Jump to content

Srle

Član
  • Broj sadržaja

    53
  • Na DiyAudio.rs od

  • Poslednja poseta

Informacije Profila

  • Zemlja:
    Serbia

Skorašnji posetioci profila

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

Srle's Achievements

Tu je, malo gleda-malo piše

Tu je, malo gleda-malo piše (4/9)

3

Forumska reputacija

  1. Daleko najbolje je to objašnjeno ovde: mc step-up transformers explained WWW.ROTHWELLAUDIOPRODUCTS.CO.UK
  2. Da se korigujem. U drugom slučaju za MC zvučnicu i SUT. Ako je kapacitivnost MM ulaza u ampu na pr. 100 pF, Kapacitivnost koju vidi MC zvučnica bla bi: (200 pF + 100 pF) x 10^2 = 30000 pF, a ne 20000 pF ? I u slučaju MC zvučnice sa SUT-om sabira se kapacitivnost kabla + MM phono ulaza.
  3. Ako sam dobro razumeo ovaj simulator, za phono stage sa izlaznom impedansom 100 Ohm, potrebno je čak 650 m interkonekta kapacitivnosti 120 pF/m, da bi se cut-off frekvenca približila gornjoj granici čujnog opsega, tačnije bila bi 20404 Hz. Cut-off frekvenca je definisana kao - 3 dB granica u prenosnom opsegu ?
  4. U prvom slučaju eksterni MM phono preamp, 40 dB gain. Kablovi od MM zvučnice do phono preampa treba da budu što kraći zbog kapacitivnosti. A kablovi od izlaza phono preampa do ulaza u pojačavač ? Da li oni mogu biti 2-3 m dugački ? Na pr. za zvučnicu izlaza 5 mV, i phono preamp sa 40 dB gaina to bi bio signal 500 mV. Zvučnica vidi kapacitivnost phono preampa plus kablova do njega. Da li je bitna kapacitivnost kablova od izlaza phono preampa do linijskog ulaza u pojačavač ? Drugi slučaj, MC zvučnica i SUT 1:10, kapacitivnost kablova od izlaza SUT-a do MM ulaza u pojačavač nek je 100 pF/m, a dužina 2m. Kapacitivnost koju vidi MC zvučnica bla bi: 200 pF x 102 = 20000 pF. Da nije to mnogo bez obzira što je MC zvučnica ?
  5. Koristio sam osamdesetih Ortofon VMS 20E Mk II. Ona baš zahteva 400 pF kapacitativnog opterećenja jer je Ortofon pomoću rezonance LC peglao mehaničku rezonancu cantilevera. Bez tih 400 pF "sikće" i zvuči oštro. Čak je Ortofon za nju prodavao i poseban kondenzator od 210 pF (CAP 210) koji se uglavljivao između pinova zvučnice kako bi dodao potreban kapacitet. Tad nije bilo interneta i dugo nisam znao u čemu je problem. Današnji Ortofoni su u tom pogledu možda fleksibilniji. Nemam iskustva. Ubodi i probaj metoda je malo skupa.
  6. Da slušam Reference Sonatu. Znam da postoje dvojni low output i normalni MM (MI) modeli. Slažem se da Jazz zvuči dobro, a posebno gudački kvarteti. Misliš da je reklamni trik kad kažu "non sensitive to captive load" ? Možda, ali kako onda navode tako malu induktivnost (za MM) ? To se može izmeriti, ne bi smeli da lažu.
  7. Ovako Grado reklamira svoje MM zvučnice. Barem one više klase u drvenom kućištu. Specifikacije su uobičajene za MM, na pr. Grado Reference Sonata: Output: 4.8 mV @ 5 CMV (45) Inductance: 45 mH Resistance: 475 Ohms E sad, u čemu je trik ? Neosetljivot na kapacitivnost je zbog relativno male induktivnosti zvučnice. To se može postići manjim brojem namotaja, kao kod MC zvučnica. Ali kako onda postižu 4.8 mV pri 5 cm/s lateralne brzine upisa ? Indukovani napon zavisi od broja namotaja kalema ?
  8. Pa ne želim ja ništa. Baš radovalo bi me da je amp napravio Šolaja jer njega sam upoznao i slušao njegove uređaje, a za Dragana Domanovića sam prvi put čuo kod Šćepe. Ja sam, pogrešno, mislio da je oba ampa napravio Šolaja i da je SEAQ Šolajin brand name zbog SA - Solaja Audio, jer Šolaja ima u svom katalogu modele čiji naziv počinje sa SA. Sad sam bolje pogledao i čini mi se verovatno da je raniji model HSA-1b napravio SEAQ (Domanović) files/logo1.png RAAL Requisite | SAEQ SAEQ-AUDIO.COM a cevni VM-1a Šolaja.
  9. Oba pravi SAEQ. Sad videh na njihovom siteu SAEQ - Serbian Audio EQuipment. Izgleda da to nema veze sa Šolajom ?
  10. Sad mi ništa nije jasno. Pojačala za Acine slušalice SR1a radi firma SAEQ, i ja sam isto mislio da je SA od Solaja Audio. Ali Šćepa kaže da je iza te firme Dragan Domanović
  11. Znam da se mogu odvojiti te dve mase, ali i ako masu ručke vodiš kablom za uzemljenje pod šraf, a Audio GND preko mase chicha, opet je sve to spojeno na pojačalu na isti potencijal jer masa chincha i šraf na kućištu pojačala su u galvanskom spoju. Za mene je to isto kao i da si ih spojio u jednu tačku ali na gramofonu.
  12. Šta se postiže time što se svi metalni delovi gramofona vezuju sa kućištem pojačala ? Uzemeljenje u jednoj tački ? A ako se odatle nigde ne sprovodi jer kućište nije u vezi sa mrežnim uzemljenjem ?. Može da se spoji sa radijatorom.
×
×
  • Kreiraj novo...