vladd

Pa da budem jos crnja ovca medj audiofilskim pricama... Elem, mrezi filter, narocito industrijski, izuzetno dobro radi svoj posao, pod sigurno. I to je i cujno i merljivo u telekomunikacijskoj opremi, cak i kada nije cujno, bez mreznog filtera, neke sprave ne mogu da prodju ostre standarde merenja psofometrijskog suma. Ali, takvi filteri se postavljaju na "otvorene" mrezne sisteme, prekidacke napajace, razne regulatore na mrezi, da bi sprecili i uticaj mreze i proizvodnju smetnji ka mrezi. Pride uz ne dobro, vec odlicno i profesionalno uzemljenje. I takvi sistemi energetske elektronike najcesce rade na jednoj frekvenciji, prilicno su im dampirani spicevi i smetnje, a filter se koristi za ostatke, za brze i fine spajkove(malih energija) visokih frekvencija(brzih ivica). Sa ovima sto sam ja radio, a rec je o napajacima za centrale, mrezni filter je skidao psofometrijski sum sa oko -50 na oko -70 dB. Ispred mreznog transformatora je nesto drugacija prica, ali je tu trafo glavni saigrac. A trafo je je poprilicno skrajnut i posvecena je vrlo povrsna pausalna paznja. Dok distributeri sve vise stede na bakru, pocesto i na jezgru i prodaju sve vecu maglu, preforsirane trafoe... Pa sad, kako oceniti valjanost koriscenja filtera, audiofilski ga ofarbati u crno ili belo, satire li ili pravi bozanski zvuk, kao da je nezavisna komponenta, u random audio sistemu, gde se ne zna situacija sa uzemljenjem, gde se ne znaju kombinacije uredjaja i konfiguracije, koje su razne, ali imaju zbirno ime ..za slusanje muzike. Filter treba posmatrati kao komponentu koja je deo sistema, sa zadatkom, i koja rf smetnje i pikove treba da odvede prema uzemljenju, ili da ih zaobli i smanji im uticaj i prodornst u zdravi signal. A toga nema bez drugarske pomoci uzemljenja, mreznog trafoa ili nekog sakupljaca doticne nezeljene energije(supresora). Mrezni trafo je bitan, ima svoj radni rezim, povlacenje struje iz mreze, nivo izolacije primar sekundar, nivo sprege, moguc neki medju-sild koji bi radio u sprezi sa filterom.. Pre svega treba definisati poreklo smetnji i tokove kojima se odvode. Definisati protiv cega se borimo, i gde cemo to da spakujemo.. Prosto ubadanje komponente u sistem moze, mozda, da poboljsa(uz nekoliko srecnih okolnosti), verovatnije je da lako pogorsa stvar, tako sto ce sum proslediti tamo gde ne treba. Ali to svakako ne sluzi da se filter ocenjuje kao "dobar" ili "los"..on je uvek dobar za ono za sta je namenjen, a pogresna primena nije problem filtera. Mrezni filter ima svoju upotrebnu sposobnost... ali i ogranicenja u vezi tipa smetnji i energije smetnji. Otklanja brze ivice i visoke frekvencije, ali ne moze da opegla iskrivljenu sinusoidu ili devijacije mreze. Za to bi vec sluzio inverter, sa perfektnom sinusoidom, odvojen od mreznih brljotina..

https://www.schaffner.com/en/product-storage/datasheets/fn-2070/ https://eu.mouser.com/Connectors/Power-Line-Filters/_/N-71w5m Tu ima malo problema za diy. Y kondovi treba da su direktno bez nozica zalemljeni na ground, zbog maksimalnog efekta, a takvih, plocastih, je, bar nekada, bilo skoro nemoguce naci na trzistu. Zatim treba odabrati i nabaviti ponderisana jezgra.. Koristiti industrijski, dvopolni, uz dodatak tranzijent supresora(nekada je dostupan bio samo Zenamic), i tako eliminisati rf kroz mrezu. Zujkanje trafoa je iz drugih razloga, nelinearnosti sinusoide, dc ofseta, neulepljenog trafoa.. Treba naci uzrok i probati korekciju. BTW, Damicu, imam Iskrin, dvopolni za 6A, pa mozes da ga dobijes prvom prilikom, pa ga kaci gde hoces i vidi efekte., i imam neke supresore, za mrezu(doradjivao sam razvodnike za kompjuterke sprave), pa ih dodaj, po meni najbolje prema mrezi, ne posle filtera, neka odradi svoj deo posla a ne da nadgleda napon posle filtracije, ionako je dramaticno jeftiniji od ostatka sklopa.. P.S. Radje bih eksperimentisao bez Y kondova i curenja prema uzemljenju, mada sa dobrim uzemljenjem je pesma raditi, ali je muka da se obezbedi.

Moze Nele da izbaci jos bar dva tranzistora napolje, siguran sam.

Hrcak napunio obrascice, magazu i pravi planove 1.bmp

Ali nemas svest o prirodi induktivnosti Naravno da je lakse, jos lakse je kada drugi izmeri i napise vrednost na kalemu, ali je na analiticki nacin interesantnije, prirodnije, plus moze da se varira frekvencija...i dobiju jos neki podaci..

