vladd

A kada bi radio sa lampama...

Nema veze, brat smetlar je uzeo, nije preprodavac. Jos jedna srecna dusa.

Vidi shonne, mogu na preko pet nacina(nivoa) da ti objasnim zasto mrezni elko ne utice na zvuk, ako je ispravan, naravno, u normalnom radu, pogotovo ne baterija dobrih kondova, a pogotovo ne na visoke tonove, gde je energija signala najmanja... Problem je odlepiti se od uobicajenih audiofilskih prica i spustiti se sa obe noge na zemlju. Meni vise lici da diode manje vriste(grub naziv za generisanje nezeljenih sumova) na objektivno losijem kondu(veca induktivnost, veci esr, manja impulsna struja), zato je u ispravljacu SVE bitno...ako to pojacavac moze da prenese, a ova beta mi lici, ima predispozicije, da moze...

Pogresno editovan post, ostalo od prosle recenice. Jbga, sve sto napisem, naknadno skracujem, pa ispadnu zombiji..

Pretera ga malkice...

Jel' neko biduje za Zokija, ima trun vremena?

Upravo, to je smer kojim treba ici. Pride soft rikaveri diode, eventulna korekcija shot noise-a snaberima, prigusnica za peglanje strujnih pikova, i kondovi tipa Panasonik, za koje se zna sta imaju, odnosno napisano je sta jeste. Toroidni trafo, i svi ostali trafoi sa povecanom induktivnoscu strujom magnetizacije, smanjenim brojem namotaja zarad ustede, su udar na mrezu i izvor ripla. C jezgra su za sada br 1, i sto se tice kvaliteta i otpornosti materijala, i sto se tice konfora za diy. I price o zvuku konda se arhiviraju..

Kao studenat sam drzao poster u sobi ovog desnog stuba sa "skracenim" magnetofonom. Kao da je mis mature

OK, visoki bolji, u koju stranu su jedni bolji a drugi losiji? Da li su bili bolje definisani, ili vise zaobljeni, glupo je da izvlacim odgovor glupim ponudama varijanti Manji esr na 20khz znaci manju unutrasnju induktivnost, ako bi smo stavili pod lupu i preuvelicali sitne detalje(licno smatram da su ispod praga slusanja, ali ajd..), koja bi mogla da narpavi neko sitno kasnjenje...npr ako bi smo teoretisali..pa makar i besmisleno... Da se nisu pojavili neki artefakti u zvuku? U tom slucaju, bolji kond losije zvuci zato sto se vise primecuje nedobrost prostora... Pretpotavka je da su poredjeni isti ukupni kapaciteti... Jednostavno pokusaj korelacije izmedju karakteristika konda i efekta...ali to je vrlo klizav teren...

U kom smislu bolje..sta je to bilo bolje od..? Mislim, i ja bih tako pricao kada bih recimo pohlepno delio kondove sa nekim. Uzmi ti nichikon, bolje se cuje, a ja cu ove sto zvone da uzmem za sebe

Zanimljiv ovaj "Bagat" stil.

Panasonik ima daleko ozbiljniji datasit, i daje bitne parametre za rad. ESR i na 50 i na 20KHz. Pride su 105C, sto ima znacaja zbog trajnosti. Trajnost kondenzatora je definisana na 1000-3000 sati na nazivnom naponu i max temperaturi, sto je nizi napon i temperatura, zivotni vek se povecava, i to znacajno. Vise i ne treba za audio diy. Ali ima, daje struju curenja, koeficijente za korekciju ripla zavisno ot temperature i napona..sto su podaci i za daleko kriticnije primene... Nichiconov data daje par korisnih podataka(osim gabarita), tek da nije 100% neozbiljan, inace je obicno ulizivanje audiofilima. Postoje razlike izmedju tipova 1,2 i tri u struji, ali to nema uticaja na zvuk dok se ne dodje do limita kondenzatora..sto su vise teoretske situacije. Panasonik bi bio moj izbor u svakom pogledu.

Ja sam ga stavio u vishlist, cekam zadnji dan da vidim koliko je ludilo. Ako ce neko da biduje, neka obavesti, da ne bude nezeljenog cirkusa. Nadam se da ce vecinu odbiti "usamljenost", a kako se ponasaju preprodavci, mislim da nece terati mnogo preko 3000, mala ce im biti zarada u preprodaji. Interesantan zvucnik, ali ZZZ ima prednost

Milina za oci A ovaj zatvoreni, strejter, ne pije?

