotrebu, a drugo, sto ne moze da se proizvoljno navlaci, vec samo do zone elasticnosti kontakta. A to je zona 0,2-0,3mm, da ima pritisak, a da nije prignjecen klizac. Ja sam pravio biksnu za te potrebe, i mikrometrom navlacio platnu, i nisam bio presrecan, nekako je za nijansu bilo landaravije...

Tu si u pravu Sir Olivere, stampa je jedno olaksavajuce sredstvo, i vodovi i nosac, ali je postala smetliste za sve. Nista sto se greje preko 80C ne treba da stoji na stampi, ali to zahteva dodatne nosace, dodatni posao.. Pride se koriste najobicnije opcije, debljina bakra je najcesce 30 mikrona, bilo za signal bilo za jacu struju. Debljina vitroplasta takodje. Vecina diyera stice iskustvo sa komercijalnih proizvoda, sto je osrednjost u kvalitetu i tendencija na ustedama. A DIY je zabava, koja ne treba bas da ima na jednoj strani limite na sitnicama, a sa druge strane razbacivanje recimo sa butik komponentama. Ne vidim sta je problem napraviti nosac za lampu ili tri, i povezati zicama. Ili koristiti letvice za pojacanje struje kroz vodove, povecava se hladjenje. Sa stampom treba imati "open mind", kao i sa ostatkom koncepcije..

Sada sam ozbiljnije razumeo "signature"

163, "cam", on okretanjem sasolji mikroprekidac, posto je u vezi sa 158, kaisnikom. E sad moze pozicijom da definise polozaj klizaca, a moze prostim odbrojavanjem nekoliko impulsa, da javi racunaru krajnju poziciju. Pa ako je pomeren, moze da nedostaje jedan impuls, i krece vracanje mehanizma. Ne vidim sa seme kako tacno radi. Ali, to je zona gde si imao intervenciju, prekidac S001 je in a S002 out, i idu na IC301 system control a on gura cip za drajvovanje motora, IC103, BA6287F. Ako im je raspored ukljucenja i iskljucenja izvan tajminga ili pozicije, imaces setkanje vratanaca.. Probaj rucno da ga provozas pa vidi gde se pozicionira bregasta u odnosu na poziciju mehanizma klizaca, nosaca diska.