vladd

Uz taj kiceraj ...ili tange ili zlatan zub.

I sad, ciji ga je najveci..ladnjak

I to zgranuto

Sa 30dB PSRR, svaki volt variranja napona, odrazice se sa 30mV variranja na izlazu... Da je recimo 60dB, bio bi 1mV, da je 100dB, bio bi 10uV Jos ako sklop ima gain, on se oduzima od PSRR, pa je nesto nepovoljniji uticaj na izlazni napon. Sto manje variranja napona iz regulatora, lepsi izlaz iz sprave za obradu signala.

NA slici imas punotalasni sinusni signal napona(crveno), napon koji je opeglao kond sa riplom(plavo), i strujni siljak za dopunjavanje konda pri svakoj poluperiodi, signal crne boje. Taj siljak izaziva sum, izaziva shot efekte u diodama, i on se ublazava zavojnicom, sporije raste i ima manju amlitudu, manje natezanje dioda i smanjuje se ripl, posto je brezic sporiji. Napon je nizi za smanjenje ripla, srednji ostaje isti, a redni pad napona zavisi od redne DC otpornosti zavojnice i struje. Sto je manja DC otpornost zavojnice, to je za istu struju manji pad napona..

Ublazava strujne impulse u liniji punjenja kondenzatora. Za efekte desavanja je najbolje koristiti strujnu sondu i skop, i videti efekat, i odabrati insuktivnost koja zagladi impuls struje. Racunski se moze dobiti okvirna vrednost, ali se ne uracunavaju okolnosti, zice, razne parazitne vrednosti..

Dodao je diodu da ima vecu regulaciju Vbe mnozioca, i obaranje napona na tranzistoru da ne ode u termalne probleme. Ako je, po kuci, radilo sa hladnjm hladnjacima, svejedno je koliko dioda ima i koliko intenzivnu kontrolu. Ali su se u to vreme pojacavaci mucili satima na nazivnoj snazi satima.

Na ulazu seme je kond duplikator, a ne strujni izvor. Struju konstantno vuce bafer. Za takve igrancije je ipak potreban skop, da bi znao gde si i kakav si sa riplom napajanja...i ostalim talasanjima... Diodama snaber ne bi smetao, iako su soft rikaveri, to bi dozvolilo nesto vece kondove u dubleru, i nesto vece impulsne struje kroz grec, bez smetnji, odnosno bez "shot noise" efekta. Cipovi i bubezdije imaju potiskivanje ripla i suski, PSRR, bar preko 40dB, a fini opampovi i znacajno vise.. Sto za jednostavne konstrukcije diskretnih komponenti ne vazi.

Izmeris temperaturu blizu tranzistora i blizu dioda, i razlika prikazuje dobrotu sprege. Mozes da koristis bakarnu sinu adekvatnih dimenzija, u koju ces da ubusis diode, i to prikacis blizu, najbolje izmedju tranzistora.

Gde si spakovao diode za temperaturnu kompenzaciju izlaznih tranzistora na tom Leach-u? One treba da se prosniraju kroz hladnjak.

To se ne kupuje ni na KP ni kod preprodavaca. Inace se ulazi u razne nenormalnosti, od odsustva garancije, do jezivih marzi.

Nema to veze sa masom ili greskama na stampi. To je brujanje strujnih izvora na nedefinisanim potrosacu. Jednostavno se izdigne napon u zonu ripla(strujni izvor varira napon zavisno od aktivnog otpora potrosaca), koji je pride znacajan zbog dublera napona(ripl je kao kod polutalasnog, em veci em 50Hz). A najbolje je da uradis kako je Zen rekao, po redu i korektno, bez trikova i dosetki.

Iz AC 12V izvuce 24, pa provlaci konstantnu struju kroz lampu, sa - + konstantnim izvorom. Dosetka...da bude prosto

Malo vintage "high end-a". Dekade sa otpornicima 0,025%, Keithley 241..stigao na kanal, za reparaciju i podesavanje.

Nema, sami sebi iskopali jamu. Za 120 evra sprava vredna nekoliko stotina.:) Ja sam birkao da je dobar za ono sto mi treba za po stolu, i za brza i solidna merenja, narocito malih dc strujica, sa primesama ac komponenti, zato i pokazuje 10uA ac strujnih suski sa slobodnim kablicima. Za jaca merenja ima spravica za koriscenje od 6,5 cifara, ali one nisu bas za preveliko tumbanje , niti mi za zonu tekuce i audio zabave treba nesto bolje. Ebeov brymen je za stepenik-dva bolji, ozbiljniji, sa definisanim Burdenovim naponom, mozda bi za te malostrujne potrebe 869 bio interesantniji sa greskom 0,5%, ali...treba stati i ne preterivati bas, takvo merenje zahteva i izolovane uslove, definisane smetnje....i kada vec nema potrebe i kada je instrument vec natprosecan, i za skromne novce Takav bi mi verovatno bio u nekoj opciji lakog preterivanja, da nema ovih "stolnjaka" na raspolaganju.