U mom "I'll be back" igranjcu sa audio spravama, sa pauzom od tri decenije, pomislih da cu silno vreme izgubiti na novim informacijama, trendovima, komponentama...a dve trecine vremena je borba sa vetrenjacama audiofilskog jezika metafizickog znacenja... Kako da se razazna nesto korisno od tolikog suma. A greota da se gubi vreme na pogresne stvari, a zanemaruju se bitne ili korisne sitnice, bar se meni licno ne svidja zaigravanje sa nekim problematicno proverljivim tvrdnjama zasnovanim na iskustvu random dogadjaja. A sve te osobene price pokusavam da udenem u logiku tehnike, fer i posteno.. Ne odbijam ih a priori, kao ranije, posto ne mogu da ih selektujem po znacaju, svakoj dajem znacaj...i nisam zadovoljan efektima.. Pride, citajuci razne stvari, vidim da recimo postoji dosta ozbiljnih profesionalaca koji izrazavaju identican stav kao moj(sto automatski iskljucuje mogucnost debate sa takvima), nekada finijim stilom, nekada grublje nego ja, pa ne smatram da sam zalutao u zemlju cuda, gde ne vaze pravila tehnike.. A problematika je opsirna i slozena, mislim da su marketinska zmijska ulja suvisni teret. BTW, uskoro ce http://www.ieeedeis.org/ceidp/wp-content/uploads/2017/09/2017-IEEE-CEIDP-PROGRAM-Sept-27.pdf pa cemo da vidimo sta su novo pristali da prikazu...mozda se istocnjaci isprse sa novim tehnologijama..

To su bas simpaticne kutije, i prelepo izgledaju. Vredne truda. Ja sam bipolarce narucio od kineza, videcemo kakvi su, istina, za neke prosecne Hitachi kutije(dobih ceo "muzicki stub" naprasno, ali iz 2 decenije nerada..), imam zelju da izmenim skretnicu, i da se nesto izigram, ali sam za probu uzeo nesto skuplje elna, posto su u rangu cena nekih bipolaraca kod domacih trgovina.

Pre svega se moze objasniti merenjem sta je moguce cuti. Ono sto se cuje izvan merenja nema veze sa komponentama vec sa psihoakustikom. Naravno, ako su izbegnuti svi ostali uticaji propagacije zvuka. Tvrdnja da je potreban DOBAR kondenzator je sustinska i nije ni malo sustinski jednostavna. I to se jasno pokazuje merenjem, ne prostim i ne onakvim kako se generalno zamislja. I zato postoje razvojni sektori i u Nichiconu i u Panasoniku. Naravno, i dobro izradjeni kondovi imaju neke parametre koje bi trebalo drzati pod kontrolom, imati na umu ili kompenzovati, i to je zanimljivija zona igre nego prosti roling Do nekih tehnoloskih detalja necemo doci iz datasita, ali se mogu videti efekti, posto i oni u svom razvoju koriste merenja i ostvaruju projektne ciljeve, a nemaju slepe miseve, vec ozbiljnu opremu. I sustina ozbiljnog pristupa je da se nadje korelacija, izmedju karakteristika, merenja i efekata koji nastaju pri uticaju na zvuk, ili brze procese, za koje su kondovi namenjeni. I tu lezi tajna dielektrika, ecovanja, povrsine elektrode, nacina motanja, sto sve utice na neke elektricne, bolje receno fizicke velicine, koje imaju odredjen efekat u signalu, minoran, manji, veci.. Pipanje u mraku i naslepo probanje je, ako nije poseban vid zabave, prakticno gubljenje vremena, kada se znaju bitni detalji, ja ne znam da li je neko sipao so u tortu, zarad probe, probanja ili eksperimentisanja, ali sam siguran da svi razumni znaju kakav bi efekat bio... Naravno, marketing je dominantan u svim sferama, pa ne treba gledati njegovu losu stranu, u krajnjoj liniji je to prva trijaza u izboru komponenti, za nekoga ko ne zeli puno da se usavrsava, odabere se audio grade komponenta(nekada smo bili zadovoljni sa computer grade kondenzatorima), koja garantuje odredjen nivo dobre izrade, i spokojstvo korisnika. Ali to ne znaci da ce se koriscenjem kvalitetnog a nonaudio kondenzatora desiti promena u zvuku, sigurno ne primetljiva, mozda nekim ultrapreciznim merenjem naslucena. Detalje je razradio ManicP, tako da.. I da, treba razlikovati marketinske tekstove od upotrebljivih...zar nas nisu politicari tome naucili