Moze se induktivnost meriti i bez LCR metra http://www.dos4ever.com/inductor/inductor.html E sad, za po kuci, obicno se nema generatora i skopa, ali se moze naci smartfon sa aplikacijom generatora, i neki otpornik. S obzirom da je izlaz iz smartfona oko 1V, nije lose prikaciti na pojacalo i dobiti vecu amplitudu. https://play.google.com/store/apps/details?id=com.jm.android.frequencygenerator&hl=en https://play.google.com/store/apps/details?id=com.keuwl.functiongenerator&hl=en Na odredjenoj frekvenciji se induktivnost racuna proporcijom iz otpornosti naponskog razdelnika R-L.

Jok i nije

Pogledao blog i pohvalio, bas takvo platno mi treba. Vise estetski, protiv prasine i za restauraciju, a pri slusanju se ionako skida. Vec sam poceo da trazim mreze za komarce u crnoj boji

Kada budes pokusao da razdvojis doticne dve tablete magneta, bice jasan prenos vibracija Hvala na odgovorima, izgleda da cu morati da obilazim dermu i slicne posto im se asortiman ocito menja..

Da ne otvaram temu, a slicna je problematika, kakva je situacija sa platnima za zvucnike. Nisam uspeo da iguglam nista pristojno kod nas.

Mile Apex ima daleko ozbiljniju paletu pojacavaca. Samo ga satire to sto nije anglosaksonac

Nemam ja nikakvu svoju teoriju. Cisto sam pitao, da ne postoji slucajno neka veza izmedju realnosti i zvuka kondenzatora koja do sada nije primecena..

A kada bi radio sa lampama...

Nema veze, brat smetlar je uzeo, nije preprodavac. Jos jedna srecna dusa.

Vidi shonne, mogu na preko pet nacina(nivoa) da ti objasnim zasto mrezni elko ne utice na zvuk, ako je ispravan, naravno, u normalnom radu, pogotovo ne baterija dobrih kondova, a pogotovo ne na visoke tonove, gde je energija signala najmanja... Problem je odlepiti se od uobicajenih audiofilskih prica i spustiti se sa obe noge na zemlju. Meni vise lici da diode manje vriste(grub naziv za generisanje nezeljenih sumova) na objektivno losijem kondu(veca induktivnost, veci esr, manja impulsna struja), zato je u ispravljacu SVE bitno...ako to pojacavac moze da prenese, a ova beta mi lici, ima predispozicije, da moze...

Pogresno editovan post, ostalo od prosle recenice. Jbga, sve sto napisem, naknadno skracujem, pa ispadnu zombiji..

Pretera ga malkice...

Jel' neko biduje za Zokija, ima trun vremena?

Upravo, to je smer kojim treba ici. Pride soft rikaveri diode, eventulna korekcija shot noise-a snaberima, prigusnica za peglanje strujnih pikova, i kondovi tipa Panasonik, za koje se zna sta imaju, odnosno napisano je sta jeste. Toroidni trafo, i svi ostali trafoi sa povecanom induktivnoscu strujom magnetizacije, smanjenim brojem namotaja zarad ustede, su udar na mrezu i izvor ripla. C jezgra su za sada br 1, i sto se tice kvaliteta i otpornosti materijala, i sto se tice konfora za diy. I price o zvuku konda se arhiviraju..

Kao studenat sam drzao poster u sobi ovog desnog stuba sa "skracenim" magnetofonom. Kao da je mis mature

OK, visoki bolji, u koju stranu su jedni bolji a drugi losiji? Da li su bili bolje definisani, ili vise zaobljeni, glupo je da izvlacim odgovor glupim ponudama varijanti Manji esr na 20khz znaci manju unutrasnju induktivnost, ako bi smo stavili pod lupu i preuvelicali sitne detalje(licno smatram da su ispod praga slusanja, ali ajd..), koja bi mogla da narpavi neko sitno kasnjenje...npr ako bi smo teoretisali..pa makar i besmisleno... Da se nisu pojavili neki artefakti u zvuku? U tom slucaju, bolji kond losije zvuci zato sto se vise primecuje nedobrost prostora... Pretpotavka je da su poredjeni isti ukupni kapaciteti... Jednostavno pokusaj korelacije izmedju karakteristika konda i efekta...ali to je vrlo klizav teren...

U kom smislu bolje..sta je to bilo bolje od..? Mislim, i ja bih tako pricao kada bih recimo pohlepno delio kondove sa nekim. Uzmi ti nichikon, bolje se cuje, a ja cu ove sto zvone da uzmem za sebe

Zanimljiv ovaj "Bagat" stil.

Panasonik ima daleko ozbiljniji datasit, i daje bitne parametre za rad. ESR i na 50 i na 20KHz. Pride su 105C, sto ima znacaja zbog trajnosti. Trajnost kondenzatora je definisana na 1000-3000 sati na nazivnom naponu i max temperaturi, sto je nizi napon i temperatura, zivotni vek se povecava, i to znacajno. Vise i ne treba za audio diy. Ali ima, daje struju curenja, koeficijente za korekciju ripla zavisno ot temperature i napona..sto su podaci i za daleko kriticnije primene... Nichiconov data daje par korisnih podataka(osim gabarita), tek da nije 100% neozbiljan, inace je obicno ulizivanje audiofilima. Postoje razlike izmedju tipova 1,2 i tri u struji, ali to nema uticaja na zvuk dok se ne dodje do limita kondenzatora..sto su vise teoretske situacije. Panasonik bi bio moj izbor u svakom pogledu.