Odlicna sprava, konacno da se pojave ozbiljni instrumenti po pristojnim cenama. Da se vise okanemo industrijskog i preskupog Flukca, koji u toj klasi tacnosti kosta preko 600 evra. A ne planira se padanje instrumenta sa 3m i rad po pljusku ili kiselim isparenjima...

18300, kod eurosaxa sa PDV-om, a na aliju preko 220$

Stig'o novi igracak

Takva zastita onda nicemu ne sluzi. Samo energiju signala frekventno izdigne iznad 5-6KHz, sto ako pojacalo osciluje ili je intenzitet signala prevelik, ne spasava visokotonac.

Moras da skines zvucnike i pregledas celu situaciju. Od kutije iznutra do samog visokotonca. Ponekad se stavlja redni osigurac na visokotonac, paralelno sa otpornikom 20-30 oma, i u slucaju preopterecenja, osigurac pregori, a visokotonac nastavi da radi sa velikom atenuacijom. Cak i da nije bilo preopterecenja, mozda je ispao osigurac, ako ga ima, ili se nesto od transporta otkacilo. Na kraju krajeva, ako je i sam visokotonac u problemu, skidanje i otvaranje kutije je neophodno. Pazljivo i strpljivo. Ne moze jeftinije

Markw4 na diyaudio.com Sipi vrati se!!!..

Sada je gej u modi, i sta, niko da proba, niko ni da oslusne...

Naravno ninja, i to je ekstra. I treba da uzivamo i da radimo sta nam je volja, i koliko zelimo da uzivamo. Svako je podlozan marketingu, ali postoje i sprave koje su fine, iako ih je marketing jos ispreterivao. a i mozemo sebi da priustimo nesto blesavo, nismo vojska..:) Ali ne treba da se davimo medjusobno sto neko uziva na neustolicen nacin. Po izmisljenim pravilima i dogmama. Neskore, nebitno je da li sam u pravu, bar meni, a i ne znam da li sam u pravu, ja pokusavam da proverim i jednu i drugu stranu, da bar razjasnim sta se desava.. Nije nemoguce promeniti utisak zvuka, cak i uz eliminisanje nekih spoljnih uticaja, ali u nekim tvrdnjama jednostavno nedostaje "mesa" objektivnosti, konzistentnosti, ali ima uniformnosti u nekim cinjenicama(da takve unisone tvrdnje sire dve vrlo simptomaticne grupe, uz obilje nezavisnih pojedinaca, koji imaju dijametralno suprotne stavove) i to je ono sto otvara pitanje.

@ninja, naravno da nam je zabava zajednicka, i svako je aplicira na svoj nacin, ali, nisi ti neljubitelj motora, zato sto nemas Harlija, i svaka logika ljubitelj=harli je nekorektna. Isto vazi i za diyaudio, ne moze niko nikome da postavlja ni reference ni pravila ni trendove, niti da imputira pogresne ili neobjektivne stavove, pogotovo ne ako nema ni ozbiljnog znanja ni ozbiljnog iskustva. Kada pitas nekoga, ko je "koristio Kiwame" i osetio groznicu savreno poboljsanog zvuka, npr, imaginarni primer, nije samo rec o ovom forumu, nema odgovora sta je bilo pre kiwame, gde je postavljen, i zasto je postavljen, vec krece salva tirada "slusanja preko osciloskopa", sto su krajnje besmislice.. Sta je zakljucak, za stavi Kiwame i uzivaj, u pomodarstvu, trendfensi komponenti, ili je stvarno zamenjen neki krs sa pristojnim otpornikom kakav je kiwame. Ja recimo radim sa prilicno modernom i skupom lab opremom, vrednom u nekim komadima i po nekoliko desetina i stotina hiljada evra, mere se cestice i njihove energetske karakteristike. I u svima su na kriticnim mestima vecinom Vishau-dale, osim nekih detalja gde su laserski trimovani i kompenzovani otpornici na supstratu, ili visokonaponske motke... Pa sta bi trebalo da se zakljuci...i bez prevelike analize detalja, da su losi? Ili nemaju cudnu osobinu "sonicnosti"? Zasto bi menjali karakter zvuka, kada su obezbedili precizan, tacan naponski nivo, strujni nivo ili preciznu i stabilnu radnu tacku. Jel to ne valja, da li je potrebna distorzija da bi se ostvarila "muzikalnost"...? P.S. Svaka cast za 15 min, U mojim godinama, sto se krace izvinjavas, to si bolji