Nema tu sta puno da se proba, to je kao kada menjas patofne za ulazak u auto, a on bolje ide, manje trosi i ima veci gepek ako su karirane . I kada je sve isto, dva slusanja se mogu cujno razlikovati..tako da prosto nema povratne informacije, sta je promena i zasto.. Toliko je parametara za finu promenu i uticaj na zvuk u okolini(pritisak, temperatura, vlaznost, polozaj povrsina koje reflektuju ili apsorbuju zvuk), pa sve to ima vise ili manje uticaja zavisno od slozenosti signala, zatim u slusnom aparatu, utisku o zvuku... da je slusanje nepouzdano i neupotrebljivo kao merilo progresa rada..ili poredjenja slicnih probanja. A vrlo je slozen i slab mehanizam uticaja recimo dielektrika ili uopsteno materijala kondenzatora na signal, da bi promena bila dominantna iznad ostalih uticaja. Prakticno se mogu cuti samo dramaticna pogorsanja Stavi se stabilan i kvalitetan kond, i razlika je vec slabo merljiva i prakticno nedostupna za sluh.. Razlike postoje, ali se ne mogu korelisati i definisati slusanjem. A pogotovo se ne moze cuti ako neki kond ima recimo esr 7 a drugi 12milioma, pa jos u napajanju.. Zna se koji je bolji, i sa kojim je covek mirniji, i ekstremno prosto je merljivo... ali ocekivanja slusljivosti su nerealna.. A veci haos se napravi sa nepotrebno prevelikim kondovima, koji izazivaju veci shot noise na diodama, jaci strujni ripl, nego sto kvalitet konda moze da doprinese razlici. Zato je bolje opeglati, kako napon, tako i struju, postaviti prigusnice, ntc-ove, snabere na diodama...menadzerisati te vrste nevolja..drzati ih na minimumu.. A cuce se nesto, ali to nece biti posledica desavanja u toj zoni...

Ono kada ti nije zao da ga slupas

O cuvenju se moze pricati samo kada je kond u liniji signala, ti prica ima mrvu smisla...za peglanje napona samo kapacitet i minimalna unutrasnja otpornost. A ovaj izbor kondova sa friske slike je sasvim ok, i malo se razlikuje od one prosle slicice Odlican je izbor dodati i pokoju prigusnicu da opegla i strujne pikove..

Ti su eksperimenti davno ispricani... Povecanjem biasa se samo povecavaju tranzijentna izoblicenja, sa jedne strane, a sa druge, nema tu kondova za A klasu ili AB klasu, vec se odabira kolicina mikrofarada prema struji, i prema sposobnosti konkretnog elka da opegla i isporuci porebnu struju. Mislim, ne mora se guglati da bi se naslo da li je neko probao elko za ovo ili ono, vec se unapred "vidi" iz datasita. Purenjak A je pravi izbor. Da li je potrebno dva, cetiri ili sesnaest kondova po 10mF, to ce odrediti ripl napajanja za konkretne struje.. i tu slabo ima jeftinog a vrhunskog resenja.

Lep kao lutka..

To je masina, a ne ove kineske sto ne smes da se nakasljes pored, da se ne preturi. Obavezno obeli, ispoliraj i namackaj stub, mesingana cetka i polir pasta, traje struganje malo duze, ali manje ostecuje povrsinu.

Tako da, s obzirom da je rec o audio frekvencijama, pa da dodamo zelju za jos nekoliko desetina KHz, kablovima za zvucnike, gde su naponi od nekoliko do nekoliko desetina V, struje znacajne u sistemu, od par do mozda i dvocifren broj ampera, suzavaju se neke osobine. Bitno je sto manje ometati signal, obratiti paznju nai minimalne smetnje, minimalne kapacitivnosti i induktivnosti i minimalan otpor. Posto u sistemu postoje znacajne induktivnosti(mislim na skretnicu i li samo zvucnik) i induktivnost kabla se tesko umnozava, induktivnost mozemo skrajnuti kao problem, obratiti paznju na kapacitivnost, koja se lakse uvecavam da ne pravi degeneraciju ili lose opterecenje pojacavacu, a sustiski je najvaznije da je kabal sto adekvatnijeg preseka i sto kraci.

Pazi da ti neki ljubomorko ne sastavi sanduk pod 45 i sa furnirom, zbog neke salteruse